Ивица Осим

Ивица Осим
Осим као тренер Штурма, 1999. године
Лични подаци
Пуно име	Иван Осим
Надимак	Швабo, Штраус са Грбавице
Датум рођења	(1941-05-06)6. мај 1941.
Место рођења	Сарајево, НДХ
Датум смрти	1. мај 2022.(2022-05-01) (80 год.)
Место смрти	Грац, Аустрија
Држављанство	СФРЈ
Висина	1,89 m
Позиција	везни
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1959—1968 1968 1969—1970 1970—1972 1972—1975 1975—1976 1976—1978	Жељезничар Зволе Жељезничар Стразбур Седан Валансјен Стразбур	166 2 54 58 105 30 32	(56) (0) (9) (16) (16) (1) (4)
Репрезентативна каријера
1964—1969	Југославија	16	(8)
Тренерска к��ријера
1978—1986 1986—1992 1991—1992 1992—1994 1994—2002 2003—2006 2006—2007	Жељезничар Југославија Партизан Панатинаикос Штурм Грац Џеф јунајтед Чиба Јапан
Награде Фудбал Европско првенство 1968. Италија Југославија

Иван Ивица Осим (Сарајево, 6. мај 1941 — Грац, 1. мај 2022) био је југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер, а касније и фудбалски тренер.

Године 1994. године постао је тренер Штурма у којем је провео осам година. За тих осам година постао је легенда и фудбалског клуба и града Граца. Сматрају га „тренером столећа” који је препородио клуб и вратио европски фудбал у град.

Почео је да игра 1954. у пионирском тиму сарајевског Жељезничара, а за прву екипу дебитовао је 1959. и до 1970. одиграо 250 првенствених и куп утакмица и постигао 95 голова. Укупно је одиграо 465 утакмица и постигао 186 голова. Први тренер му је био Спасоје Абрамовић. Играо је заједно у тандему с Драгом „Мишом“ Смајловићем у ФК Жељезничару.

Напустивши Жељезничар, играо је осам година у Француској: четири сезоне за Стразбур, три за Седан и једну сезону за Валансјен. Каријеру је завршио 1977. када почиње да се бави тренерским послом.

Уз три сусрета за младу (1962—1963), одиграо је и 16 утакмица за репрезентацију Југославије и постигао осам голова.

Дебитовао је 13. октобра 1964. против репрезентације Марока (3-1) у Токију, на фудбалском турниру Олимпијских игара у Јапану, на коме је одиграо свих пет утакмица и постигао четири гола. Учествовао је и на финалном турниру Купа европских нација 1968, али је на утакмици против Енглеске (1-0) у Фиренци био повређен и није играо у финалу. Последњу утакмицу за репрезентацију одиграо је 30. априла 1969. против Шпаније (1-2) у Барселони, у квалификацијама за Светско првенство у Мексику.

По завршетку играчке каријере постао је тренер и 1978. године преузима свој матични клуб, Жељезничара. Било је то непосредно по повратку Жељезничара из друголигашког друштва, где је провео једну сезону. Са „Жељом” долази до финала Купа Југославије 1981. године али губи финале од Вележа са 3-2.^[1] Иако је Жељезничар био клуб скромних финансијских могућности, Осим успева да их одржи у средини или врху југословенског фудбала.

У сезони 1983/84. Жељезничар је до самог финиша био један од кандидата за титулу, али није издржао па је завршио на трећем месту и изборио наступ у Купу УЕФА. Осим успева да сарајевски клуб одведе до полуфинала овог ��акмичења где их је чекао мађарски Видеотон. У првој утакмици полуфинала купа УЕФА, Видеотон је на свом терену славио са 3-1, да би на у реваншу на препуној Грбавици 24. априла 1984. године ФК Жељезничар све до самог финиша утакмице водио са 2-0 и једном ногом већ био у финалу Купа УЕФА, где га је чекао славни Реал Мадрид. Међутим, у 87. минуту утакмице Видеотон постиже гол за коначних 2-1 и тако пролази у финале.^[2]

На летњим Олимпијским играма 1984. године у Лос Анђелесу, био је асистент Ивану Топлаку, тадашњем селектору олимпијске фудбалске репрезентације Југославије која је освојила бронзану медаљу.

