Пређи на садржај

Перица Огњеновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Перица Огњеновић
Лични подаци
Пуно име Перица Огњеновић
Датум рођења (1977-02-24)24. фебруар 1977. (47 год.)
Место рођења Смедеревска Паланка, СФРЈ
Висина 1,70 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Младост Гоша
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1993—1994 Младост Гоша 28 (9)
1994—1998 Црвена звезда 78 (19)
1999—2001 Реал Мадрид 12 (0)
2002 Кајзерслаутерн 2 (0)
2003 Далијан 2 (0)
2003—2004 Динамо Кијев 2 (0)
2005 Анжер 7 (0)
2006 Селангор 16 (2)
2006—2008 Ерготелис 26 (3)
2008—2009 Калитеа 9 (1)
2009—2011 Јагодина 43 (3)
Репрезентативна каријера
1995—1998 СР Југославија 8 (0)
Тренерска каријера
2015—2016 Црвена звезда (млађе кат.)
2017 Србија до 17
2017—2018 Србија до 18
2020 Звијезда 09
2023 Металист Харков

Перица Огњеновић (Смедеревска Паланка, 24. фебруар 1977) је бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Огњеновић је прве фудбалске кораке направио у локалном клубу Младост Гоша из Смедеревске Паланке. За сениорски тим је дебитовао са шеснаест година. Клуб се тада такмичио у трећој лиги. Током 1994. године прелази у Црвену звезду.

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Већ у првој сезони је освојио дуплу круну. Добио је шансу на три утакмице у шампионату и једној у Купу, у тиму где су ведете били Дарко Ковачевић, Дејан “Рамбо“ Петковић, Небојша Крупниковић, Звонко Милојевић… Већ у наредној сезони је постао стандардан првотимац. Одиграо је 33 утакмице у шампионату – највише од свих играча у екипи и постигао осам голова, док је у походу на трофеј у Купу Југославије забележио осам наступа уз три постигнута гола, од којих је један у победи против Лознице (6:1), постигао директно из корнера. У сезони 1996/97, Звезда је у Купу победника купова избацила шкотски Хартс и немачки Кајзерслаутерн (4:0 у Београду после продужетака), док је тим Барселоне ипак био превисока препрека у осмини финала. Екипа је трећи пут узастопно тријумфовала у националном купу, у којем је Перица одиграо шест утакмица, док је у Купу купова забележио пет наступа. У другом делу сезоне је због повреде испао из ритма, па је улазио са клупе у финишу шампионата.

У сезони 1997/98. потпуно је бљеснуо и одиграо најбољу сезону у каријери. Са два гола решио је 108. вечити дерби против Партизана (2:0).[1][2] И наредна два дербија црвено-бели су добили, 109. са 2:1, а 110. дерби са чак 4:0 уз још један погодак Перице Огњеновића.[3][4] Ипак, те сезоне је Обилић стигао до титуле испред Звезде. Перица је у шампионату одиграо 24 утакмице уз девет постигнутих голова.

Од лета 1998. године, Огњеновић је понео и капитенску траку након преласка Дејана Станковића у Лацио. Перица је пружио сјајне партије у Купу УЕФА 1998/99. постигавши чак шест голова у седам утакмица и био је најбољи стрелац тима те сезоне у такмичењу које данас носи назив Лига Европе. Против грузијског Колхетија постигао је три гола у првом колу квалификација (један у победи од 4:0 на гостовању,[5] а два у убедљивом тријумфу од 7:0 у Београду).[6] У следећој квалификационој рунди противник је био руски Ротор из Волгограда, против кога је био стрелац по једног поготка у Русији и на београдској Маракани у две победе од по 2:1. У стрелце се уписао и против француског Меца у победи од 2:1 у првом мечу првог кола.[7] У реваншу није играо због парних жутих картона, а Звезда је у драматичној утакмици прошла на пенале. Наредни противник био је Лион, а Звезди због политичке ситуације није дозвољено да дочека француски тим у Београду, већ у Букурешту, где је Лион славио са 2:1. У Француској црвено-бели нису имали велике шансе за пролаз и поразом од 2:3 опростили су се од такмичења у Европи.

