Корисник:Stojanovicck/песак

Амбиграм је калиграфска композиција слова, бројева, симбола и других облика, једном речју глифова, који дају различита значења зависно од угла посматрања.^[1] Могу се тумачити и као визуелна игра речи јер већина њих представља визелне палиндроме^[2] који се ослањају на неку врсту симетрије.

Назив амбиграм смислио је Даглас Хофштатер. Постоје разне врсте амбиграма, неке од њих су  „полуокретни“, имају ротациону осу 180 степени и могу се читати наопачке, и амбиграми огледала, који се читају као у огледалу. Оно што је заједничко свим врстама јесте да када се преокрену или мутирају да би открили неко ново значење или остају непромењени.

Могу се конструисати на различитим језицима и писмима, а све чешће укључују бројеве и друге симболе. Цртање и исписивање амбиграма може бити и аматерска рекреативна вештина, али такође постоје и усавршене методе њиховог дизајнирања у којима су многи уметници постали специјализивани. Они најпре представљају интердисциплинарни концепт који повезује уметност, књижевност, математику и спознаје оптичке илузије. Популарно се користе за логотипе и тетоваже.

Назив је први искористио Даглас Хофштатер, амерички научник и добитник Пулицерове награде. Реч амбиграм представља неологизам који састављен од латинског префикса амби-(обоје) и грчког суфикса –грам(цртање, писање). Њихов творац их описује као калиграфске дизајне у којима имамо две речи у једној речи. Понекад ће читањем речи рећи различите ствари, а понекад исте. Пре Хофштатера су се користили различити други називи, то су: „вертикални палиндроми“, „инверзије“, „десигнатуре“, „наопачке речи“.Додат је у Оксфодски речник у марту 2011^[3], Меријам-Вебстер у септембру 2020.^[4] и у Скрабел је додат у новембру 2022^[5].

Први сатор квадратни палиндром пронађен је у рушевинама Помпеје, што значи да је настао пре 79. г. п. н. е. и ерупције вулкана Везув. Постојао је и квадрат сатор који је користио огледало за приказивање слова С и Н уклесаних у каменом зиду у Опеду, Француска, пронађен између Римског царства и средњег века. Тако је настао рад са 25 слова, 8 карактера, од којих се неки могу сврстати у природно симетричне, други се могу дешифровати са лева на десно и обрнуто.

Термин огледалских амбиграма генерално представља палиндроме стилизоване да буду симетрични, а помиње се све од ��рвог миленијума.

На старогрчком постоји фраза „ΝΙΨΟΝ ΑΝΟΜΗΜΑΤΑ ΜΗ ΜΟΝΑΝ ΟΨΙΝ“, опери грехе а не само лице, која је уклесана на различитим местима, а представља палиндром. Он се понекада претвара у огледални амбиграм, када се пише великим словима и стилизује N.

Бустрофедон је врста двосмерног текста која се за разлику од модерних европских језика, који се читају са лева на десно, или арапских и хебрејских, који се читају са десна на лево, алтернативни редови морају да се читају у супротним смеровима. Сваки други ред писања је преокренут са обрнутим словима. Овај начин писања открива да амбиграми могу имати поприлично древно порекло, пошто се и сам може наћи у разним античким рукописима.

Огледалско пресликавања је цветало у исламској калиграфији и модерном пресликавању, али се протеже све до преисмалских натписа у огледалу у Хиџазу.^[6]

Најпознатији не-природни амбиграм датира из 1893. уметника Питера Њуела, који је осим својих илустрација књига Луиса Керола и Марка Твена, објавио две књиге у којима се слика претвара у потпуно другачију слику када се окрене наопачке, реверзибилне илустрације.

Холоандско-амерички стрип цртач Густав Вербек је у марту 1904. започео са објављивањем стрипова који су били двосмислене слике, направљене тако да се може прочитати шест панела слика, а затим се стрип може обрунти и наставити са читањем.

Британски месечник Тех Странд Магазине је од јуна до октобра 1908. објављивао називе амбиграма различитих људи у својој републици. Занимљива је чињеница да су сви, од четворице који су предали поменуте амбиграме, веровали да су они ретко својство одређених речи.

