Леандер Паес (17. јун1973. Калкута, Индија) је индијски тенисер који наступа у конкуренцији парова. Најбољи пласман на АТП листи остварио је 21. јуна 1999. када је био на првом месту.[1] Укупно је у каријери провео 39 недеља као број 1.[2]
Поред тога, девет сезона је завршавао у топ 10, петнаест узастопних сезона у топ 50 (2001–15) и 24 сезоне у топ 100 (1995–2018).[3]
За Завршно првенство сезоне квалификовао се петнаест пута, а четири пута је губио у финалима: 1997, 1999 и 2000. у пару са Бупатијем и 2005. у пару са Зимоњићем. На турнирима мастерс 1000 серије тријумфовао је тринаест пута, на осам различитих турнира. Једини турнир који није успео да освоји је Мадрид, у ком је играо у финалу 2005. са Зимоњићем.[3]
Освојио је укупно 54 АТП титуле у дублу, и то макар једну у деветнаест узастопних сезона (1997–2015). Титуле је освајао са четрнаест различитих партнера, највише са Бупатијем (26). Такође, поседује и 26 титула са челенџера.[3] У појединачној конкуренцији, једину титулу је освојио у Њупорту 1998.[4] Те године остварио је и највећу победу у каријери када је у трећем колу турнира у Њу Хејвену савладао другог тенисера света Пита Сампраса. У квалификацијама за Индијан Велс 2000. победио је тада 18-годишњег Федерера.[3]
На гренд слем турнирима има осамнаест титула: осам у мушким и десет у мешовитим паровима. Један је од три тенисера у опен ери са каријерним гренд слемом у мушким и мешовитим паровима (поред Вудбриџа и Вудфорда).[3] Са Радеком Штјепанеком узео је титулу на Отвореном првенству САД 2013.[5] Тако је са пуних 40 година постао други најстарији гренд слем победник у мушким паровима у опен ери.[3] Године 1999. играо је у финалима сва четири гренд слема са Бупатијем, што су остварила само још два пара: Макгрегор и Сеџман 1952. и Боб и Мајк Брајан 2005. Паес дели рекорд опен ере са Мартином Навратиловом за највише титула у мешовитим паровима.[3] Са Мартином Хингис освојио је каријерни гренд слем у мешовитим паровима и они су тек други пар у опен ери са тим достигнућем (пре њих исто су учинили Марти Рисен и Маргарет Корт).[6]
Дана 7. априла 2018, са 44 године, остварио је 750. победу у каријери у мечу Дејвис купа (са партнером Бопаном).[1] Први је по броју победа у Дејвис купу у конкуренцији парова (43) и четврти у укупном броју победа (93).[7][8] Са Бупатијем држи рекордни низ победа у Дејвис купу када су у питању мушки парови (24).[3] Учествовао је на чак седам Олимпијских игара, највише у тениској историји (1992–2016). На Олимпијским играма у Атланти 1996. освојио је бронзану медаљу у појединачној конкуренцији.[3]
_(27304787712).jpg)
Индија
Јонас Бјеркман
Патрик Рафтер
Горан Иванишевић
Џеф Таранго
Пол Хархојс
Себастјен Ларо
Петр Пала
Марк Ноулс
Макс Мирни
Весли Муди
Дик Норман
Ненад Зимоњић
Александар Пеја
Бруно Соарес
Ана Курњикова
Елени Данилиду
Анди Рам
Ненад Зимоњић
Данијела Хантухова
Фабрис Санторо
Кара Блек
Џејми Мари
Ана-Лена Гренефелд
Орија Текау
Мартина Хингис
Тимеа Бабош
Боб Хјуит (1962–64–67–77) · 
96) · 
