Пређи на садржај

Булевар краља Александра (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
булевар
КРАЉА АЛЕКСАНДРА
Општина Палилула (Београд), Врачар, Звездара
Почетак Трг Николе Пашића
Ул. Кнеза Милоша
Таковска ул.
Крај Смедеревски пут
Партизанска ул.
Дужина 7000 m
Ширина 10 до 35 m
Створена у Старом веку
Названа 1997.
Стари називи Бул. револуције, Бул. Црвене армије, Ул. краља Александра Обреновића, Ул. Фишекџијска, Маркова ул, Сокаче код „Златног топа“
Булевар зими

Булевар краља Александра (раније Булевар револуције) je, са својих 7,5 km дужине, друга по дужини улица Београда.[1] Булевар је у потпуности реконструисан 2006. и 2010. године.

Од 2023. планирано је проширење булевара у делу од Цветкове пијаце до Малог Мокрог Луга.[2]

Име улице

[уреди | уреди извор]

Ова улица је више пута кроз векове мењала име. У време римских освајача правац данашњег Булевара звао се Виа Милитарис (Војни пут). Касније мења назив у Цариградски друм, јер је спајао Сингидунум (Београд) са Цариградом (Истанбулом). Током 19. века, проширењем града, Булевар добија ново име Сокаче код Златног топа.[3] Касније се овај назив мења у Маркову улицу (1872-1895) део од Теразија до улице Драгослава Јовановића, а део од Таковске до Београдске добија име Фишекџијска(1872-1895), по дрвеним дућанима у којима се продавао барут у фишецима.

Улица је 1896. године добила назив по краљу Александру Обреновићу, убијеном 1903. године, а испред зграде студентског дома "Краљ Александар I", му је подигнут споменик.

Биста Александра Обреновића у Булевару који носи његово име

После Другог светског рата мења назив у Булевар Црвене армије и Булевар револуције, а од почетка 21. века зове се Булевар краља Александра.[4]

Знаменитости улице

[уреди | уреди извор]
Хотел „Метропол”
Шестоспратница на углу Булевара и улице Милоша Зечевића у чијем локалу у приземљу се некада налазила кафана ”Лион”, по којој је цео овај крај и добио име
Кафана „Липов лад” на углу Булевара и Гвоздићеве улице
Посластичарница „Лион”

Стамбени објекат на Булевару краља Александра 63, саграђен је током првих деценија двадесетог века у духу академизма. Ситуиран је на ободу Ташмајданског парка, а у непосредној близини су Сеизмолошки завод архитекте Момира Коруновића (у дну парка), који је у процедури за проглашење у споменик културе, ресторан „Мадера“ (са друге стране парка), црква Светог Марка, проглашена за споменик културе, зграда Правног факултета архитекте Петра Бајаловића, која ужива статус претходне заштите и у плану је за проглашење у споменик културе у 2004. години, споменик културе хотел „Метропол“ архитекте Драгише Брашована.

Налази се у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.

У броју 15 је Уставни суд Републике Србије. Следи зграда некада позната по "Јатовој" пословници, предратна Палата црквене управе.[5] Након појаса парковског зеленила већ следи број 43, са рестораном "Мадера", у згради грађеној пре рата као Палата Пензионог фонда чиновника Аграрне банке.[5]

На броју 20 налази се Посластичарница „Пеливан” (Београд).

У броју 22 је амбасада Чешке Републике. Раније се ту налазила кафана "Ваљево". Плац је купљен почетком 1922. с намером да се ту изгради "једно велико купатило и хотел".[6] Чехословачка је купила плац у броју 20, проширен 1931. Камен темељац дипломатског представништва је постављен на дан Св. Вацлава 28. септембра 1925.[7][8]

Колективно-стамбена зграда 46, саграђена је 1930. године, према плановима архитекте Александра Јанковића. Грађена је за доктора Владу Марковића, у духу модернизма. Зграда је првобитно имала подрум, приземље, три спрата и мансарду, а у дворишту је била подигнута гаража. Током Другог светског рата, 1941. године, зграда је тешко оштећена и тада је дат план за обнову првог и другог спрата и тавана, који је припремио архитекта Јанковић. Педесетих година XX века надзидани су трећи, четврти и пети спрат. На фасади су препознатљиви елементи крајње поједностављеног модернистичког обликовања, који су уклопљени у последњој интервенцији. Објекат се налази у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.

