Пређи на садржај

Корисник:Wakkie1379

С Википедије, слободне енциклопедије

I'm posting medical articles translated in many languages by translators without borders [[2]]. I don't know your language so I appreciate any help to make the articles look better.


Lung cancer
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10C33-C34
МКБ-9-CM162
DiseasesDB7616
MedlinePlus007194
eMedicinemed/1333 med/1336 emerg/335 radio/807 radio/405radio/406
MeSHD002283

Рак плућа је болест коју карактерише неконтролисан раст ћелија у ткиву плућа. Уколико се не лечи, овај раст се може проширити ван плућа у процесу који се назива метастазирање у оближња ткива или друге делове тела. Већина врста рака који настају у плућима, познатих као примарни рак плућа, су карциноми који потичу од епителних ћелија. Главне врсте рака плућа су микроцелуларни карцином плућа (МЦКП), такође познaт и као рак ћелија које личе на овас, и немикроцелуларни карцином плућа (НМЦКП). Најчешћи симптоми су кашаљ (укључујући искашљавање крви), губитак тежине и задиханост.[1]

Најчешћи узрок рака плућа је дуготрајна изложеност дуванском диму,[2] који проузрокује 80–90% рака плућа.[1] У непушачи се убраја 10–15% случајева рака плућа,[3] и ови случајеви се често приписују комбинацији генетских фактора,[4] гаса радона,[4] азбеста,[5] и загађења ваздуха[4] укључујући дим „из друге руке“.[6][7] Рак плућа се може препознати на радиограму грудног коша и компјутерској томографији (ЦТ скенирање). дијагноза се потврђује биопсијом[8] која се обично обавља бронхоскопијом или ЦТ-навођењем. Лечење и дугорочни резултати зависе од врсте рака, стадијума (степена ширења), и општег здравственог стања особе, мереног проценом општег стања.

Уобичајено лечење укључује хирургију, хемотерапију, и радиотерапију. НМЦКП се понекад лечи хируршки, док МЦКП обично боље реагује на хемотерапију и радио терапију.[9] Уопштено, 15% људи у Сједињеним Државама којима је постављена дијагноза рака плућа преживи пет година након дијагнозе.[10] Широм света, рак плућа је најчешћи узрок смрти везане за рак код мушкараца и жена, и одговоран је за 1,38 милиона смрти годишње, по подацима до 2008.године.[11]

Знаци и симптоми

Знаци и симптоми који могу наговестити рак плућа укључују:[1]

Ако рак расте у дисајном путу, може ометати проток ваздуха, узрокујући отежано дисање. Опструкција може довести до акумулације секрета иза блокаде и предиспонирати за упалу плућа.[1]

У зависности од врсте тумора, такозвани паранеопластични феномен може од самог почетка привући пажњу на болест.[12] Код рака плућа, овај феномен може укључивати Ламберт–Итонов миастенични синдром (мишићна слабост проузрокована аутоантителима), хиперкалцемију, или синдром неадекватне секреције антидиуретичког хормона (СНСАХ). Тумори у врху плућа, познати као Панкоастови тумори, могу продрети у локални део симпатичког нервног система, што доводи до Хорнеровог синдрома (спуштеног капка и сужене зенице на тој страни), као и до оштећења брахијалног плексуса.[1]

Многи симптоми рака плућа (лош апетит, губитак тежине, грозница, умор) нису специфични.[8] Код многих људи, рак се већ проширио изван изворног места до времена када почну да имају симптоме и затраже медицинску помоћ. Честа места ширења укључују мозак, кост, надбубрежне жлезде, супротно плућно крило, јетру, перикард, и бубреге.[13] Око 10% људи са раком плућа немају симптоме приликом дијагностиковања; такав рак се случајно открива приликом рутинске радиографије грудног коша. [10]

Узроци

Рак се развија путем генетског оштећења ДНК. Ово генетско оштећење утиче на нормално функционисање ћелије, укључујући ћелијску пролиферацију, програмирану ћелијску смрт (апоптозу) и поправку ДНК. Што се више оштећења акумулирају, ризик од рака се увећава.[14]

Пушење

Датотека:Рак пушење корелација са раком плућа из NIH.svg
Графикон показује како је опште повећање продаје дуванских производа у САД у прве четири деценије 20. века (годишњи број цигарета по особи) довело до одговарајућег наглог увећања стопе рака плућа током 1930-их, 40-их и 50-их (смртност од рака плућа на 100.000 мушких становника годишње)
Датотека:Канцерозна плућа.jpg
Попречни пресек људских плућа: Бела област у горњем режњу је рак; црне области су дисколорација због пушења.

Пушење, нарочито цигарета, је најважнији фактор који доприноси раку плућа.[15] Дим цигарета садржи преко 60 познатих карциногена,[16] укључујући радиоизотопе из секвенце распада радона, нитросамин, и бензопирен. Поред тога, изгледа да никотин смањује имунолошки одговор на раст рака у изложеном ткиву.[17] Широм развијеног света, 90% смрти од рака плућа код мушкараца у току 2000. године су приписане пушењу (70% за жене).[18] Пушење је одговорно за 80–90% случајева рака плућа.[1]

Пасивно пушење—удисање дима пушења друге особе—је узрок рака плућа код непушача. Пасивни пушач се може класификовати као неко ко живи или ради са пушачем. Истраживања из САД-а,[19][20]Eвропе,[21] Уједињеног Краљевства,[22] и Аустралије [23] су доследно показала значајно повећани ризик међу онима који су изложени пасивном пушењу.[24] Они који живе са пушачем имају 20–30% већи ризик док они који раде у окружењу са димом „из друге руке“ имају 16–19% повећани ризик.[25] Истраживања бочног дима наговештавају да је опаснији од директног дима.[26] Пасивно пушење проузрокује око 3.400 смрти од рака плућа сваке године у САД-у.[20]

Гас радон

Радон је гас без боје и без мириса који настаје распадом радиоактивног радијума, што је надаље производ распада уранијума, који се налази у Земљиној кори. Радијацијски производи распада јонизирају генетски материјал, узрокујући мутације које некада постају канцерогене. Радон је други најчешћи узрочник рака плућа у САД, после пушења.[20] Ризик се повећава 8–16% на сваких 100 Bq/m³повећања у концентрацији радона.[27]Ниво гаса радона варира од локалитета и састава основе земљишта и стена. На пример, у областима као што је Корнвал у Уједињеном Краљевству (који има гранит као супстрат), гас радон је највећи проблем, и зграде се морају насилно вентилирати вентилаторима да би се смањиле концентрације гаса радона. Агенција за заштиту животне средине Сједињених Држава (АЗЖС) процењује да један у 15 домова у САД има ниво радона изнад препоручене смернице од 4 пикокирија по литру (pCi/l) (148 Bq/m³).[28]

