Пређи на садржај

Амстердам

Уреди везе
Координате: 52° 22′ 13″ С; 4° 53′ 26″ И / 52.370197° С; 4.890444° И / 52.370197; 4.890444
С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 23. септембар 2024. у 04:22; аутор: InternetArchiveBot (разговор | доприноси) (Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.5)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
За друге употребе, погледајте страницу Амстердам (вишезначна одредница).
Амстердам
хол. Amsterdam
Amsterdam canals
Keizersgracht
Reguliersgracht
Royal Concertgebouw
Rijksmuseum
Zuidas
Амстердам
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваХоландија Краљевина Холандија
Конститутивна држава Холандија
ПровинцијаСеверна Холандија
Основан12. век
Становништво
Становништво‍
 — 2021.921.402
 — густина4 892 ст./km2
Агломерација2.480.394
Географске карактеристике
Координате52° 22′ 13″ С; 4° 53′ 26″ И / 52.370197° С; 4.890444° И / 52.370197; 4.890444
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина-2[3] m
Површина219[1][2] km2
Амстердам на карти Холандије
Амстердам
Амстердам
Амстердам на карти Холандије
Остали подаци
ГрадоначелникФемке Халсема
(од 2018)
Веб-сајт
www.amsterdam.nl

Амстердам (хол. Amsterdam) главни је и највећи град у Холандиј��.[4] Основан је крајем 12. века као мало рибарско место на обали реке Амстел. Данас је највећи град у држави и финансијски и културни центар. У граду живи 975 061 становника[5] док је број становника метрополске територије око 2 691 477. Он је и део велике конурбације Рандстад у којој живи 7.100.000 становника.[6][7][8] Град, који његови становници понекад зову и Мокум[9] (што потиче из хебрејског), налази се у провинцији Северна Холандија на ушћу реке Амстел у залив ИЈ.

Иако је главни град Холандије, седиште владе не налази се у Амстердаму већ у Хагу.[4] Старо језгро града, једно је од највећих у Европи, изграђено је у 17. веку. Облик је дефинисан кружним воденим каналима. У граду се налази више познатих музеја. Између осталих: Земаљски (Ријкс) музеј, музеј Ван Гога, Рембрантов музеј и др. Амстердам није главни град Северне Холандије, провинције у којој се налази, већ је то Харлем.

Облик града је дефинисан кружним воденим каналима будући да је Амстердам (име: брана/насип на Амстелу) изграђен најпре као мало рибарско место, које је добило повељу којом се признаје за град 1300. године[4], потом у 17. веку као град чију једну четвртину територије обухвата водена површина. Током тог истог века — за Низоземску златног века — Амстердам постаје један од финансијских центара Европе, првенствено захваљујући развијеном банкарству и брушењу дијаманата, али исто тако и због одличних трговачких веза које је имао са светом. Целокупни систем канала кроз које су некада низоземски бродови одлазили пут Индонезије, Суринама и других бивших низоземских колонија, данас је на листи Унескове светске баштине 2010. године.

Амстердам је и данас један од највећих финансијских центара Европе, али и једна од њених културних престоница. Према истраживању које је спровела организација Economist Intelligence Unit, то је други најбољи град за живот. Град сваке године бележи изузетну туристичку посећеност. Поред Рајкс музеја, музеја Винсента ван Гога и Рембранта и куће Ане Франк, великом приходу од туризма Амстердам треба првенствено да захвали легализованој проституцији и четврти црвених фењера (Де Вален), легализованом конзумирању лаких дрога и постојању више стотина кофи шопова у којима се могу купити најразличитије врсте канабиса, као и изузетно богатим садржајима намењеним ЛГБТ заједници, међу којима је и Амстердамска геј парада — туристички најпосећенија манифестација која се одржава на територији Холандије.