У октобру 1986. године је постао селектор репрезентације Југославије. Није успео са националним тимом да се пласира на Европско првенство 1988. године у Западној Немачкој. Ипак, касније је успео да одведе национални тим на Светско првенство 1990. године у Италији. На првенству у Италији, Југославија пролази групну фазу, избацује Шпанију у осмини финала после продужетака али несрећно испада у четвртфиналу од Аргентине после слабијег извођења пенала. На крају, Југославија је по резултатима освојила незванично пето место. Ово је био највећи успех југословенског националног тима у ери модерног фудбала. Осим напушта репрезентацију са почетком сукоба у Босни и Херцеговини, у пролеће 1992. године, након што је изборио пласман на ЕП у Шведској (на којем Југославија није играла због санкција).^[3]

Осим је у лето 1991. године постављен за тренера Партизана. Тада је паралелно био и тренер Партизана и селектор Југославије. Иако је, бар на папиру, Партизан имао за нијансу слабији тим од тадашњег званичног европског првака, Црвене звезде, Осим је у четири директна окршаја са Звездом био непоражен и имао позитиван биланс - једну победу и три ремија. У финалу Купа Југославије, играном 1992. године, Партизан је у две утакмице био бољи од Црвене звезде (1-0 у гостима и 2-2 у Хумској) и освојио трофеј.^[4] У првенству су црно-бели завршили на другом месту иза Црвене звезде која је имала четири бода више.

Лета 1992. године преузима грчки Панатинаикос, где остаје до 1994. године. У две сезоне, колико је био тренер Панатинаикоса, осваја Куп Грчке 1993. године, а у сезони 1992/93. је завршио на другом месту Првенства Грчке са једним бодом мање од првопласираног АЕК-а.

У јулу 1994. године преузима аустријски Штурм из Граца. У периоду од 1994. до 2002. године са Штурмом два пута осваја Бундеслигу Аустрије, једном Куп и два пута Суперкуп Аустрије, те игра Лигу шампиона од 1998. до 2000. године. Оставку на клупи Штурма даје у септембру 2002. године.

У периоду од 2003. до 2006. године био је тренер јапанског Џеф јунајтед Чибе, са којим 2005. године осваја Куп Џеј лиге. Био је то први пехар у историји клуба. На место свог помоћника доводи сина Амара Осима, који касније преузима клуб, након што је Ивица Осим промовисан као селектор репрезентације Јапана 21. јула 2006. године.

Водио је репрезентацију Јапана на АФК азијски куп 2007. године. У четвртфиналу су на пенале избацили Аустралије. У полуфиналу су поражени од Саудијске Арабије, те су изгубили и утакмицу за треће место од Јужне Кореје. Четири месеца након Азијског купа, Осим је током новембра 2007. доживео мождани удар, те је 7. децембра исте године за новог селектора Јапана изабран Такеши Окада.

После одласка у пензију, наставио је да живи у Грацу у ком је и преминуо 1. маја 2022. године.^[5] Његови посмртни остаци су били изложени на средишту терена Штурма пре него што су пред приближно пет хиљада навијача испраћени у родно Сарајево.

• Куп СР Југославије (1) : 1991/92.

• Куп Грчке (1): 1992/93.
• Суперкуп Грчке (1): 1993.

• Првенство Аустрије (2): 1997/98, 1998/99.
• Куп Аустрије (1): 1998/99.
• Суперкуп Аустрије (2): 1998, 1999.

• Куп Џеј лиге (1): 2005.

• Ивица Осим на сајту Olympedia.org
• Ивица Осим — човек који се борио за унапред изгубљену ствар (РТС Око — званични канал)
• Ивица Осим на сајту reprezentacija.rs
• Сарајевска легенда — Ивица Осим: "Ово су моји најдражи голови!" (1967)
• Швабо из Сарајева, документарни филм Сабахудина Топалбећиревића о Ивици Осиму, Ал Џазира Балканс, 6. 7. 2019. (YouTube)
• Фељтон: Сенсеи – сећање на Ивицу Осима (1) (Б92, 1. мај 2023)
• Фељтон: Сенсеи – сећање на Ивицу Осима (2) (Б92, 2. мај 2023)