Азбест

Азбест може проузроковати различита обољења плућа, укључујући рак плућа. Пушење дувана и азбест имају синергистичко дејство на формирање рака плућа.[5] Азбест може да проузрокује рак плућне марамице, који се зове мезотелиома (који се разликује од рака плућа).[29]

Загађење ваздуха

Спољашње загађење ваздуха има слабо дејство на повећавање ризика од рака плућа.[4] Фине честице (PM2.5) и сулфатни аеросоли, који се могу ослобађати саобраћајним издувним гасовима, повезани су са благо повећаним ризиком.[4][30] За нитроген диоксид, постепено повећање од 10 делова милијарде повећава ризик од рака плућа за 14%.[31] Процењује се да је спољашње загађење ваздуха одговорно за 1–2% рака плућа.[4]

Оквирни докази подржавају увећани ризик од рака плућа од унутрашњег загађења ваздуха које је повезано са сагоревањем дрва, угља, измета или остатака усева приликом кувања или грејања.[32] Жене које су изложене унутрашњем диму од угља имају два пута већи ризик, а бројни споредни производи сагоревања биомасе су познати као могући канцерогени.[33] Овај ризик погађа око 2,4 милијарде људи широм света,[32] и верује се да је одговорно за 1,5% смрти од рака плућа.[33]

Генетика

Процењује се да су за 8 до 14% рака плућа заслужни наследни фактори.[34] Код сродника оболелих од рака плућа, ризик се повећава 2,4 пута. За ово је вероватно заслужан комбинација гена.[35]


Други узроци

Бројне друге супстанце, занимања и изложеност животној средини повезани су са раком плућа.Међународна агенција за истраживање рака (ИАРЦ) тврди да постоји ”довољно доказа” који би поткрепили да је следеће канцерогено за плућа: [36]

Патогенеза

Види још: Карциногенеза

Као и друге врсте рака, рак плућа почиње активирањем онкогена или деактивирањем гена супресора тумора.[37] Верује се да онкогени чине људе подложнијима oболевању од рака. За прото-онкогене се верује да се претварају у онкогене приликом изложености одређеним канцерогенима.[38] МутацијеK-рас прото-онкогена су одговорне за 10–30% аденокарцинома плућа.[39][40] Рецептор епидермалног фактора раста (ЕГФР) регулише пролиферацију ћелија, апоптозу, ангиогенезу и инвазију тумора.[39] Мутације и амплификација ЕГФР-а су уобичајене код немикроцелуларног карцинома плућа и пружају основу за третман помоћу EGFR-инхибитора. Her2/neu је погођен мање учестало.[39] Оштећењехромозома може довести до губитка хетерозиготности. Ово може проузроковати инактивацију гена супресора тумора. Оштећења хромозома 3p, 5q, 13q и17p су посебно уобичајена код микроцелуларног карцинома плућа. Ген супресор тумора p53 који се налази на хромозому 17p, је погођен у 60-75% случајева.[41] Други гени који су често мутирани или амплифицирани суc-MET, NKX2-1,LKB1, PIK3CA, и BRAF.[39]

Дијагноза

Томографски снимак приказује малигни тумор на левом плућном крилу

Радиографија грудног коша је један од првих корака испитивања ако особа пријави симптоме који сугеришу карцином плућа. Овим се може oткрити постојање масе, ширење медијастинума (наговаштај ширења на лимфне чворовеу том пределу), ателектаза (колапс), консолидација (пнеумонија) или плеурали излив.[2] ЦТ снимање се обично користи за добијање више информација о типу и обиму болести. Бронхоскопија или биопсија помоћу ЦТ-а се често користи за узимање узорка тумора за хистопатологију.[10]

Карцином плућа се често јавља као појединачна плућна квржица на радиограму грудног коша. Mеђутим, диференцијална дијагноза је широког опсега. Многе друге болести показују ове симптоме, укључујући туберколозу, гљивичне инфекције, метастаза тумора или организована пнеумонија. Мање учестали узроци појединачне плућне квржице укључују хамартоме, бронхогене цисте, аденоме, артеријовенске малформације, пулмонарну секвестрацију, реуматоидне квржице, Вегенерову грануломатозу илилимфом.[42] Карцином плућа може бити ислучајни налаз, као појединачна плућна квржица на радиограму грудог коша или ЦТ-у начињеном из неповезаних разлога. ref name="Fishman1815">Kaiser, LR (2008). Fishman's Pulmonary Diseases and Disorders (4th изд.). McGraw-Hill. стр. 1815—1816. ISBN 0-07-145739-9. </ref>Коначна дијагноза карцинома плућа заснива се на хистолошком испитивању сумњивог ткива у контексту клиничких и радиолошких налаза. [1]

Класификација

учесталост карцинома плућа према хистолошком типу прилагођено старости[4]
Histological type Учесталост на 100 000 по години
Сви типови 66.9
Аденокарцином 22.1
Карцином сквамозних ћелија 14.4
Микроцелуларни карциноми 9.8

Карциноми плућа се класификују у складу са хистолошким типом.[8] Ова класификација је важна за утврђивање лечења и предвиђање исхода болести. Највећи број рака плућа су карциноми—малигнитети који настају изепиталних ћелија. Карциноми плућа се категоришу према величини и облику малигних ћелија које хистопатолог види под микроскопом. Две широке класе су немикроцелуларни и микроцелуларни карцином плућа.[43]

Немикроцелуларни карцином плућа

Датотека:Сквамозни карцином плућа цитологија 2.jpg
Микрографија сквамозног карцинома, типа немикроцелуларног карцинома, ФНА узорак, бојење по Пап-у

Три главна подтипа немикроцелуларног карцинома плућа су аденокарцином, карцином плућа сквамозних ћелија и макроцелуларни карцином плућа.[1]

Скоро 40% рака плућа су аденокарциноми, који обично настају у периферном плућном ткиву.[8] Већина случајева аденокарцинома ау повезани са пушењем; мада је код људи који су током свог живота попушили мање од 100 цигарета (“ непушачи”),[1] аденокарцином је најучесталији облик рака плућа.[44] Подтип аденокарцинома, бронхиолоалвеоларни карцином, је најучесталији код непушача женског пола и може имати бољи дугорочнији опстанак.[45]