Амстердам своје име дугује једној брани на ријеци Амстел из 13. века. Проглашен је градом 1300. године[4]те након тога временом је достигао своје златно доба поставши једна од најважнијих лука и трговачких градова света. Утицај странаца, понајвише из Немачке и скандинавских земаља довео је до енормног пораста становништва у 16. веку, укључујући и изградњу система канала у сврху утврђења и одбране града, који је касније постао познат као прстен канала. Због бројних канала, Амстердам понекад називају и Венецијом севера.

Град је подељен у седам управних округа. Град има бројна насеља, укључујући и међународно познати Јордан.

Градски окрузи

[уреди | уреди извор]
Градски окрузи Амстердама од 1. маја 2010.

Од 1. маја 2010. године уведена је нова подела градских округа у Амстердаму, раније 14 а данас само седам округа. Сваки од округа је даље подељен на насеља. До 2014. сваки од ових округа имао је своја властита окружна већа и широки спектар месних овлашћења и надлежности. Од 2014. године на њиховом челу су комисије округа (хол. bestuurscommissies).

Округ Центар

  • Ужи део градског центра са насељима Јордан, Грахтенгордел, Остелијке Ејланден, Вестелијке Ејланден, Рапенбург, Цзар Петербурт и Харлемербурт.

Округ Запад:

Округ Нови запад:

Округ Југ:

Округ Исток:

Округ Сјевер:

Округ Југоисток:

Историја

[уреди | уреди извор]
Најстарији познати приказ Амстердама, Cornelis Anthonisz, 1538.

Рана историја (1200—1585)

[уреди | уреди извор]

Име града се изводи из имена једне бране са уставом из 13. века са преводницом на реци Амстел. Најстарији запис о данашњем Амстердаму је онај од 27. октобра 1275. који говори о малом рибарском селу Амстелредам. Латинско име тог насеље било је Amstelodamum.[10] На речном ушћу било је потребно подигнути насипе, да би се грађевине са обе стране ушћа заштитиле од поплава. У то време, Зејдерзе је био отворени залив Северног мора, а земљиште се слегало због мера одводњавања. Тим бранама, каквих је дуж залива Зејдерзе било много, припадале су и преводнице којима се речна вода пропуштала, а уједно су и омогућавале пловидбу бродова.

Брана која је направљена на Амстелу повезивала је два насеља која су настала на обе стране бране, а и данас се та насеља називају Ауде Зијде и Ниуве Зијде (нова и стара страна). Насеље је након изградње бране, брзо израсло, па је већ 1300. добило статус града.

До 12. века данашња низоземска провинција Холандија била је већим делом слабо насељена. Ради се једном врло влажном подручју, који се углавном састоји из мочвара, кроз које теку многе реке и водотоци. Једна од тих река била је и Амстел, која се улива у уски морски рукавац назван ИЈ. Крајем 12. века око речне бране настало је мало насеље. Археолошка ископавања показала су да је стара дечија песмица Амстердаме, лепи граде, на стубовима направљен си, готово у потпуности тачна. Помоћу бројних стубова испод грађевина, који су понегде били убодени и до 18 m кроз блатњаву земљу све до чврстог песка, прављене су куће и улице изнад мочваре. Брана на Амстелу се одржала све до данас, мада је у међувремену на њеном месту настао део града звани Дам.

Почетком 13. века Амстердаму тадашњи владар даје статус града. Током 14. а посебно у 15. веку Амстердам је доживео нагли развој и већ тада је започело његово златно доба.

Златно доба (1585—1672)

[уреди | уреди извор]

Овај период је период великих трговачких успеха. У то доба Амстердам је био престоница трговачког света. У току овог периода настао је и препознатљив градски пејзаж. Неке од најзначајнијих грађевина датирају управо из овог периода. Један од примера је Краљевска палата на тргу Дам.

