Миодраг Бож��вић

Миодраг Божовић
Божовић 2021. године
Лични подаци
Пуно име	Миодраг Божовић
Надимак	Гроф
Датум рођења	(1968-06-22)22. јун 1968. (56 год.)
Место рођења	Мојковац, СФРЈ
Висина	1,96 m
Позиција	Одбрана
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1986—1992 1992—1994 1994—1996 1996—1997 1997—1998 1998 1999	Будућност Подгорица Црвена звезда Пелита АПОП РКЦ Валвајк Ависпа Фукуока Розендал	107 52 19 8 5	(6) (1) (1) (0) (0)
Репрезентативна каријера
1990	Југославија до 21	1	(0)
Тренерска каријера
2000—2001 2001—2002 2003—2004 2004 2004 2004—2005 2005—2006 2006—2007 2007 2007 2008 2009 2010—2011 2011—2012 2012—2014 2014—2015 2015—2017 2017—2018 2018—2020 2021—2022 2023—2024 2024—	Београд Сапоро (помоћник) Борац Чачак Обилић Хајдук Лион АЕП Пафос Борац Чачак Будућност Подгорица Грбаљ Борац Чачак Амкар Перм Москва Динамо Москва Амкар Перм Ростов Локомотива Москва Црвена звезда Арсенал Тула Крила Совјетов Арсенал Тула Нефчи Баку Естеглал Хузестан

Миодраг „Гроф” Божовић (рођен 22. јуна 1968. у Мојковцу) је бивши црногорски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.^[1]

Као фудбалер наступао је је за подгоричку Будућност, Црвену звезду (освојио Куп Југославије), индонежанску Пелиту, кипарски АПОП, РКЦ Валвајк, јапанску Ависпу из Фукуоке, да би са свега 30 година завршио каријеру у Розендалу и посветио се тренерском послу.

Тренерску каријеру је почео у ФК Београд, па је био помоћник у јапанском Сапору, а од 2002. креће његов успон у тренерској каријери. Постао је тренер чачанског Борца, на чијој клупи је седео у три наврата, од 2002. до 2003, у сезони 2005/06. и 2007. године. Водио га је до историјског шестог места на табели, што је најбољи пласман Чачана на табели. У сезони 2006/07. предводио је подгоричку Будућност и постао вицепрвак Црне Горе. Између два мандата у Борцу и периода на клупи Будућности, био је и у кипарском АЕП Пафосу, водио је и Хајдук са Лиона, а такође је и кратко био тренер Обилића током 2004. године.^[2]

Божовић је 2008. године преузео руски Амкар. У Русији се задржао све до 2015. године а за то време је водио још и ФК Москву, Динамо из Москве, Ростов и Локомотиву из Москве. Са Ростовом је освојио Куп Русије 2014,^[3] а са Локомотивом стигао до финала Купа 2015, па је поднео оставку.^[4] Амкар и ФК Москву је водио до историјског 4.места у шампионату Русије, са Амкаром је играо и финале Купа Русије 2008. и изгубио од ЦСКА тек после извођења пенала,^[5] а исти тим је у другом мандату спасио испадања у сезони 2011/12. У Динаму из Москве је поднео оставку, јер је испао у четвртфиналу Купа, а договор је био да Динамо освоји Куп јер је то била једина шанса за излазак у Европу.^[6]

Крајем маја 2015. Божовић је постао тренер Црвене звезде.^[7] Одмах по његовом доласку у клуб, Црвена звезда је елиминисана из квалификација за Лигу Европе од казахстанског Каирата. Затим је уследила доминација домаћим првенством, рекордне 24 победе у низу и убедљиво освојена титула у сезони 2015/16, па опет неуспех на међународној сцени и елиминације од Лудогореца у борби за групну фазу Лиге шампиона, те Сасуола у борби за Лигу Европе. У сезони 2016/17. његова екипа је три кола пре краја првенства, препустила прву позицију, коју је држала малтене од августа, Партизану након пораза од Вождовца (3:2). Након тога је Божовић поднео оставку.^[8] Звезду је водио на 83 меча и остварио 62 победе, 11 ремија и 10 пораза.^[9]

• Miodrag Bozovic: Why Europe Should Be Out for the Count (језик: енглески)
• Не бих волео да ми навијачи скандирају одлази („Политика“, 1. мај 2016)