Владо Јанић Цапо

владо јанић цапо
владо јанић цапо
	Владо Јанић Цапо
Лични подаци
Датум рођења	14. јул 1904.
Место рођења	Сисак, Аустроугарска
Датум смрти	4. мај 1991. (86 год.)
Место смрти	Београд, Србија, СФР Југославија
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	1931.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1941 — 1960.
Чин	генерал-пуковник
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.
Одликовања

Владо Јанић Цапо (Сисак, 14. јул 1904 — Београд, 4. мај 1991) био је учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 14. јула 1904. године у Сиску. Потиче из бројне и веома сиромашне породице, која је читава учествовала у радничком покрету, а касније и у Народноослободилачкој борби. Оца и два брата су му стрељале усташе, а мајка и сестра су биле заточене у логору Јасеновац. Већ после завршеног трећег разреда основне школе, у време школског распуста, Владо је радио на циглани, како би зарадио допунске приходе за сиромашну породицу. После завршене основне школе, запослио се извесно време на железничкој станици у Сиску.

Крајем Првог светског рата и у првим годинама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, учио је машинбраварски занат у фабрици тканина у Сиску, и учествовао је у неколико штрајкова. После наученог заната, запослио се у Железничкој радионици у Сиску, где је радио као бравар, а извесно време и као ложач на локомотиви. У синдикат Савеза железничких радника ступио је 1924. године. Деловао је веома активно у Независним радничким синдикатима, у тадашњим тешким условима рада по радничке организације и забране јавног деловања Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а 1931. године примљен је у Партију.

Године 1933. постао је секретар партијске ћелије у Железничкој радионици и члан Окружног комитета КПЈ за Сисак и Банију, а од 1935. врши и функцију секретара истог комитета. Због партијског рада хапшен је неколико пута. Године 1937. учествовао је на партијском саветовању под Пљешивицом, код Самобора, и на партијском саветовању код Шмарне горе, у Словенији. Године 1939, на Првој партијској конференцији Комунистичке партије Хрватске, Владо је као истакнути активиста и партијски радник изабран за члана Централног комитета КПХ, а учествовао је и на Петој земаљској конференцији КПЈ у Загребу, октобра 1940. године, на којој је изабран за члана Централног комитета КПЈ.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, активно је учествовао у примпреми устанка и сакупљању оружја. 22. јуна 1941. године, истог дана када је Немачка напала Совјетски Савез, под његовим руководством и руководством организационог секретара ОК КПХ за Сисак Маријана Цветковића, формиран је први партизански одред у Југославији — Сисачки партизански одред. Одред је одмах ступио у борбу с окупатором и домаћим издајницима: извео је више диверзантских акција на железничкој прузи према Загребу, недалеко од Лекеника, експлозију под војном композицијом недалеко од железничке станице Сисак, оштећења моста код Блинског Кута, а у другој половини јула и више већих окршаја с непријатељем. После тога, сисачки партизани крећу према Банији, где су, крајем септембра, Сисачки партизански одред и неколико банијских формирали јединствени — Банијски партизански одред, чији је први командант био Владо.

У току Народноослободилачке борбе вршио је многе одговорне војне и партијске дужности:

био је секретар Окружног комитета КПХ за Сисак и Банију,
члан Обласног комитета КПХ за Славонију,
члан Опуномоћеништва ЦК КПХ за северну Хрватску,
члан оперативног руководства НОП-а за Сисак,
политички комесар Дванаесте славонске ударне бригаде,
политички комесар 28. славонске ударне дивизије,
политички комесар Шестог славонског ударног корпуса,
политички комесар Корпуса народне одбране Југославије.

После ослобођења Југославије, Владо Јанић је обављао високе одговорне дужности у Југословенској народној армији (ЈНА). У неколико сазива биран је за посланика Савезне народне скупштине, за члана Централног комитета СК Хрватске и члана Централног комитета СК Југославије, те за члана Опуномоћства ЦК СКЈ за ЈНА. Био је и члан Савета федерације. Умро је 4. маја 1991. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден народног ослобођења, Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде првог реда и Орден за храброст. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Литература

Војна енциклопедија (књига четврта), Београд 1972. година
Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.

Спољашње везе

Биографија на сајту ХБЛ