Амстердам никад није био члан Ханзе.[11] Риболов, који је испочетка био главни извор прихода, крчио је пут развоју трговине. Шпанска анексија Португала 1580. приморала је северну Холандију да сама почне да упућује своје бродове према Индији. Прве пловидбе започеле су и амстердамске луке и одмах су постигле успех. Узбуђени овим догађајем, ускоро су у се целој држави почели правити бродови који су се слали за Индију. Из ових појединачних иницијатива настала је 1602. Холандска источноиндијска компанија (хол. Vereenigde Oost-Indische Compagnie или ВОЦ). Град Амстердам сам је учествовао са више од половине укупног капитала који је уложен у нову компанију. Половином 17. века Амстердам је важио за најпросперитетнији град Европе. У његовим лукама и складиштима биле су нагомилане велике количине зачина, свиле и других драгоцености из Индије и пацифичког подручја.

Конгрегационистичке верске избеглице из Енглеске основале су 1609. прву баптистичку заједницу, под водством Јона Смита и Томаса Хелвиса, у једној пекари у амстердамској улици Бакерстрат. Та заједница била је зачетница једне од данашњих највећих протестантских црквених заједница.

Доба злата и сребра (1672—1795)

[уреди | уреди извор]

Прекретна година у историји овог града је 1672, када је Низоземска одолевала симултаним нападима Енглеза и Француза. Ова година означава крај златног доба. Ипак Амстердам успева да одржи своју позицију и у овом периоду.

Француско-холандски рат завршен је 1679. предношћу за француску круну. Због тог рата, лука у Амстердаму била је недоступна за трговачку флоту са робом из Индије. То је довело до пропадања Амстердама као једне од најважнијих лука за светску трговину и довело је до краја 17. века до промене у економској структуру града. Амстердам је изгубивши свој положај као важна светска лука, добио истовремено све већи утицај на европском монетарном тржишту. Временом је град постао један од водећих финансијских центара света, где су се налазиле велике банке за европске владаре, који су позајмљеним новцем из амстердамских банака водили своје скупе ратове.

Рецесија и опадање (1795—1813)

[уреди | уреди извор]

Године 1795. Низоземска престаје да буде република. Убрзо затим почиње француска окупација. У току периода од 1795.1813 године Амстердам пати од рецесије.

Новија историја (1813—1940)

[уреди | уреди извор]
Канали Кајзерсграхт и Лелијеграхт.
Пословна зона Заудас

Овај период је запамћен као период економског опоравка и експанзије. Забележен је значајан раст у популацији, као последица развоја пре свега индустрије, која је покренула златно доба. Град се све више шири.

Године 1928, су Амстердаму су одржане Олимпијске игре.

Иако је био углавном поштеђен директних борби у Другом светском рату, тешко је страдао за време немачке окупације. Од 80.000 тамошњих Јевреја, само њих 5000 је преживело холокауст.

Многобројни споменици, од којих су неки стари неколико векова, красе градско језгро. Готово 7.000 продавница и складишта, као и готово 1.300 мостова из периода од 16. до 18. века сведоче о овом златном добу Амстердама. Трговачке куће су изграђене дуж 165 канала који су, између осталог, служили и као транспортни путеви за бржу расподелу увезених роба по граду. Један од највећих старих градова Европе са својим прелепим грађевинама проглашен је Светском баштином 2010. године и уврштен на Унесков списак.[12]

Географија

[уреди | уреди извор]
Амстердам је град на каналима

Амстердам лежи у заливу ИЈ, на југу језера Маркермер, он је повезан са Северним морем и луком ИЈмојден, преко Нордзеканала.[13] Амстердам је познат по томе што је 1683/84. изабран као нулта тачка за мерење надморске висине. Изабран је ниво воде средње високог водостаја. Овај ниво воде налазио је око 17 cm изнад средњег нивоа мора. Ниво мора у амстердамском систему канала данас је око 40 cm испод средњег нивоа Северног мора.

Временска зона

[уреди | уреди извор]

Као и цела Низоземска, Амстердам се налази у средњоевропској временској зони. Пошто се град налази на крајњем западу ове временске зоне, сунце се налази тачно на југу (подне) тек око 12:40 h, односно око 13:40 h током летњег рачунања времена. Ово, заједно са релативно северним положајем града, показује се на релативно касном заласку сунца. Средином лета све до 23 сата напољу се може релативно добро видети. Многе продавнице се отварају тек око 10:00 h ујутро, а барови и кафићи су отворени најчешће до 2:00 h после поноћи.

