Enteogen

Enteogen ("generisanje božanskog u sebi")^[4] je hemijska supstanca koja se koristi u religijskom, šamanskom ili duhovnom kontekstu^[5] koji obično uključuje psihološke ili fiziološke promene.

Enteogeni su se koristili kao dodatak mnogim običajima čiji je cilj bio postizanje transcedencije, kao što su meditacija, joga, molitva, psihodelična umetnost, pojanje i različiti oblici muzike. Oni su se tokom istorije takođe koristili u tradicionalnoj medicini u vidu psihodelične terapije.

Enteogeni su se koristili u ritualnom kontekstu više hiljada godina. Njihov religijski značaj je takođe dobro uspostavljen u antropološkom i modernom kontekstu. Primeri tradicionalnih enteogena uključuj prave psihodelike kao što su Pejoti kaktus, psilocibinske gljive i ajahuaska, zatim disocijativne psihodelike kao što je Tabernanthe iboga, atipične psihodelike kao što je Salvia divinorum, kvazi-psihodelike kao što je kanabis i delirijante kao što je gljiva muhara (Amanita muscaria). Glavni tradicionalni način unošenja enteogena jeste oralnim putem.

Sa pojavom organske hemije nastale su i mnoge sintetičke droge sa sličnim psihoaktivnim osobinama, od kojih su mnoge izvedene od gore spomenutih biljaka. Mnoge čiste aktivne substance sa psihoaktivnim osobinama su izolovane iz dotičnih organizama i hemijski sintetizovane, tu spadaju meskalin, psilocibin, DMT, salvinorin A, ibogain, ergin i muscimol. Polusintetičke droge (npr. LSD koga koristi Neo-American Church) i sintetičke droge (npr. DPT koga koristi Temple of the True Inner Light i 2C-B koga koristi Sangoma) su takođe razvijene. Knabis je najrasprostranjenija psihodelična droga na svetu, mada je preciznije okarakterisati ga kao kvazi-psihodeličnu drogu jer njegovi efekat izostavlja uobičajeni halucinogeni i cognitivni efekat koji je prisutan kod tradicionalnih psihodelika.

Šire gledano, izraz enteogen se odnosi na bilo koju psihoaktivnu supstancu koja se koristi zbog svojih religioznih ili duhovnih efekata, bilo u formalnoj religioznoj ili u tradicionalnoj praksi. Ova terminologija se često koristi kako bih razlikovali rekreativni način upotrebe od gorenavedenog načina upotrebe istih droga. Studije kao što su eksperiment Marš katedrale Timoti Lirija i studija silocibina u Džon Hopkinsu Ronalda Grifitsa su dokumetovale izveštaje o mističnim/duhovnim/religijskim iskustvima učesnika eksperimenata kojima su davane psihoaktivne droge u kntrolisanim uslovima. Danas, istraživanja koja su u toku su ograničena zbog rasprostranjene zabrane upotrebe droga. Međutim neke zemlje imaju legislacije koje dozvoljavaju tradicionalno korišćenje enteogena.

Etimologija

Neologizam enteogen je iskovala grupa etnobotanista i naučnika iz oblasti mitologije (Karl A. P. Ruk, Džeremi Bigvud, Deni Stapls, Ričard Evans Šultes, Džonatan Ot i R. Gordon Vason) 1979. godine. Termin je izveden od dve starogrčke reči ἔνθεος (entheos) i γενέσθαι (genesthai). Pridev entheos se prevodi na Srpski kao "ispunjen bogom, inspirisan, posednut" i to je koren reči "entuzijazam". Grci su ga koristili kao pohvalni termin za pesnike i druge umetnike. Genesthai znči "ostvariti se, nastati". Prema tome, enteogen je droga izaziva da pojedinac postane inspirisan, odnosno da iskusi osećanja inspiracije, obično u religioznom ili "duhovnom" kontekstu.

Termin enteogen je skovan kako bi zamenio termine halucinogen i psihodelik. Termin halucinogen je pupularizovan u knjizi Vrata percepcije Oldus Hakslija u kojoj govori o svojim iskustvima sa meskalinom, objavljenom 1954. godine. Dok je termin psihodelik, koji je Grčki neologizam za "manifestacija uma", skovao psihijatar Hemfri Ozmond; Haksli je bio volunter u eksperimentima sa meskalinom koje je vršio Ozmond.

Ruk et al. je smatrao da termin halucinogen neprikladan zbog svog etimološkog odnosa sa rečina koje se odnose na delirijum i ludilo. Termin psihodelik je takođe bio problematičan zbog zvučne sličnosti sa rečima koje se odnose na psihozu, kao i zbog činjenice da se postao nepovratno asociran sa raznim konotacijama koje su obeležile pop kulturu šezdesetih. U modernoj upotrebi termin enteogen se može koristiti i kao sinonim za gorenavedene termine ili kao kontrast sa rekreativnom upotrebom istih droga. Značenje termina enteogen je formalno definisao Ruk et al.

Enteogeni

Reference

^ ^a ^b Rudgley, Richard. „The Encyclopedia of Psychoactive Substances”. www.mescaline.com. Pristupljeno 21. 5. 2015.
^ ^a ^b Lophophora williamsii
^ http://mescaline.com/exp/
^ „Entheogen”. dictionary.com. Pristupljeno 13. 3. 2012.
^ „Brazilian Archives of Biology and Technology - Jurema-Preta (Mimosa tenuiflora [Willd.] Poir.): a review of its traditional use, phytochemistry and pharmacology”. scielo.br. Pristupljeno 14. 1. 2009.

Spoljašnje veze

[automatski_generisano2-1] Rudgley, Richard. „The Encyclopedia of Psychoactive Substances”. www.mescaline.com. Pristupljeno 21. 5. 2015.

[automatski_generisano1-2] Lophophora williamsii

[3] ttp://mescaline.com/exp/

[4] „Entheogen”. dictionary.com. Pristupljeno 13. 3. 2012.

[5] „Brazilian Archives of Biology and Technology - Jurema-Preta (Mimosa tenuiflora [Willd.] Poir.): a review of its traditional use, phytochemistry and pharmacology”. scielo.br. Pristupljeno 14. 1. 2009.

[1]