Митрополија дабробосанска
| Митрополија дабробосанска Српска православна црква | |
|---|---|
 Грб Митрополије дабробосанске | |
 | |
| Основни подаци | |
| Сједиште | Сарајево, Соколац |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Основана | 13. вијек |
| Број намјесништава | 5 |
| Број манастира | 14 |
| Званични веб-сајт | |
| Архијереј | |
| Архијереј | Хризостом (Јевић) |
| Чин архијереја | митрополит |
| Титула архијереја | архиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације |
 | |
Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић), а сједиште митрополије се налази у Сарајеву и Сокоцу.
Историјат
[уреди | уреди извор]Дабарску епархију је 1219. године установио Свети Сава.[1]
Архијерејска намјесништва
[уреди | уреди извор]До 2019. године митрополија је била подијељена на 4 архијерејска намјесништава, али одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабробосанске. Наиме, на заједнички приједлог епископа зворничко-тузланског Фотија и митрополита дабробосанског Хризостома Свети архијерејски сабор је донио одлуку да цјеловито архијерејско намјесништво сребреничко-подрињско, те парохија оловска из архијерејског намјесништва тузланског у епархији зворничко-тузланској припадне митрополији дабро-босанској.[2] Након те одлуке митрополија дабробосанска броји 5 архијерејских намјесништава, а то су:
- Архијерејско намјесништво горашко-вишеградско
- Архијерејско намјесништво сарајевско
- Архијерејско намјесништво сребреничко-подрињско
- Архијерејско намјесништво травничко-зеничко
- Архијерејско намјесништво фочанско
Манастири
[уреди | уреди извор]
Одлуком Светог архијерејског сабора од 15. односно 16. маја 2019. године када је извршена арондација епархије зворничко-тузланске у корист митрополије дабро-босанске и 4 манастира и 1 метох манастира (Карно, Кнежина, Пјеновац, Сасе и Топлица) из архијерејског намјесништва сребреничко-подринњског припала су митрополији дабробосанској.[2]
- Богородица Чајничка,
- Возућа,
- Горња Лијеска,
- Грађеник[3],
- Добрун,
- Добрунска Ријека,
- Доње Вардиште,
- Карно,
- Кнежина,
- Озерковићи,
- Пјеновац,
- Сасе
- Соколица,
- Топлица (метох манастира Карно).
Епископи
[уреди | уреди извор]Од оснивања до пада под турску владавину (1219—1463)
[уреди | уреди извор]- Христифор (XIII вијек)
- Јоаникије (прије 1292)
- ?
- ?
- ?
- ?
- Исаија I (1281—1286-1291)
- Јован I (XIII вијек, 1293—1307?)
- Методије (крај XIII вијека; 1322?)
- Никола I (1284—1292)
- Јован II (послије 1286)
- Спиридон (између 1286 и 1292)
- Јован III (послије 1286)
- Исаија II (крај XIII вијека)
- Гаврило (XIII вијек)
- Јован IV (1301—1317)
- Николај II (почетак XIV вијека)
- Николај III (прије 1328-око 1330; 1329?)
- Велимир Владимировић (1463)[4]
- Марко (око 1532)
Од обнове до поновног укидања Пећке патријаршије (1557—1766)
[уреди | уреди извор]- Варлаам (око 1557)
- Симеон (око 1573)
- Јосиф (прије 1575)
- Гаврило Аврамовић (прије 1578—1588)
- Петроније (1578—1589)
- Аксентије (1589—1601)
- Теодор (1601—1619)
- Макарије (око 1620)
- Исаија (1622—1627—1635)
- Гаврило Предојевић (до 1638)
- Исаија II (1640—1655)
- Лонгин (1656—1668)
- Мелентије (1668)
- Христофор (1668—1681)
|
Атанасије Љубојевић (1681—1688) |
- Висарион II (1690—1708)
- Исаија III (1708—1709)
|
Мојсије Петровић (1709—1713) |
- Мелетије Умиљановић (1713—1740)
- Гаврило Михић (1741—1752)
- Пајсије Лазаревић (1752—1759)
- Василије Јовановић-Бркић (1759—1762)
- Дионисије Никшић (1762—1765)
- Серафим (1765-1766-1767; — послије 1790?), родом Грк
Од укидања Пећке патријаршије до Берлинског конгреса (1766—1878)
[уреди | уреди извор]- Данило (око 1769)
- Кирило (1776—1779)
- Пајсије (1779—1794; —1802)
- Калиник (1806—1816)
- Евгеније (1808?)
