Социјалдемократија — разлика између измена
м Враћене измене корисника Adres04 (разговор) на последњу измену корисника Denididro1448 ознаке: враћање враћена измена |
ознаке: поништење мобилна измена мобилно уређивање преко апликације Андроид апликација |
||
Ред 2: | Ред 2: | ||
[[Датотека:Red_rose_02.svg|десно|мини|140п|Црвена [[ружа]], један од симбола покрета социјалне правде, који представља симбол демократије и антиауторитаризма у начину деловања против друштвених неправди<ref>"About Our Logo". Tamiment Library and Robert F. Wagner Archives. New York University. Archived from the original on 2017-07-02. Retrieved May 25, 2016.</ref><ref>"Metropolitan. v.38 1913". HathiTrust. pp. 63. Retrieved 2019-03-02.</ref><ref>"Most's Meeting". Indianapolis Indiana State Sentinel. September 21, 1887. pp. 1 Column 1.</ref>]] |
[[Датотека:Red_rose_02.svg|десно|мини|140п|Црвена [[ружа]], један од симбола покрета социјалне правде, који представља симбол демократије и антиауторитаризма у начину деловања против друштвених неправди<ref>"About Our Logo". Tamiment Library and Robert F. Wagner Archives. New York University. Archived from the original on 2017-07-02. Retrieved May 25, 2016.</ref><ref>"Metropolitan. v.38 1913". HathiTrust. pp. 63. Retrieved 2019-03-02.</ref><ref>"Most's Meeting". Indianapolis Indiana State Sentinel. September 21, 1887. pp. 1 Column 1.</ref>]] |
||
'''Социјалдемократија''' је политичка [[филозофија]] која је настала у другој половини [[19. век]]а као једна од политичких теорија у покрету [[социјална правда|социјалне правде]] и [[левица|левице]].<ref>Adams, Ian (1993). Political Ideology Today. Politics Today. Manchester University Press. {{page|year=|isbn=978-0-7190-3346-9|pages=}}</ref><ref>Gombert, Tobias; Bläsius, Julia; Krell, Christian; Timpe, Martin, ур. (2009). Foundations of Social Democracy. Social Democratic Reader. Patterson, James. Berlin: Friedrich-Ebert-Stiftung. {{page|year=|isbn=978-3-86872-215-4|pages=}}</ref><ref>Miller, David (1998). „Social Democracy” : Craig, Edward. Routledge Encyclopedia of Philosophy. 8. Routledge. {{page|year=|isbn=978-0-415-18713-8|pages=}}</ref> Данас се социјалдемократија обично смешта на [[леви центар]] [[политички спектар|политичког спектра]].<ref>(2001). Political Ideology Today. Politics Today (2nd edition). Manchester University Press. {{page|year=|isbn=978-0-7190-6019-9|pages=}}</ref><ref>Agrawal, S. P.; Aggarwal, J. C., ур. (1989). Nehru on Social Issues. New Delhi: Concept Publishing. {{page|year=|isbn=978-817022207-1|pages=}}</ref><ref>Alpert, Michael. A New International History of the Spanish Civil War.</ref><ref>Bronner, Stephen Eric (1999). Ideas in Action: Political Tradition in the Twentieth Century. Oxford: Rowman & Littlefield Publishers. {{page|year=|isbn=978-0-8476-9387-0|pages=}}</ref> |
'''Социјалдемократија''' је политичка [[филозофија]] која је настала у другој половини [[19. век]]а као једна од политичких теорија у покрету [[социјална правда|социјалне правде]] и [[левица|левице]].<ref>Adams, Ian (1993). Political Ideology Today. Politics Today. Manchester University Press. {{page|year=|isbn=978-0-7190-3346-9|pages=}}</ref><ref>Gombert, Tobias; Bläsius, Julia; Krell, Christian; Timpe, Martin, ур. (2009). Foundations of Social Democracy. Social Democratic Reader. Patterson, James. Berlin: Friedrich-Ebert-Stiftung. {{page|year=|isbn=978-3-86872-215-4|pages=}}</ref><ref>Miller, David (1998). „Social Democracy” : Craig, Edward. Routledge Encyclopedia of Philosophy. 8. Routledge. {{page|year=|isbn=978-0-415-18713-8|pages=}}</ref> Данас се социјалдемократија обично смешта на [[леви центар]] [[политички спектар|политичког спектра]].