Анђелика Симић
Изглед
Анђелика Симић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. децембар 1972. |
Место рођења | Велики Црљени, СФРЈ |
Занимање | Глумица |
Рад | |
Битна улога | Сумњива лица - Анђа |
Веза до IMDb-а |
Анђелика Симић (Велики Црљени, 28. децембар 1972) српска је позоришна и телевизијска глумица.
Биографија
[уреди | уреди извор]Пореклом из Великих Црљена, где је и похађала основну школу, а затим је образовање наставила у оближњем Лазаревцу, завршивши гимназију у овом месту. Током детињства, волела је да драматизује вицеве, у чему су јој помагали млађи брат Александар и сестра од тетке, Сташа. Иако је желела да се бави балетом и плесом, била је спречена да похађа школу која је постојала само у Београду.[1]
Глуму је дипломирала у класи професора Боре Драшковића на Академији уметности Универзитета у Новом Саду.
У својству слободног уметника наступа у великом броју представа, више београдских позоришта.[2]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
2000.е | |||
2004. | Журка | Марија | |
2004. | Смешне и друге приче | ||
2006. | Седам и по | Службеница у пошти | |
2007. | Премијер | ||
2007. | Позориште у кући | Ирина Николић | |
2008. | Заустави време | ||
2008. | На лепом плавом Дунаву | Тетка из Немачке | |
2009. | На лепом плавом Дунаву (серија) | Тетка из Немачке | |
2010.е | |||
2011. | Мирис кише на Балкану (серија) | Госпођа из Милана | |
2014. | Дечак | Мајка | |
2015. | Отаџбина | Радица | |
2016. | Добра жена | Лепа | |
2016. | Златни дечак | Нада | |
2016—2017. | Сумњива лица | Анђа | |
2019. | Слатке муке | медицинска сестра у старачком дому | |
2019. | Ургентни центар (српска ТВ серија) | Ирена | |
2020.е | |||
2022. | Чудне љубави | директорка | |
2022. | Чудотворац Тумански | Ана | |
2022. | Радио Милева | Снежана | |
2022. | Ала је леп овај свет | Исидора | |
2019-2022. | Државни службеник (ТВ серија) | Мајина мајка | |
2023. | Шетња с лавом | Исидора | |
2023. | Јужни ветар: На граници (ТВ серија) | Јелица | |
2024. | V ефекат | Горица Марчетић |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Graf, Manuela (26. април 2017). „Anđelika Simić: Treba dati šansu i sebi i životu”. Блиц жена. Приступљено 30. новембар 2017.
- ^ Bezbradica, Mikojan (12. новембар 2009). „Anđelika Simić: Potraga za sobom”. Глас јавности. Приступљено 30. новембар 2017.