Клима

[уреди | уреди извор]

Време у Низоземској, па тако и у Амстердаму, варира по правилу од благог мраза током зиме уз врло мало снега до сунчаних дана током лета, када су температуре између 20 и 30 °C. Пролећа и јесени су благе, али често могу бити врло влажне, када понекад месечно падне и преко 100 mm (100 l/m²) падавина.

Клима Аеродром Схипхол
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 13,9
(57) 		16,6
(61,9) 		21,1
(70) 		27,0
(80,6) 		31,5
(88,7) 		33,2
(91,8) 		32,3
(90,1) 		34,5
(94,1) 		29,4
(84,9) 		25,0
(77) 		17,5
(63,5) 		15,5
(59,9) 		34,5
(94,1)
Максимум, °C (°F) 5,8
(42,4) 		6,3
(43,3) 		9,6
(49,3) 		13,5
(56,3) 		17,4
(63,3) 		19,7
(67,5) 		22,0
(71,6) 		22,1
(71,8) 		18,8
(65,8) 		14,5
(58,1) 		9,7
(49,5) 		6,4
(43,5) 		13,82
(56,87)
Просек, °C (°F) 3,4
(38,1) 		3,5
(38,3) 		6,1
(43) 		9,1
(48,4) 		12,9
(55,2) 		15,4
(59,7) 		17,6
(63,7) 		17,5
(63,5) 		14,7
(58,5) 		11,0
(51,8) 		7,1
(44,8) 		4,0
(39,2) 		10,19
(50,35)
Минимум, °C (°F) 0,8
(33,4) 		0,5
(32,9) 		2,6
(36,7) 		4,6
(40,3) 		8,2
(46,8) 		10,8
(51,4) 		12,0
(53,6) 		11,8
(53,2) 		10,6
(51,1) 		7,5
(45,5) 		4,2
(39,6) 		1,5
(34,7) 		6,26
(43,27)
Апсолутни минимум, °C (°F) −15,4
(4,3) 		−15,0
(5) 		−11,1
(12) 		−4,7
(23,5) 		−1,1
(30) 		2,3
(36,1) 		5,0
(41) 		5,0
(41) 		2,0
(35,6) 		−3,4
(25,9) 		−6,9
(19,6) 		−14,8
(5,4) 		−15,4
(4,3)
Количина падавина, mm (in) 66,6
(2,622) 		50,6
(1,992) 		60,6
(2,386) 		40,9
(1,61) 		55,6
(2,189) 		66,0
(2,598) 		76,5
(3,012) 		85,9
(3,382) 		82,4
(3,244) 		89,6
(3,528) 		87,2
(3,433) 		76,3
(3,004) 		838,2
(33)
Дани са падавинама (≥ 1 mm) 12 10 11 9 10 10 10 10 12 13 13 13 132
Дани са снегом 6 6 4 2 0 0 0 0 0 0 3 5 26
Релативна влажност, % 88 86 83 78 76 78 79 80 83 86 89 90 83
Сунчани сати — месечни просек 63,2 87,5 126,3 182,7 221,9 205,7 217,0 197,0 139,4 109,1 61,7 50,5 1.662
Извор #1: Краљевски холандски метереолошки институт (1981–2010 нормале, нормале снежних дана за 1971–2000)[14]
Извор #2: Royal Netherlands Meteorological Institute (1971–2000 extremes)[15]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2008. живело 731.288 становника.

Демографија
1980.1990.2000.2008.
716.919[16]695.162[16]731.288[16]747.584[16]

Више од 170 различитих националности живи у Амстердаму. Старо језгро града, једно је од највећих у Европи, изграђено је у 17. веку. Становништво Амстердама представља сложен етнички и религијски мозаик. Пре Другог светског рата 10% становништва Амстердама су чинили Јевреји.

