Пол Радмилович

Тачност овог чланка је оспорена. Релевантна расправа се може пронаћи на страници за разговор. Помозите да се осигурају поуздани извори за спорне тврдње. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Пол Радмиловић Paul Radmilovic
Пол Радмиловић четвороструки олимпијски победник.
Лични подаци
Датум рођења	(1886-03-05)5. март 1886.
Место рођења	Кардиф, Уједињено Краљевство,
Датум смрти	29. септембар 1968.(1968-09-29) (82 год.)
Место смрти	Вестон на Меру, Уједињено Краљевство,
Националност	Британац
Пливачка каријера
Клуб	Welsh Amateur Swimming Association Weston-super-Mare Waterpolo Club
Медаље Олимпијске игре  Уједињено Краљевство Ватерполо ОИ Лондон 1908 ОИ Стокхолм 1912 ОИ Антверпен 1920 Пливање 1908 Лондон Штафета 4 x 200 m

Пол Франческо Радмиловић (енгл. Paulo Radmilovic; 5. март 1886 — 29. септембар 1968) је био велшки ватерполиста и пливач који је у својој 22. године дугој олимпијској каријери освојио 4 златне олимпијске медаље. Ове четири медаље је освојио на три узастопне олимпијаде и то је био британски рекорд све до игара одржаних 2000. године у Сиднеју, када је Енглез Стив Редгрејв освојио своју пету олимпијску златну медаљу.^[1]

Пол Радмиловић је рођен у Кардифу, Велс^[1] као трећи син Антуна Радмиловића, Дубровчанина који се 1860. године преселио у Кардиф, где је постао власник Гластонбери Армс паба у улици Бут (Glastonbury Arms pub in Bute Street).^[2] Полова мајка је рођена Кардифчанка, по изворима ћерка ирског имигранта. Име Павле добио је по очевом брату, познатом дубровачком индустријалцу.^[3] По другим изворима породица Радмиловић поријеклом је из Боке Которске и такође се наводи да су Пола у кући звали Павле.^[4]

Радмиловић је свој деби у велшкој ватерполо репрезентацији имао са 15 година, 1901, и са тиме постао најмлађи репрезентативац у британској ватерполо историји. Радмиловић се активно такмичио и бавио пливањем и ватерполом скоро пуних 30 година. рекреативно се бавио спортом чак и у својим седамдесетим. Поред водених спортова Радмиловић се бавио голфом и фудбалом.^[5]

Своју прву аматерски титулу је освојио 1907. године када је на реци Темзи победио у трци на 5 миља. Такође је две године касније победио на трци 100 јарди слободно. У распону од деветнаест година освојио је девет титула државног првака у различитим дисциплинама. У Велсу тај његов успех је још већи. Као петнаестогодишњак 1901. године је освојио титулу државног првака на 100 јарди и као четрдесеттрогодишњак 1929. године је освојио титулу првака на 440. јарди

Своју олимпијску каријеру Радмиловић је започео на Олимпијским међуиграма 1906. године. На трци 100 m слободни је завршио као четврти а на 400 m је завршио као пети. Учествовао је и у трци на 1 миљу, али је није завршио.

На Летњим олимпијским играма 1908. је као члан ватерполо тима Уједињеног Краљевства освојио златну медаљу. У финалној утакмици када је Британија победила Белгију са 9:2, Радмиловић је постигао два гола. Два дана после финалне утакмице у ватерполу, такође се такмичио као један од измена у трци 4×200 m, пошто се један од претходних британских такмичара разболео. Трка је била неизвесна пошто је пливачка штафета Мађарске водила скоро до краја трке и имала велику предност до задње измене. У задњој измени мађарски пливач Золтан Халмај је почео да губи свест, што је британска задња измена Хенри Тајлор искористио и са 4 секунди предности донео победу својој штафети и златну медаљу Британији. Радмиловић се такође такмичио у још три трке слободним стилом али ни у једној није стигао до финала.

Своју трећу златну олимпијску медаљу Радмиловић је освојио као члан ватерполо тима Уједињеног Краљевства на Летњим олимпијским играма 1912. одржане у Стокхолму. Британци су победили Аустријанце са 8:0.

Радмиловићева четврта златна олимпијска медаља је дошла тек после осам година. Узрок је био Први светски рат и одлагање Олимпијских игара. На Летњим олимпијским играма 1920. одржаним у Антверпену ватерполо репрезентација Британије је супериорно стигла до финала. Домаћин, Белгија, је такође била у финалу и гајила велике амбиције да освоји злато. Скоро до краја утакмице се водила велика уједначена борба и резултат је био неизвестан 2:2. Утакмицу је одлучио Радмиловић који је пред крај постигао гол и тиме обезбедио победу своје репрезентације, 3:2 за Британце. После утакмице публика је покушала да нападне британске ватерполисте, тако да је белгијска полиција морала да интервенише.

Радмиловић се такмичио на још две олимпијаде као члан ватерполо репрезентације 1924 и 1928, али није успео више да се попне на победнички подијум. Своју олимпијску каријеру је завршио када је имао 42. године.

Радмиловићев рекорд од 4 освојене златне олимпијске медаље је остао необорен од стране британских атлетичара све до појаве Стива Редгрејва и олимпијских игара 2000. у Сиднеју, када је Стив освојио своје пето злато.

Радмиловић је 1967. године примљен у међународну Кућу славних пливача. Такође је био један од десеторице чија су имена прво постављена у велшку Кућу славних спортиста, 1988. године. Спомен плоча је постављена у Cardiff International Pool.^[1]

• Hignell, Andrew; Gwyn Prescott (2007). Cardiff Sporting Greats'. стр. 144-146. ISBN 978-0-7524-4286-0. 

• Пол Радмиловић, кућа славних
• Пол Радмилович на сајту Sports-Reference.com (архивирано)