<ref>(2001). Political Ideology Today. Politics Today (2nd edition). Manchester University Press. {{page|year=|isbn=978-0-7190-6019-9|pages=}}</ref><ref>Agrawal, S. P.; Aggarwal, J. C., ур. (1989). Nehru on Social Issues. New Delhi: Concept Publishing. {{page|year=|isbn=978-817022207-1|pages=}}</ref><ref>Alpert, Michael. A New International History of the Spanish Civil War.</ref><ref>Bronner, Stephen Eric (1999). Ideas in Action: Political Tradition in the Twentieth Century. Oxford: Rowman & Littlefield Publishers. {{page|year=|isbn=978-0-8476-9387-0|pages=}}</ref> |
||
Ред 8: | Ред 7: | ||
==Карактеристике== |
==Карактеристике== |
||
⚫ | Обележја социјалдемократије:<ref>Meyer, Thomas; Hinchman, Lewis P. (2007). The Theory of Social Democracy. Cambridge, England: Polity Press. {{page|year=|isbn=978-0-7456-4113-3|pages=}}</ref><ref name="аутоматски генерисано2" /><ref>• |
||
⚫ | Обележја социјалдемократије:<ref>Meyer, Thomas; Hinchman, Lewis P. (2007). The Theory of Social Democracy. Cambridge, England: Polity Press. {{page|year=|isbn=978-0-7456-4113-3|pages=}}</ref><ref name="аутоматски генерисано2" /><ref>•Hoefer, Richard (2013). „Social Welfare Policy and Politics”. Colby, Ira C.; Dolmus, Catherine N.; Sowers, Karen M. Connecting Social Welfare Policy to Fields of Practice. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. {{page|year=|isbn=978-1-118-17700-6|pages=}}</ref> |
||
⚫ | * остварење, поштовање, заштита и унапређење [[темељна људска права|основних људских права и слобода]], без [[дискриминација|дискриминације]] по било ком основу, као што су: [[раса|раса]], боја коже, друштвено порекло, [[националност|национално]] порекло, [[етничка група|етничка]] припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, [[језик|језик]], вероисповест или уверење, политичко или друго [[мишљење|мишљење]], чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, [[пол|пол]], [[родни идентитет|родни идентитет]], [[сексуална оријентација|сексуална оријентација]], [[интерсексуалност|полне карактеристике]], [[брак|брачни]] или [[породица|породични]] статус, рођење, старосна доб, друштвени статус, имовно стање, генетичке карактеристике, [[здравље|здравствено]] стање, [[инвалидитет|инвалидитет]] или |
||
⚫ | * остварење, поштовање, заштита и унапређење [[темељна људска права|основних људских права и слобода]], без [[дискриминација|дискриминације]] по било ком основу, као што су: [[раса|раса]], боја коже, друштвено порекло, [[националност|национално]] порекло, [[етничка група|етничка]] припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, [[језик|језик]], вероисповест или уверење, политичко или друго [[мишљење|мишљење]], чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, [[пол|пол]], [[родни идентитет|родни идентитет]], [[сексуална оријентација|сексуална оријентација]], [[интерсексуалност|полне карактеристике]], [[брак|брачни]] или [[породица|породични]] статус, рођење, старосна доб, друштвени статус, имовно стање, генетичке карактеристике, [[здравље|здравствено]] стање, [[инвалидитет|инвалидитет]] или ; |
||
* остварење и развијање [[демократија|демократских институција]], владавине права и социјалне одговорности; |
* остварење и развијање [[демократија|демократских институција]], владавине права и социјалне одговорности; |
||
* развијање права и слобода запостављених и обесправљених појединаца, [[друштвена група|друштвених група]] и слојева; |
* развијање права и слобода запостављених и обесправљених појединаца, [[друштвена група|друштвених група]] и слојева; |
||
* развијање права |
* развијање права на рад, [[синдикат|синдикално организовање]], здравствену заштиту, [[образовање]] и социјалну заштиту; |
