Пређи на садржај

Голубови

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 17. октобар 2024. у 22:27; аутор: Dcirovic (разговор | доприноси) (.)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)

Голубови
Временски распон: миоцен - данас (23,03–0 Ma)[1]
Девичански голуб на струјном каблу
Домаћи голуб (Columba livia domestica)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Columbiformes
Породица: Columbidae
Leach, 1820
Потпородице
Географски опсег породице Columbidae

Голубови (Columbidae) породица су птица која обухвата обичне голубове, грлице, гугутке и додовке. Центри настанка, диверзитета и распростирања фамилије биле су области југоисточне Азије (Индомалајско зоогеографско царство) и Аустралије (Нотогејско зоогеографско царство). Породица Columbidae обухвата око 42 рода и 310 савремених врста са свих континената изузев Антарктика. Највећа разноврсност је присутна у индомалајској и аустралазијској екозони (зоогеографској области). Голуби су вероватно најзаступљеније птице на свету. Голубови су јаке птице с кратким вратовима, и кратким витким кљуновима који код неких врста имају меснате цере. Они се првенствено хране семеном, воћем и биљном масом.

Голубови граде релативно слаба гнезда, често користећи пруће и друге материјале, који се могу положити на дрвећу, испод стреха, или на земљи, у зависности од врсте. Они легу једно или два јајета истовремено, а оба родитеља брину о младима, који напуштају гнездо након 7-28 дана.[2] За разлику од већине птица, оба пола производе „зобно млеко” којим хране младунце. Оно се излучује из ћелија у облози вољке које су испуњене течностима. Младунац голубова се назива „голупче”.

Таксономија и систематика

[уреди | уреди извор]
Види још: Списак родова породице Columbidae и Списак врста породице Columbidae

Породицу Columbidae је увео енглески зоолог Вилијам Елфорд Лич у водичу за садржај Британског музеја објављеног 1820.[3][4] Columbidae је једина живућа породица у реду Columbiformes. Саџе (Pteroclididae) су раније сврставане овде, али су померене у засебни ред Pteroclidiformes на бази анатомских разлика (нпр., оне не могу да пију „сисањем” или „пумпањем”);[5] сада се сматрају блиско сродним са обалским птицама.[6] Недавне филогеномске студије подржавају груписање голубова и саџа заједно, заједно са мадагаскарским пастушкама, формирају сестрински таксон са Mirandornithes.[7][8][9][10][9][11]

Columbidae се обично деле у пет потпородица, вероватно нетачно.[12][13] На пример, амерички теренски и препеличасти голубови (Geotrygon), који се обично уврштавају у Columbinae, чини се да су две различите потпородице.[14] Редови наведени овде следе рад Baptista et al. (1997),[15] уз мање измене[16][17][18]

Распоред родова и именовање потфамилија у неким случајевима су привремени, јер анализе различитих ДНК секвенци производе резултате који се разликују, често драстично, у постављању одређених (углавном индо-аустралијских) родова.[13] Ова двосмисленост, вероватно проузрокована привлачењем дугих грана, изгледа да потврђује да су голубови прво еволуирали у аустралазијском региону, и да Treronidae и сродне форме (крунски и фазански голуби, на пример) представљају ранију радијацију групе.[13]

Породица Columbidae садржи потпородицу Raphinae (негде представљена као посебна породица Raphidae), која се састојала од изумрлих врста усамљеника са Родригеза и додоа.[18][19][20] Ове врсте су по свој прилици део индо-аустралијске радијације која је произвела три мале потпородице наведене горе,[21] са воћним голубовима и голубовима (укључујући никобарског голуба). Стога су они овде укључени као потпородица Raphinae, чекајући на боље материјалне доказе о њиховим тачним односима.[22]

Погоршавајући ове проблеме, колумбиди нису добро заступљени у фосилним записима.[23] За сада нису пронађени истински примитивни облици.[13] Род Gerandia је био описан из раних миоценских депозита у Француској, али мада се дуго веровало да је голуб,[24] Фрагментарни остаци од ве��оватно птилинопинског голуба из раног миоцена су нађени у Банокбернског формацији на Новом Зеланду и описани су као Rupephaps;[25] Arenicolumba (Columbina prattae) из приближно истовремених наслага у Флориди се у данашње време условно издваја у Arenicolumba, али њено разликовање од Columbina/Scardafella и сродни родови треба да буду чвршће установљени (нпр. путем кладистичке анализе).[26] Осим тога, сви остали фосили припадају постојећим родовима.[27]

Голупче
Удварање камењарских голубова
Због пренамножења у многим градовима храњење голубова је забрањено. У Бечу се плаћа казна од 36 евра уз напомену: „Ако храните голубове, храните пацове”.

