Краткокљуна гуска

Краткокљуна гуска
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Anseriformes
Породица:	Anatidae
Род:	Anser
Врста:	A. brachyrhynchus
Биномно име
	Anser brachyrhynchus; Baillon, 1834

Anser brachyrhynchus

Краткокљуна гуска (лат. Anser brachyrhynchus) је гуска која се пари на источном Гренланду, Исланду и Свалбарду. Миграторна је и презимљује у северозападној Европи нарочито у Ирској, Великој Британији, Холандији и западној Данској. Латински назив Brachyrhynchus долази од грчких речи brakhus („кратак”) и rhunkhos („кљун”).^[2]

У питању је гуска средње величине, дужине 60–75 cm, распон крила 135–170 cm и масе 1,8–3,4 kg. Има кратак кљун по средини светло ружичаст а црн у основи и на врху. Тело је сиво-браон, глава и врат тамнобраон и реп сиве боје са широким белим врхом. Најближи рођак ове гуске је Anser fabalis (једно време се сматрало да је у питању подврста наведене гуске) имају сличне обрасце боја али кљун и ноге су им различите боје. Прави јако пискаво гакање нарочито гласно у лету.^[3]

Популација

Постоје две велике одвојене популације Краткокљуних гуски. Популација са Гренланда и Исланда презимљује у Великој Британији, док популација са Свалбарда већином презимљује у Холандији и Данској, мањи број презимљује у Норвешкој, северној Немачкој и Белгији.

У последњих 50 година популација Краткокљуних гуски је драстично порасла угавном као последица забране лова. Број гуски које презимљују у Ирској и Великој Британији се готово удесетостручио са 30.000 1950 године на 292.000 октобра 2004. У Великој Британији главна подручја на којима гуске презимљују су Норфок, Ланкашир, и Абендиншер.^[3]^[4]^[5]^[6]

Екологија

Гнезде се на литицама близу глечера превасходно као заштита од грабљивица (Арктичка лисица) такође се гнезде и на језерима. У гнезда полажу 3-6 јаја у мају и леже на јајима 26-27 дана. После излегања младунчад заједно са својим родитељима одлазе до најближег језера где добијају перје (око 56 дана). Сеоба на југ је од средине септембра до почетка октобра, док сеоба на север од средине априла до почетка маја.^[3]

Исхрана им је готово у потпуности биљна. Лети се хране широким спектром биљака које се могу наћи у тундрама. Зими се хране усевима уљане репице, шећерне репе и кромпира, штета на усевима може бити велика мада то није увек случај нпр. купећи лишће и корење остало после жетве смањују могућност преношења болести од којих ти конкретни усеви оболевају.^[3]

Референце

^ BirdLife International (2012). „Anser brachyrhynchus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012. Приступљено 26. 11. 2013. old-form url
^ Jobling 2010, стр. 48, 76
^ ^а ^б ^в ^г Cramp, S. (1977). The Birds of the Western Palearctic. Oxford. ISBN 978-0-19-857358-6.
^ Snow, D.W.; Perrins, C.M. (1998). The Birds of the Western Palearctic (Concise изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1.
^ Collier, Mark; Banks, Alex; Austin, Graham; Girling, Trevor; Hearn, Richard; Musgrove, Andy (2005). The Wetland Bird Survey 2003-04: Wildfowl and Wader Counts (Извештај). Wetland Bird Survey, BTO/WWT/RSPB/JNCC. ISBN 978-1-904870-50-0. ISSN 1353-7792.
^ Banks, Alex; Collier, Mark; Austin, Graham; Hearn, Richard; Musgrove, Andy (2006). Waterbirds in the UK 2004/05: The Wetland Bird Survey (Извештај). Wetland Bird Survey, BTO/WWT/RSPB/JNCC. ISBN 978-1-904870-77-7.

Литература

Snow, D.W.; Perrins, C.M. (1998). The Birds of the Western Palearctic (Concise изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1.

Cramp, S. (1977). The Birds of the Western Palearctic. Oxford. ISBN 978-0-19-857358-6.
Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 48,76. ISBN 978-1-4081-2501-4.

Спољашње везе

RSPB Birds by Name: Pink-footed Goose
Anser brachyrhynchus на BirdLife.org (језик: енглески)
„Anser brachyrhynchus”. Avibase.
„Краткокљуна гуска”. Internet Bird Collection.
Краткокљуна гуска фото галерија на VIREO (Drexel University)
Интерактивна мапа на IUCN Red List maps
Аудио запис на Xeno-canto.

[1] BirdLife International (2012). „Anser brachyrhynchus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012. Приступљено 26. 11. 2013. old-form url

[job90-2] Jobling 2010, стр. 48, 76

[bwp-3] а ^б ^в ^г Cramp, S. (1977). The Birds of the Western Palearctic. Oxford. ISBN 978-0-19-857358-6.

[bwpc-4] Snow, D.W.; Perrins, C.M. (1998). The Birds of the Western Palearctic (Concise изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1.

[webs-5] Collier, Mark; Banks, Alex; Austin, Graham; Girling, Trevor; Hearn, Richard; Musgrove, Andy (2005). The Wetland Bird Survey 2003-04: Wildfowl and Wader Counts (Извештај). Wetland Bird Survey, BTO/WWT/RSPB/JNCC. ISBN 978-1-904870-50-0. ISSN 1353-7792.

[webs1-6] Banks, Alex; Collier, Mark; Austin, Graham; Hearn, Richard; Musgrove, Andy (2006). Waterbirds in the UK 2004/05: The Wetland Bird Survey (Извештај). Wetland Bird Survey, BTO/WWT/RSPB/JNCC. ISBN 978-1-904870-77-7.

[1]