Љубомир Булајић
Изглед
Љубомир Булајић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Љубомир Булајић |
Датум рођења | 3. децембар 1988. |
Место рођења | Београд, СФРЈ |
Занимање | глумац |
Рад | |
Битна улога | Александар од Југославије — Александар I Карађорђевић Државни службеник — Љуба Плави воз — Војислав Аманет — Тодор Пут ружама посут — млади Стефан Лазаревић Непобедиво срце — Сташа Новаковић Црвени месец — Петар Ружичић Златни дечко — Џони Игра судбине — Павле Вучковић |
Веза до IMDb-а |
Љубомир Булајић (Београд, 3. децембар 1988) српски је позоришни, телевизијски и филмски глумац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Булајић је рођен 3. децембра 1988. године у Београду. Глуму је дипломирао на Академији уметности у Београду у класи Мирјане Карановић.[1] Велику популарност стекао је улогама у телевизијским серијама Непобедиво срце, Шешир професора Косте Вујића и Државни службеник, а запажену улогу имао је и у филму Плави воз.[2][3]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
2000-те | |||
2008. | Милош Бранковић | Коска | |
2009. | Горки плодови | ||
2010-те | |||
2010. | Плави воз | Војислав | |
2011. | Непобедиво срце (ТВ серија) | Сташа Новаковић | |
2012. | Шешир професора Косте Вујића | Јован Цвијић | |
2012. | Плави воз (ТВ серија) | Војислав | |
2013. | Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија) | Јован Цвијић | |
2013. | Пут ружама посут | Млади Стефан Лазаревић | |
2014. | Темплар: Крв за крв | ||
2015. | Једне летње ноћи | Петар | |
2015. | Аманет | Тодор | |
2016. | Андрија и Анђелка | Иво | |
2016. | Santa Maria della Salute | Ђорђе Дунђерски | |
2017. | Сага о три невина мушкарца | Александар | |
2017. | Синђелићи (ТВ серија) | Александар Јовановић | |
2017. | Santa Maria della Salute (ТВ серија) | Ђорђе Дунђерски | |
2017. | Мајстор Мајнд | Станислав | |
2018. | Немањићи - рађање краљевине | Стојимир | |
2020-те | |||
2019–2020. | Државни службеник | Љуба | |
2019–2020. | Црвени месец | Петар | |
2021. | Александар од Југославије | Александар I Карађорђевић | |
2022. | Златни дечко | Џони | |
2024. | Игра судбине | Павле Вучковић |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „„Intervju - Naksi Radio””. naxi.rs. Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 18. 4. 2020.
- ^ „Čeka da reši emotivni status: Ljubomir Bulajić drastično promenio imidž ali ne i stare navike”. hellomagazin.rs. Приступљено 18. 4. 2020.
- ^ „Ljubomir Bulajić: Voda nosi sve brige”. novosti.rs. Приступљено 18. 4. 2020.