Пређи на садржај

Дејвид Џејмс (фудбалер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Дејвид Џејмс
Дејвид Џејмс, 2009. године
Лични подаци
Пуно име Дејвид Бенџамин Џејмс[1]
Датум рођења (1970-08-01)1. август 1970. (54 год.)
Место рођења Велвин Гарден Сити,
 Уједињено Краљевство
Висина 1,94 m[2]
Позиција фудбалски голман
Јуниорска каријера
1986—1988 Вотфорд
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1988—1992
1992—1999
1999—2001
2001—2004
2004—2006
2006—2010
2010—2012
2012—2013
2013
2014		 Вотфорд
Ливерпул
Астон Вила
Вест Хем јунајтед
Манчестер Сити
Портсмут
Бристол Сити
Борнмут
Вестманаеја
Керала Бластерс		 89
214
67
91
93
134
81
19
17
12		 (0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
1990—1992
1994—1996
1997—2010		 Енглеска до 21
Енглеска Б
Енглеска		 10
2
53		 (0)
(0)
(0)
Тренерска каријера
2014.
2018.		 Керала Бластерс (играч-тренер)
Керала Бластерс

Дејвид Џејмс (Велвин Гарден Сити, 1. август 1970) бивши је енглески фудбалер, који је играо на позицији голмана. Каријеру је почео у Вотфорду, а завршио као тренер у Керала Бластерсу у Супер лиги Индије 2018. године. Џејмс је један од играча који су имали највише наступа у Премијер лиги, са 572 меча држао је државни рекорд, све док га није престигао Петр Чех.[3] У периоду од 1997. до 2010. године Џејмс је био 53 пута на голу репрезентације Енглеске, а био је голман првог тима током Европског првенства 2010. и Светског првенства 2010. године. Додељен му је Орден Британске империје 2012. године за допринос фудбалу.[4][5]

Фудбалску каријеру за почео је у Вотфорду, а након тога наступао је за Ливерпул, Астон Вилу, Вест Хем јунатед, Манчестер Сити, Портсмут, Борнмут, Вестманаеју и за Кералу Бластерс. Са Ливерпулом је освојио Енглески Лига куп 1995. године, ФА Куп са Портсмутом 2008. године, био другопласирани на купу са Астон Вилом 2000. Ливерпулом 1996. и Портсмутом 2010. године.

Када је имао тридесет и девет година, постао је најстарији голман који се појавио у финалу ФА Купа.[6] Џејмс је напустио Прву дивизију како би играо за Бристол Сити, а касније је играо за Борнмут. У октобру 2013. године Џејмс је био тренер Лутон тауна, клуба који је подржавао од детињства.[7] Након тога, придружио се исландском клубу Вестманаеја 2013. године, а онда био играч-тренер у индијској Керали Бластерс, а након лоших резултата отпуштен је у децембру 2018. године, јер је његов тим одиграо једанаест мечева без победе.[8][9]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Џејмс је рођен 1. августа 1970. годие у Велвин Гарден Ситију у традиционалној грофовији Хартфордшир. Током одрастања подржавао је локални клуб његовог града, Лутон таун, а похађао је школу Сир Фредерик Озборн.[10] Џејмс има енглеско и јамајчанско порекло, а део детињства провео је на Јамајци.[11] Са супругом Тањом има четворо деце, од које се развео 2005. године, а од 2007. живи са партнерком Амандом Селвон у Девону.[12][13][14][15] Био је модел за креације Ђорђо Арманија 1995. године, а потом и 2005. и шведске малопродајне компаније H&M.[16][17] Био је познат по експериментисању са фризуром, а у мају 2007. године једна колумна га је исмевала због тога.[18][19] [20] Током 2003. године Џејмс је био гост у кампу америчког удбала, где је проучавао методе тренирања Мајами долфинса.[21][22][23] Једно време био је никотински зависник, а од 2008. године укључио се у кампању против пушења цигарета.[24]

Године 2005. посетио је Малави у циљу да помогне подизању свести о преношењу и смртности од ХИВ-а.[25] Потом је основао фондацију „Дејвид Џејмс” како би помогао пољопривредницима у Малавију да развију ефикасније производне технике.[26][27] Фондација такође има за циљ да помогне тинејџерима да развију занатске вештине, попут машинских и грађевинских. Џејмс је и сликар, а на аудицијама је продао неколико њих.[28][29]