Скоро 30% рака плућа су карциоми сквамозних ћелија. Често се јављају у близини великих дисајних путева. Шупљина и одговарајућа смрт ћелија се често налазе у средишту тумора.[8]Око 9% рака плућа су макроцелуларни карциноми. Називају се тако јер су ћелије рака велике, са прекомерном цитоплазмом, великим језгром и упадљивим једарцима.[8]

Микроцелуларни карцином плућа

Датотека:Микроцелуларни карцином плућа (1) путем биопсије широком иглом.jpg
Микроцелуларни карцином плућа (микроскопски приказ биопсије широком иглом)

Код микроцелуларног карцинома плућа ћелије садрже густе неуросекреторне грануле (мехурићекоји садрже неуроеднокрине хормон)е, који овај тумор повезују са ендокриним/паранеопластичним синдромом.[46] Већина случајева настаје у великим дисајним путевима (примарне и секундарне бронхије).[10]Ови карциноми расту брзо и шире се у раној фази болести. Шездесет до седамдесет посто случајева има метастазе већ приликом јављања. Овај тип рака плућа се чврсто повезује са пушењем.[1]

Друго

Препозната су четири различита хистолошка подтипа, иако неки карциноми садрже комбинацију различитих подтипова.[43] Ретки подтипови укључују гландуларни тумори, карциноидни тумори и недиференцирани карциноми.[1]

Метастаза

Типично имунобојење код рака плућа[1]
Хистолошки тип Immunostain
Карцином сквамозних ћелија Цитокератин CK5/6 позитиван
CK7 негативан
Аденокарцином CK7 позитиван
TTF-1 позитиван
Макроцелуларни карцином TTF-1 негативан
Микроцелуларни карцином TTF-1 позитиван
CD56 позитиван
Хромогранин позитиван
Синаптофизин позитиван

Плућа су уобичајено место за ширење тумора са осталих делова тела. Секундарни карциноми се класификују према месту порекла, нпр. рак дојке који се проширио на плућа назива се метастатски рак дојке. Метастазе често имају карактеристичан заобљени облик на радиограму грудног коша.[47]

Сами примарни рак плућа најчешће даје метастазе у мозак, кости, јетру инадбубрежну жлезду.[8] Имунобојење биопсије често помаже при утврђивању оригиналног извора.[48]

Oдређивање стадијума

Види још: Стадијуми рака плућа
Одређивање стадијума рака плућа је испитивање степена ширења рака са свог оригиналног извора. То је један од фактора који утичу на прогнозу и могућност лечења рака плућа.[1]

Приликом иницијалне процене стадијума код немикроцелуларног рака плућа користи се ТХМ класификација. Заснива се на величини примарног тумора, захваћености лимфних нодуса (чворова) и удаљене мметастазе. Након овога, користећи ТНМ дескрипторе, додељује се група, у распону од скривеног рака до стадијума 0, IA (један-A), IB, IIA, IIB, IIIA, IIIB и IV (четири). Ово груписање стадијума помаже при избору лечења и процени прогнозе..[49] Микроцелуларни карцином плућа је традиционално класификован као ”ограничени стадијум” (ограничен на половину грудног коша и у оквиру једног подношљивог поља радиотерапије) или ”проширени стадијум” (проширенија болест).[1] Међутим, ТНМ класификација и груписање су корисни при процени прогнозе.[49]

За оба типа рака, немикроцелуларни и микроцелуларни карцином, два општа типа процене стадијума представљају клиничко одређивање стадијума и хируршко одређивање стадијума. Клинички стадијуми се одређују пре коначне операције. Заснива се на резултатима проучавања снимака (као што су ЦТ снимци и ПЕТ снимци) и резултатима биопсије. Хируршки стадијуми се одређују или током или након операције и заснивају се на к��мбинованим резултатима хируршких и клиничких налаза, укључујући хируршко узимање узорака торакалних лимфних чворова.[8]

Превенција

Види још: Забрана пушења

Превенција је најефикасније средство у смањењу развоја рака плућа. Док су у многим земљама идентификовани и забрањени многи индустријски канцерогени и карциногени у домаћинству, пушење дувана је и даље широко распрострањено. Елиминација пушења дувана је примарни циљ у превенцији рака плућа и забрана пушења је важно превентивно средство у овом процесу.[50]

Законске интервенције у погледу смањења пасивног пушења на јавним местима као што су ресторани и радна места су постале све учесталије у многим западним земљама.[51] Бутан примењује потпуну забрану пушења од 2005.године.[52] док је Индија увела забрану пушења на јавним местима у октобру 2008.године.[53] Светска здравствена организација је упутила позив владама за увођење потпуне забране рекламирања дувана како би младе људе спречили да почну да пуше. Процењују да су такве забране смањиле конзумирање дувана за 16% тамо где су уведене.[54]


Дуготрајно коришћење додатног витамина A,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>[55] витамина Ц,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> витамина Д[56] или витамина EГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> не умањује ризик од рака плућа. Нека истраживања сугеришу да људи који једу храну са већом количинам поврћа и воћа имају мањи ризик,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> али овде је вероватно дошло до деловања других фактора. Озбиљније истраживања нису показала јасну повезаност.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Скрининг

Шаблон:Главно Скрининг подразумева примену [[медицинских тест ]]ова у циљу откривања болести код људи без симптома. У могуће скрининг тестове за рак плућа спадају цитологија испљувка,рендген плућа (CXR) и компјутеризована томографија (ЦT). Скрининг програми у којима се примењују рендгенски снимак плућа или цитологија нису показали неку корист. [57] Годишњи скрининг ризичних особа (тј. Особе старости од 59 до 79 година које су пушиле више од 30 пакличних година или особа које су раније имале рак плућа) са ниском дозним ЦT скенером може да смањи проценат смртности од рака плућа у апсолутном износу од 0.3% (релативног износа од 20%).[58][59] Међутим, постоји висока стопа лажно позитивних резултата скенирања што може довести до непотребних инвазивних поступака као и до знатних финансијских трошкова.[60] На сваки позитивни резултат скенирања долази 19 лажно позитивних резултата.[61] Излагање радијацији је још једна потенцијална штетна особина скрининга.[62]

Менаџмент

Шаблон:Главно Лечење рака плућа зависи од специфичног типа ћелија рака, у којој мери се проширио и од перформансног статуса особе. Уобичајени облици лечења укључују: палијативну негу,[63] хируршке захвате, хемотерапију и раиациону терапију.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Хирургија