Политика

[уреди | уреди извор]

Од 7. јула 2010. бивши низоземски министар урбанизма и интеграција, Еберхард ван дер Лан, постао је градоначелник Амстердама.[17]

Амстердам је и центар легалног конзумирања дрога у Европи, па овде долазе бројни туристи. Разлог за то је либерална политика Холандије. Нарочито су бројни инострани туристи и зависници. У 2005. години постојало је око 750 кафића за легално конзумирање лаких дрога ( Coffeeshops) у целој Низоземској, док их је чак 228 било у самом Амстердаму (стање: 2009).[18] Стога је Амстердам постао дом за бројне странце који због своје зависности или начина живота нису пожељни у својим земљама.

Од 1998. полиција може спроводити контроле особа, под мотом Amsterdam Wapenvrij („Амстердам без оружја“). Разлог контрола је велики број нелегалног оружј�� и огроман број инцидената повезаних с њим. Осим рација, појачане су и контроле идентификацијских докумената. Од 1. јануара 2005. у целој Низоземској на снази је правило да свака особа старија од 14 година мора имати важећи идентификацијски документ који мора носити са собом. Међутим, ово није само у сврху поседовања оружја, јер су контролама пронађене и велике количине дрога, те особе које су већ дуже времена у бекству од полиције због различитих кривичних дела. У принципу, свака особа може бити контролисана уколико се затекне на одређеном подручју или објекту у тренутку контроле. Полиција има право да провери садржај запакованих роба, саобраћајних средстава и одеће особа.[19] Контроле се могу спроводити и на подручјима које одреди градоначелник, у складу са чланом 151Б општинског статута.[20]

Градско веће

[уреди | уреди извор]

Општинско веће Амстердама има укупно 45 чланова (стање: март 2010).[21] Веће сачињавају сљедеће странке:

Архитектура

[уреди | уреди извор]
Спој канала Кезерсграхт и Ледсеграхт са типичним амстердамским зградама

Пошто у историји Амстердама канали представљају један од основних путева за транспорт роба и људи, било је уобичајено да се порез на зграде мери по ширини зграде коју заузима дуж канала. Временом као последица тог пореза, куће у Амстердаму су грађене тако да су лица зграда врло уска, али су релативно дуге и високе, како би обезбедиле довољно животног простора и складишта за робе. Међутим овај начин градње није био погодан за зграде са ширим степеништима, јер су степеништа била углавном преуска за кабасте ствари и намештај. Предмети, које би иначе било врло тешко унети преко степеништа, обично су се у кућу уносили кроз прозоре. Да би се ова операција олакшала, на забатима многих историјских објеката постоје истурене греде, на којима се могао инсталирати чекрк. Осим тога, многе фасаде зграда су благо нагнуте према напред, али не грешком него архитектонским планом, што се назива оп влухт.[22] Нагиб према напред износи од 0,2 до 2,5 cm по једном метру висине. Забат није могао бити грађен у ширину због ограничености, али зато градио у висину, чиме се истицало богатство власника. Варијације забата из четири века красе архитектонски изглед старог града. Нарочито честе су врста степенастих забата, забата у облику кљуна, звона или трака.[23]

Централ Статион, главна жељезничка станица, у првом плану Смитс Кофихојс

С друге стране, раније су куће у Амстердаму биле грађене на дрвеним стубовима, али су се они током многих векова полако распали.[22] Због тога, историјски центар Амстердама оставља донекле крив или искривљен утисак.[24] Амстердам стоји на око пет милиона дрвених стубова, који су морали бити постављени због влажног, песковитог тла испод града. Данас, због дужег века трајања и једноставнијег начина градње, користе се бетонски стубови забодени још дубље у тло. Главна жељезничка станица на пример стоји на око 8.600 стубова,[25] а Краљевска палата на 13.659 стубова.[26] Већи део ових дрвених стубова допремљен је из шума са немачког Шварцвалда или северне Баварске (Франкенвалд), помоћу сплавова низ реку. Такође и дрвена грађа за куће и бродове као и дрво за огрев допремани су сплавовима из тих шума.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Култура

[уреди | уреди извор]
Амстердам

Амстердам је један од центара европске културе: од позоришних представа до уличних перформера, од биоскопа и концертних сала до антикварница у музејској четврти. Сваке године у Амстердаму се одиграва стотина премијера на разним позорницама широм града и јако пуно светски познатих имена одржава концерте, гостовања, предавања. Биоскоп Тусчински театар је подигнут 1921. у мешавини стилова арт деко и „Амстердамске школе“.