Поред тога што воли уметност, редовно пише колумне за новине The Observer и донира чланарину у добротворне сврхе. Такође је био илустратор дечије књиге Harry's Magic Pockets: The Circus, коју је написао Стив Пирсон, његов пријатељ.[30] У мају 2014. године прогласио је банкрот. Упркос томе што је од своје фудбалске каријере зарадио 20 милиона фунти, поседујући неколико имања и имао уносан уговор за са Арманијем, Џејмсови су дугови настали након развода од супруге Тање 2005. године.[31] У новембру 2014. године Џејмс је продао стотине предмета које је добио током фудбалске каријере, како би отплатио дугове. Међу стварима је било 150 мајица и шорцева.[32][33]

Непосредно пред Европско првенство 2012. године, Џејмс је заједно са Ричардом Бејконом представио програм Euro's Most Shocking Moments на радију Би-Би-Си.[34][35][36]

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Вотфорд

[уреди | уреди извор]

Џејмс је фудбалом почео да се бави када је потписао уговор са локалним Лутом Вотфордом након напуштања школе, а за први сениорски тим изабран је 1989. године.[37][38] Помогао је Вотфорду у освајању омладинског ФА Купа. Након одласка Тонија Котона, Џејмс је 25. августа 1990. године дебитовао у лиги, у поразу од Милвола резултатом 1:2, а након тога позван је у репрезентацију Енглеске до 21 године, на утакмицу против Републике Ирске.[39] За репрезентацију Енглеске до 21 године одиграо је десет утакмица. На нивоу клуба, Џејмс је имао 89 наступа за Вотфорд, а проглашен је играчем клуба за сезону 1990/1991. када је одбранио мрежу свог тима у свих 45 утакмица Друге дивизије, пошто је Ватфорд избегао испадање. Дана 6. јула 1992. године потписао је за Ливерпул за 1,25 милиона фунти. Године 2008. примљен је у Кућу славних Ботфорда због заслуга према клубу.[40] [41]

Ливерпул

[уреди | уреди извор]
Џејмс у дресу Бристол Ситија, 2010. године

Џејмс је свој деби у Ливерпулу имао 16. августа 1992. године у лигашком поразу резултатом 1:0 од Нотингем Фореста.[42] Након што је примио двадесет голова на једанаест мечева у првој половини сезоне 1993/1994. постао је други голман тима. Године 1996. бранио је у ФА Купу, где је његов тим освојио друго место, а меч изгубио од Манчестер јунајтеда.

Џејмс је постао славан заједно са саиграчима Ливерпула, Стивом Макманаманом, Џејмијем Редкнапом и Робијем Фаулером, који су добили надимак „Спајс бојс”, епитет по угледу на Спајс герлс, а користили су у га у Ливерпулу још од почетка 20. века, играчи који су се више фокусирали на забаву него на освајање титула.[43][44] Упркос томе што је са тимом освојио Куп 1995. године, његова позиција је била угрожена након што је у клуб стигао Бред Фридл 23. јуна 1999. године. Након 227 утакмица за Ливерпул, Џејмс је продат Астон Вили за 1,8 милиона фунти.[45]

Астон Вила

[уреди | уреди извор]

Џејмс је дебитовао у Астом Вили 7. августа 1999. године у утакмици где је његов тим победио Њукасл јунајтед резултатом 1:0. Био је одлучан у одбрани једанаестерца против Болтона Вандерерса у полуфиналу ФА Купа 2000. године, али је у финалу био крив за последњи гол којим је екипа Челсија освојила ФА Куп.

После две године и 85 наступа, Џејмс је прешао у Вест Хем јунајтед за 3,5 милиона фунти, 11. јула 2001. године, а потписао је четворогодишњи уговор.[46] Међутим, задобио је тешку повреду колена док је играо за репрезентацију, па је паузирао неколико месеци.[47]

Вест Хем јунајтед

[уреди | уреди извор]

Прву утакмицу за Вест Хем јунајтед Џејмс је одиграо 24. новембра 2001. године у поразу од Тотенхем хотспера резултатом 1:0.[48] Током сезоне 2002/2003. Вест Хем јунајтед је ушао у Први дивизију. Џејмс је остао у клубу на почетку сезоне 2003/2004. пре него што се вратио у Премијер лигу, потписавши уговор за Манчстер Сити 14. јануара 2004. године, као замена за пензионисаног Дејвида Симана.[49][50] Укупно је играо на 102 утакмица у свим такмичењима за Вест Хем јунајтед.[51]

Манчестер Сити

[уреди | уреди извор]