Шаблон:Главно

Датотека:Рак плућа.jpg
Пнеумонектомија узорак који садржи карцином сквамозних ћелија, у виду беле зоне у близини бронхија

Уколико испитивања потврде да постоји немикроцелуларни карцином плућа, испитује сестадијум ради одрећивања да ли је болест локализована и подложна хируршком захвату или се проширила у толикој мери да се не може излечити хируршким путем. За доношење овакве одлуке примењује се ЦT скенирање и томографија са емисијом позитрона.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Уколико се сумња да је карцином захватио и медијастинални лимфни чвор, онда се, у циљу добијања узорака и одређивања стадијума може применити медијастиноскопија.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Ради утврђивања да ли је пацијент довољно добро за извођење хируршке интервенције, користи се преглед крви и тестирање функције плућа.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Ако се при тестирању функције плућа утврди слаб капацитет плућа, операција вероватно није могућа. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

У већини случајева ране фазе немикроцелуларног карцинома плућа, уклањање режња плућног крила (лoбектомија) је хируршки захват избора. Код људи који нису спремни за потпуну лобектомију, може се урадити мања сублобарна ексцизија (клинаста ресекција). Међутим, код клинасте ресекције постоји већи ризик од рекуренције него код лобектомије. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Радиоактивна јодна брахитерапија на рубовима клинасте ресекције може смањити ризик од рекуренције.[64]Ретко се прибегава укалањању целог плућног крила (пнеумонектомији).Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Видео-асистирана торакоскопска хирургија и VATS лобектомија користе минимално инвазивни приступ у хирургији рака плућа. [65] VATS лобектомија је исто тако ефикасна као и конвенционална отворена лобектомија, али са мањим постоперативним проблемима.[66]

Код микроцелуларног карцинома плућа, типично се примењују хемотерапија и/или зрачење.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Међутим, поново се разматра улога хирургије код микроцелуларног карцином плућа. Хирургија би могла побољшати исход када би се удружила са хемотерапијом и зрачењем у раном стадијуму микроцелуларног карцинома плућа.[67]

Зрачење

зрачење се често примењује заједно са хемотерапијом и може се користити у сврху лечења пацијената са немикроцелуларним карциномом плућа који нису за операцију. Ова врста зрачења великог интезитета назива се радикална радиотерапија.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Најсавршенији облик ове технике је непрекидна хиперфракционисана убрзана радиотерапија са вишекратним дневним зрачењем (CHART),у којој се примењује висока доза зрачења у кратким временским размацима. [68] Постоперативна торакална радиотерапија се уопште не би смела примењивати после куративног хируршког захвата код немикроцелуларног карцинома плућа.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Неки људи код којих је захвађен медиастинални N2 лимфни чвор могу имати користи од постоперативне радиотерапије. [69]

Код потенцијално излечивих случајева микроцелуларног карцинома плућа, често се уз хемотерапију препоручује и радиотерапија грудног коша.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>

Aкo раст карцинома блокира кратак сегмент бронхија,брахитерапија (локализована радиотерапија) се може применити директно унутар ваздушног пута како би се пролаз ослободио. [70]За разлику од спољашње зрачне радиотерапије, брахитерапија омогућава смањење времена лечења и мање излагање зрачењу медицинског особља.[71]

Профилактичка кранијална ирадијација (ПКИ) јесте врста радиотерапије мозга, која се користи за смањивање ризика од метастаза. ПКИ је најкориснија управо код пацијената са микроцелуларним карциномом. У ограниченом стадијуму болести, ПКИ повећава трогодишње преживљавање са 15% на 20%; код широко распрострањене болести,једногодишње преживљавање повећава са 13% на 27%.[72]

Недавна побољшања у лоцирању и снимању је довела до развоја стереотактичког зрачења у лечењу раног стадијума рака плућа. У овом облику радиотерапије, дају се високе дозе код малог броја зрачења примењујући стереотактичке поступке лоцирања. Она се користи првенствено код пацијената који нису кандидати за операцију због здравствених коморбидитета.[73]

За пацијенте са НМЦКП и са МЦКП, се могу користити мање дозе зрачења грудног коша у циљу контроле симптома ([[палијативна нега|палијативна] радиотерапија).[74]

Хемотерапија

Режим хемотерапије зависи од врсте тумора.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Микроцелуларни карцином плућа (МЦКП), и у релативно раном стадијуму болести, се првенствено лечи хемотерапијом и зрачењем. [75] Код МЦКП се најчешће примењују цисплатин и eтопосид.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Такође се примењују комбинације карбоплатин, гемцитабин,паклитаксел, винорелбин, топотекан и иринотекан.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Код немикроцелуларног карцинома плућа (НМЦКП) у поодмаклом стадијуму, хемотерапија побољшава преживљавање и примењује се као прва линија борбе против болести, довољно оспособљавајући особу за лечење. Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> Најчешће се користе два лека, један од којих је често на бази платине (или цисплатин или карбоплатин). Други обично коришћени лекови су генцитабин, паклитаксел, [[доцетаксел],Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> пеметрексед,Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> eтопосид или винорелбин.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>


Адјувантна хемотерапија се односи на примену хемотерапије после очигледно куративне хирургије да би се побољшао исход. Код НМЦКП-а, узимају се узорци из оближњих лимфних чворова током хируршке интервенције да би се одредио стадијум. Ако је потврђен стадијум болести II или III, адјувантна хемотерапија побољшава преживљавање за 5% током пет година.[76][77] Комбинација примене винорелбина и цисплатина је ефикаснија од старијих начина лечења.[77] Адјувантна хемотерапија код особа које су у стадијуму рака IБ је спорна, с обзиром да клиничка испитивања нису јасно показала корист за преживљавање.[78][79] Испитивања преоперативне хемотерапије (неоадјувантна хемотерапија) код ресектибилног НМЦКП-а нису дала закључак.[80]

Палијативна нега

Код особа у терминалном стадијуму болести, могла би бити подобна палијативна нега или збрињавање у дому за немоћне.[10] Овакав приступ даје простор за додатну дискусију о начинима лечења и пружа могућност за доношење одлука које су добро размотрене[81][82] и којима се може избећи бескорисна а скупа нега на крају живота.[82]