||
* одрживи привредни развој, уз унапређење равномерног развоја урбаних и руралних подручја; |
* одрживи привредни развој, уз унапређење равномерног развоја урбаних и руралних подручја; |
||
* афирмација родне равноправности; |
* афирмација родне равноправности; |
||
* развијање плуралистичког и солидарног друштва које унапређује квалитет живота за [[радник|раднице и раднике]], угрожене слојеве и целокупно друштво; |
* развијање плуралистичког и солидарног друштва које унапређује квалитет живота за [[радник|раднице и раднике]], угрожене слојеве и целокупно друштво; |
||
* убрзање друштвеног и [[наука|научно]]-[[технологија|технолошког]] напретка; |
* убрзање друштвеног и [[наука|научно]]-[[технологија|технолошког]] напретка; |
||
* афирмација начела [[секуларност| |
* афирмација начела [[секуларност|]]; |
||
* унапређење уравнотежености локалног и регионалног развоја; |
* унапређење уравнотежености локалног и регионалног развоја; |
||
* заштита културног и природног наслеђа, те [[животна средина|животне средине]] и [[животиња]]; |
* заштита културног и природног наслеђа, те [[животна средина|животне средине]] и [[животиња]]; |
||
* промовисање мирног и дипломатског начина решавања спорова и сукоба; |
* промовисање мирног и дипломатског начина решавања спорова и сукоба; |
||
* коришћење демократских и ненасилних [[парламент]]арних и ванпарламентарних облика деловања и противљење свим недемократским, ауторитарним и тоталитарним облицима деловања. |
* коришћење демократских и ненасилних [[парламент]]арних и ванпарламентарних облика деловања и противљење свим недемократским, ауторитарним и тоталитарним облицима деловања. |
||
Умерена прогресивна странка у матичном току земље која је заснована на парламентарној демократији и тржишној капиталистичкој економији, са гласачким телом |
Умерена прогресивна странка у матичном току земље која је заснована ��а парламентарној демократији и тржишној капиталистичкој економији, са гласачким телом у и [[ |]], могла би бити описана као социјалдемократска [[политичка партија|политичка странка]].<ref>Jackson, Ben (2008). „Social Democracy”. Durlauf, Steven N.; Blume, Lawrence E. The New Palgrave Dictionary of Economics. 7 (2nd edition). Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. {{page|year=|isbn=978-0-333-78676-5|pages=}}</ref><ref>Ishay, Michelle R. (2008) [2005]. The History of Human Rights: From Ancient Times to the Globalization Era. Berkeley: University of California Press. {{page|year=|isbn=978-0-520-25641-5|pages=}}</ref> Док би странка са већим захтевима и циљевима, која има гласачко тело међу оним делом малобројније, али и физичке , те са историјом подршке и учешћа у еманципаторским и [[прогресивизам|прогресивним]] покретима, могла бити описана као странка радикалније, [[нова левица|нове левице]].<ref>Hudson, Kate (2012). The New European Left: A Socialism for the Twenty-First Century?. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. {{page|year=|isbn=978-0-230-24876-2|pages=}}</ref><ref>Busky, Donald F. (2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Westport, Connecticut: Praeger Publishers. {{page|year=|isbn=978-0-275-96886-1|pages=}}</ref><ref>Harrington, Michael (2011) [1989]. Socialism: Past and Future. New York: Arcade Publishing. {{page|year=|isbn=978-1-61145-335-5|pages=}}</ref><ref>Schweickart, David (2007). „Democratic Socialism”. Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G. Encyclopedia of Activism and Social Justice. 1. Thousand Oaks, California: Sage Publications. {{page|year=|isbn=978-1-4129-1812-1|pages=}}</ref> |
||