Џејмс је дебитовао у Манчестер Ситију 17. јануара 2004. године када је његов тим одиграо нерешено 1:1. на домаћем терену против Блекберн роверса. Манчестер Сити победио је на само четири од седамнаест утакмица где је Џејмс играо, од који су две уследиле након што је Џејмс одбранио пенале против Лестер Ситија и Вулверхемптон вондерерса.[52][53][54] Након тога Џејмс је истакао да је истраживањем поља психологије побољшао своју вештину голмана, посебно током једанаестераца.[55] Последњег дана сезоне 2004/2005. Џејмс је играо за Манчестер Сити на мечу против Мидлсброа, а његов тим морао је да победи да би се квалификовао на Куп УЕФА.[56] Ипак, утакмица је завршена резултатом 2:1 за Мидлсбро. Дана 10. августа 2006. године, Џејмс који се развео од супруге изјавио је да би требао да напусти Манчестер Сити како би био ближе својој деци која живе у Лондону. Након тога прешао је у Портсмут, за 1,2 милиона фунти, а потписао је двогодишњи уговор.[57][58]

Портсмут

[уреди | уреди извор]

Џејмс је од 2006. године наступао за Портсмут.[59] Дана 22. априла 2007. одиграо је 142 меч у Премијер лиги, са нови клубом против Астон Виле, оборивши рекорд који је претходно држао Дејвид Симен.[60][61] Крајем сезоне 2006/2007. Џејмс је проглашен играчем сезоне Портсмута. Имао је највише лигашких наступа од свих других голмана од формирања Премијер лиге током петнаест сезона, поред тога примио је и највише голова.[62] Дана 30. јануара 2008. године у лигашком мечу против Манчестер јунајтеда постао је трећи фудбалер који је одиграо више од 500 мечева у Премијер лиги.[63] Једногодишње продужење уговора за Портсмут потписао је у мају 2007. године, што га је задржало у овом клубу до краја сезоне 2008/2009. Други велики трофеј у каријеру освојио је те сезоне пошто је Портсмут победио Кардиф Сити на Вемблију у финалу ФА Купа 8. новембра 2008. године, што је уједно био Џејмсов стоти наступ за овај клуб.[64]

Био је рекордер у узастопном наступима у премијер лиги, укупно 159, током играња у Ливерпулу од фебруара 1994. до фебруара 1998. године, а одиграо је и 166 утакмица за Манчестер Сити и Портсмунт од 2006. до 2008. године.[65] Дана 14. фебруара 2009. године на утакмици против Манчестер Ситија, Џејмс је забележио 536. наступа у Премијер лиги, оборивши рекорд Гарија Спида.[66] Часопис Тајмс је 22. априла 2009. године именовао Џејмса као 15. најбољег играча у историји Портсмута.[67] Био је капитен тима у полуфиналу ФА Купа, које је његов тим играо против Тотенхем хотспера, а славили су резултатом 2:0 у продужецима, описујући ово искуство као „врхунско”.[68] Такође је био капитен тима у финалу ФА Купа, када је његов тим победио Чекси резултатом 1:0. Уговор му је истекао на крају сезоне 2009/2010. а он је изразио интересовање да наследи Аврама Гранта, менаџера Портсмута иако ти није имало смисла.[69] Клуб му је понудио нови уговор о игрању, али је повукао понуду након што се није обавезао за клуб. Након тога Џејмс је напустио Портсмут и постао слободан агент.[70]

Бристол Сити

[уреди | уреди извор]
Џејмс током загревања у дресу Портсмута, пред финале ФА Купа.

Џејмс је 30. јула 2010. године потписао једногодишњи уговор са Бристол Ситијем са могућношћу да у клубу остане и годину дана након истека уговора.[71][72] Изјавио је да се нада да ће наступити у клубу и да ће његов квалитет приметити, те да ће играти за репрезентацију Енглеске. Џејмс је додатно био мотивисан да игра за Бристол Сити из разлога што је био ближе породичном дому у Девону.[73] Први лигашки наступ за Бристол Сити Џејмс је имао 7. августа 2010. године, када је његов тим поражен од Милвола резултатом 3:0.[74] Дана 11. фебруара 2011. године уочи 850. наступа у Премијер лиги, Џејмс је објавио да је потписао продужење уговора са клубом до јуна 2012. године.[75] Дана 10. марта 2012. године одиграо је 900. утакмицу, на којој је постављен као капитен у знак поштовања.[76][77]

Борнмут

[уреди | уреди извор]

Џејмс је 27. септембра 2012. године почео да тренира са Борнмутом, а након тога са клубом је потписао уговор на годину дана.[78] Међутим, никада после није видео уговор и напустио је клуб споразумно у марту 2013. године, након 19 одиграних утакмица.[79]

