Пређи на садржај

Агнес Келети

С Википедије, слободне енциклопедије
Агнес Келети
Агнес Келети 2019. године
Лични подаци
Пуно имеАгнес Клајн
Датум рођења(1921-01-09)9. јануар 1921. (103 год.)
Место рођењаБудимпешта, Мађарска
ДржављанствоМађарска,  Израел
Спортске информације
СпортГимнастика
Награде и медаље
Освојене медаље
Гимнастика
Представљајући  Мађарска
Агнес келети 1960. године
Агнес Келети приликом прославе 98. рођендана

Агнес Келети (мађ. Ágnes Keleti; Будимпешта, 9. јануар 1921) је пензионисана мађарско-израелска олимпијска и светска шампионка у гимнастици и тренер. Она је најстарија жива олимпијска шампионка и освајачица медаља. Године 2021, 9. јануара прославила је свој 100-ти рођендан.[1][2] Док је представљала Мађарску на Летњим олимпијским играма, освојила је 10 олимпијских медаља, укључујући пет златних, три сребрне и две бронзане и сматра се једним од најуспешнијих јеврејских олимпијских спортиста свих времена.[3] Келети има више олимпијских медаља него било који други појединац са израелским држављанством и више олимпијских медаља од било ког другог Јевреја, осим Марка Шпица.[4][5] Била је најуспешнија спортисткиња на Летњим олимпијским играма 1956. године. Келети се 1957. године доселила у Израел, где је живела до повратка у Мађарску, 2015. године.[6]

Каријера до Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Агнес Келети, пореком Јеврејка,[7] рођена је као Агнес Клајн (Ágnes Klein) 1921. године у Будимпешти (Мађарска). Гимнастиком је почела да се бави са 4 године, а до 16. је већ била мађарска државна првакиња. Током каријере, између 1937. и 1956. године, десет пута је освајала титулу првака.[5]

Агнес Келети је сматрана главном шампионком мађарског тима на Олимпијским играма 1940, али су, због ескалације Другог светског рата, Игре отказане, као и оне 1944. године. У међувремену је 1941. године, због не-аријевског порекла, избачена из свог гимнастичког клуба[8] и била је приморана да ��е крије како би преживела рат. Будући да је чула гласину да удате жене нису одвођене у логоре, 1944. се удала за мађарског гимнастичара Иштвана Шаркањија (István Sárkány). Развели су се 1950. Агнес је рат преживела тако што је купила и користила лична документа једне хришћанске девојке, с којима је радила као собарица у једном мађарском селу.[9] Њена мајка и сестра су такође успеле да преживе холокауст, а спасио их је шведски дипломата Раул Веленберг. Њен отац и други рођаци страдали су у нацистичким гасним коморама у концентрационом логору Аушвиц.[4][5][10][11] Током зиме 1944-45, у време опсаде Будимпеште од стране совјетских снага, преживљавала је тако што је сваког јутра сакупљала тела умрлих и одвозила их у масовну гробницу.

Каријера после Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

После рата Агнес Келети је професионално свирала виолончело и наставила да тренира.[11] Године 1946. освојила је прво првенство Мађарске. Следеће, 1947. године освојила је средњоевропску титулу у гимнастици.[12] Квалификовала се за Летње олимпијске игре 1948. године, али је пропустила такмичење због кидања лигамента у скочном зглобу.[8] На службеној листи учесника наведена је као Агнес Шаркањи. На Светским универзитетским играма (претеча Универзијаде) 1949. освојила је четири златне, једну сребрну и једну бронзану медаљу.[13]

Наставила је са тренинзима и први пут се такмичила на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију, када јој је била 31 година. Освојила је четири медаље: злато у партеру, сребро у екипној конкуренцији и бронзу у екипном такмичењу у ритмичкој гимнастици (која је тек 1984. постала посебна олимпијска дисциплина). Келети је наставила даље до Светског првенства 1954. године, где је победила на двовисинском разбоју, поставши светска шампионка.[4][14][11] На Летњим олимпијским играма 1956. у Мелбурну Келети је освојила шест медаља, укључујући златне медаље у три од четири појединачна финала: партер, разбој и греда, чиме се пласирала на друго место у вишебоју. Проглашена је за најуспешнијег спортисту ових Игара.[15] Мађарска екипа се пласирала на прво место у ритмичкој гимнастици, а друго у екипном такмичењу. У доби од 35 година, Келети је постала најстарија женска гимнастичарка која је икад освојила злато. Током Олимпијских игара 1956. Совјетски Савез је напао Мађарску. Заједно са још 44 спортиста из мађарске делегације Агнес Келети је одлучилао да остане у Аустралији и добила је политички азил.[1] Постала је тренер аустралијских гимнастичара.