Иностранство

[уреди | уреди извор]

Огњеновић је у јануару 1999, у самој завршници зимског прелазног рока, прешао у Реал Мадрид.[8] Преговори менаџера Зорана Векића и тада првог човека Реала Лоренца Санса потрајали су јер су Мадриђани имали вишак фудбалера у нападу. На крају је одлучено да Самјуела Етоа пошаљу на позајмицу како би направили простор за Огњеновића.[8] Огњеновић код тренера Гуса Хидинка није добио шансу, а дебитовао је за Реал у завршници сезоне 1998/99. код наредног тренера, Џона Тошака. Највише времена на терену је провео у сезони 1999/00. код тренера Висенте Дел Боскеа. Забележио је 11 првенствених наступа, углавном улазећи у игру са клупе.[9] Наступио је и на пет утакмица у Купу Шпаније, а у овом такмичењу је постигао и свој једини гол за Реал, 3. фебруара 2000. у осмини финала против Сарагосе.[10] Освојио је Лигу шампиону 1999/00. са Реалом, али је у овом такмичењу наступио на само на две утакмице, провевши на терену укупно 15 минута (11 минута против Бајерна у групи, и четири минута против Манчестер јунајтеда у четвртфиналу).[9] У сезони 2000/01. Реал је освојио титулу првака Шпаније, али Огњеновић у овој сезони није забележио ниједан наступ па му се овај трофеј не приписује. У августу 2001. је раскинуо уговор са Реалом.[11]

Након што је напустио Реал, Огњеновић наредних шест месеци није имао клуб, па је тренирао са својим тренером.[12] У јануару 2002, је након одрађене пробе потписао уговор са немачким бундеслигашем Кајзерслаутерном.[13][14] У Кајзерслаутерну је забележио тек два првенствена наступа, и на крају сезоне 2001/02. је напустио клуб. У јануару 2003. одлази на пробу у кинески Далијан, чији је тренер био Милорад Косановић.[15] У овом клубу се задржао тек око два месеца.[16] У новембру 2003. потписује за Динамо Кијев.[17] У украјинском клубу је провео нешто више од годину дана, али је током тог периода углавном играо за Б тим.[18] У другом делу сезоне 2004/05. је играо за француског друголигаша Анжер, а у мају 2006. одлази у Малезију где потписује за Селангор.[19] У децембру 2006. се враћа у европски фудбал и потписује за грчког прволигаша Ерготелис.[20] Након годину и по дана напушта Ерготелис, а затим у сезони 2008/09. игра за грчког друголигаша Калитеу.[21]

Јагодина

[уреди | уреди извор]

Огњеновић је 29. јула 2009. године потписао за Јагодину,[22] па се тако после више од десет година вратио у српски фудбал. Дебитовао је за Јагодину у 1. колу такмичарске 2009/10. у Суперлиги Србије, када је на градском стадиону у Јагодини гостовала Црвена звезда. Гости из Београда су славили са 3:0, а Огњеновић је на терен ушао у 58. минуту уместо Ирфана Вусљанина.[23] Први гол у дресу Јагодине је постигао 6. марта 2010. у победи над ОФК Београдом 3:2.[24] Два гола је постигао 17. априла 2010. у победи 1:4 на гостовању БСК Борчи.[25] Јагодина је сезону 2009/10. завршила на шестом месту Суперлиге Србије, а Огњеновић је у овом такмичењу на 25 одиграних утакмица постигао три гола и забележио пет асистенција.[26]

Огњеновић је провео и сезону 2010/11. у Јагодини, у којој је одиграо 18 првенствених утакмица.[27] Након ове сезоне је завршио играчку каријеру.[28]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

У дресу репрезентације СР Југославије је одиграо осам утакмица.[21] Дебитовао је 12. новембра 1995. године против Ел Салвадора (4:1), а последњи меч је одиграо против САД у победи од 1:0 на Светском првенству у Француској 1998. године, када је у игру ушао у 30. минуту. На том Мундијалу улазио је у игру у другом полувремену мечева против Ирана (1:0) и Немачке (2:2).

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Лета 2015. је почео да ради у омладинској школи Црвене звезде.[29] У фебруару 2017. је постављен за селектора репрезентације Србије до 17. година.[30] Успео је ову селекцију да одведе на Европско првенство 2017. у Хрватској.[31] У конкуренцији Немачке, Републике Ирске и Босне и Херцеговине, Србија није успела да прође групну фазу на Европском првенству.[32] Након тога је Огњеновић био селектор и репрезентације Србије до 18. година, а са те позиције је смењен у августу 2018.[33]

У марту 2020. је преузео босанскохерцеговачког премијерлигаша Звијезду 09.[34]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Реал Мадрид

[уреди | уреди извор]