Геј парада

[уреди | уреди извор]

Отварањем два велика плесна подијума за хомосексуалце, 1955. Де Сакел на тргу Ледсеплен и 1958. Де Одеон Кринг (ДОК) као и каснијом либерализацијом и политиком према овој групи у склопу сексуалне револуције средином 1960-их, Амстердам је посао геј престолница Европе.[27] Оба плесна подијума (која су у међувремену затворена) била су овој групи занимљивија од хомосексуалног секса у тоалетима или крузинга (потрага за хомосексуалним партнерима). Међутим, и данас ови подијуми представљају велику атракцију за туристе. Од 1996. постоји "Амстердамска геј парада", парада на каналима, која се сваке године одржава прве суботе у аугусту на каналу Принсенграхт и Амстелу. Амстердамска геј парада је 2008. године проглашена за најбољу геј параду у Европи.[28]

Графити

[уреди | уреди извор]

Амстердам спада међу најважније метрополе у погледу графита. Иако је њујоршки покрет писања по зиду углавном повезан са хип-хоп сценом, амстердамске уметнике графита, за разлику од њујоршких, у почетку су везивали за панк покрет који је тада играо много важнију улогу. Амстердамски спрејери утицали су стилом од почетка 1980-их на многе уметнике графита у целом свету.

Спорт

[уреди | уреди извор]

У Амстердаму се налази међународно познати фудбалски клуб ФК Ајакс, рекордер Холандије по броју освојених наслова шампиона, а неколико пута је освајао и европске титуле. Ајакс игра своје домаће утакмице на стадиону Амстердам арена, који прима више од 50.000 гледалаца.

Амстердам је био место одржавања Летних олимпијских игара 1928. године. Олимпијски стадион се и данас, између осталог, користи за атлетска такмичења, на пример као циљ годишњег амстердамског маратона.

У граду одређену дужу традицију има и амерички фудбал. Током 1990-их и 2000-их екипа Амстердам адмиралс спадала је међу најпознатије европске екипе у овом спорту. Амстердам крусејдерс су више пута били низоземски шампиони.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Најраширеније средство за кретање по граду, као и у већини градова у Низоземској, је бицикл (хол. fiets). По граду се пружа велика мрежа бициклистичких стаза (хол. fietspaden), не само по свим улицама и каналима, него и свим парковима а повезује сва насеља.

Поред ИЈа, који се преко Северноморског канала улива у Северно море а има везу и са каналом Амстердам-Рајна, градски систем канала, који се кроз град пружа у облику полукружнице, повезује град са националним системом канала. На ИЈу саобраћају и амстердамски трајекти.

Надземна станица Амстердамског метроа

Амстердамски метро је комбинација метроа и лаког шинског система. Саобраћа на четири различите линије, које између осталих повезује и Амстелвен на југу градског подручја. Поред метроа, постоји врло густа мрежа градских аутобуса и трамваја. Сва средства јавног превоза могу се користити уз ОВ-чип картицу националног тарифног система Холандије (које су замениле раније стрип карте).

Амстердам је окружен прстеном ауто-пута А 10, са прикључцима на А 8 на северозападу код Зандама према Алкмару, док се на југозападу веже са А 4, на југоистоку са А 2 у правцу Утрехта а на истоку спаја се на А 1 према Алмере/Хилверсуму.

Аеродром Схипхол

Аеродром Схипхол је међународни аеродром града Амстердама и највећи аеродром у Низоземској, а мерено по броју путника и летова 2008. године, четврти по величини аеродром у Европи. Он је седиште највеће холандске авиопревозничке компаније КЛМ. Аеродром се налази југозападно од града између Амстелвена и Хофдорпа.

