Пређи на садржај

Звонко Варга

С Википедије, слободне енциклопедије
Звонко Варга
Лични подаци
Надимак Звоне
Датум рођења (1959-11-27)27. новембар 1959.(65 год.)
Место рођења Црвенка, Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Висина 1,78 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1976—1977 Црвенка
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1977—1978
1978—1986
1986—1993
1993—1994
1994—1997
Црвенка
Партизан
Лијеж
РФЦ Серанж
Лијеж
0
199
107
24
68
(0)
(58)
(67)
(2)
(38)
Репрезентативна каријера
1979 СФР Југославија[1] 3 (0)

Звонко Варга (Црвенка, 27. новембар 1959) бивши је играч Партизана, Лијежа и репрезентативац Југославије. Играо је фудбал у периоду од 1976. до 1997.

Звонко Варга је за Партизан одиграо укупно 451 утакмицу и постигао 167 голова. Од тога 199 првенствених утакмица и постигао је 58 прволигашких голова.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Звонко Варга је започео своју фудбалску каријеру у Црвенки, о��акле је са осамнаест година као велики таленат доведен у Партизан из Београда. У Партизану се веома брзо придружио првој једанаесторици и у наредних осам година имао је доста удела у успесима клуба.

За време које је провео у Партизану саиграчи су му били многи познати играчи и репрезентативци као на пример Манце, Вукотић, Сантрач, Чава Димитријевић, Прекази, Живковић, Стојић и Вермезовић.

Као играч Партизана, освојио је две шампионске титуле у сезонама 1982/83. и 1985/86. године. Те године је био и најбољи стрелац Партизана са 17 голова. На почетку своје каријере у Партизану освојио је и Средњоевропски куп 1978.

На припремама за фудбалску сезону 1979/80., Партизан је гостовао у Аустралији и одиграо је две утакмице против репрезентације Аустралије.[2] Прва утакмица, која је играна 29. јуна 1979. године је била и уједно опроштај капитена аустралијске репрезентације Питера Вилсона, који је одиграо укупно 114 утакмица за репрезентацију. Крајњи резултат је био нерешен 1 : 1. Друга утакмица, која је одиграна 1. јула у Сиднеју пред 9.600 гледалаца, завршила се победом екипе Партизана од 1 : 0 и гол је постигао Звонко Варга у 47 минуту. Екипу Партизана је тада предводио Милутин Шошкић. О јачини тадашње аустралијске репрезентације говори и податак да су следећи сусрет, два месеца касније, одиграли против ФК Космос из Њујорка и победили са 2 : 0. Тада су у Космосу играли Франц Бекенбауер, Владислав Богићевић, Ђорђо Кинаља и Карлос Алберто.

После одличних игара у екипи Партизана, Варга је добио понуду да пређе у белгијски ФК Стандард Лијеж, што је он и прихватио. У првој сезони Лијеж са Варгом је успео да стигне до финала белгијског купа. У финалу Лијеж је изгубио, али је успео да освоји титулу првака Купа Белгије у фудбалу у сезони 1989/90. Као победник, Лијеж је играо у Купу победника купова где је успео да елиминише норвешки ФК Ставангер са 2 : 0 и 3 : 0 (5 : 0), португалску Естрелу Амадора 2 : 0 и 0 : 1 (2 : 1), али у четвртфиналу Лијеж је изгбио од италијанског Јувентуса 1 : 3 и 0 : 3 (1 : 6).[3]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

После завршетка активне играчке каријере Варга је постао тренер. Тренирао је клубове ОФК Београд,[4] ФК Рад.[5] ФК Сартрид,[6][7] и ФК Галеника. Такође је у више наврата био помоћни тренер Партизана, док су на челу били Лотар Матеус, Владимир Вермезовић[8] и Славиша Јокановић[9] као и ФК Телеоптика[10]

Састав Партизановог шампионског тима из 1982/83.:

Састав Партизановог шампионског тима из 1985/86.:

Краљ стрелаца

[уреди | уреди извор]

У периоду проведеном у клубу био је и најбољи стрелац Партизана у шампионској сезони:

Као играч ФК Лијеж, иако није играо на позицији центарфора, био је најбољи стрелац екипе 4 пута у првој лиги и једанпут у нижеразредном такмичењу у сезони 1995-96 са 19 голова.[13]

  • 1988-89 Гол 22 (голова);
  • 1989-90 Гол 8 (голова);
  • 1991-92 Гол 10 (голова);
  • 1994-95 Гол 13 (голова);
  • 1995-96 Гол 19 (голова);.