Хемотерапија се може комбиновати са палијативном негом код лечења НМЦКП-а. Код узнапредовалих случајева, одговарајућа хемотерапија побољшава просек преживљавања у односу на примену искључиво помоћне неге за ублажавање болести, а такође побољшава и квалитет живота.[83] Уз одговарајуће физичке способности, подвргавање хемиотерапији током палијације рака плућа пружа 1,5 до 3 месеца продужења преживљавања, симтоматско олакшање, као и побољшање квалитета живота, при чему су примећени бољи резултати са модерним агенсима.[84][85] Радна група за мета анализе НМЦКП-a препоручује да се размотри хемотерапија код узнапредовалог НМЦКП-а у случају да прималац жели и подноси терапију.[86][87]

Прогноза

Главни чланци: Одређивање стадијума рака плућа и Манчестерски скор
Исход рака плућа на основу клиничког стадијума[49]
Клинички стадијум Петогодишње преживљавање (%)
Немикроцелуларни карцином плућа Микроцелуларни карцином плућа
IA 50 38
IБ 47 21
IIA 36 38
IIБ 26 18
IIIA 19 13
IIIБ 7 9
IV 2 1

Прогноза је генерално лоша. Од свих људи са раком плућа, 15% преживи пет година од постављања дијагнозе.[2] Стадијум болести је често напредан у тренутку постављања дијагнозе. На прегледу, 30–40% случајева НМЦКП-а је у стадијуму IV и 60% случајева МЦКП-а је у стадијуму IV.[8]

Прогностичким чиниоци код НМЦКП-а се налази присуство или одсуство пулмонарних симптома, величина тумора, тип ћелија (хистологија), степен распрострањености (стадијум) и метастазе на вишеструким лимфним чворовима, као и васкуларна инвазија. Код особа у неоперативном стадијуму болести, исход је лошији код особа са лошим општим стањем и губитком тежине већим од 10%.[88] Прогностички чиниоци код микроцелуларног карцинома плућа укључују процену општег стања, пол, стадијум болести и захваћеност централног нервног система или јетре у време дијагностификовања.[89]

Код НМЦКП-а, најбоља прогноза се постиже потпуном хируршком ресекцијом код болести у стадијуму IA, са чак до 70% петогодишњег преживљавања.[90] Код МЦКП-а, укупно петогодишње преживљавање износи око 5%.[1] Код људи у развијеном стадијуму МЦКП-а просечна стопа петогодишњег преживљавања је мања од 1%. Просечно време преживљавања код стадијума ограничене болести је 20 месеци, са петогодишњом стопом преживљавања од 20%.[2]

Према подацима које је дао Национални институт за рак, средње старосно доба при постављању дијагнозе рака плућа у Сједињеним Државама износи 70 година,[91] а средња старосно доба у тренутку смрти је 72 године.[92] У САД-у, код људи који имају здравствено осигурање постоји већа вероватноћа за бољи исход.[93]

Епидемиологија

Стандардизација према узрасту смртних случајева од рака душника, бронхија и плућа на 100.000 становника у 2004.години.[94] Шаблон:Multicol
  без података
  ≤ 5
  5-10
  10-15
  15-20
  20-25
  25-30
Шаблон:Multicol-break
  30-35
  35-40
  40-45
  45-50
  50-55
  ≥ 55
Шаблон:Multicol-end
Распрострањеност рака плућа у Сједињеним Државама

У свету, рак плућа је најчешћи тип рака у погледу инциденце и морталитета. У 2008. години, било је 1,61 милиона нових случајева и 1,38 милиона смртних случајева узроковано раком плућа. Највеће су стопе у Европи и Северној Америци.[11] Сегмент становништва код кога је највећа вероватноћа за појаву рака плућа су особе старије од 50 година са историјом пушења. Насупрот стопи морталитета код мушкараца, која је почела да опада пре више од 20 година, стопа морталитета од рака плућа код жена је у порасту током задњих деценија, и тек недавно је почела да се устаљује.[95] У САД-у, ризик по животни век од развоја рака плућа је 8% код мушкараца и 6% код жена.[1]

На сваких 3–4 милиона попушених цигарета, деси се један смртни случај од рака плућа.[1][96] Утицај ,,Биг Тобако" игра значајну улогу у пушачкој култури.[97] Млади непушачи који виде рекламе за дуван имају веће шансе да крену са пушењем.[98] Улога пасивног пушења се све више уочава као фактор ризика за рак плућа,[24] водећи ка примени интервентних мера да би се смањила нежељена изложеност непушача дуванском диму других пушача.[99] Емисија штетних гасова из аутомобила, фабрика и електрана такође представља потенцијални ризик.[4]

Источна Европа има највећу смртност од рака плућа међу мушкарцима, док северна Европа и САД имају највећу смртност међу женама. У Сједињеним Државама, код црнаца и црнкиња је већа инциденца.[100] Стопе рака плућа су тренутно ниже у земљама у развоју.[101] Са повећањем пушења у земљама у развоју, очекује се повећање стопа у неколико следећих година,у Кини[102] и Индији значајно.[103]

Од 1960-тих стопе аденокарцинома плућа су почеле да расту у односу на остале типове рака плућа. Делимично је то последица увођења филтер цигарета. Употребом филтера отклањају се веће честице из дуванског дима, чиме се смањује њихово таложење у великим дисајним путевима. Међутим, пушач мора да удахне дубље да би примио исту количину никотина, повећавајући таложење честица у малим дисајним путевима, где постоји тенденција појаве аденокарцинома.[104] Инциденца за појаву плућног аденокарцинома је и даље у порасту.[105]

Историја

Рак плућа је био неуобичајен пре појаве пушења цигарета; до 1761. године чак није био ни препознат као посебна болест.[106] Различити аспекти рака плућа више су описани 1810. године.[107]Злоћудни тумори плућа чине само 1% свих типова рака који су виђени при обдукцији 1878. године, али је број порастао на 10–15% до почетка 1900-тих.[108] Било је свега 374 извештаја о случајевима широм света приказаних у медицинској литератури 1912. године,[109]али је преглед обдукција показао да је инциденца рака плућа порасла са 0,3% у 1852. години на 5,66% у 1952.години.[110] Лекар Фриц Ликинт је 1929. године у Немачкој уочио везу између пушења и рака плућа,[108] што је довело до агресивне кампање против пушења.[111] Студија британских лекара, објављена 1950-тих, била је први чврсти епидемиолошки доказ о вези између рака плућа и пушења.[112] Као резултат, главни хирург Сједињених Држава 1964. године је дао препоруку пушачима да престану са пушењем.[113]