Градови партнери

[уреди | уреди извор]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Амстердам је град партнер са следећим градовима:[32]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Anita Bouman–Eijs, Elmer; Bree, Thijmen van; Jonkhoff, Wouter; Koops; Manshanden, Walter; Rietveld (17. 12. 2012). De Top 20 van Europese grootstedelijke regio's 1995–2011; Randstad Holland in internationaal perspectief [Top 20 of European metropolitan regions 1995–2011; Randstad Holland compared internationally] (PDF) (Технички извештај) (на језику: Dutch). Delft: TNO. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2014. г. Приступљено 25. 7. 2013. 
  2. ^ „Kerncijfers wijken en buurten” [Key figures for neighbourhoods]. CBS Statline (на језику: Dutch). CBS. 2. 7. 2013. Приступљено 12. 3. 2014. 
  3. ^ „Postcodetool for 1012JS (Dam Square)”. Actueel Hoogtebestand Nederland (на језику: Dutch). Het Waterschapshuis. 24. 7. 2019. Архивирано из оригинала 21. 09. 2013. г. Приступљено 18. 2. 2014. 
  4. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 45. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ „NETHERLANDS: Major Urban Areas” (на језику: engleski). Citypopulationde. Приступљено 31. 5. 2012. 
  6. ^ „Randstad Holland in figures” (PDF) (на језику: engleski). Randstadregion. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 03. 2012. г. Приступљено 20. 9. 2012. 
  7. ^ Amsterdam stad met meeste nationaliteiten (177) ter wereld, Trouw, 22 august. 2007.
  8. ^ Amsterdam telt 177 nationaliteiten; één meer dan in 2008, Gemeente Amsterdam, 17. april 2009
  9. ^ Daan, Jo . Hij zeit wat. De Amsterdamse volkstaal (na holandskom). The Hague. . 1949. стр. 66. OCLC 614915772 https://www.worldcat.org/oclc/614915772.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ „Rivier de Amstel” (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-26. 
  11. ^ Siggi Weidemann u: DuMont Kunst-Reiseführer: Amsterdam Nord- und Südholland 1. izdanje. Weidemann, Siggi (1994). Amsterdam mit Nord- und Südholland: Mit Ausflügen zwischen Nordseeküste, Rhein und Ijsselmeer: Rotterdam, den Haag, Leiden, Haarlem, Utrecht, Alkmaar. DuMont. стр. 10. ISBN 978-3-7701-2931-7. 
  12. ^ Pojas kanala spada u UNESCO-vu svjetsku baštinu. holandski. Pristupljeno 22. januara 2012
  13. ^ „IJ” (на језику: holandski). Rijkswaterstaat. Архивирано из оригинала 1. 12. 2010. г. Приступљено 7. 2. 2014. 
  14. ^ „Klimaattabel Schiphol, langjarige gemiddelden, tijdvak 1981–2010” (PDF) (на језику: Dutch). Royal Netherlands Meteorological Institute. Приступљено 9. 9. 2013. 
  15. ^ „Klimaattabel Schiphol, langjarige extremen, tijdvak 1971–2000” (PDF) (на језику: Dutch). Royal Netherlands Meteorological Institute. Приступљено 4. 1. 2017. 
  16. ^ а б в г „NETHERLANDS: Major Municipalities”. City Population. Приступљено 11. 11. 2012. 
  17. ^ Novi gradonačelnik Amsterdama Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2010). holandski, Pristupljeno 7. jula 2010.
  18. ^ u NCR-Handelsblad Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2009) od 27. aprila 2009. holandski. Pristupljeno 27. aprila 2009.
  19. ^ Website policije Amsterdama/Amstellanda Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2011). Preventivna kontrola u Amsterdamu, holandski, Pristupljeno 24. aprila 2010.