Вестманаеја

[уреди | уреди извор]

Нови уговор, са исландском Вестеманаејом потписао је 2. априла 2013. године, на једну сезону. Био је тренер и играч клуба, како би стекао и тренерско искуство.[80][81] Његов долазак у клуб повећао је његову посећеност, а Вестеманаеј је завршио на шестом месту у лиги.[82] Након тога, Џејмс је најавио да се ће повући са места фудбалера.[83]

Керала Бластерс

[уреди | уреди извор]

За клуб Керала Бластерс чији је власник Сачин Тендукар, потписао је 2014. године и тамо радио као играч и тренер. Истакао је да жели да побољша своје тренерско искуство и да жели да унапреди клуб.[84] Након промене у саставу тима 13. октобра 2014. године, Керала Бластерс изгубила је од Нортист јунајтеда резултатом 1:0.[85] До краја сезоне, Џејмс се повукао из фудбала.

Каријера у репрезентацији

[уреди | уреди извор]

После једног наступа репрезентацији Енглеске до 21 године, док је још играо за Вотфорд, Џејмс је 29. марта 1997. године играо за „А тим” репрезентације Енглеске у мечу против репрезентације Мексика.[86][87] Био је у тиму од 28 људи за Европско првенство 2000. на које на крају ипак није позван. Неколико година био је други тренер репрезентације, а први је био Дејвид Симан, све док се он није повредио на мечу против репрезентације Македоније 2002. године, а након чега је Џејмс постао први голман.[88][89] Задржао је своје место у репрезентацији и након што је напустио Вест Хем јунајтед. Бранио је за репрезентацију Енглеске на Европском првенству 2004.. Џејмс је избачен из стартних једанаест након што је његово место заузето Пол Робинсон.[90] Након тога био је замена, и ушао на мечу против репрезентације Данске, када је примио четири гола, а његов тим изгубио је резултатом 4:1, 17. августа 2005. године, што је био највећи пораз репрезентације Енглеске у претходних 25 година. Џејмс је и након тога остао де репрезентације Енглеске али као други голман иза Робинсона на Светском првенству 2006. године одржаном у Немачкој, иако није играо.[91]

Заједно са колегама Дејвидом Бекамом и Солом Кембелом избачен је из састава Енглеске након што је на место тренера дошао Стив Макларен и није позван током сезоне 2006/2007. Позван је да игра на пријатељском мечу против репрезентације Немачке 22. августа 2007. године. Џејмс је постао први играч Портсмута који је играо за сениорску репрезентацију Енглеске, још од Марка Хателија, 1984. године. Ипак, Скот Карсон је изабрао Робинсона уместо Џејмса да игра на квалификацијама за Европско првенство 2008. године, на мечу против репрезентације Хрватске, а Енглеска је изгубила резултатом 2:3.[92] Након неуспеха Енглеске на квалификацијама за Европско првенство, Макларен је отпуштен са места тренера, а заменио га је Фабио Капело. Џејмс је након тога критиковао отпуштеног тренера и сматрао да је имао лош третман према голманима који су бранили за репрезентацију.[93] Дана 7. фебруара 2008. године Џејмс је изабран за голмана на утакмици против репрезентације Швајцарске. Након тога, он је био први голман репрезентације и играо 13 узастопних утакмица у првој постави.[94]

Дана 3. јуна 2010. године потврђено је да ће Џејмс играти за репрезентацију Енглеске на Светском првенству 2010. године и додељен му је дрес са бројем 1.[95][96][97] Био је најстарији фудбалер на првенству. Ипак, није изабран за прву утакмицу првенства против Сједињених Држава, а Роберт Грин је уместо тога био на голу Енглеске.[98] У стартну поставу вратио се 18. јуна 2010. године и тако постао најстарији дебитант на Светском купу са 39 година и 321 даном старости.[99] Пет дана касније бранио је на голу Енглеске, која је победила Словенију резултатом 1:0. Репрезентација Енглеске је елиминисана у следећем колу након пораза од Немачке резултатом 4:1.