Динамо Кијев

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „VREMEPLOV: Dan kada je Perica Ognjenović skinuo krunu golmanu Kralju (VIDEO)”. hotsport.rs. 29. 9. 2016. Приступљено 21. 3. 2020. [мртва веза]
  2. ^ „Времеплов: Огњеновић и Стипић хероји вечитих дербија”. mojacrvenazvezda.net. 27. 9. 2017. Приступљено 21. 3. 2020. 
  3. ^ „110: Zvezdin vozić odgovor Arkanovom režimu”. b92.net. 24. 2. 2016. Приступљено 21. 3. 2020. 
  4. ^ „Времеплов: Шоу Декија, Перице и друштва за 4:0 у 110. вечитом дербију”. mojacrvenazvezda.net. 8. 4. 2015. Приступљено 21. 3. 2020. 
  5. ^ Kolkheti - Crvena zvezda 0:4; uefa.com, 22. 7. 1998.
  6. ^ Crvena zvezda - Kolkheti 7:0; uefa.com, 29. 7. 1998.
  7. ^ Crvena zvezda - Mety 2:1; uefa.com, 15. 9. 1998.
  8. ^ а б „Deponovanim potpisom iz Beograda Perica Ognjenović konačno postao član madridskog Reala”. glas-javnosti.rs. 14. 1. 1999. Архивирано из оригинала 13. 10. 2012. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  9. ^ а б „Stats 99/00”. transfermarkt.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  10. ^ „Perica Ognjenović – Jedini gol za Real Madrid”. sportskasecanja.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  11. ^ „Konačno se rastali Perica Ognjenović i Real Madrid”. glas-javnosti.rs. 7. 8. 2001. Архивирано из оригинала 21. 03. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2020. 
  12. ^ „Oprostiću Realu svaki dolar”. blic.rs. 21. 1. 2002. Приступљено 21. 3. 2020. 
  13. ^ „Ognjenović potpisao za Kajzerslautern”. arhiva.srbija.gov.rs. 16. 1. 2002. Приступљено 21. 3. 2020. 
  14. ^ „Perica debituje protiv Bazela”. blic.rs. 18. 1. 2002. Приступљено 21. 3. 2020. 
  15. ^ „Ognjenović na probi u kineskom Dalijenu”. b92.net. 11. 2. 2003. Приступљено 21. 3. 2020. 
  16. ^ „Biću bolji nego ikad!”. novosti.rs. 13. 1. 2007. Приступљено 21. 3. 2020. 
  17. ^ „Ognjenovic back in the big time” (на језику: енглески). uefa.com. 21. 11. 2003. Приступљено 21. 3. 2020. 
  18. ^ „Ognjenović: Zvezda i Real za dva života”. novosti.rs. 29. 4. 2012. Приступљено 21. 3. 2020. 
  19. ^ „Perica Ognjenović u Maleziji”. b92.net. 5. 5. 2006. Приступљено 21. 3. 2020. 
  20. ^ „Perica Ognjenović u Grčkoj”. mondo.rs. 15. 12. 2006. Приступљено 21. 3. 2020. 
  21. ^ а б „Ognjenović Perica”. reprezentacija.rs. Приступљено 21. 3. 2020. 
  22. ^ „Perica Ognjenović potpisao za Jagodinu”. politika.rs. 29. 7. 2009. Приступљено 21. 3. 2020. 
  23. ^ „JAGODINA – CRVENA ZVEZDA 0:3”. crvenazvezdafk.com. 15. 8. 2009. Приступљено 21. 3. 2020. 
  24. ^ „Spartak treći na tabeli JSL”. vesti-online.com. 6. 3. 2010. Приступљено 21. 3. 2020. 
  25. ^ „JSL: Zvezda vratila Partizan u igru”. mondo.rs. 17. 4. 2010. Приступљено 21. 3. 2020. 
  26. ^ „Stats 09/10”. transfermarkt.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  27. ^ „Stats 10/11”. transfermarkt.com. Приступљено 21. 3. 2020. 
  28. ^ „Perica Ognjenović završio karijeru!”. novosti.rs. 3. 5. 2012. Приступљено 21. 3. 2020. 
  29. ^ „INTERVJU NEDELJOM – Perica Ognjenović: Dobre igrače imamo, ali nemamo majstore!”. mozzartsport.com. 9. 8. 2016. Приступљено 21. 3. 2020. 
  30. ^ „Perica selektor! Ali još se ne zna ko će voditi zlatne Orliće?”. mozzartsport.com. 13. 2. 2017. Приступљено 21. 3. 2020. 
  31. ^ „Kadeti Srbije na Evropskom prvenstvu!”. zurnal.rs. 22. 3. 2017. Приступљено 21. 3. 2020. 
  32. ^ „Kadeti Srbije u poslednjem minutu ostali bez četvrtfinala, izbacila ih BiH”. zurnal.rs. 10. 5. 2017. Приступљено 21. 3. 2020. 
  33. ^ „Ognjenović pred smenom u reprezentaciji”. zurnal.rs. 18. 8. 2018. Приступљено 21. 3. 2020. 
  34. ^ „Perica Ognjenović novi trener Zvijezde”. mozzartsport.com. 9. 3. 2020. Приступљено 21. 3. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перица_Огњеновић&oldid=28728838”