Социјалдемократске странке, као и друге савремене левичарске странке, обично истичу следеће вредности:<ref>Tansey, Stephen D.; Jackson, Nigel (2008). Politics: The Basics. London: Routledge. {{page|year=|isbn=978-0-415-42244-4|pages=}}</ref> |
Социјалдемократске странке, као и друге савремене левичарске странке, обично истичу следеће вредности:<ref>Tansey, Stephen D.; Jackson, Nigel (2008). Politics: The Basics. London: Routledge. {{page|year=|isbn=978-0-415-42244-4|pages=}}</ref> |
||
* '''слобода''' — не само [[људска права|људске слободе]], него и слобода од [[дискриминација|дискриминације]], слобода демократске партиципације и слобода од зависности, екстремног [[сиромаштво|сиромаштва]], [[страх]]а и злоупотребе [[политичка моћ|политичке]], економске и друге моћи и положаја; |
* '''слобода''' — не само [[људска права|људске слободе]], него и слобода од [[дискриминација|дискриминације]], слобода демократске партиципације и слобода од зависности, екстремног [[сиромаштво|сиромаштва]], [[страх]]а и злоупотребе [[политичка моћ|политичке]], економске и друге моћи и положаја; |
||
* '''једнакост''' — не само пред законом, него и једнаке шансе и могућности за све људе у разним сферама [[живот]]а, без обзира на идентитетске различитости, укључујући и оне особе са потешкоћама било које врсте; |
* '''једнакост''' — не само пред законом, него и једнаке шансе и могућности за све људе у разним сферама [[живот]]а, без обзира на идентитетске различитости, укључујући и оне особе са потешкоћама било које врсте; |
||
* '''солидарност''' — показивање разумевања и саосећања према особама које су жртве неког облика дискриминације, неправде, неравноправности или незгодног стицаја околности, те лична спремност заједничког деловања са другима на проналажењу начина за умањивање и спречавање таквих појава. Ово начело подразумева и развијање институционалних облика солидарности, те интернационалне солидарности. |
* '''солидарност''' — показивање разумевања и саосећања према особама које су жртве неког облика дискриминације, неправде, неравноправности или незгодног стицаја околности, те лична спремност заједничког деловања са другима на проналажењу начина за умањивање и спречавање таквих појава. Ово начело подразумева и развијање институционалних облика солидарности, те интернационалне солидарности. |
||
[[Датотека:Clement_Attlee.png|десно|мини|130п|[[Клемент Атли]], социјалдемократа и премијер [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] (1945—1951)]] |
[[Датотека:Clement_Attlee.png|десно|мини|130п|[[Клемент Атли]], социјалдемократа и премијер [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] (1945—1951)]] |
||
[[Датотека:Bundesarchiv_B_145_Bild-F057884-0009,_Willy_Brandt.jpg|десно|мини|130п|[[Вили Брант]], социјалдемократа и канцелар [[Немачка|Немачке]] (1969—1974)]] |
[[Датотека:Bundesarchiv_B_145_Bild-F057884-0009,_Willy_Brandt.jpg|десно|мини|130п|[[Вили Брант]], социјалдемократа и канцелар [[Немачка|Немачке]] (1969—1974)]] |
||
[[Датотека:Olof_Palme_1974_(cropped).jpg|десно|мини|130п|[[Улоф Палме]], социјалдемократа и премијер [[Шведска|Шведске]] (1969—1976 и 1982—1986)]] |
[[Датотека:Olof_Palme_1974_(cropped).jpg|десно|мини|130п|[[Улоф Палме]], социјалдемократа и премијер [[Шведска|Шведске]] (1969—1976 и 1982—1986)]] |
||
[[Датотека:Helen_Clark_2.jpg|десно|мини|130п|[[Хелен Кларк]], социјалдемократкиња и премијерка [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] (1999—2008)]] |
[[Датотека:Helen_Clark_2.jpg|десно|мини|130п|[[Хелен Кларк]], социјалдемократкиња и премијерка [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]] (1999—2008)]] |
||