Повезаност са гасом радоном је први пут примећена међу рударима на Рудним горама у близини града Шнеберг, Саксонија. Од 1470. године тамо се ископавало сребро, а ови рудници су били богати уранијумом, као и радијумом и гасом радоном.[114] Код рудара се развио несразмерно велики број случајева болести плућа, који су на крају препознати као рак плућа 1870-тих.[115] Упркос овом открићу, ископавања су настављена до 1950-тих, због потражње СССР-а за уранијумом.[114] Радон је потврђен као узрочник рака плућа 1960-тих.[116]

Прва успешна пнеумоектомија код рака плућа је извршена 1933.године.[117] Палијативна радиотерапија се користи од 1940-тих.[118] Примена радикалне радиотерапије, првобитно коришћена 1950-тих, био је покушај употребе већих доза зрачења код пацијената који су у релативно раним фазама рака плућа, а код којих је хируршка интервенција неподобна.[119] 1997.године, непрекидна хиперфракционисана убрзана радиотерапија је виђена као побољшање у односу на конвенционалну радикалну радиотерапију.[120] Код микроћелијског карцинома плућа, почетни покушаји 1960-тих у области хируршке ресекције[121] и радикалне радиотерапије[122] били су неуспешни. Успешни режими хемиотерапије развијени су током 1970-тих година.[123]

