Miodrag Božović

Miodrag Božović
Božović 2021. godine
Lični podaci
Puno ime	Miodrag Božović
Nadimak	Grof
Datum rođenja	(1968-06-22)22. jun 1968. (56 god.)
Mesto rođenja	Mojkovac, SFRJ
Visina	1,96 m
Pozicija	Odbrana
Seniorska karijera
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1986—1992 1992—1994 1994—1996 1996—1997 1997—1998 1998 1999	Budućnost Podgorica Crvena zvezda Pelita APOP RKC Valvajk Avispa Fukuoka Rozendal	107 52 19 8 5	(6) (1) (1) (0) (0)
Reprezentativna karijera
1990	Jugoslavija do 21	1	(0)
Trenerska karijera
2000—2001 2001—2002 2003—2004 2004 2004 2004—2005 2005—2006 2006—2007 2007 2007 2008 2009 2010—2011 2011—2012 2012—2014 2014—2015 2015—2017 2017—2018 2018—2020 2021—2022 2023—2024 2024—	Beograd Saporo (pomoćnik) Borac Čačak Obilić Hajduk Lion AEP Pafos Borac Čačak Budućnost Podgorica Grbalj Borac Čačak Amkar Perm Moskva Dinamo Moskva Amkar Perm Rostov Lokomotiva Moskva Crvena zvezda Arsenal Tula Krila Sovjetov Arsenal Tula Nefči Baku Esteglal Huzestan

Miodrag „Grof” Božović (rođen 22. juna 1968. u Mojkovcu) je bivši crnogorski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.^[1]

Kao fudbaler nastupao je je za podgoričku Budućnost, Crvenu zvezdu (osvojio Kup Jugoslavije), indonežansku Pelitu, kiparski APOP, RKC Valvajk, japansku Avispu iz Fukuoke, da bi sa svega 30 godina završio karijeru u Rozendalu i posvetio se trenerskom poslu.

Trenersku karijeru je počeo u FK Beograd, pa je bio pomoćnik u japanskom Saporu, a od 2002. kreće njegov uspon u trenerskoj karijeri. Postao je trener čačanskog Borca, na čijoj klupi je sedeo u tri navrata, od 2002. do 2003, u sezoni 2005/06. i 2007. godine. Vodio ga je do istorijskog šestog mesta na tabeli, što je najbolji plasman Čačana na tabeli. U sezoni 2006/07. predvodio je podgoričku Budućnost i postao viceprvak Crne Gore. Između dva mandata u Borcu i perioda na klupi Budućnosti, bio je i u kiparskom AEP Pafosu, vodio je i Hajduk sa Liona, a takođe je i kratko bio trener Obilića tokom 2004. godine.^[2]

Božović je 2008. godine preuzeo ruski Amkar. U Rusiji se zadržao sve do 2015. godine a za to vreme je vodio još i FK Moskvu, Dinamo iz Moskve, Rostov i Lokomotivu iz Moskve. Sa Rostovom je osvojio Kup Rusije 2014,^[3] a sa Lokomotivom stigao do finala Kupa 2015, pa je podneo ostavku.^[4] Amkar i FK Moskvu je vodio do istorijskog 4.mesta u šampionatu Rusije, sa Amkarom je igrao i finale Kupa Rusije 2008. i izgubio od CSKA tek posle izvođenja penala,^[5] a isti tim je u drugom mandatu spasio ispadanja u sezoni 2011/12. U Dinamu iz Moskve je podneo ostavku, jer je ispao u četvrtfinalu Kupa, a dogovor je bio da Dinamo osvoji Kup jer je to bila jedina šansa za izlazak u Evropu.^[6]

Krajem maja 2015. Božović je postao trener Crvene zvezde.^[7] Odmah po njegovom dolasku u klub, Crvena zvezda je eliminisana iz kvalifikacija za Ligu Evrope od kazahstanskog Kairata. Zatim je usledila dominacija domaćim prvenstvom, rekordne 24 pobede u nizu i ubedljivo osvojena titula u sezoni 2015/16, pa opet neuspeh na međunarodnoj sceni i eliminacije od Ludogoreca u borbi za grupnu fazu Lige šampiona, te Sasuola u borbi za Ligu Evrope. U sezoni 2016/17. njegova ekipa je tri kola pre kraja prvenstva, prepustila prvu poziciju, koju je držala maltene od avgusta, Partizanu nakon poraza od Voždovca (3:2). Nakon toga je Božović podneo ostavku.^[8] Zvezdu je vodio na 83 meča i ostvario 62 pobede, 11 remija i 10 poraza.^[9]

• Miodrag Bozovic: Why Europe Should Be Out for the Count (jezik: engleski)
• Ne bih voleo da mi navijači skandiraju odlazi („Politika“, 1. maj 2016)