Социјалдемократија се противи сваком облику [[ауторитарност|ауторитаризма]] и једнопартизма.<ref>(2006). The Primacy of Politics: Social Democracy and the Making of Europe's Twentieth Century. Cambridge University Press. {{page|year=|isbn=978-0-521-81799-8|pages=}}</ref><ref>Evans, Bryan; Schmidt, Ingo, ур. (2012). Social Democracy After the Cold War. Edmonton, Alberta: Athabasca University Press. {{page|year=|isbn=978-1-926836-87-4|pages=}}</ref><ref>Kenworthy, Lane (2014). Social Democratic America. New York: Oxford University Press. {{page|year=|isbn=978-0-19-932251-0|pages=}}</ref><ref>Cronin, James E.; Ross, George W.; Shoch, James (2011). What's Left of the Left: Democrats and Social Democrats in Challenging Times. Durham, North Carolina: Duke University Press. {{page|year=|isbn=978-0-8223-5079-8|pages=}}</ref><ref>Rubinstein, David (2006). The Labour Party and British Society: 1880–2005. Brighton, England: Sussex University Press. {{page|year=|isbn=978-1-84519-055-2|pages=}}</ref><ref>Corfe, Robert (2010). The Future of Politics: With the Demise of the Left/Right Confrontational System. Bury St Edmunds, England: Arena Books. {{page|year=|isbn=978-1-906791-46-9|pages=}}</ref><ref>Orlow, Dietrich (2000). Common Destiny: A Comparative History of the Dutch, French, and German Social Democratic Parties, 1945–1969. New York: Berghahn Books. {{page|year=|isbn=978-1-57181-185-1|pages=}}</ref><ref>Edinger, Lewis Joachim (1956). German Exile Politics: The Social Democratic Executive Committee in the Nazi Era. Berkeley: University of California Press.</ref> Према томе, социјалдемократија се противи концептима једнопартијског модела власти које су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије 20. века.<ref>'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King</ref><ref>Binns, Peter (1986). "State Capitalism".</ref><ref>Childs, David (2000). The Two Red Flags: European Social Democracy and Soviet Communism since 1945. London: Routledge. {{page|year=|isbn=978-0-415-22195-5|pages=}}</ref><ref>Bogdanor, Vernon (1985). „The Social Democratic Party and the Alliance”. Ур.: Burch, Martin; Jaenicke, Douglas; Gardner, John. Three Political Systems: A Reader in British, Soviet and American Politics. Manchester University Press. {{page|year=|isbn=978-0-7190-1085-9|pages=}}</ref><ref>Van Oudenaren, John (1991). Détente in Europe: The Soviet Union and the West since 1953. Durham, North Carolina: Duke University Press. {{page|year=|isbn=978-0-8223-1133-1|pages=}}</ref> |
Социјалдемократија се противи сваком облику [[ауторитарност|ауторитаризма]] и једнопартизма.<ref>(2006). The Primacy of Politics: Social Democracy and the Making of Europe's Twentieth Century. Cambridge University Press. {{page|year=|isbn=978-0-521-81799-8|pages=}}</ref><ref>Evans, Bryan; Schmidt, Ingo, ур. (2012). Social Democracy After the Cold War. Edmonton, Alberta: Athabasca University Press. {{page|year=|isbn=978-1-926836-87-4|pages=}}</ref><ref>Kenworthy, Lane (2014). Social Democratic America. New York: Oxford University Press. {{page|year=|isbn=978-0-19-932251-0|pages=}}</ref><ref>Cronin, James E.; Ross, George W.; Shoch, James (2011). What's Left of the Left: Democrats and Social Democrats in Challenging Times. Durham, North Carolina: Duke University Press. {{page|year=|isbn=978-0-8223-5079-8|pages=}}</ref><ref>Rubinstein, David (2006). The Labour Party and British Society: 1880–2005. Brighton, England: Sussex University Press. {{page|year=|isbn=978-1-84519-055-2|pages=}}</ref><ref>Corfe, Robert (2010). The Future of Politics: With the Demise of the Left/Right Confrontational System. Bury St Edmunds, England: Arena Books. {{page|year=|isbn=978-1-906791-46-9|pages=}}</ref><ref>Orlow, Dietrich (2000). Common Destiny: A Comparative History of the Dutch, French, and German Social Democratic Parties, 1945–1969. New York: Berghahn Books. {{page|year=|isbn=978-1-57181-185-1|pages=}}</ref><ref>Edinger, Lewis Joachim (1956). German Exile Politics: The Social Democratic Executive Committee in the Nazi Era. Berkeley: University of California Press.