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 27. јануара 2015.[100][101][102][103]
Appearances and goals by club, season and competition
Клуб Сезона Лига Национални куп Лигашки куп Континентални куп Остало Укупно
Дивизија Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол
Вотфорд 1990–91 Друга дивизија 46 0 1 0 2 0 — 0 0 49 0
1991–92 Друга дивизија 43 0 1 0 4 0 — 1 0 49 0
Укупно 89 0 2 0 6 0 — 1 0 98 0
Ливерпул 1992–93 Премијер лига 29 0 0 0 1 0 1 0 — 31 0
1993–94 Премијер лига 14 0 0 0 0 0 — — 14 0
1994–95 Премијер лига 42 0 7 0 8 0 — — 57 0
1995–96 Премијер лига 38 0 7 0 4 0 4 0 — 53 0
1996–97 Премијер лига 38 0 2 0 4 0 8 0 — 52 0
1997–98 Премијер лига 27 0 1 0 5 0 4 0 — 37 0
1998–99 Премијер лига 26 0 2 0 0 0 5 0 — 33 0
Укупно 214 0 19 0 22 0 22 0 — 277 0
Астон Вила 1999–2000 Премијер лига 29 0 5 0 5 0 — — 39 0
2000–01 Премијер лига 38 0 3 0 1 0 4 0 — 46 0
Укупно 67 0 8 0 6 0 4 0 — 85 0
Вест Хем јунајтед 2001–02 Премијер лига 26 0 3 0 0 0 — — 29 0
2002–03 Премијер лига 38 0 2 0 2 0 — — 42 0
2003–04 Фудбалска лига Чемпионшип 27 0 1 0 3 0 — — 31 0
Укупно 91 0 6 0 5 0 — — 102 0
Манчестер Сити 2003–04 Премијер лига 17 0 — — — — 17 0
2004–05 Премијер лига 38 0 1 0 0 0 — — 39 0
2005–06 Премијер лига 38 0 5 0 1 0 — — 44 0
Укупно 93 0 6 0 1 0 — — 100 0
Портсмут 2006–07 Премијер лига 38 0 2 0 1 0 — — 41 0
2007–08 Премијер лига 35 0 6 0 1 0 — — 42 0
2008–09 Премијер лига 36 0 3 0 1 0 5 0 46 0
2009–10 Премијер лига 25 0 4 0 0 0 — — 29 0
Укупно 134 0 15 0 3 0 5 0 1 0 158 0
Бристол Сити 2010–11 Фудбалска лига Чемпионшип 45 0 1 0 0 0 — — 46 0
2011–12 Фудбалска лига Чемпионшип 36 0 1 0 1 0 — — 38 0
Укупно 81 0 2 0 1 0 — — 84 0
Борнмут 2012–13 Прва фудбалска лига Енглеске 19 0 0 0 — — — 19 0
Вестманаеја 2013. Прва лига Исланда 17 0 2 0 — 4 0 — 23 0
Керала Бластерс 2014. Индијска Супер Лига 12 0 — — — — 12 0
Укупно у каријери 817 0 60 0 44 0 35 0 2 0 958 0

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

[104]

Наступи и голови за репрезентацију
Национални тим Год Ута Гол
Енглеска
1997 1 0
2000 1 0
2001 3 0
2002 5 0
2003 11 0
2004 9 0
2005 3 0
2006 1 0
2007 1 0
2008 10 0
2009 4 0
2010 4 0
Укупно 53 0

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Ливерпул[105]

Портсмут[105]