- Венијамин (1816—1835)
- Амвросије Папагеоргопулос (1835—1841)
- Игњатије I (1841—1851)
- Прокопије Визант (1851—1856)
- Дионисије I (1856—1860)
- Игњатије II (1860—1868)
.jpg)
Дионисије II Илијевић (1868—1871)
- Пајсије (1871—1873)
- Антим (1873—1880)
Од Берлинског конгреса до успостављања Српске патријаршије (1878—1920)
[уреди | уреди извор]
|
Сава Косановић (1881—1885) |
.jpg)
|
Георгије Николајевић (1885—1896) |
|
|
Николај Мандић (1896—1907) |
|
Евгеније Летица (1908—1920) |
Од успостављања Српске патријаршије
[уреди | уреди извор]
|
Петар Зимоњић (1920—1941), 1941. убијен, 1998. је проглашен за свештеномученика, |
|
Нектарије Круљ (1951—1966) |
|
Владислав Митровић (1967—1992) |
|
Николај Мрђа (1992—2015) |
|
Хризостом Јевић (2017—) |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јањић 2011, стр. 133—148.
- ^ а б АРОНДАЦИЈА ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ У КОРИСТ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРО-БОСАНСКЕ
- ^ ПРВА МОНАШEЊА У МАНАСТИРУ ГРАЂЕНИКУ
- ^ „Босанско-херцеговачки источник”, Сарајево 1. јун 1894.
Литература
[уреди | уреди извор]- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до 20. века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Грбић, Манојло (1891). Карловачко владичанство. књ. 1. Карловац.
- Ђурић, Александар Б. (2005). Православни манастири у Босни и Херцеговини: Духовно-историјски и туристички преглед. Бијељина: Епархија зворничко-тузланскаћ.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ.
- Јањић, Драгана (2011). „Белешке о Дабарској епископији (Writings on the Dabar's Diocese)” (PDF). Баштина (31): 133—148.
- Кајмаковић, Здравко (1971). Зидно сликарство у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.
- Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitanates with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press LLC.
- Kraljačić, Tomislav (1987). Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882—1903). Sarajevo: Veselin Masleša.
- Марковић, Игнатије (2008). Православни манастири у Босни и Херцеговини. Гацко-Београд: Филип Вишњић.
- Нилевић, Борис (1990). Српска православна црква у Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. године. Сарајево: Веселин Маслеша.
- Поповић, Јевсевије (1912). Опћа црквена историја. 2. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century”. Старинар (51: 2001): 171—184.
- Пузовић, Предраг (2003). Сарајевска богословија 1882—2002. Србиње: Духовна академија Св. Василија Острошког.
- Пузовић, Предраг (2004). Српска православна епархија дабро-босанска: Шематизам. Србиње: Духовна академија Св. Василија Острошког.
- Радосављевић, Недељко В. (2007). Грађа за историју Сарајевске (Дабробосанске) митрополије 1836—1878. Београд: Историјски институт САНУ.
- Радосављевић, Недељко В. (2009). Шест портрета православних митрополита 1766—1891. Београд: Историјски институт САНУ.
- Радосављевић, Недељко В. (2013). „Митрополити бугарског порекла у православним епархијама у Босни и Херцеговини (1766—1880)” (PDF). Српске студије (4): 39—59. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 01. 2019. г. Приступљено 06. 05. 2019.
- Радосављевић, Недељко В. (2013). „Викарни епископи Дабробосанске митрополије (1766—1878)” (PDF). Историјски часопис. 62: 161—192. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 3. 2018. г. Приступљено 20. 7. 2018.
- Самарџић, Радован (1986). „Босна и Херцеговина у XVIII веку”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 432—497.
- Скарић, Владислав (1928). Српски православни народ и црква у Сарајеву у 17. и 18. вијеку. Сарајево: Државна штампарија.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1938). „Укидање Пећке патријаршије 1766” (PDF). Богословље. 13 (3—4): 250—307. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 05. 2019. г. Приступљено 06. 05. 2019.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. књ. 1. Минхен: Искра.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. књ. 2. Минхен: Искра.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1986). Историја Српске православне цркве. књ. 3. Келн: Искра.
- Sotirović, Vladislav B. (2011). „The Serbian Patriarchate of Peć in the Ottoman Empire: The First Phase (1557—94)” (PDF). Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies. 25 (2): 143—169.
- Стојанчевић, Владимир (2004). „Митрополит Михаило и питање аутономије српске цркве у Турској 1878. године”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 68—69 (2002—2003): 235—240.
- Ћирковић, Сима (1964a). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1964b). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Шево, Љиљана (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године. Бања Лука: Глас српски.