References

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Harrison.
  2. ^ а б в г Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Merck.
  3. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Thun.
  4. ^ а б в г д ђ е ж Alberg AJ, Samet JM (2010). „Chapter 46”. Murray & Nadel's Textbook of Respiratory Medicine (5th изд.). Saunders Elsevier. ISBN 978-1-4160-4710-0. 
  5. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом O'Reilly.
  6. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF.
  7. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF1.
  8. ^ а б в г д ђ е ж з Lu, C (2010). „78: Cancer of the Lung”. Holland-Frei Cancer Medicine (8th изд.). People's Medical Publishing House. ISBN 9781607950141.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  9. ^ Chapman, S (2009). „Chapter 31”. Oxford Handbook of Respiratory Medicine (2nd изд.). Oxford University Press. ISBN 9-780199-545162.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  10. ^ а б в г д Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Collins.
  11. ^ а б Ferlay, J (децембар 2010). „Estimates of worldwide burden of cancer in 2008: GLOBOCAN 2008”. International Journal of Cancer. 127 (12): 2893—2917. PMID 21351269. doi:10.1002/ijc.25516.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  12. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Honnorat.
  13. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом ajcc.
  14. ^ Brown, KM (2010). „8”. Holland-Frei Cancer Medicine (8th изд.). People's Medical Publishing House USA. ISBN 978-1607950141.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  15. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF5.
  16. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Hecht.
  17. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF6.
  18. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Peto.
  19. ^ California Environmental Protection Agency (1997). „Health effects of exposure to environmental tobacco smoke. California Environmental Protection Agency”. Tobacco Control. 6 (4): 346—353. PMC 1759599 Слободан приступ. PMID 9583639. doi:10.1136/tc.6.4.346. 
    * CDC (2001). „State-specific prevalence of current cigarette smoking among adults, and policies and attitudes about secondhand smoke—United States, 2000”. Morbidity and Mortality Weekly Report. Atlanta, Georgia: CDC. 50 (49): 1101—1106. PMID 11794619.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |author1= и |last= (помоћ)
  20. ^ а б в Alberg, AJ (2007). „Epidemiology of lung cancer”. Chest. American College of Chest Physicians. 132 (S3): 29S—55S. PMID 17873159. doi:10.1378/chest.07-1347.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  21. ^ Jaakkola, MS (2006). „Impact of smoke-free workplace legislation on exposures and health: possibilities for prevention”. European Respiratory Journal. 28 (2): 397—408. PMID 16880370. doi:10.1183/09031936.06.00001306.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  22. ^ Parkin, DM (2011). „Tobacco—attributable cancer burden in the UK in 2010”. British Journal of Cancer. 105 (Suppl. 2): S6—S13. PMC 3252064 Слободан приступ. PMID 22158323. doi:10.1038/bjc.2011.475.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  23. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом NHMRC.
  24. ^ а б Taylor, R (2007). „Meta-analysis of studies of passive smoking and lung cancer: effects of study type and continent”. International Journal of Epidemiology. 36 (5): 1048—1059. PMID 17690135. doi:10.1093/ije/dym158.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  25. ^ „Frequently asked questions about second hand smoke”. World Health Organization. Приступљено 25. 7. 2012. 
  26. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Schick.
  27. ^ Schmid K, Kuwert T, Drexler H (2010). „Radon in Indoor Spaces: An Underestimated Risk Factor for Lung Cancer in Environmental Medicine”. Dtsch Arztebl Int. 107 (11): 181—6. PMC 2853156 Слободан приступ. PMID 20386676. doi:10.3238/arztebl.2010.0181.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  28. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом EPA radon.
  29. ^ Davies, RJO (2010). „18.19.3”. Oxford Textbook Medicine (5th изд.). OUP Oxford. ISBN 978-0199204854.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  30. ^ Chen, H (2008). „A systematic review of the relation between long-term exposure to ambient air pollution and chronic diseases”. Reviews on Environmental Health. 23 (4): 243—297. PMID 19235364.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  31. ^ Clapp, RW (2008). „Environmental and Occupational Causes of Cancer New Evidence, 2005–2007”. Reviews on Environmental Health. 23 (1): 1—37. PMC 2791455 Слободан приступ. PMID 18557596.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  32. ^ а б Lim, WY (2012 Jan). „Biomass fuels and lung cancer.”. Respirology (Carlton, Vic.). 17 (1): 20—31. PMID 22008241.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  33. ^ а б Sood, A (2012 Dec). „Indoor fuel exposure and the lung in both developing and developed countries: an update.”. Clinics in chest medicine. 33 (4): 649—65. PMID 23153607.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  34. ^ Dudley, Joel (2013). Exploring Personal Genomics. Oxford University Press. стр. 25. ISBN 9780199644483. 
  35. ^ Kern JA, McLennan G (2008). Fishman's Pulmonary Diseases and Disorders (4th изд.). McGraw-Hill. стр. 1802. ISBN 0-07-145739-9. 
  36. ^ Cogliano, VJ (2011 Dec 21). „Preventable exposures associated with human cancers.” (PDF). Journal of the National Cancer Institute. 103 (24): 1827—39. PMID 22158127.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  37. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Fong.
  38. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Salgia.
  39. ^ а б в г Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом NEJM-molecular.
  40. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Aviel-Ronen.
  41. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Devereux.
  42. ^ Miller, WT (2008). Fishman's Pulmonary Diseases and Disorders (4th изд.). McGraw-Hill. стр. 486. ISBN 0-07-145739-9. 
  43. ^ а б Maitra, A (2007). Robbins Basic Pathology (8th изд.). Saunders Elsevier. стр. 528—529. ISBN 978-1-4160-2973-1.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  44. ^ Subramanian, J (2007). „Lung cancer in never smokers: a review”. Journal of Clinical Oncology. American Society of Clinical Oncology. 25 (5): 561—570. PMID 17290066. doi:10.1200/JCO.2006.06.8015.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  45. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Raz.
  46. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Rosti.
  47. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Seo.
  48. ^ Tan D, Zander DS (2008). „Immunohistochemistry for Assessment of Pulmonary and Pleural Neoplasms: A Review and Update”. Int J Clin Exp Pathol. 1 (1): 19—31. PMC 2480532 Слободан приступ. PMID 18784820. 
  49. ^ а б в Rami-Porta, R (2009). „The revised TNM staging system for lung cancer” (PDF). Annals of Thoracic and Cardiovascular Surgery. 15 (1): 4—9. PMID 19262443.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  50. ^ Goodman, GE (2002). „Lung cancer. 1: prevention of lung cancer” (PDF). Thorax. 57 (11): 994—999. PMC 1746232 Слободан приступ. PMID 12403886.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  51. ^ McNabola, A (2009). „The control of environmental tobacco smoke: a policy review”. International Journal of Environmental Research and Public Health. 6 (2): 741—758. PMC 2672352 Слободан приступ. PMID 19440413. doi:10.3390/ijerph6020741.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  52. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Bhutan.
  53. ^ Pandey, G (2. 10. 2008). „Indian ban on smoking in public”. BBC. Приступљено 2012-04-25. 
  54. ^ „UN health agency calls for total ban on tobacco advertising to protect young” (Саопштење). United Nations News service. 30. 5. 2008. 
  55. ^ „Витамин A ретиноидни деривати за рак плућа: Систематски преглед и упоредна анализа”. бр. 6 (6 изд.). 2011. стр. e21107. PMC 3124481 Слободан приступ. PMID 21738614. doi:10.1371/стручни часопис.pone.0021107 Проверите вредност параметра |doi= (помоћ).  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  56. ^ „Улога витамина D у лечењу плућних болести: хроничне опструкције плућа, астме, инфекције и рака”. бр. 1 (1 изд.). 2011. стр. 31. PMC 3071319 Слободан приступ. PMID 21418564. doi:10.1186/1465-9921-12-31.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  57. ^ „Скрининг за рак плућа”. бр. 1 (1 изд.). 2004. стр. CD001991. PMID 14973979. doi:10.1002/14651858.CD001991.pub2.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  58. ^ „Америчка асоцијација за смернице у грудној хирургији које се односе на скрининг за рак плућа уз примену компјутерске томографије са ниском дозом скенирања код пацијената који су преживели рак плућа и код других високо ризичних група”. бр. 1 (1 изд.). 2012. стр. 33–38. PMID 22710039. doi:10.1016/j.jtcvs.2012.05.060.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  59. ^ „Добре и лоше стране CT скрининга за рак плућа: систематски преглед”. бр. 22 (22 изд.). 2012. стр. 2418—2429. PMID 22610500. doi:10.1001/jama.2012.5521.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  60. ^ „Скрининг компјутерском томографијом за рак плућа.”. бр. 11 (11 изд.). 20. март 2013. стр. 1163—70. PMID 23512063.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  61. ^ Bach PB, Mirkin JN, Oliver TK, .; et al. (2012). „Добре и лоше стране CT скрининга за рак плућа: систематски преглед”. бр. 22 (22 изд.). стр. 2418—29. PMID 22610500. doi:10.1001/jama.2012.5521.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  62. ^ „Скрининг компјутерском томографијом за рак плућа: да ли је коначно ту? Импликације пробног националног скрининга плућа.”. бр. 8 (8 изд.). 10. март 2013. стр. 1002—8. PMID 23401434.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  63. ^ Шаблон:Навод из стучног часописа