На броју 71 је зграда Универзитетске библиотеке, отворена 1926. Нешто раније, у време њене градње, булевар даље од Београдске се описује као покривен водом.[9]

На броју 73 је Зграда Техничког факултета, грађена 1925-31, на месту ранијег Тркалишта.

Споменик Вуку Караџићу је откривен 1937. на углу са Гробљанском/Гетеовом/Рузвелтовом, по њему је назван околни крај.

На броју 75 налази се Студентски дом краљ Александар I у Београду.

На броју 199 некада се налазила кафана „Лион”, по којој се и данас зове цео крај - Лион.

На броју 270 налази се кафана „Липов лад”, чију је славу овековечио Драган Николић у филму Ко то тамо пева, у сцени када се жали Неди Арнерић да ће закаснити на аудицију за певача у „Липовом ладу”, који је „најбољи ресторан у Београду”.[10]

Крајем 1930-тих, угао са Батутовом, број 235, назива се дном, тј. крајем улице (мада се улица одн. Смедеревски друм протезала као и данас); с обе стране у долини су се зеленела житна поља.[11]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Булеваром краља Александра саобраћа велики број линија:

2 - Пристаниште - Пристаниште

3 - Ташмајдан - Кнежевац (од 03.12.2012. линија саобраћа на релацији Омладински стадион - Славија - Кнежевац)

5 - Калемегдан - Устаничка

6 - Ташмајдан - Устаничка

7 - Устаничка - Блок 45

- Ташмајдан - Блок 45 (укинута 27.05.2012. године, после завршених радова никад није враћена)

- Устаничка - Славија - Блок 45 (укинута 01.01.2017)

12 - Омладински стадион - Славија - Баново брдо (од 03.12.2012. линија саобраћа преко Ташмајдана)

14 - Устаничка - Бањица

20 - Миријево 3 - Велики мокри луг

24 - Дорћол - Неимар

25 - Карабурма 2 - Кумодраж 2

25П - Карабурма 2 - МЗ Кумодраж (од 01.11.2011. линија саобраћа на релацији Миријево 4 - МЗ Кумодраж)

26 - Дорћол - Браће Јерковић

26Н - Дорћол - Браће Јерковић

27 - Трг Републике - Миријево 3

27Л - Вуков споменик - Миријево (укинута 01.11.2011)

32 - Вуков споменик - Вишњица

46 - Гл. жел. станица - Миријево

74 - Омладински стадион - Бежанијска коса (од 02.04.2012. линија саобраћа на релацији Миријево 3 - Бежанијска коса)

79 - Дорћол - Миријево 4

202Н - Трг Републике - Велико Село

301Н - Трг Републике - Бегаљица

302 - Устаничка - Бегаљица

302Л - Устаничка - Ресторан Болеч (укинута 08.02.2010)

303 - Устаничка - Заклопача

304 - Устаничка - Ритопек

304Н - Трг Републике - Винча - Лештане - Болеч - Ритопек

305 - Устаничка - Болеч

306 - Устаничка - Бубањ поток

306Л - Устаничка - Лештане (укинута)

307 - Устаничка - Винча

308 - Шумице - Велики мокри луг

308Н - Славија - Велики мокри луг

309 - Звездара - Калуђерица

Е4 - Устаничка - Бежанијска коса (укинута 2016)

Е8 - Дорћол - Браће Јерковић (укинута 03.07.2016)

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Od Češke ambasade dva i po sata do „Kube” : Beograd : POLITIKA”. Приступљено 14. 4. 2013. 
  2. ^ Алексић, Дејан; Мучибабић, Далиборка (21. 1. 2023). „Булевар ће се ширити од „Цветка” до Малог Мокрог Луга”. Политика. Приступљено 22. 1. 2023. 
  3. ^ „Булевар краља Александра”. 
  4. ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови. Београд: ЗУНС. ISBN 86-17-10816-9. 
  5. ^ а б "Време", 5. јан. 1938
  6. ^ "Политика", 5. феб. 1922.
  7. ^ Zgrada Ambasade Republike Češke u Beogradu. mzv.cz
  8. ^ "Политика", 29. септ. 1925.
  9. ^ "Политика", 30. дец. 1922., стр. 7.
  10. ^ „VELIKA TAJNA ZVEZDARE: Kako je beogradsko brdo dobilo ime i zašto je to NAJPOSEBNIJA opština u Beogradu”. Telegraf. 26. 8. 2018. Приступљено 17. 9. 2021. 
  11. ^ "Политика", 9. јун 1938.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]