Филогенија

[уреди | уреди извор]

Филогенија базирана на раду Џона Х. Бојда, III,[28] професора економике.[29]

 
Columbinae
Zenaidini
 
 

Starnoenas (плавоглави препеличасти-голубови)

 
 

Geotrygon (препеличасти-голубови)

 
 
 
 
 

Leptotila

 
 

Leptotrygon (маслинасти препеличасти-голубови)

 
 
 
 

Zenaida

 
 

Zentrygon

 
 
 
 
Колумбини
 
 
 

†Ectopistes (голуб селац)

 
 

Patagioenas (амерички голубови)

 
 
 
 

Reinwardtoena

 
 
 

Turacoena

 
 

Macropygia

 
 
 
 
 
 

Streptopelia

 
 
 

Columba (голубови Старог света)

 
 
 

Nesoenas

 
 

Spilopelia

 
 
 
 
 
 
 
Claravinae
 

Claravis

 
 
 

Uropelia (дугорепи земљишни голубови)

 
 
 

Metriopelia

 
 

Columbina [Scardafella]

 
 
 
 
Raphinae
Фабини
 

?Henicophaps

 
 
 

Gallicolumba

 
 
 

Alopecoenas

 
 
 
 

Ocyphaps (ћубасти голуб)

 
 

Petrophassa (камењарски голубови)

 
 
 
 

Leucosarcia (Вонга голубови)

 
 
 

Geopelia

 
 
 

Phaps

 
 

Geophaps

 
 
 
 
 
 
 
 
Рафини
 

Trugon

 
 

†Microgoura

 
 
 

Otidiphaps (фазански голуб)

 
 
 

Goura

 
 
 

Didunculus

 
 
 

Caloenas (никобарски голуб)

 
 
 

†Raphus (додо)

 
 

†Pezophaps (усамљеник са Родригеза)

 
 
 
 
 
 
 
 
Треронини
 

Treron (зелени голубови)

 
 
Туртурини
 

Phapitreron (смеђи голубови)

 
 
 

Chalcophaps (смарагдни голубови)

 
 
 

Oena (намаква голуби)

 
 

Turtur (афрички дрвни голуби)

 
 
 
 
Птилинопини
 

Ducula (царски голубови)

 
 
 

[Ptilinopus; Drepanoptila; Alectroenas] (воћни голубови)

 
 
 

Hemiphaga (новозеландски голубови)

 
 
 

Lopholaimus (ћубасти голубови)

 
 
 

Cryptophaps (сомбре голубови)

 
 

Gymnophaps (планински голубови)

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Родови

[уреди | уреди извор]

Врсте

[уреди | уреди извор]

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Историја

[уреди | уреди извор]

Сматра се да су голубови припитомљени пре више од 3000 година пре нове ере. Највјеројатније су их припитомили Египћани и Сумери. Ови народи су поштовали голубове као свету птицу и гласнике богова. Приликом ископавања фараонских гробница пронађени су мумификовани голубови који је требало да фараону послуже као гласници приликом путовања у небо. Из старог Египта узгој домаћих голуба се ширио на остале цивилизације. Познато је да су се стари Грци и Римљани почели рано бавити узгојем голуба. У то време су се полако почеле формирати различите расе голубова. У средњем веку само су племићи смели узгајати расне, док су сељаци смели да држе само обичне полудивље голубе. Распадом феудалног система и стварањем демократија расни голуби постају доступни свим људима па отада почиње стварање многих нових пасмина.

Домаћи голубови се могу поделити на две основне групе - на украсне голубове који се узгајају због своје изузетне лепоте, и спортске голубове који се узгајају због својих летачких особина. Голубови летачи деле се на летаче, високолетаче, Енглески типлер, писмоноше и превртаче. Украсни голубови се деле на њивске голубове и голубове у боји, голубове бубњаре, голубове гушане, структурне голубове, голубове галебиће, брадавичасте голубове и краткокљуне украсне голубове.

Изглед и особине

[уреди | уреди извор]

Перје овог реда птица је од једноставно обојеног па до тропско шареног. Многе врсте имају упадљиве шаре или нарочито на глави, врату и крилима перје с металним одсјајем. Разликовање полова на темељу боје перја код ових птица није могуће.