  64. ^ „Подрежањска ресекција са брахотерапијском мрежом за рак плућа малих ћелија у првом стадијуму”. бр. 1 (1 изд.). 2010. стр. 32—37. PMID 20813314. doi:10.1053/j.semtcvs.2010.04.003.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  65. ^ „Грудна хирургија (VATS) лобектомија уз примену видео технике: засновано на доказима”. бр. 3 (3 изд.). 2007. стр. 368—374. PMC 3015831 Слободан приступ. PMID 17931521.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  66. ^ „Да ли је VATS лобектомија боља: постоперативно, биолошки и онколошки?”. бр. 6 (6 изд.). 2010. стр. S2107—S2111. PMID 20493991. doi:10.1016/j.athoracsur.2010.03.020.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  67. ^ „Улога хирургије код рака малих ћелија плућа”. бр. 4 (4 изд.). 2011. стр. 769—777. PMID 21986271. doi:10.1016/j.soc.2011.08.001.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  68. ^ „Континуална убрзана радиотерапија са вишекратним дневним зрачењем (CHART) и неконвенционална дневна радиотерапија за лечење рака малих ћелија плућа: преглед и разматрање будућих праваца деловања”. бр. 5 (5 изд.). стр. 356—364. PMID 20399629. doi:10.1016/j.clon.2010.03.010.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |годинаr= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  69. ^ „Улога постоперативне радиотерапије код ресекције тумора великих ћелија плућа : поновна процена заснована на новим подацима”. бр. 5 (5 изд.). 2011. стр. 672—681. PMC 3228187 Слободан приступ. PMID 21378080. doi:10.1634/theoncologist.2010-0150.  Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |стручни часописl= игнорисан (помоћ)
  70. ^ „Палијативна ендобринхијална брахитерапија код канцера великих ћелија плућа”. бр. 2 (2 изд.). 2008. стр. CD004284. PMID 18425900. doi:10.1002/14651858.CD004284.pub2.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  71. ^ „Терапија зрачењем: актуелно стање и планови за будућност”. бр. 1–2 (1–2 изд.). 2010. стр. 1—11. PMID 20299738.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ)
  72. ^ „Профилактичка кранијална ирадијација код рака плућа”. бр. 4 (4 изд.). 2011. стр. 261—265. PMID 20934256. doi:10.1016/j.ctrv.2010.08.009.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  73. ^ „Стереотактичка радиотерапија за рак великих ћелија плућа: од идеје до клиничке примене. Ажурирано 2011”. бр. 6–7 (6–7 изд.). 2011. стр. 522—526. PMID 21889901. doi:10.1016/j.canrad.2011.07.241.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  74. ^ „Палијативна грудна радиотерапија код рака плућа: систематски преглед”. бр. 24 (24 изд.). 2008. стр. 4001—4011. PMID 18711191. doi:10.1200/JCO.2007.15.3312.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |последњи= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |коаутори= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |први= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |месец= игнорисан (помоћ)
  75. ^ Hann CL, Rudin CM (30. 11. 2008). „Лечење рака малих ћелија плућа: незнатне промене али и нада за будућност”. бр. 13 (13 изд.). стр. 1486—92. PMID 19133604.  Непознати параметар |стручни часопис= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |свеска= игнорисан (помоћ)
  76. ^ Carbone, DP (2011). „Adjuvant therapy in non-small cell lung cancer: future treatment prospects and paradigms”. Clinical Lung Cancer. 12 (5): 261—271. PMID 21831720. doi:10.1016/j.cllc.2011.06.002.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  77. ^ а б Le Chevalier, T (2010). „Adjuvant chemotherapy for resectable non-small-cell lung cancer: where is it going?”. Annals of Oncology. 21 (Suppl. 7): vii196—198. PMID 20943614. doi:10.1093/annonc/mdq376.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  78. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Horn.
  79. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Wakelee.
  80. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Clinical evidence.
  81. ^ Kelley AS, Meier DE (2010). „Palliative care—a shifting paradigm”. New England Journal of Medicine. 363 (8): 781—2. PMID 20818881. doi:10.1056/NEJMe1004139.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  82. ^ а б Prince-Paul M (2009). „When hospice is the best option: an opportunity to redefine goals”. Oncology (Williston Park, N.Y.). 23 (4 Suppl Nurse Ed): 13—7. PMID 19856592.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  83. ^ Souquet PJ, Chauvin F, Boissel JP, Bernard JP (1995). „Meta-analysis of randomised trials of systemic chemotherapy versus supportive treatment in non-resectable non-small cell lung cancer”. Lung Cancer. 12 Suppl 1: S147—54. PMID 7551923. doi:10.1016/0169-5002(95)00430-9.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  84. ^ Sörenson S, Glimelius B, Nygren P (2001). „A systematic overview of chemotherapy effects in non-small cell lung cancer”. Acta Oncol. 40 (2–3): 327—39. PMID 11441939. 
  85. ^ Clegg A, Scott DA, Sidhu M, Hewitson P, Waugh N (2001). „A rapid and systematic review of the clinical effectiveness and cost-effectiveness of paclitaxel, docetaxel, gemcitabine and vinorelbine in non-small-cell lung cancer”. Health Technol Assess. 5 (32): 1—195. PMID 12065068. 
  86. ^ NSCLC Meta-Analyses Collaborative Group (2008). „Chemotherapy in Addition to Supportive Care Improves Survival in Advanced Non–Small-Cell Lung Cancer: A Systematic Review and Meta-Analysis of Individual Patient Data From 16 Randomized Controlled Trials”. J. Clin. Oncol. 26 (28): 4617—25. PMC 2653127 Слободан приступ. PMID 18678835. doi:10.1200/JCO.2008.17.7162.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  87. ^ Шаблон:Cite Cochrane
  88. ^ „Non-Small Cell Lung Cancer Treatment”. PDQ for Health Professionals. National Cancer Institute. Приступљено 2008-11-22. 
  89. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF18.
  90. ^ Spiro, SG (2010). „18.19.1”. Oxford Textbook Medicine (5th изд.). OUP Oxford. ISBN 978-0199204854. 
  91. ^ SEER data (SEER.cancer.gov)Median Age of Cancer Patients at Diagnosis 2002-2003
  92. ^ SEER data (SEER.cancer.gov)Median Age of Cancer Patients at Death 2002-2006
  93. ^ Slatore, CG (новембар 2010). „An official American Thoracic Society systematic review: insurance status and disparities in lung cancer practices and outcomes”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 182 (9): 1195—1205. PMID 21041563. doi:10.1164/rccm.2009-038ST.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  94. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF20.
  95. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF22.
  96. ^ Proctor, RN (2012). „The history of the discovery of the cigarette-lung cancer link: evidentiary traditions, corporate denial, global toll”. Tobacco Control. 21 (2): 87—91. PMID 22345227. doi:10.1136/tobaccocontrol-2011-050338.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  97. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Lum.
  98. ^ Lovato, C (октобар 2011). „Impact of tobacco advertising and promotion on increasing adolescent smoking behaviours”. Cochrane Database of Systematic Reviews (10): CD003439. PMID 21975739. doi:10.1002/14651858.CD003439.pub2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  99. ^ Kemp, FB (2009). „Smoke free policies in Europe. An overview”. Pneumologia. 58 (3): 155—158. PMID 19817310.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  100. ^ National Cancer Institute; SEER stat fact sheets: Lung and Bronchus. Surveillance Epidemiology and End Results. 2010[1]
  101. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF23.
  102. ^ Zhang, J (новембар 2011). „Tobacco smoking in China: prevalence, disease burden, challenges and future strategies”. Respirology. 16 (8): 1165—1172. PMID 21910781. doi:10.1111/j.1440-1843.2011.02062.x.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  103. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF25.
  104. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Charloux.
  105. ^ Kadara, H (2012). „Pulmonary adenocarcinoma: a renewed entity in 2011”. Respirology. 17 (1): 50—65. PMID 22040022. doi:10.1111/j.1440-1843.2011.02095.x.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  106. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF27.
  107. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF28.
  108. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Witschi.
  109. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF29.
  110. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Grannis.
  111. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Proctor.
  112. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Doll.
  113. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF30.
  114. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Greaves.
  115. ^ Greenberg, M (1993). „Lung cancer in the Schneeberg mines: a reappraisal of the data reported by Harting and Hesse in 1879”. Annals of Occupational Hygiene. 37 (1): 5—14. PMID 8460878.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  116. ^ Samet, JM (2011). „Radiation and cancer risk: a continuing challenge for epidemiologists”. Environmental Health. 10 (Suppl. 1): S4. PMC 3073196 Слободан приступ. PMID 21489214. doi:10.1186/1476-069X-10-S1-S4.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  117. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF32.
  118. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Edwards.
  119. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF33.
  120. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Saunders.
  121. ^ Грешка код цитирања: Неваж��ћа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF34.
  122. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF35.
  123. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AUTOREF36.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Wakkie1379&oldid=9566265”