  20. ^ Autor: Sjors van Beek od 8. maja 2009.[мртва веза]. Binnenlands Bestuur. holandski, Pristupljeno 24. aprila 2010.
  21. ^ Izborni rezultati u Amsterdamu od 8. marta 2010. (PDF) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2013). Gemeente Amsterdam, Dienst Onderzoek en Statistiek, na holandskom, Pristupljeno 12. jula 2010.
  22. ^ а б Odstupanje kuća u Amsterdamu, Vraag 7.4; holandski. Pristupljeno 9. maja 2011
  23. ^ Merian (1978). Amsterdam. Hoffmann u. Campe. стр. 117. ISBN 978-3-455-27807-1. 
  24. ^ Vloeibaar mengsel houdt Amsterdam rechtop (holandski). Pristupljeno 17. maja 2009
  25. ^ Glavna željeznička stanica stoji na oko 8.600 stubova
  26. ^ Polyglott : on tour Amsterdam, Langenscheidt, Mihnen, (језик: немачки). Rettenmeier, Christine (2009). Amsterdam. Polyglott-Verlag. ISBN 978-3-493-55822-7. 
  27. ^ Gert Hekma: Die schwule Bewegung in den Niederlanden, 1912–1970 u: Goodbye to Berlin. Hundert Jahre schwule Bewegung, Verlag Rosa Winkel, Berlin 1997.
  28. ^ Zvanična amsterdamska Gaypride platforma Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2012). Historija sa video snimkom, holandski, Pristupljeno 19. jula 2010.
  29. ^ „Sister Cities”. Beijing Municipal Government. Архивирано из оригинала 17. 01. 2010. г. Приступљено 23. 6. 2009. 
  30. ^ а б „Sister Cities of Istanbul”. Архивирано из оригинала 27. 5. 2009. г. Приступљено 1. 7. 2009. 
  31. ^ а б Erdem, Selim Efe (1. 7. 2009). „İstanbul'a 49 kardeş” (на језику: Turkish). Radikal. Архивирано из оригинала 18. 01. 2010. г. Приступљено 22. 7. 2009. „49 sister cities in 2003” 
  32. ^ nrc handelsblad (2011). „nrc.nl – International – Features – Amsterdam redefines town twinning as aid”. vorige.nrc.nl. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 2. 7. 2011. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Nell, Liza; Jan Rath, ур. (2009). Ethnic Amsterdam. Amsterdam University Press. ISBN 9789089641687. JSTOR j.ctt46mtxt. 
  • Bettina Baltschev: Ein Jahr in Amsterdam. Reise in den Alltag. Herder, Freiburg im Breisgau / Basel / Wien. Baltschev, Bettina (2008). Ein Jahr in Amsterdam: Reise in den Alltag. Herder. ISBN 978-3-451-06002-1. (= Herder Spektrum Band) 6002
  • Christoph Driessen: Kleine Geschichte Amsterdams. Pustet, Regensburg. Driessen, Christoph (2010). Kleine Geschichte Amsterdams. Pustet. ISBN 978-3-7917-2272-6. 
  • Herman Janse: Amsterdam gebouwd op palen.. 6. izdanje, Ploegsma, Amsterdam 2010 . Amsterdam gebouwd op palen. Erstauflage: De Brink, Amsterdam. 1993. ISBN 978-90-216-7031-7.  (niederländisch).
  • Van Leeuwen, Marco H. D. (2000). The Logic of Charity: Amsterdam, 1800-1850. Basingstoke / New York, NY: Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-0-333-69603-3.  (englisch).
  • Ingo Schiweck: PastFinder Amsterdam. Vom Goldenen Zeitalter bis Anne Frank. PastFinder, Düsseldorf. Schiweck, Ingo (2010). Amsterdam: Past-Finder ; Stadt- Reiseführer ; vom Goldenen Zeitalter bis Anne Frank. Pastfinder. ISBN 978-988-99787-8-5. 
  • Siggi Weidemann: Gebrauchsanweisung für Amsterdam. 3. izdanje, Piper, München / Zürich 2010 (Erstausgabe ). Weidemann, Siggi (2005). Gebrauchsanweisung für Amsterdam. Piper. ISBN 978-3-492-27539-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Европски град културе
1987. године
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амстердам&oldid=28459723”