Obala Slonovače

Republika Obala Slonovače Rèpublique de Côte d'Ivoire  (francuski)
Zastava Grb
Krilatica: Јединство, дисциплина и рад (fr. Unitè, Discipline e Travail)
Himna: Песма Абиџана (fr. L'Abidjanaise)
Glavni grad	Jamusukro
Najveći grad	Abidžan
Službeni jezik	francuski
Vladavina
— Predsednik	Alasan Uatara
— Privremeni potpredsednik	Danijel Kablan Dankan
— Predsednik Vlade	Amadu Gon Kulibali
Istorija
Nezavisnost	Od Francuske 7. avgust 1960.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	322.460 km2 (67)
— voda (%)	1.4
Stanovništvo	‍
— 2014.[1]	22.671.331 (53)
— gustina	70,31 st./km2
Privreda
Valuta	CFA franak
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC 0
Internet domen	‍.ci‍
Pozivni broj	+225

Obala Slonovače (fr. Côte d’Ivoire), zvanično Republika Obala Slonovače (fr. République de Côte d’Ivoire), ili Kot d’ Ivoar,^[a] zvanično Republika Kot d’ Ivoar,^[2][3][b] poznata i kao Obala Slonove Kosti, je zemlja u zapadnoj Africi koja graniči sa Liberijom, Gvinejom, Malijem, Burkinom Faso i Ganom sa zapadne, severne i istočne strane, dok se sa južne strane nalazi Gvinejski zaliv.^[5] Ekonomski razvoj ove nekada najrazvijenije zemlje zapadne Afrike zaustavljen je građanskim ratom koji je zemlju podelio na dva dela. Rat je okončan krajem 2007. godine.

Nije mnogo toga poznato o Obali Slonovače iz perioda pre dolaska evropskih brodova 1460.tih godina. Glavne etničke grupe su se naselile ne tako davno iz susednih područja. Narod Kru je migrirao iz Liberije oko 1600; Senufo i Lobi migrirali su prema jugu iz Burkine Faso i Malija. Tek u 18. i 19. veku narod Akan, uključujući Baule, migrirao je iz Gane u istočne delove zemlje, a Malinke narod je migrirao iz Gvineje u severozapadni deo zemlje.

Do kolonijalnog doba nije postojala nikakva državna organizacija na jugu Obale Slonovače. Na severu zemlje se od 11. do 13. veka pojavio uticaj sahelskih kraljevstava, kao što je Kraljevina Mali. U isto vreme ovde se pojavio islam i to putem trgovačkih veza i ratnih pohoda.

Portugalci su od 15. veka trgovali sa primorskim plemenima, ali od 17. veka ih potiskuju Francuzi. Obala Slonovače je francuska kolonija od 1893. U poređenju sa susednom Ganom, Obala Slonovače nije pretrpela puno trgovinom roblja.

Prvi predsednik Obale Slonovače posle sticanja nezavisnosti 7. avgusta 1960. bio je Feliks Upue-Boanji, bivši farmer kakaoa, sindikalni vođa i prvi ministar u Vladi Francuske afričkog porekla. U to vreme Obala Slonovače je bila ekonomski najnaprednija zemlja zapadne Afrike, koja je bila prva u svetu po proizvodnji kakaoa i treća po proizvodnji kafe. Zemlja je privukla mnoge evropske stručnjake, a privredni rast je dugo iznosio blizu 10% godišnje. Ulue-Boanji je zemljom vladao u jednopartijskom sistemu. Svoje rodno selo Jamasukro je izgradio i radio na tome da se glavni grad premesti na ovu lokaciju u centru zemlje, što se ostvarilo 1983. U etnički i religijski podeljenoj zemlji trudio se da ne favorizuje nijednu zajednicu. Preminuo je 1993.

Novi predsednik Anri Konan Bedije zaoštrio je međuetničke odnose u zemlji, u koju su se tradicionalno doseljavali ljudi iz susednih zemalja. Zabranio je svom rivalu sa severa zemlje, Alasanu Utari da se kandiduje za predsednika, jer navodno nije imao državljanstvo Obale Slonovače. Bedijea su sa vlasti smenili nezadovoljni oficiri predvođeni generalom Roberom Gvejem.