Индивидуални

  • Тулон турнир Најбољи голман: 1991.[106]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „FIFA World Cup South Africa 2010 – List of Players” (PDF). Fédération Internationale de Football Association (FIFA). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 05. 2020. г. Приступљено 8. 6. 2013. 
  2. ^ „BBC profile”. BBC Sport. 1. 8. 1970. Архивирано из оригинала 14. 09. 2007. г. Приступљено 20. 6. 2010. 
  3. ^ „Petr Cech breaks Premier League clean sheet record in Arsenal's win over Bournemouth”. Приступљено 28. 12. 2015. 
  4. ^ „No. 60173”. The London Gazette (Supplement). 16. 6. 2012. стр. 17. 
  5. ^ „Queen's Birthday Honours list for Bristol”. BBC News. 16. 6. 2012. Приступљено 16. 6. 2012. 
  6. ^ Stevenson, Jonathan (18. 4. 2014). „FA Cup final as it happened”. BBC Sport. Приступљено 15. 5. 2010. 
  7. ^ „UPDATED: Ex-England keeper David James helps to take training with the Hatters”. Bedford Today. Johnston Publishing Ltd. 26. 10. 2013. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 26. 10. 2013. 
  8. ^ „David James returns as Kerala Blasters head coach”. 
  9. ^ Easwar, Nisanth. „ISL: Kerala Blasters part ways with David James”. Goal. Приступљено 18. 12. 2018. 
  10. ^ Siegle, Lucy (10. 6. 2007). „Saving the planet”. The Guardian. London. Приступљено 18. 8. 2007. 
  11. ^ Cocozza, Paula (22. 5. 2004). „Interview: Paula Cocozza meets David James”. the Guardian. 
  12. ^ „David James: New goal in life that 'nearly made me give up the game'”. Independent. London. 24. 9. 2006. Приступљено 20. 6. 2010. 
  13. ^ Lucy Siegle (10. 6. 2007). „Saving the planet: David James | Environment | The Observer”. Guardian. London. Приступљено 8. 6. 2013. 
  14. ^ „James photo Nov 2006”. BBC News. 26. 11. 2006. Приступљено 20. 4. 2013. 
  15. ^ „James like Clark Kent”. Приступљено 20. 4. 2013. 
  16. ^ „Armani decks out Chelsea stars”. Приступљено 18. 8. 2007. 
  17. ^ „Fit footballers score in sexy fashion ads”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 18. 8. 2007. 
  18. ^ „Pies ridicules hair: Beckham, James, et al”. Приступљено 20. 4. 2013. 
  19. ^ James, David (16. 3. 2008). „It's time for the whole game to stub out my filthy habit”. The Guardian. Приступљено 22. 9. 2019. 
  20. ^ „David James Foundation”. Архивирано из оригинала 9. 10. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2007. 
  21. ^ „David James visits NFL camp”. NFLUK.com. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 29. 8. 2007. 
  22. ^ „What We Do”. David James Foundation. Архивирано из оригинала 7. 8. 2013. г. Приступљено 26. 10. 2013. 
  23. ^ „DJF secures Malawi scholarship at University of Westminster”. David James Foundation. Архивирано из оригинала 9. 10. 2007. г. Приступљено 9. 3. 2008. 
  24. ^ FA Cup winner unites with chemical engineers to tackle poverty[мртва веза] – icheme.org, 22 May 2008, Retrieved on 29 November 2008
  25. ^ Dickinson, Matt (29. 11. 2005). „So much for the image of lazy, rich players as Farmer James cultivates new talent in Malawi”. The Times. London. Приступљено 18. 8. 2007. [мртва веза]
  26. ^ „Ethical awards 2008: David James”. The Observer. London. 14. 1. 2007. Приступљено 9. 3. 2008. 
  27. ^ Portsmouth (13. 2. 2009). „David James earns big hand for longevity”. Daily Telegraph. London. Приступљено 26. 10. 2013. 
  28. ^ Walters, Mike (10. 11. 2016). „Ex-England goalkeeper David James is a fine artist - and he's auctioning this iconic image off for charity”. 
  29. ^ „The Guardian – David James profile”. The Observer. London. 30. 11. 2007. Приступљено 18. 4. 2010. 
  30. ^ „Circus star James”. Daily Mirror. 28. 9. 2008. Приступљено 12. 10. 2012. 
  31. ^ Caldwell, Kyle (16. 5. 2014). „Former England footballer David James declares himself bankrupt”. Daily Telegraph. Приступљено 16. 5. 2014. 
  32. ^ „Bankrupt goalkeeper David James auctions football memorabilia”. BBC News. 4. 11. 2014. Приступљено 4. 11. 2014. 
  33. ^ „Keeper David James: Football memorabilia sold off”. BBC News. 19. 11. 2014. Приступљено 19. 11. 2014. 
  34. ^ „Euro's most shocking moments”. Приступљено 20. 4. 2013. 
