Pređi na sadržaj

Domaćica (časopis)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Domaćica : organ Ženskog društva i njegovih podružnica
Naslovna strana
Format26 cm
IzdavačŽensko društvo
Osnivanje1879.
Jeziksrpski
Ukidanje1941.
SedišteBeograd
Uprava Beogradskog ženskog društva, 1894. (Muzej grada Beograda)

Domaćica je prvi ženski časopis u Srbiji koji kontinuirano izlazi, a koji se održao čak do početka Drugog svetskog rata. Osnovan je 1879.[1] Prvi broj izašao je avgusta 1879. a poslednji januara 1941. Tokom Prvog svetskog rata časopis nije izlazio.[2][3]

O časopisu

[uredi | uredi izvor]

Časopis Domaćica osnovan je kao glasilo Beogradskog ženskog društva. Bio je uticajan i moglo bi se reći moćan časopis, koji je vršio jak uticaj na javnost. Po svojoj koncepciji bio je prosvetiteljski konvencionalan, tradicionalno oslonjen na „proverene” ženske vrednosti toga doba, koje su pre svega isticale kao pozitivne osobine žensku čast, privrženost porodici, ljubav prema nacionu. Iako su pripadnice Društva verovale da je žena jednaka muškarcu, ipak je Društvo bilo pre svega tradicionalističkih i konzervativnih shvatanja prema ulozi žene u društvu. Ženino mesto bilo je u kući, uz decu i muža, njena prva i najvažnija uloga bila je uloga majke i vaspitačice.[2] Odanost kraljevskoj kući bila je vidljiva i jasno artikulisana.[4]

Idejni tvorac časopisa bila je Katarina Milovuk, upravnica Više ženske škole, od koje je takođe potekla i inicijativa za osnivanje Beogradskog ženskog društva.[5]

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

Iako je i ranije bilo pokušaja da se pokrene časopis za žene, tek 1879. godine Beogradsko žensko društvo pokreće prvi ženski časopis u Srbiji - Domaćica. Pokrenut je kao glasilo Društva (Beogradsko žensko društvo smatra se rodonačelnikom ženskog pokreta u Srbiji).[2]

Izlazio je u kontinuitetu do početka Drugog svetskog rata, osim tokom Prvog svetskog rata i nekoliko poratnih godina. Tako prvi broj časopisa izlazi avgusta 1879.(god. 1, br. 1, avg. 1879), da bi 35 godina kasnije, maja 1914. izašao poslednji predratni broj (god. 35, br. 4/5, apr./maj 1914). Časopis nastavlja sa izlaženjem septembra 1921. (god. 36, br. 1, sept. 1921). Poslednji broj časopisa izašao je januara 1941. (god. 56, br. 1, jan. 1941).[3]

Periodičnost izlaženja

[uredi | uredi izvor]

Izlazi mesečno (1. dana svakog meseca).

  • Od br. 8 (1882) dva puta mesečno;
  • Od br. 1 (1885) mesečno;
  • Od br. 1 (1933) tromesečno;
  • Od br. 2 (1934) dvomesečno;
  • Od br. 3 (1936) tromesečno.[3]

Odgovorni urednici

[uredi | uredi izvor]

Prema tadašnjem zakonu u Srbiji se ženama poricala sposobnost da se brinu o imovini i novcu ili da se pojavljuju pred sudom.[a][4] Zato su do 1937. godine glavni urednici časopisa Domaćica bili isključivo muškarci:[3]

  • od br. 1 (1884) Branko Petrović
  • od br. 21 (1884) Jovan Aćimović
  • od br. 4 (1885) Milorad P. Šapčanin
  • od br. 10 (1885) Mihailo Đurović
  • od br. 5 (1886) Živko A. Šokorac
  • od br. 3 (1888) Borislav B. Todorović
  • od br. 5 (1890) Živko A. Šokorac
  • od br. 5 (1891) Aron Ninčić
  • od br. 7 (1895) Dim. Dovijanić
  • od br. 3 (1896) Dušan L. Đokić
  • od br. 8 (1902) Živko A. Šokorac
  • od br. 1 (1904) Dušan L. Đokić
  • od br. 1 (1907) Vlad. T. Spasojević
  • od br. 5 (1922) Drag. Marković
  • od br. 1 (1924) Vlad. T. Spasojević
  • od br. 1 (1937) Vera P. Nikolić-Bogdanović
  • od br. 1 (1939) Jel. P. Đorđević

Literarni odbor, koji je obrazovan radi pomaganja u uređivanju časopis, nije se mnogo bavio njegovom fizionomijom, pa su mlađe članice Ženskog društva, nezadovoljne sadržinom Domaćice nametnule diskusiju o uređivačkoj politici. Tražile su da časopis uređuje literarni odbor, što je značilo da bi muškarac samo formalno ostao urednik. Pod njihovim uticajem u Ženskom društvu i u literarnom odboru, od 1907. godine sadržaj Domaćice postaje raznovrsniji i bogatiji.[7]

Autori priloga

[uredi | uredi izvor]

Za Domaćicu su pisale mnoge ugledne žene toga vremena, između ostalih i Katarina Milovuk, Ljubica Luković, Milka Grgurova-Aleksić, čak i kraljica Draga. U časopisu su sarađivali i Matija Ban, vaspitač dece kneza Aleksandra Karađorđevića, zatim književnici Milan Milićević, Milorad Šapčanin, Čeda Mijatović, slikarka Poleksija Todorović i drugi.[7] Zanimljivo je da je pripovetka Milovana Glišića „Prva brazda” prvi put objavljena upravo u ovom časopisu.