Na izborima 2000. za predsednika je izabran Loran Bagbo koji je time okončao vojnu vlast. Vrhovni sud je iz izbora ponovo diskvalifikovao Alasana Utaru. Ovo je izazvalo proteste njegovih pristalica sa severa zemlje, i septembra 2002. izbila je pobuna u više gradova. Vojska je osigurala Abidžan, ali je izgubila kontrolu nad severom države. Tu su se učvrstili pobunjenici sa centrom u gradu Buake. Francuske snage su pomogle režimu u Abidžanu da se odbrani od pretnji sa severa, a Alasan Utara se sklonio u francusku ambasadu, jer mu je spaljena kuća. Time je započeo građanski rat u zemlji između severa i juga. Iako se većina borbi okončala do kraja 2004, zemlja je ostala podeljena.

Izbori za predsednika su konačno organizovani krajem 2010. na celoj teritoriji zemlje i pod međunarodnim nadzorom. U drugom krugu 21. novembra 2010, glasalo se između aktuelnog predsednika Lorana Bagboa (čiji je legalni mandat istekao 2005) i Alasana Utare.^[6] Izborna komisija je 2. decembra potvrdila da je pobedio Utara odnosom glasova 54% prema 46%. Ustavno veće je poništilo ove rezultate, zatvorilo granice zemlje, i proglasilo Bagba za pobednika izbora. Posle višemesečnog dvovlašća, i sukoba u kojima je poginulo više od 1000 ljudi, Loran Bagbo se predao.^[7]

Obala Slonovače je podeljena na 34 departmana.

Obalom Slonovače upravlja konstitucija koja je izabrana na javnom referendumu u julu 2000. Na čelu države je izabrani predsednik, koji postavlja premijera na čelu vlade. Predsednik i premijer se savetuju na savetu ministara koji je izabrao premijer. Predsednika i 225 članova jednodomne Generalne skupštine bira narod univerzalnim pravom glasa na termin od pet godina.

Glavne političke stranke u Obali Slonovače su: Demokratska stranka Obale Slonovače (PDCI; Parti Démocratique de la Côte d’Ivoire), socijaldemokratski Narodni Front Obale Slonovače (FPI; Front Populaire Ivoirien), i centristički Zbor Republikanaca (RDR; Rassemblement des Républicains). PDCI je bila jedina legalna politička stranka od 1960. do 1990, kada je usvojen višestranački sistem. Zadržala je kontrolu nad državom dok njihov vođa nije isteran vojnim udarom u decembru 1999. godine. Na izborima održanim u decembru 2000. godine i januaru 2001, FPI je dobio najviše poslaničkih mandata u Generalnoj skupštini, sa 96 mandata naprema 94 za PDCI.

Sudski sistem uključuje vrhovni sud koji sadrži ustavni, sudski, administrativni (upravni) i poreski dom. Visoki sud pravde je opunomoćen da sudi vladinim funkcionerima, uključujući i predsednika, za teške zločine. Drugi sudovi su žalbeni sud, sud državne bezbednosti i sudovi za razne druge slučajeve.

Obala Slonovače se nalazi se u Zapadnoj Africi. Izlazi na Atlantski okean. Površina joj je 322.460 km² i ima oko 16 miliona stanovnika. Glavni grad je Jamusukro a ostali su: Abidžan, Buake, Danane, Man, Daloa, Agbovil, San Pedro i Korhogo.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

Uz more je nizija, a u unutrašnjosti su brda. Najviši vrh je 1.750 m. Obala Obale Slonovače oivičena je sa nekoliko velikih i dubokih laguna, od kojih je većina nepristupačna brodovima zbog plićaka u blizini obale. Ograničavajući obalu, zona gustih tropskih šuma prostire se oko 265 km ka unutrašnjosti na istoku i zapadu i oko 100 km u centru. Dalje od ovog na severu i centru leži prostrana savana. Zapadni deo države je talasast, sa planinskim lancima u regijama Odien i Man. Nekoliko vrhova je više od 1500 m.

Glavne reke su Sasandra, Bandama i Komoe, od kojih nijedna nije plovna više od 65 km zbog brze i plitke vode tokom sušne sezone.

Klima je tropska vlažna, a na samom jugu ekvatorijalna. Južni deo Obale Slonovače ima tropsku klimu, koja je vrela i vlažna sa jakim kišama. Temperature variraju od 22 °C do 32 °C, i najjače kiše padaju od aprila do jula, i u oktobru i novembru. Dalje od obale, u savani, temperaturne razlike postaju ekstremnije, po noći u januaru temperatura se spušta do 12 °C, a po danu u leto diže se preko 40 °C. Prosečne padavine iznose 2100 mm u priobalnom Abidžanu i 1200 mm u Buakeu, lociranom na središnjoj ravnici države.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

Centralni pojas Obale Slonovače je prekriven šumom sa preko 225 vrsti drveća, među kojima su neke dragocene vrste drveća kao što su: obeče, mahagoni, iroko, makore i sipo. Životinjski svet države uključuje: šakala, hijenu, pantera, slona, šimpanzu, krokodila, razne guštere i otrovne zmije.