Други стрелац екипе ФК Лијеж је био два пута:

  • 1986-87 Гол 10 (голова);
  • 1987-88 Гол 11 (голова);

У Белгијској лиги је поставио рекорд, 13. маја 1989. године на утакмици против Биршота (Beerschot). Лијеж је ту утакмицу добио са резултатом од 6:1 и Варга је постигао свих шест голова.[14] Са овим погоцима је поставио себе на треће место у Белгији свих времена. Више голова од Варге у Белгијском првенству, на једној утакмици су постигли само два играча Весли Сонк и Марк Вилмотс.

ФИФА U-20, група Б

[уреди | уреди извор]

Звонко Варга, као репрезентативац Југославије је учествовао на ФИФА U-20 светском купу одржаном у Јапану. Југославија је играла у групи Б са Пољском, Аргентином и Индонезијом. Испала је одмах после прве рунде такмичења, остваривши само једну победу.[15] Репрезентација је играла у следећем саставу:

Играчка статистика у ФК Партизан

[уреди | уреди извор]

Статистика Звонка Варге са Партизановог званичног клупског сајта:

 
Такмичење Број утакмица Број голова
Првенствене 199 58
Интернационалне 24 8
Пријатељске 171 88
Куп Југославије 18 5
Куп европских шампиона 3 0
Куп УЕФА 7 8
Средњоевропски Куп 1 0
Турнир у Мостару 7 3
Лига младих тимова 7 1
Београдски турнир 8 2
Турнир у Титограду 1 0
Турнир у Скопљу 1 0
Трофеј „Марјан" 2 0
Југо Турнир 2 1
Укупно 451 167

Партизан

[уреди | уреди извор]

Новинске вести

[уреди | уреди извор]

Изјава Звонка Варге за новине[16]:

Моја партија каријере била је 1987. године у дресу Лијежа. Играли смо против у то време силне Бенфике, која је годину дана раније изгубила на пенале у финалу Купа шампиона, као и две сезоне касније. Значи, ми смо Португалцима направили тај интермецо, победивши их мојим и Малбашиним голом у Лијежу са 2:1, а у Лисабону смо изборили реми. Против Загрепчана сам стварно одиграо два несвакидашњи меча. У претпоследњем колу на Максимиру, и поред тога што су „модри“ имали два пенала, победили смо са 3:2, а ја се двапут уписао у листу стрелаца, па Црвеној звезди која нас је јурила ништа није вредела победа против Приштине. Друга велика утакмица са Динамом била је на звездином стадиону, јер се на нашем одржавао слет поводом Дана младости. На „Маракани“ се окупило преко 70.000 наших присталица а гости из Загреба које је са клупе водио Мирослав Блажевић, брзо су повели са 2 : 0. Но, тргли смо се и уз помоћ наше феноменалне публике стигли до изједначења, што нам је било довољно за титулу, јер је једини конкурент био баш Динамо.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Омладинска репрезентација Југославије U20
  2. ^ „Socceroo 1979 B Matches”. Ozfootball.net. Приступљено 27. 2. 2013. 
  3. ^ „European Competitions 1990-91”. Rsssf.com. Приступљено 27. 2. 2013. 
  4. ^ Bekvalac in for Varga at OFK[мртва веза]
  5. ^ Dennis Grebasch, Michael Woile (31. 12. 2002). „FK Rad Beograd 2002-03”. Eufo.de. Архивирано из оригинала 26. 08. 2007. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  6. ^ „No name | Дневник”. Dnevnik.rs. Архивирано из оригинала 10. 3. 2016. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  7. ^ „Звонко Варга Сартрид 2004”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 25. 09. 2021. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  8. ^ „DH.be - Zvonko Varga: «J'ai voulu attirer Jestrovic à... Tilleur-Liège!»”. Dhnet.be. Приступљено 27. 2. 2013. 
  9. ^ „Varga Partizanov Aleksa Žunić - Danas”. Naslovi.net. Архивирано из оригинала 26. 8. 2008. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  10. ^ „Partizan -LATEST TRANSFER NEWS | Soccer”. Mirosport.net. 31. 8. 2008. Приступљено 27. 2. 2013. [мртва веза]
  11. ^ „Звонко Варга, профил”. Weltfussball.de. 27. 11. 1959. Приступљено 27. 2. 2013. 
  12. ^ „Fudbalski Klub Partizan”. Sportbloger.com. 14. 8. 2008. Архивирано из оригинала 12. 3. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  13. ^ „Историја ФК Лијежа”. Rfcliege.be. Приступљено 27. 2. 2013. 
  14. ^ „Sports Desk Mail 04[[Категорија:Cite journal]], no 48”. Topsportdata.com. Приступљено 27. 2. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)[мртва веза]
  15. ^ „ФИФА статистика”. Fifa.com. Архивирано из оригинала 01. 07. 2013. г. Приступљено 27. 2. 2013. 
  16. ^ „Интервју Звонка Варге”. Naslovi.net. Архивирано из оригинала 26. 8. 2008. г. Приступљено 27. 2. 2013.