</ref> Према томе, социјалдемократија се противи концептима једнопартијског модела власти које су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије 20. века.<ref>'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King</ref><ref>Binns, Peter (1986). "State Capitalism".</ref><ref>Childs, David (2000). The Two Red Flags: European Social Democracy and Soviet Communism since 1945. London: Routledge. {{page|year=|isbn=978-0-415-22195-5|pages=}}</ref><ref>Bogdanor, Vernon (1985). „The Social Democratic Party and the Alliance”. Ур.: Burch, Martin; Jaenicke, Douglas; Gardner, John. Three Political Systems: A Reader in British, Soviet and American Politics. Manchester University Press. {{page|year=|isbn=978-0-7190-1085-9|pages=}}</ref><ref>Van Oudenaren, John (1991). Détente in Europe: The Soviet Union and the West since 1953. Durham, North Carolina: Duke University Press. {{page|year=|isbn=978-0-8223-1133-1|pages=}}</ref> |
||
== Попис социјалдемократских странака == |
== Попис социјалдемократских странака == |
||
<div style="-moz-column-count:3; column-count:3;"> |
<div style="-moz-column-count:3; column-count:3;"> |
||
* [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристичка странка (Велика Британија)]] |
* [[Лабуристичка партија (Уједињено Краљевство)|Лабуристичка странка (Велика Британија)]] |
||
* [[Лабуристичка партија (Норвешка)|Лабуристичка странка (Норвешка)]] |
* [[Лабуристичка партија (Норвешка)|Лабуристичка странка (Норвешка)]] |
||
Ред 81: | Ред 77: | ||
* [[Социјалистичка партија (Португалија)|Социјалистичка странка (Португалија)]] |
* [[Социјалистичка партија (Португалија)|Социјалистичка странка (Португалија)]] |
||
* [[Партија европских социјалиста|Странка европских социјалиста]] |
* [[Партија европских социјалиста|Странка европских социјалиста]] |
||
* [[Лабуристичка партија (Ирска)|Лабуристичка странка (Ирска)]] |
|||
* [[Мађарска социјалистичка партија|Мађарска социјалистичка странка]] |
* [[Мађарска социјалистичка партија|Мађарска социјалистичка странка]] |
||
* [[Бугарска социјалистичка партија|Бугарска социјалистичка странка]] |
* [[Бугарска социјалистичка партија|Бугарска социјалистичка странка]] |
||
Ред 90: | Ред 85: | ||
* [[Лабуристичка странка Новог Зеланда]] |
* [[Лабуристичка странка Новог Зеланда]] |
||
* [[Нова демократска странка (Канада)]] |
* [[Нова демократска странка (Канада)]] |
||
* [[ |
* [[ савез (Исланд)]] |
||
* [[Социјалдемократска странка (Естонија)]] |
* [[Социјалдемократска странка (Естонија)]] |
||
* [[Социјалдемократска странка „Хармонија“ (Летонија)]] |
* [[Социјалдемократска странка „Хармонија“ (Летонија)]] |
||
Ред 97: | Ред 92: | ||
*[[Демократска странка (Србија)|Демократска странка (Србија)]] |
*[[Демократска странка (Србија)|Демократска странка (Србија)]] |
||
*[[Социјалдемократска странка (Србија)|Социјалдеморатска странка (Србија)]] |
*[[Социјалдемократска странка (Србија)|Социјалдеморатска странка (Србија)]] |
||
*[[Савез независних социјалдемократа|Савез независних социјалдемократа (Република Српска, Босна и Херцеговина)]] |
|||
⚫ | |||
*[[Социјалистичка партија (Босна и Херцеговина)|Социјалистичка партија (Република Српска, Босна и Херцеговина)]] |
|||
⚫ | |||
</div> |
|||
== Попис социјалдемократа и социјалдемократкиња == |
== Попис социјалдемократа и социјалдемократкиња == |
||
<div style="-moz-column-count:3; column-count:3;"> |
<div style="-moz-column-count:3; column-count:3;"> |