Све врсте имају снажно развијену вољку која им служи за похрану хране, за неке делове процеса варења и за припрему вољкиног млека. Неке врсте још имају закржљали остатак слепог црева, док је код већине врста потпуно нестало.

Међу врстама постоје изражени специјалисти, али и свеждери. Већина врста има велику потребу за водом за пиће, али и за купање. Ове птице живе моногамно.

Гнезде се претежно на дрвећу и у грмљу. Постоје и врсте које се гнијезде на тлу или у дупљама. Већина врста може имати неколико легала у једној години. На лежању на јајима учествују оба родитеља. Гнезда голубови најчешће израђују од штапића пронађених у природи. На голубљим јајима за време инкубације седе и мужјак и женка.

Исхрана

[уреди | уреди извор]

Голубови се хране семењем, воћем и биљкама. За разлику од осталих птица, производе властито млеко. Голубље млеко има врло високе нутритивне вредности, а родитељи њиме хране своје младе.

Хране се биљном храном - врсте умерених подручја претежно разним семењем, а тропске врсте и плодовима. Домаћи голубови потичу од голубова пећинара, дивље врсте које још и данас живи по пећинама и јамама под земљом. Пећинари су распрострањени претежно на Средоземљу (живе и у Далмацији), северној Африци и Индији. У Европи осим пећинара живе и друге врсте дивљих голуба: голуб дупљаш, голуб гривњаш, грлица и гугутка.