Келети је емигрирала у Израел 1957. године, такмичећи се у Играма Макабија 1957. и успела је да доведе мајку и сестру.[4][5][14][10][16] Године 1959. се удала за мађарског наставника физичког васпитања Роберта Бироа (Robert Biro), ког је упознала у Израелу и добили су два сина, Даниела и Рафаела.[17] После повлачења из такмичења Агнес Келети је радила као инструкторка физичког васпитања на Универзитету у Тел Авиву и 34 године на Вингејт институту за спорт у Нетанји. Такође је, током деведесетих, тренирала и сарађивала са израелским националним гимнастичким тимом.[1] Од 2015. године живи у Будимпешти.[2] Од када је, 21. маја 2016. године умро Шандор Тарич (Sándor Tarics), Агнес Келети је најстарији мађарски олимпијски шампион.[18][19] Постала је најстарија жива олимпијска шампионка када је, 13. априла 2019, умрла Лидија Вајдмен (Lydia Wideman).[20] Прославила је 100. рођендан у јануару 2021.

Награде и почасти

[уреди | уреди извор]
  • Агнес Келети је примљена у Међународну јеврејску спортску кућу славних 1981. године,[4] Мађарску спортску кућу славних 1991. године,[5]
  • Године 2004. проглашена је дванаестим мађарским „Спортистом нације“.[21]
  • У њену част назван је астероид 265594 Келетиагнес, који је 2005. открио Кристијан Шарнецки (Krisztián Sárneczky). Име астероида је озваничено 12. јула 2014.
  • 2017. године проглашена је лауреатом Награде Израела у области спорта.[22]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Spike, Justin (9. 1. 2021). „'I love life': Oldest living Olympic champion turns 100”. CBC Sports. The Associated Press. Приступљено 10. 1. 2021. 
  2. ^ а б „Oldest living Olympic champion Agnes Keleti to turn 100”. France 24 (на језику: енглески). 2020-12-24. Приступљено 2020-12-30. 
  3. ^ „Heroes - Trailblazers of the Jewish People”. Beit Hatfutsot. Архивирано из оригинала 02. 10. 2020. г. Приступљено 13. 04. 2021. 
  4. ^ а б в г д "Agnes Keleti" International Jewish Sports Hall of Fame
  5. ^ а б в г д "Agnes Keleti profile" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016) Jews in Sports
  6. ^ Heller, Aaron (14. 8. 2012). „10-medal Olympian quietly living her golden years in Israel”. The Times of Israel. Приступљено 14. 8. 2012. 
  7. ^ Taylor, P (2004). Jews and the Olympic Games: The Clash Between Sport and Politics : with a Complete Review of Jewish Olympic Medallists. Sussex Academic Press. стр. 196. ISBN 9781903900888. Приступљено 13. 4. 2015. 
  8. ^ а б Nike is a Goddess: The History of Women in Sports - Google Books
  9. ^ „10 Jews that have Reached the Highest Achievements in Sports”. Beit Hatfutsot (на језику: енглески). 2017-06-27. Архивирано из оригинала 01. 12. 2020. г. Приступљено 2020-03-12. 
  10. ^ а б "Agnes Keleti, Honoree" International Gymnastics Hall of Fame, 2002
  11. ^ а б в Historical Dictionary of the Olympic Movement - Bill Mallon, Jeroen Heijmans - Google Books
  12. ^ XVI Olympiad: Melbourne/Stockholm 1956, Squaw Valley 1960 - Carl Posey - Google Books[мртва веза]
  13. ^ Agnes Keleti: The Foundation Stone Of Gymnastics In IsraelThe Jewish Press | Prof. Livia Bitton-Jackson | 4 Av 5772 – July 22, 2012 | JewishPress.com
  14. ^ а б "Whatever Happened to Agnes Keleti?" Архивирано 2012-10-10 на сајту Wayback Machine Gymnastic Greats, December 22, 1999
  15. ^ Ingle, Sean (2021-01-11). „Agnes Keleti: Olympic great who fled Nazis and Soviets smashes 100 barrier | Sean Ingle”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2021-01-11. 
  16. ^ One of World's Most Decorated Olympic Gymnasts Lives In Israel, Still Does Her Splits | Jewish & Israel News Algemeiner.com
  17. ^ Yiddishe Mamas: The Truth About the Jewish Mother - Marnie Winston-Macauley - Internet Archive. Andrews McMeel. март 2007. ISBN 9780740763762. 
  18. ^ „Ezt tényleg nem hisszük el: remek formában van a 96 éves Keleti Ágnes” (на језику: мађарски). szeretlekmagyarorszag.hu. 9. 6. 2017. Приступљено 23. 12. 2017. 
  19. ^ „Elhunyt Tarics Sándor, a legidősebb olimpiai bajnok - Népszava” (на језику: мађарски). NÉPSZAVA online. 25. 2. 2017. Архивирано из оригинала 22. 05. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  20. ^ Piilonen, Teijo (13. 4. 2019). „Maailman vanhimman olympiavoittajan traaginen historia: natsit veivät isän Auschwitziin”. Ilta-Sanomat (на језику: фински). Приступљено 14. 4. 2019. 
  21. ^ Gorondi, Pablo. „Oldest living Olympic champ, a Holocaust survivor, turns 99”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-12. 
  22. ^ „Holocaust survivor, 10-time Olympic medalist Agnes Keleti awarded Israel Prize”. i24 News. 15. 2. 2017. Приступљено 21. 2. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Агнес Келети на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Агнес_Келети&oldid=28852099”