Slabo razvijena zemlja koja oseća posledice kolonijalizma. U njenoj privredi veliki kapital imaju Amerikanci, Francuzi i ostale evropske zemlje. Najviše ljudi je zaposleno u poljoprivredi 79%. Glavni proizvodi su; šećerna trska, kaučuk, kafa, kakao, banana, kikiriki, kukuruz, šećerna repa, proso, soja i krompir. Industrija; elektrotehnička, drvna, rafinerija nafte, hemijska, prehrambena, proizvodnja aluminijuma, kožna, tekstilna. Rude; dijamanti, zlato, nafta, mangan, boksit, gvozdena ruda.

Privreda Obale Slonovače je uglavnom poljoprivredna, sa 60% od ukupne radne snage zaposlene u poljoprivredi i šumarstvu. Međutim, vlada pokušava uneti raznolikost u ekonomiju da izbegne zavisnost od malog broja izvoznih useva. Prosečan budžet izračunat je na približno 1,8 milijardi amer. dolara prihoda i otprilike isto toliko troška.

Glavni unovčeni usevi Obale Slonovače su kakao, kafa, pamuk i ananas. Ona je jedan od vodećih svetskih proizvođača kakaoa, koji broji preko 40% zarade u izvozu, i jedan je od najvećih afričkih proizvođača kafe, takođe. Vlada je ohrabrila proizvodnju pamuka i ananasa da unese raznolikost u privredu, koja je patila osamdesetih kada su cene kakaoa i kafe značajno opale. Drugi usevi koji su razvijeni su za izvoz su palmina jezgra i kaučuk. Najčešći usevi za lokalnu upotrebu su: jam, maniok, bokvica, pirinač i kukuruz. Vlada je pokrenula programe da ostvari samodovoljnost hrane.

Proizvodnja drvene građe je od glavne privredne važnosti za Obalu Slonovače. Najvažnije izvozno drveće je mahagoni, iroko, sipo, obeče i makore. Oko 12,1 miliona m³ drvene građe je proizvedeno u 2002. Ribarstvo se vodi duž obale; ulov 2001. godine je bio 74.581 metričkih tona.

Nafta u trgovačkim vrednostima je pronađena 1977. godine u blizini obale, a proizvodnja je počela 1980. god.; proizvodnja 2001. godine je bila 4,4 miliona barela. Obala Slonovače je, takođe, proizvela oko 75.000 karata dijamanata u 1996. godine, a iskopavanje zlata je počelo u ranim devedesetim. Industrija uključuje fabrike za proizvodnju hrane, tekstilne fabrike i fabrike za proizvodnju tesane građe, rafinerije ulja, fabrike za montažu bicikala i automobila, i proizvodnju šperploče, namještaja, cementa, čeličnih kontejnera, obuće, i aluminijumskih tabli.

Obala Slonovače je članica Zapadnoafričke Monetarne Unije, koju čini šest nacija. Valuta je CFA franak, pušten u opticaj od strane Centralne Banke za Države zapadne Afrike (697 CFA franaka je jednako 1 amer. dolaru, prosek iz 2002). Zamenska stopa da je 50 CFA franaka jednako jednom francuskom franku je bila u snazi od 1948. do 1994. godine, kada je smanjena vrednost CFA franka za 50%.

U 2000. godini izvoz je iznosio 3,6 milijardi amer. dolara, a uvoz je bio 2,5 milijardi amer. dolara. Glavni trgovački partneri za izvoz su Francuska, Holandija, Nemačka, Italija, Burkina Faso i SAD; najvažniji partneri za uvoz su SAD, Gana, Nemačka i Italija.

Luka Abidžan je jedna od najzauzetijih u Zapadnoj Africi. Postoji nova luka San Pedro, koja je povezana sa Malijem železnicom. Železnica povezuje Abidžan sa Bobo Diulasom i Uagaduguom u Burkini Faso. Ukupna dužina železničkih pruga koje funkcionišu u državi je 639 km. Samo mali deo od ukupnih 50.400 km ulica je asfaltiran. Vlada upravlja sa nekoliko radijskih i televizijskih stanica. U 2000. god. 135 radio-prijemnika i 55 televizora je išlo na 1000 stanovnika. Obala Slonovače je imala 20 glavnih telefonskih linija za svakih 1000 ljudi u 2002. god.