Галерија слика

[уреди | уреди извор]
  • Западни ћубасти голуб (Goura cristata)
    Западни ћубасти голуб (Goura cristata)
  • Жутоноги голуб (Treron phoenicoptera) једе плодове саподиле
    Жутоноги голуб (Treron phoenicoptera) једе плодове саподиле
  • Голуб расе међимурска ластавица на једној изложби малих животиња
    Голуб расе међимурска ластавица на једној изложби малих животиња
  • Обични теренски голуб је међу најмањим врстама у породици.
    Обични теренски голуб је међу најмањим врстама у породици.
  • Голуб на врху куће у Сан Паулу
    Голуб на врху куће у Сан Паулу
  • Пегава грлица, најчешће се налази у југоисточној Азији
    Пегава грлица, најчешће се налази у југоисточној Азији
  • Јата голубова, која се обично виде у урбаним подручјима широм света
    Јата голубова, која се обично виде у урбаним подручјима широм света
  • Аустралијски голуб је широко распрострањен у целој Аустралији и живи у већини типова станишта, осим густих кишних шума и најсушнијих пустиња.
    Аустралијски голуб је широко распрострањен у целој Аустралији и живи у већини типова станишта, осим густих кишних шума и најсушнијих пустиња.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Farner, Donald (2012). Avian Biology (на језику: енглески). Elsevier. стр. 120. ISBN 978-0-323-15799-5. 
  2. ^ Crome 1991, стр. 115–116
  3. ^ Leach 1820, стр. 65–70.
  4. ^ Bock 1994, стр. 139
  5. ^ Cade, Willoughby & MacLean 1966, стр. 124–126.
  6. ^ "Columbiformes (Pigeons, Doves and Dodos)". Francis Hugh John Crome. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. Michael Hutchins, Dennis A. Thoney, and Melissa C. McDade (eds.). Vol. 9: Birds II. 2nd ed. Detroit: Gale. (2004). стр. 241–246.
  7. ^ Jarvis, E. D.; Mirarab, S; Aberer, A. J.; Li, B; Houde, P; Li, C; Ho, S. Y.; Faircloth, B. C.; Nabholz, B; Howard, J. T.; Suh, A; Weber, C. C.; Da Fonseca, R. R.; Li, J; Zhang, F; Li, H; Zhou, L; Narula, N; Liu, L; Ganapathy, G; Boussau, B; Bayzid, M. S.; Zavidovych, V; Subramanian, S; Gabaldón, T; Capella-Gutiérrez, S; Huerta-Cepas, J; Rekepalli, B; Munch, K; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—31. PMC 4405904 Слободан приступ. PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451. 
  8. ^ Fain, Matthew G.; Houde, Peter (2004). „Parallel radiations in the primary clades of birds”. Evolution. 58 (11): 2558—2573. PMID 15612298. doi:10.1554/04-235. 
  9. ^ а б Hackett, Shannon J.; et al. (2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704. 
  10. ^ Yuri, T.; et al. (2013). „Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”. Biology. 2 (1): 419—444. PMC 4009869 Слободан приступ. PMID 24832669. doi:10.3390/biology2010419. 
  11. ^ Yuri, T.; et al. (2013). „Parsimony and Model-Based Analyses of Indels in Avian Nuclear Genes Reveal Congruent and Incongruent Phylogenetic Signals”. Biology. 2 (1): 419—444. PMC 4009869 Слободан приступ. PMID 24832669. doi:10.3390/biology2010419. 
  12. ^ Allen 2009.
  13. ^ а б в г „Columbidae - New World Encyclopedia”. www.newworldencyclopedia.or g (на језику: енглески). 
  14. ^ Basically, the conventional treatment had two large subfamilies, one for the fruit doves, imperial pigeons, and fruit-pigeons, and another for nearly all of the remaining species. Additionally, three monotypic subfamilies were noted, one each for the genera Goura, Otidiphaps, and Didunculus. The old subfamily Columbinae consists of five distinct lineages, whereas the other four groups are more or less accurate representations of the evolutionary relationships.
  15. ^ Baptista, Trail & Horblit 1997
  16. ^ Johnson & Clayton 2000, стр. 141–151.
  17. ^ Johnson, Kevin P.; de Kort, Selvino; Dinwoodey, Karen; Mateman, A. C.; ten Cate, Carel; Lessells, C. M.; Clayton, Dale H. (2001). „A molecular phylogeny of the dove genera Streptopelia and Columba” (PDF). Auk. 118 (4): 874—887. JSTOR 4089839. doi:10.1642/0004-8038(2001)118[0874:AMPOTD]2.0.CO;2. 
  18. ^ а б Shapiro, Beth; Sibthorpe, Dean; Rambaut, Andrew; Austin, Jeremy; Wragg, Graham M.; Bininda-Emonds, Olaf R. P.; Lee, Patricia L. M.; Cooper, Alan (2002). „Flight of the Dodo”. Science. 295 (5560): 1683. PMID 11872833. doi:10.1126/science.295.5560.1683.  Supplementary information
  19. ^ Janoo, Anwar (2005). „Discovery of isolated dodo bones Raphus cucullatus (L.), Aves, Columbiformes from Mauritius cave shelters highlights human predation, with a comment on the status of the family Raphidae Wetmore, 1930”. Annales de Paléontologie. 91 (2): 167. doi:10.1016/j.annpal.2004.12.002. 
  20. ^ Cheke, Anthony; Hume, Julian P. (2010). Lost Land of the Dodo: The Ecological History of Mauritius, Réunion and Rodrigues (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing. стр. 297. ISBN 978-1-4081-3305-7. 
  21. ^ „dodo | extinct bird”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 23. 4. 2017. 
  22. ^ Christidis, Les; Boles, Walter E. (2008). Systematics and Taxonomy of Australian Birds (на језику: енглески). Csiro Publishing. стр. 68. ISBN 978-0-643-09964-7. 
  23. ^ Fountaine, Toby M. R.; Benton, Michael J.; Dyke, Gareth J.; Nudds, Robert L. (7. 2. 2005). „The quality of the fossil record of Mesozoic birds”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 272 (1560): 289—294. ISSN 0962-8452. PMC 1634967 Слободан приступ. PMID 15705554. doi:10.1098/rspb.2004.2923. 
  24. ^ Olson, Hand & Worthy 2009, стр. 649–656.
  25. ^ Worthy, Trevor H.; Hand, Suzanne J.; Worthy, Jennifer P.; Tennyson, Alan J. D.; Paul Scofield, R. (2009-07-01). „A Large Fruit Pigeon (Columbidae) from the Early Miocene of New Zealand”. The Auk. 126 (3): 649—656. ISSN 0004-8038. doi:10.1525/auk.2009.08244. 
  26. ^ „Fossilworks: Gateway to the Paleobiology Database”. fossilworks.org. Архивирано из оригинала 22. 07. 2020. г. 
  27. ^ Mayr, Gerald (2009). Paleogene Fossil Birds (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. стр. 110. ISBN 978-3-540-89628-9. 
  28. ^ Boyd, John H., III (2007). „COLUMBEA: Mirandornithes, Columbimorphae”. JBoyd.net. Приступљено 30. 12. 2015. 
  29. ^ Boyd, John H., III. „John Boyd's Home Page”. JBoyd.net. Приступљено 11. 1. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Голубови&oldid=28608126”