У латиничном алафабету већина слова су симетрични глифови. Велика слова Б, Д, Ц, Х, О, К, Е и И имају хоризонталну осу симетрије што значи да су све речи које се могу написати само тим словима су природни амбиграми. Мала слова која су ротационо симетрична формирају ротационо природне амбиграме. Реч природни амбиграм је уопштено реч која поседује једну или више симетрија када је написана у свом природном стању.

Као последица „природног“ својства неки облици изгледају мање-више прикладни за руковање дизајнеру. Симетрични амбиграм се може назвати „хомограмом“, а када остаје непромењен након рефлексије „хетерограмом“. Друго читање се добија од првог једноставним ротирањем листа.

Даглас је смислио реч хомограм да би дефинисао реч амбиграм са индентичним словима. У том случају прва половина речи прелази у последњу половину.

Симетрични амбиграм се назива хетерограм када даје другу реч.Естетски изглед је теже дизајнирати када променљиви амбиграм може да се открије на само један начин јер симетрија побољшава елеганцију. Уколико се слова преклапају амбиграм једне речи може бити хомотип. Не постоји ограничење за број речи које се могу повезати.

Уопштено говорећи амбиграми су графички дизајни који се поигравају са оптичким илузијама, симетријом и визуелном перцепцијом. Амиграми спадају у једну од датих категорија.

Називају се и амбиграми пола-пола окрета или амбиграми рефлексије тачке. Они су просто речено наопачке речи које се могу читати десно нагоре или наопачке или обоје.^[7]

Дизајн који се може читати када се рефлектује у огледалу хоризонтално, вертикално или под углом од 45 степени, дајући исту или другачију реч^[8].

Амбиграми се могу орјентисати у три, четири или шест смерова путем ротације од 90, 45, или 120 степени^[9].

Речи су међусобно повезане у ланац који се понавља. Слова се обично преклапају, па једна реч почиње на пола друге реч без да јој ремети зачење. Понекада се представља у облику круга. Може се састојати од више елемената, а један од њих је змија која једе сопствени реп или реп следеће змије у зависности од комплексности амбиграма.

Јесу речи које су написане истим словима које се понављају у различитим оријентацијама.

Називају се и амбиграми осциловања, они су без дизајна симетрије, али се могу читати и као две различите речи у зависности од тога како се крива слова тумаче.

Или за четвртину окрета, окрећу се у смеру казаљке на сату или супротно од њеног кретања^[10].

Слова наслагана као тотем најчешће нудећи симетрију огледала вертикалне осе. Овај тип помаже када се неколико сличних слова уклапа, али једва цела реч.

Појам који се користи у математици. Комад целине, ако је увећан, има исте карактеристике као и цео објекат. Ово је врста амбиграма где се поплочна реч грана од саме себе, а затим поново скупља на сличан начин.

Речи или слова која су представљана као да се читају из различитих углова. Могу се генерисати користећи конструктивне чврсте геометрије, а затим се конструишу физички.

Задовољавају више критеријума или укључују више од једне симетрије.

Амбиграми постоје на многим језицима. На латиничном писму се углавном мешају мала и велика слова. Речи такође могу бити симетричне и на другим писмима нпр. арапски, грчки, бенгалски итд. Као што се слова алфабета користе у системима писања за визуелно изражавање језика исто тако се на пример користе музичке ноте у музици.

Амбиграм брјева садржи цифре као сто су на пример 1, 2, 3^[11]. Природне нумеричке амбиграме чине палиндромски бројеви које садрже само 1, 8 и 0. Иако нису палиндромски у математичком смислу, они се читају напред и назад као прави амбиграми.

Амбиграми се користе у уметности у областима калиграфије, логоа, визуелне комуникације, стрипова, слика и цртежа, скулптура...У књижевности као палиндроми, калиграми, семантике. Користе се и у математици и филозифији. Могу се тетовирати, служе за маркетинг и у мануфактури различитих производа и аксесоара.

Различити уметници амбиграма могу створити карактеристичне амбиграме од истих речи. Постоје амбиграми са генераторима. Уметници: Скот Ким, Џон Лангдон.