Југословенско драмско позориште

Југословенско драмско позориште

Југословенско драмско позориште
Локација	Улица краља Милана 50 Београд, Србија
Конструкција
Отворено	1947.
Период активности	1947—1997. 2003—данас
Реновирано/обновљено	2003.
Веб-сајт
www.jdp.rs

Југословенско драмско позориште основано је 1947. године као репрезентативно позориште нове Југославије. Многи најзначајнији глумци из Загреба, Новог Сада, Сарајева, Сплита, Љубљане и других градова позвани су да учествују у стварању овог позоришта.

Године 1947, редитељ Бојан Ступица је постављен на чело куће као уметнички руководилац. Он и критичар Ели Финци поставили су темеље репертоарске оријентације ЈДП-а као позоришта високог литерарног нивоа. То ће остати као основна оријентација ЈДП-а до данашњег дана, с тим да је, поред литерарног, елемент сценског добио равноправно место. Тада је сакупљено око 60 пробраних глумаца, међу којима су били Марија Црнобори, Мира Ступица, Бранка Веселиновић, Млађа Веселиновић и Капиталина Ерић.^[1] Југословенско драмско позориште је настало на месту јахачке школе, адаптирана је коњушница и претворена у сцену.^[2]

Прва представа је одиграна 3. априла 1948. а реч је о комаду „Краљ Бетајнове“ Ивана Цанкара у режији Бојана Ступице. Овај дан се обележава као дан ЈДП-а и тог датума се додељују годишње награде.

Прве сезоне прошле су у знаку приказивања светске и домаће класике: Чехов, Голдони, Шеридан, Островски, Лопе де Вега, Горки, Шо, Шекспир, Плаут, Расин, Молијер, Ибзен, Лорка, а од домаћих класика Цанкар, Држић, Стерија, Јакшић и Нушић.

Редитељи који су у то време створили славу ЈДП-а, (Бојан Ступица, Мата Милошевић и Томислав Танхофер) били су већ између два рата под утицајем европског модернизма што је било видљиво и у њиховим представама.

Од средине осамдесетих театролог Јован Ћирилов, у својих четрнаест управничких сезона, устоличава ЈДП као репрезентативно позориште савременог сценског израза у оквирима ширим од бивше државе.

ЈДП је изгорело до темеља 17. октобра 1997, наводно због грешке на инсталацијама. Позориште је поново саграђено, а Велика сцена је изнова отворена 23. маја 2003. представом „Родољупци“ Јована Стерије Поповића у режији Дејана Мијача. Глумац Бранко Цвејић је био заменик директора, а од 12. јула 2002. је директор ЈДП-а. Редитељ Горчин Стојановић је био директор од 2001. а уметнички директор је од 12. јула 2002. Велика сцена сада носи име великана српске глумачке сцене, Љубе Тадића.

Од 2003. до данас обновљено Југословенско драмско позориште поставило је текстове Чехова, Шекспира, Булгакова, Ведекинда, Андрејева, фон Хорвата, Островског, Хера, Лабјута, Христића, Дуковског, Србљановићеве, Марковићеве. Отворена је и трећа сцена позоришта, Студио ЈДП-а, експериментална сцена за младе ауторе.

Поводом 70 година од оснивања ЈДП објављена је јубиларна монографија.^[3]

Члан је Уније театара Европе од 2006. године.^[4]

На месту где се данас налази нова зграда Југословенског драмског позоришта, у време Кнежевине Србије, налазио се мањеж - зграда^[5] која је служила Краљевском коњичком ескадрону. Издужене основе, била је то једноставна, једноспратна зграда, у коју ће се неколико деценија касније уселити ансамбл Народног позоришта, због оштећења матичне куће, настале током Првог светског рата. Стара коњушница, популарно названа „Дрвени мањеж“ кратко је служила позоришним поклоницима, због избијања пожара 1927. године, када је потпуно изгорела. Исте године, по плановима истакнутог архитекте руског порекла Николаја Петровича Краснова започета је градња нове зграде.^[6][7]

Од 1929. године до 1931. године, кратко је служила као позоришна зграда („Зграда на Врачару“), кад се у ентеријеру обављају измене, ради привременог усељавања Народне скупштине.

По завршетку Другог светског рата, 1947. године, признати архитекта Момчило Н. Белобрк^[8] израђује пројекат адаптације зграде за позоришне потребе.

После другог пожара, 1997. године, на основу расписаног конкурса који је подразумевао реконструкцију, модернизацију и темељну обнову зграде, започети су обимни радови према пројекту првонаграђеног рада, младог архитекте Зорана Радојичића и пријатеља (како је аутор означио своје сараднике). Објекат који је оцењен као „сензибилно модернистичка интервенција“ данас је стециште богатог позоришног живота у центру престонице.^[9]

Зграда је освојила следеће награде:

• Награда Савеза архитеката Србије 2005. године (Југословенско драмско позориште, Београд)
• Априлска награда Града Београда за архитектуру и урбанизам за објекат Југословенског Драмског Позоришта у Београду 2004. године
• Награда компаније „Новости“ за архитектуру 2003, за најбоље архитектонско остварење (Југословенско драмско позориште, Београд) 2004. године
• Гран при XXVI Салона архитектуре (Југословенско драмско позориште, Београд, 2004. године
• БПБ награда 2003. године за ентеријер (Југословенско драмско позориште, Београд)

Досадашњи управници позоришта су:

• Ели Финци 1947-49. и 1966-67.
• Велибор Глигорић 1949-59.
• Милан Дединац 1959-63.
• Мирослав Беловић 1963-66.
• Бојан Ступица 1967-70.
• Милан Ђоковић 1971-74.
• Милосав Буца Мирковић 1974-77.
• Петар Волк 1977-81.
• Воја Брајовић в. д. 1981-82.
• Јанез Шенк 1983-84.
• Јован Ћирилов 1984-1997.
• Владимир Јевтовић 1997-2001.
• Горчин Стојановић 2001-2002.
• Бранко Цвејић 2002-2011.
• Тамара Вучковић 2011-

• Списак позоришта у Србији
• Годишња награда ЈДП
• Награда „Бранка и Млађа Веселиновић”

• Званични веб-сајт
• „Југословенско драмско позориште”. PORT.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. 
• Ирена Сретеновић: Зграда Југословенског драмског позоришта - од мањежа до савременог театра, Наслеђе, број 5, 2004. године
• Промене у позоришту су неопходне - интервју Тамаре Вучковић („Политика“, 15. октобар 2012)
• Идеја је била да се окупе најбољи („Политика”, 14. март 2018)
• 70 година ЈДП уз премијеру представе "Краљ Бетајнове" (Б92, 29. март 2018)