Stanovništvo Obale Slonovače je raznolično, sastoji se od preko 60 etničkih grupa. Glavne grupe uključuju ljude Akan govornog jezika na jugoistoku, Kru na jugozapadu, Voltaik grupe na severoistoku i Mandinka (takođe poznati i kao Mandingo ili Malinke) i južni Mand ljudi koji se nalaze na severozapadu. Postoji i značajna Libanska zajednica.

U Obali Slonovače živi približno 24.400.000 stanovnika. Prosečna gustina naseljenosti je 55 osoba na km².

Procenjeno je da 37% ljudi prati tradicionalne religije; 40% su Muslimani i 24% su hrišćani, uglavnom Rimokatolici. Francuski je zvanični jezik nacije; takođe se govore i brojni afrički jezici.

Najveći gradovi su: Abidžan, sa stanovništvom od 3,8 miliona ljudi (2000. procenjeno, najveći grad), Buake (1988, 329.850) važan upravni i trgovinski centar. U druge urbane centre spadaju Daloa (121.842); Gagnoa, marketinški grad i Man. Jamusukro (1990, 120.000), između Buaflea i Dimbokroa, imenovan je novim glavnim gradom 1983, ali mnoge vladine kancelarije su ostale u Abidžanu.

Obrazovanje u Obali Slonovače je slobodno, primarno obrazovanje je obavezno. Ogroman televizijski edukacioni program je započet u ranim sedamdesetim. U 2000. godine i 2001. godine samo 79% dece osnovnoškolskog uzrasta i 23% srednjoškolskog uzrasta je bilo upisano u školu. Nacionalni Univerzitet Obale Slonovače (1958), u Abidžanu, godišnje pohađa oko 21.000 učenika. Znatan broj unapređenih studenata studira u inostranstvu. Procenjeno je da je 52,3% odrasle populacije pismeno .

Modernizovani sektor populacije Obale Slonovače je pod velikim uticajem francuske kulture. Domorodačka kultura države ostaje snažna, međutim, dobro je poznata po umetničkim kreacijama, posebno maskama. Francuski jezik je gotovo univerzalno korišten u pisanoj literaturi Obale Slonovače, dovodi do isključivanja afričkih jezika.

Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja.

Obala Slonovače je nekad imala najveće kišne šume u Zapadnoj Africi, ali je iskorištavanjem drveća u industriji i postupkom seče i paljenja, pokrivenost šumama smanjena na 22,4% od ukupne površine države. Godine 1996. vlada je zabranila izvoz drveta, ali ilegalna seča šuma se nastavlja.

Poljoprivrednici su na ogromnim površinama nekadašnjih šuma posadili kafu i kakao, koji dobro uspevaju u bogatom tlu. Nakon što je 1960. godine proglašena nezavisnost Obale Slonovače od Francuske, dvosmislena zemljoposednička politika je ohrabrila mnoge poljoprivrednike u državi da se odreknu neproduktivne zemlje i da seku šume. Od šezdesetih godina zasađeno je nekoliko desetina hiljada sadnica, ali stopa krčenja šuma je premašuje.

Privredna zavisnost Obale Slonovače od poljoprivrede je dovela do eksploatacije prirodnih resursa države u vremenu ekonomskih tegoba. Tokom osamdesetih, kad je cena kakaoa i kafe pala širom sveta, Obala Slonovače je povećala izvoz drveta da nadoknadi za smanjeni poljoprivredni prihod.

Premda je 6,2% ukupne površine službeno zaštićeno kao nacionalni parkovi i rezervati, doseljeni poljoprivrednici nastavljaju da uklanjaju šume i seju useve u zaštićenim područjima. Obala Slonovače je zabranila lov 1973. godine, ali bespravan lov i dalje preti životinjskom svetu.

Obala Slonovače je ratifikovala međunarodne dogovore u nameri da se zaštiti biljna raznovrsnost, ugrožene vrste, tropske šume, močvare i ozonski omotač. Takođe je potpisala odredbe koje ograničavaju pomorsko zagađenje i opasan otpad.

• Zvanični veb-sajt
• Côte d'Ivoire. The World Factbook. Central Intelligence Agency.
• Obala Slonovače na sajtu Curlie (jezik: engleski)
• Obala Slonovače (Vikiatlas)
• Obala Slonovače na sajtu OpenStreetMap
• Ivory Coast 2012 Trade Summary