  35. ^ Yeates, Cydney (20. 10. 2019). „Strictly Come Dancing's David James becomes fourth celebrity to be evicted”. Metro. Приступљено 21. 10. 2019. 
  36. ^ „David James MBE is the first contestant confirmed or Strictly Come Dancing 2019”. BBC. 31. 7. 2019. 
  37. ^ James, David (16. 8. 2009). „How on earth did Portsmouth get into this mess?”. The Guardian. London: Guardian News and Media. Приступљено 16. 8. 2013. 
  38. ^ Hopkinson, Tom (9. 10. 2011). „David James says England's World Cup base left no room to relax”. Daily Mirror. London: Trinity Mirror. Приступљено 16. 8. 2013. 
  39. ^ „No.1 David James”. Globe and Mail. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2007. 
  40. ^ Jones, Trefor (1996). The Watford Football Club Illustrated Who's Who. стр. 129. ISBN 0-9527458-0-1. 
  41. ^ „Hall of fame”. Архивирано из оригинала 6. 5. 2008. г. Приступљено 29. 5. 2008. 
  42. ^ Lovejoy, Joe (17. 8. 1992). „Sheringham's sweet touch: Heroic James refuses to wilt before Forest fire”. The Independent. London. Приступљено 15. 6. 2011. 
  43. ^ „Arsenal 0 – 1 Liverpool”. lfchistory.net. Приступљено 8. 8. 2016. 
  44. ^ „100 Best Moments of PlayStation”. Future plc. Приступљено 22. 4. 2009. 
  45. ^ „David James”. CNN. Архивирано из оригинала 04. 11. 2012. г. Приступљено 26. 8. 2007. 
  46. ^ „James completes Hammers move”. This Is London. Архивирано из оригинала 18. 1. 2010. г. Приступљено 26. 8. 2007. 
  47. ^ „James anguish over England injury”. ESPN. Архивирано из оригинала 18. 1. 2010. г. Приступљено 26. 8. 2007. 
  48. ^ „West Ham 0 Tottenham 1”. Sportinglife.com. Приступљено 20. 6. 2010. [мртва веза]
  49. ^ „City snap up James with Pardew set to reinvest”. Independent. Приступљено 26. 8. 2007.  [мртва веза]
  50. ^ McNulty, Phil (14. 1. 2004). „Keegan splashes on old spice”. BBC Sport. Приступљено 29. 8. 2007. 
  51. ^ „Welcome to the Wonderful World of West Ham United Statistics David James”. Westhamstats.info. Приступљено 20. 6. 2010. 
  52. ^ Taylor, Daniel (16. 5. 2005). „Psycho brainwave takes City to the brink”. The Guardian. Приступљено 5. 1. 2018. 
  53. ^ „Man City 1–1 Blackburn”. BBC. 17. 1. 2004. Приступљено 27. 8. 2007. 
  54. ^ „Dunne salutes City saviour”. Manchester Evening News. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 27. 8. 2007. 
  55. ^ James, David (30. 3. 2008). „Goalkeeper's fear of the penalty? Not for me”. The Guardian. London. Приступљено 1. 5. 2010. 
  56. ^ Rich, Tim (16. 5. 2005). „City pay the penalty for Fowler miss”. Telegraph. London. Приступљено 19. 5. 2009. 
  57. ^ „City accept James bid”. Manchester Evening News. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2007. 
  58. ^ „James seals Pompey switch”. Manchester Evening News. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 26. 8. 2007. 
  59. ^ „Portsmouth finally concede (and have never seemed to stop) but look to join the 20-club”. Independent. Приступљено 27. 8. 2007.  [мртва веза]
  60. ^ Aston Villa 0–0 Portsmouth
  61. ^ Premier League official appearance stats[мртва веза]
  62. ^ "Premier League official goalkeeper conceded stats"[мртва веза]
  63. ^ „James signs extended Pompey deal”. BBC News. 11. 5. 2007. Приступљено 2. 1. 2010. 
  64. ^ „FULL MATCH REPORT: Sunderland 1 Portsmouth 2”. Sunderland Echo. 10. 11. 2008. Архивирано из оригинала 18. 9. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2009. 
  65. ^ I play for Aston Villa not for myself says Brad Friedel Архивирано 2009-01-11 на сајту Wayback Machine – Birmingham Mail, 29 November 2008, Retrieved on 29 November 2008
  66. ^ „David James”. thefa.com. Архивирано из оригинала 10. 11. 2011. г. Приступљено 6. 10. 2011. 
  67. ^ Shulman, Calvin (21. 4. 2009). „Top 50 greatest Portsmouth players”. The Times. London. Приступљено 1. 5. 2010. [мртва веза]
  68. ^ „James eyes up FA Cup and World Cup double”. mirrorfootball.co.uk. 5. 5. 2010. Архивирано из оригинала 15. 1. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2011. 
  69. ^ „Goalkeeper David James eyes Portsmouth manager role”. BBC Sport. 21. 5. 2010. Приступљено 28. 7. 2010. 
