Колорадо

Колорадо
Застава Грб
Држава	САД
Главни град	Денвер
Највећи град	Денвер
Проглашење за  државу	— датум: 1. август 1876.  — поредак: 38.
Гувернер	Џаред Полис
Површина	269.837 km2
Становништво	2010.
— број ст.	4.939.456
— густина ст.	18,31 ст./km2
— ISO 3166-2	US-CO
Званични веб-сајт

Колорадо (енгл. Colorado), америчка је држава која покрива велики део Стеновитих планина као и северозападни део платоа Колорадо и западни ћошак Велике равнице. Колорадо је део Западних Сједињених Држава и једна је од планинских држава. Обухвата већину јужних Стеновитих планина као и североисточни део Колорадо преријске регије и западне ивице Велике равнице. Колорадо је део западних америчких држава, југозападних држава и планинских држава. Колорадо је осма по величини и двадесетдруга најнасељенија од 50 америчких држава. Држава је названа по Колорадо реци, коју су шпански истраживачи назвали Рио Колорадо по руменој боји слива реке из планина. 1. августа 1876. године амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је указ којом је Колорадо постао 38. америчка држава. Граничи се на северу са Вајомингом, на североистоку и истоку са Небраском и Канзасом, на југу са Новим Мексиком и Оклахомом, на западу са Јутом и на југозападу са Аризоном. Денвер је главни и најнасељенији град у Колораду.

Колорадо је препознатљив по својој разноликој географији која се креће од високих планина, равница и пустиња са великим пешчаним динама, дубоким кањонима, формацијама пешчаног и гранитног камена, река, језера и бујних шума. Колорадо је једина америчка држава која се у потпуности налази изнад 1000 метара надморске висине.

Клима у Колораду је комплекснија него у државама ван планинске регије. Као генерално правило, са повећањем надморске висине температура опада.

Регију која данас припада држави Колорадо, насељавали су Индијанци преко 13 000 година. 28. фебруара 1861. председник Џејмс Бјукенан потврдио је одлуком Конгреса слободну територију Колорада. Те границе остале су до данас. Име Колорадо одабрало се зато што се веровало да река Колорадо извире на територији државе. Конгрес САД донео је закон 3. марта 1875. који је дефинисао услове да територија Колорадо постане држава. 1. августа 1876. амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је проглас којим је Колорадо постао 38. америчка држава^[1].

Амерички савезни биро за попис процењује да је популација Колорада 1. јула 2012. износила 5.187.582. Најнасељенији и главни град је Денвер. Најзначајнија расна мањина су Латиноамериканци са уделом од 20,7% популације. 64% становништва Колорада су хришћани по веросповести, од којих су 44% протестанти, 19% римокатолици, 2% мормони; од осталих вера заступљени су муслимани са 1%, будисти са 1% и хиндуси са 0,5%. Верски неопредељени чине 25% популације.^[2].

п р у Извор: ?
	№	Град	Популација
Денвер Колорадо Спрингс	1.	Денвер	619.968	Орора Форт Колинс
	2.	Колорадо Спрингс	426.388
	3.	Орора	332.354
	4.	Форт Колинс	146.762
	5.	Лејквуд	144.406
	6.	Торнтон	121.435
	7.	Вестминстер	107.967
	8.	Пуебло	107.577
	9.	Арвада	107.541
	10.	Сентенијал	102.603

Као у федералној влади у свим другим америчким државама, државни Устав Колорада дефинише три нивоа власти: законодавну, извршну и судску. Држава Колорадо је подељена на 64 округа^[3]. Девет округа у Колораду има популацију већу од 250.000 становника, док 8 округа има популацију мању од 2.500 становника. Колорадо тренутно има 271 активну општину која укључује 196 варо��и, 73 града и 2 припојене градске и окружне владе.^[4][5]

Колорадо је подељена на 64 округа:

Постоји велики број филмских фестивала у Колораду који укључују The Stanley Hotel in Dumb and Dumber и Sculptured House у Sleeper.^[6]

Колорадо је познат по југозападној кухињи и Стеновитим планинама. Денвер је познат по бифтеку али има и разноврсну кухињу са многим ресторанима.

Листа телевизије CNBC „Најбоље државе за посао у 2010-ој „препознала је Колорадо као 3 најбољу државу у нацији иза само Тексаса и Вирџиније.^[7] Лични доходак у 2010-ој износио је 51,940$ чинећи Колорадо једанаестим у Америци. Државна економија је разнолика и позната по високој концентрацији научног истраживања и високотехнолошке индустрије.

Примарни начин транспорта у Колораду је систем ауто-путева. Интернационални аеродром у Денверу је 4. најфреквентнији домаћи аеродром и 13. најфреквентнији аеродром у Америци.^[8] У понуди су и многе међуградске и унутарградске аутобуске линије.

У Колораду је развијен образовни систем и постоји велики број основних и средњих школа, као и факултета од којих је најзначајнији: Универзитет Адмас Стејт, Колеџ у Колораду и Колеџ Редстон и многи други^[9]

У Колораду је тренутно активно 7 великих војних база, од којих су најзначајније: Ер ризерв персонел центар, Војна база Питерсон и Америчка пилотска академија. Бивше војне базе су и:Камп Хејл и Форт Логан и још две мање битне базе

У Колораду постоје четири национална парка, седам националних споменика, два националне области за рекреацију, два национална историјска налазишта, три национална историјска парка, један национални парк за гледање, једанаест националних шума, два национална пашњака, 41 национална област дивљине, две националне очуване области, осам националних склоништа за дивљач, 44 државна парка, 307 државних области у којима живи дивљач и многе друге сценске, историјске, рекреационе знаменитости.^[10]

Колорадо је земља са најмање становника која има франшизу у свакој од великих професионалних спортских лига. То показује велику жељу за спортом у овој држави. Најзначајнији клубови су Денвер бронкоси, Денвер барбаријанси и Глендејл рапторси и Денвер нагетси.^{[11] [12]}