Пређи на садржај

Калуђерица (Гроцка)

Координате: 44° 45′ 04″ С; 20° 33′ 07″ И / 44.751166° С; 20.552° И / 44.751166; 20.552
С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 15. децембар 2024. у 03:13; аутор: Grahovljak (разговор | доприноси) (Додавање информација.)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Калуђерица
Поглед на Калуђерицу са ауто-пута Београд-Ниш
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаГроцка
Становништво
 — 2022.Раст 28.483
Географске карактеристике
Координате44° 45′ 04″ С; 20° 33′ 07″ И / 44.751166° С; 20.552° И / 44.751166; 20.552
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина167 m
Калуђерица на карти Србије
Калуђерица
Калуђерица
Калуђерица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11130
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Калуђерица је насеље у Србији у Градској општини Гроцка у граду Београду. Добило је име по речи калуђерица, жени која се замонашила у манастиру. Број становника по попису из 2022. године је 28.483.

Овде се налазе ОШ „Милоје Васић” Калуђерица и ОШ „Алекса Шантић” Калуђерица. Линије градског превоза које саобраћају кроз насеље су: 309 (Калуђерица - Цветкова пијаца) , 313 (Лештане - Миријево 4).

Историја

[уреди | уреди извор]

Калуђерица је настала за време османске владавине Србијом. Група избеглица која је побегла пред Турцима, населила се на дну долине између два главна пута. Крчили су густу шуму око потока и до 1950-их, насеље је било претежно аграрно, а већина становника се бавила пољопривредом и сточарством.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Калуђерица живи 17264 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,1 година (34,9 код мушкараца и 35,2 код жена). У насељу има 7429 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 934
1953. 1.011
1961. 1.066
1971. 1.909
1981. 12.435
1991. 18.326 17.580
2002. 22.248 23.397
2011. 26.904
2022. 28.483
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
20.402 91,70%
Црногорци
  
237 1,06%
Горанци
  
194 0,87%
Македонци
  
188 0,84%
Бугари
  
178 0,80%
Југословени
  
142 0,63%
Муслимани
  
77 0,34%
Роми
  
63 0,28%
Хрвати
  
48 0,21%
Руси
  
19 0,08%
Бошњаци
  
16 0,07%
Румуни
  
11 0,04%
Мађари
  
9 0,04%
Албанци
  
9 0,04%
Украјинци
  
5 0,02%
Словенци
  
5 0,02%
Словаци
  
4 0,01%
Русини
  
3 0,01%
Чеси
  
2 0,00%
Власи
  
1 0,00%
непознато
  
119 0,53%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]