Teme

[uredi | uredi izvor]

Kao glasilo udruženja Domaćica je imala ulogu da informiše članstvo o tekućim aktivnostima Ženskog društva i njegovih podružnica, pa je redovno prenosila zapisnike sa sednica i izveštaje o radu, kao i izveštaji o radu Ženske radeničke škole i Pazara, a kasnije i Đačke trpeze i Doma starica. Osim toga, časopis je objavljivao odlomke iz popularnih romana i razne zanimljivosti namenjene ženama - majkama i domaćicama (tako, na primer, u broju iz januara 1903. u rubrici „za kuću i kuhinju” žene se upućuju u tajne uspešnog odgoja mladih ćurića i negovanje cveća, a govori se i o uzrocima mucanja kod dece).[2] Stavovi zastupani u časopisu nisu se mnogo razlikovali od stavaova zvanične politike i mišljenja. Sadržaj je bio biran po ugledu na ženske listove u svetu čiji je osnovni cilj bio da gaje „kult ženstvenosti”.[8] U Domaćici je zabeležen celokupan rad Beogradskog ženskog društva, a redovne rubrike bile su higijena, gazdovanje, odevanje, nauka i zabava.[9] U časopisu se vodi računa o jubelijima u kraljevskoj porodici, ali se ne zaobilaze ni feminističke teme, pa se uredno objavljuju i o vesti o događanjima u ženskim pokretima širom sveta.[4] O emancipaciji žena Domaćica prvi put piše tek u trećoj godini svog izlaženja.[7].

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Prema tadašnjem zakoniku, položaj udate žene bio je isti kao i položaj maloletnih ili umno poremećenih lica: žena je bila pod muževljevom zaštitom i nije imala pravo na nasleđivanje imovine. Neudate žene, udovice i razvedene žene zauzimale su nešto bolji pravni položaj u društvu. Nasuprot tome, položaj srpskih žena u Vojvodini bio je nešto povoljniji. Za razliku od žena u Kneževini Srbiji, prema ugarskom građanskom pravu žene u Vojvodini bile su skoro izjednačene s muškarcem: žena „nije bila pod tutorstvom muža, imala je poslovnu sposobnost, mogla je otvoriti radnju, nasleđivala je oca ravnopravno s braćom, slobodno je raspolagala svojom očevinom i delom zajedničke tečevine u braku”.[6]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Uroš Džonić: Bibliografija srpskih listova u 1912. godini. - U: Prosvetni glasnik, 1. april 1913.
  2. ^ a b v g Femić, Bojana. „Od listova za domaćice do glasila feminizma”. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Arhivirano iz originala 18. 09. 2016. g. Pristupljeno 18. 9. 2016. 
  3. ^ a b v g „Domaćica : organ Ženskog društva i njegovih podružnica” (1879-1914; 1921-1941). Beograd: Žensko društvoCOBISS.SR 23257356
  4. ^ a b v Peković, Slobodanka. „Ženski časopisi u Srbiji na početku 20. Veka” (PDF). Universita degli studi di Trieste. Pristupljeno 18. 9. 2016. 
  5. ^ Cvekić, Mirjana (2014). „Život je bajka – Katarina Đorđević Milovuk”. Politikin zabavnik. 3243. Pristupljeno 18. 9. 2016. 
  6. ^ Kolarić, Ana. „„Žena, domaćica, majka. Od te tri reči zavisi ceo svet” : analiza časopisa Žena (1911—1921)”. Knjiženstvo. Pristupljeno 20. 9. 2016. 
  7. ^ a b v Božinović 1996, str. 85,86
  8. ^ Pavićević, Aleksandra (1999). „ŽENE I NjIHOVA MOĆ U DRUŠTVU” (PDF). Glasnik Etnografskog instituta SANU. Beograd: Etnografski institut SANU. 48. Pristupljeno 17. 9. 2016. 
  9. ^ Gucijan, Sandra (8. 3. 2017). „Kako su se školovale prve Srpkinje”. Politika. Pristupljeno 21. 9. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Prošić-Dvornić, Mirjana (1985). „Žensko pitanje u Srbiji krajem XIX i početkom XX veka i časopis "Domaćica" (1879—1914)”. Glasnik Etnografskog instituta. Beograd: Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti. 34: 47—70. 
  • Korićanac, Tatjana; Taneska, Ljiljana (1995). Beogradsko žensko društvo : 1875-1941. Beograd: Muzej grada Beograda. ISBN 978-86-80619-08-8. Pristupljeno 18. 9. 2016. 
  • Božinović, Neda (1996). Žensko pitanje u Srbiji : u XIX i XX veku (PDF). Beograd: "Devedesetčetvrta". ISBN 978-86-82449-09-6.  Pristupljeno 14. 10. 2016.
  • „Domaćica : organ Ženskog društva i njegovih podružnica” (1879-1914; 1921-1941). Beograd: Žensko društvoCOBISS.SR 23257356

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Домаћица_(часопис)&oldid=27755831”