  70. ^ „Portsmouth withdraw contract offer for David James”. BBC Sport. 21. 7. 2010. Приступљено 28. 7. 2010. 
  71. ^ „Bristol City capture England keeper David James”. BBC News. 30. 7. 2010. Приступљено 30. 7. 2010. 
  72. ^ „Eight Players Leave Ashton Gate”. Bristol City. 1. 5. 2012. Архивирано из оригинала 15. 6. 2012. г. 
  73. ^ „WHY I'VE JOINED CITY – DAVID”. Bristol City. 30. 7. 2010. Архивирано из оригинала 2. 8. 2010. г. Приступљено 30. 7. 2010. 
  74. ^ „Bristol City 0–3 Millwall”. BBC News. 7. 8. 2010. 
  75. ^ „David James earns new Bristol City contract”. BBC News. 11. 2. 2011. 
  76. ^ James, David (10. 3. 2012). „High-pressure game without a net when you hang up gloves”. guardian.co.uk. London. Приступљено 13. 3. 2012. 
  77. ^ Pilnick, Brent (23. 7. 2012). „BBC Sport – Ex-England goalkeeper David James training with Exeter City”. bbc.co.uk. Приступљено 8. 6. 2013. 
  78. ^ „David James signs for AFC Bournemouth until end of season”. BBC Sport. Приступљено 28. 9. 2012. 
  79. ^ https://www.bbc.co.uk/sport/football/21756490
  80. ^ „David James: Er mjög spennandi”. Morgunblaðið. 2. 4. 2013. 
  81. ^ „Segir að David James sé ekki á háum launum”. fotbolti.net. 3. 4. 2013. 
  82. ^ „Oft hagstætt að fá erlenda leikmenn”. Viðskiptablaðið. 26. 5. 2013. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 30. 06. 2020. 
  83. ^ „David James: Former England keeper to coach at Luton Town”. BBC News. 25. 10. 2013. Приступљено 18. 4. 2014. 
  84. ^ „David James set to have a blast with Sachin Tendulkar in ISL”. Times of India. Приступљено 20. 8. 2014. 
  85. ^ Ganguily, Abhishek (13. 10. 2014). „ISL: NorthEast United ride high on Koke, beat Kerala Blasters 1–0”. The Times of India. Приступљено 16. 10. 2014. 
  86. ^ „Euro 2000 provisional squads”. The Guardian. 22. 5. 2000. Приступљено 9. 11. 2013. 
  87. ^ „Keegan names Euro 2000 squad”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 1. 6. 2000. Архивирано из оригинала 31. 10. 2019. г. Приступљено 15. 5. 2020. 
  88. ^ Scott, Matt (12. 10. 2012). „David James, England's first black goalkeeper, pours scorn on FA's stance in John Terry racism scandal”. The Daily Telegraph. Приступљено 22. 9. 2019. 
  89. ^ „BBC SPORT | Football | Internationals | Denmark 4–1 England”. BBC News. 17. 8. 2005. Приступљено 8. 6. 2013. 
  90. ^ Stevenson, Jonathan (21. 11. 2007). „England 2-3 Croatia”. BBC. Приступљено 6. 2. 2020. 
  91. ^ Keeper James hits out at McClaren BBC Sport, 25 November 2007
  92. ^ England Senior Team Archive TheFA.com
  93. ^ [1]
  94. ^ [2].
  95. ^ David James should start for England at World Cup, says Gordon Banks guardian.co.uk, 19 May 2010
  96. ^ David Seaman exclusive: Why David James must be England's World Cup goalkeeper – The Big Interview Архивирано 2009-12-05 на сајту Wayback Machine mirrorfootball.co.uk, 12 March 2010
  97. ^ „World Cup squads: The story of the stats”. Sport.stv.tv. 2. 6. 2010. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2011. 
  98. ^ Phil McNulty (12. 6. 2010). „England 1–1 USA”. BBC. Приступљено 13. 6. 2010. 
  99. ^ „DONT PUBLISH: World Cup 2010: David James Is Oldest Debutant; David Villa Overtakes Thierry Henry”. Goal.com. 2. 7. 2010. Приступљено 26. 10. 2013. 
  100. ^ „JAMES (David James) – Portsmouth and England”. Footballdatabase.com. Приступљено 20. 5. 2009. 
  101. ^ „David James Career Stats”. Soccerbase. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала 5. 2. 2010. г. Приступљено 28. 12. 2009. 
  102. ^ „David James Career Stats (2)”. Premier League. 28. 12. 2009. Архивирано из оригинала 24. 5. 2010. г. Приступљено 28. 12. 2009. 
  103. ^ „David Benjamin James”. ksi.is. Приступљено 5. 5. 2013. 
  104. ^ „David James”. National Football Teams. Приступљено 10. 9. 2011. 
  105. ^ а б „D. James”. Soccerway. Приступљено 3. 1. 2016. 
  106. ^ „Youthful talents convene in Toulon”. Eurosport. 1. 6. 2005. Приступљено 3. 1. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Дејвид Џејмс на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејвид_Џејмс_(фудбалер)&oldid=28859856”