||
* [[Вили Брант]]<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9016223/Willy-Brandt Encyclopædia Britannica: Willy Brandt]</ref> |
* [[Вили Брант]]<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9016223/Willy-Brandt Encyclopædia Britannica: Willy Brandt]</ref> |
||
* [[Улоф Палме]]<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9058140/Olof-Palme Encyclopædia Britannica: Olaf Palme]</ref> |
* [[Улоф Палме]]<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-9058140/Olof-Palme Encyclopædia Britannica: Olaf Palme]</ref> |
||
Ред 156: | Ред 149: | ||
* [[Јоухана Сигурдардоутир]] |
* [[Јоухана Сигурдардоутир]] |
||
* [[Хозе Мухика]] |
* [[Хозе Мухика]] |
||
*[[Борис Тадић]] |
*[[Борис Тадић]] |
||
</div> |
|||
== Види још == |
== Види још == |
||
* [[Прогресивизам]] |
* [[Прогресивизам]] |
||
Ред 166: | Ред 156: | ||
* [[Прогресивна алијанса]] |
* [[Прогресивна алијанса]] |
||
* [[Социјалистичка интернационала]] |
* [[Социјалистичка интернационала]] |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist|30em}} |
{{reflist|30em}} |
||
== Додатак == |
== Додатак == |
||
{{refbegin|30em}} |
{{refbegin|30em}} |
||
* Barbieri, Pierpaolo (25 April 2017). "The Death and Life of Social Democracy". Foreign Affairs. |
* Barbieri, Pierpaolo (25 April 2017). "The Death and Life of Social Democracy". Foreign Affairs. |
||
* Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G.. Encyclopedia of Activism and Social Justice. SAGE Publications. {{page|year=2007|isbn=978-1412918121|pages=448}} |
* Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G.. Encyclopedia of Activism and Social Justice. SAGE Publications. {{page|year=2007|isbn=978-1412918121|pages=448}} |
||
Ред 213: | Ред 200: | ||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Social democratic parties}} |
{{Commonscat|Social democratic parties}} |
||
Ред 222: | Ред 208: | ||
* [http://www.sussex.ac.uk/Users/hafa3/socdem.htm Socijaldemokratija u nedovršenoj globalnoj revoluciji] (engleski) |
* [http://www.sussex.ac.uk/Users/hafa3/socdem.htm Socijaldemokratija u nedovršenoj globalnoj revoluciji] (engleski) |
||
* [http://www.marxists.org/archive/luxemburg/1915/junius/index.htm Kriza Socijaldemokratije] od [[Roza Luksemburg|Roze Luksemburg]] (engleski) |
* [http://www.marxists.org/archive/luxemburg/1915/junius/index.htm Kriza Socijaldemokratije] od [[Roza Luksemburg|Roze Luksemburg]] (engleski) |
||
* |
|||
[https://web.archive.org/web/20110803193549/http://www.noviplamen.org/ Novi Plamen - levi list koji iznosi i socijaldemokratske stavove] |
|||
{{светоназор|примери}} |
{{светоназор|примери}} |
||
{{нормативна контрола}} |
{{нормативна контрола}} |
||
[[Категорија:Социјалдемократија]] |
[[Категорија:Социјалдемократија]] |
||
[[Категорија:Социјалдемократске странке]] |
[[Категорија:Социјалдемократске странке]] |
Верзија на датум 4. октобар 2022. у 13:45
Социјалдемократија је политичка филозофија која је настала у другој половини 19. века као једна од политичких теорија у покрету социјалне правде и левице.[4][5][6] Данас се социјалдемократија обично смешта на леви центар политичког спектра.[7][8][9][10]
Изворна социјалдемократија је развијала антикапиталистички програм.[11][12][13][14] Али, временом се окренула политичком прагматизму.[15][16] Прагматична социјалдемократија се фокусира само на минимални програм, којим у оквиру институција представничке, парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије настоји спровести делимичну промену утемељену на економској улози јавног сектора, јавним прописима, програмима, инвестицијама и сервисима који би требало да раде на ублажавању неправди које наноси нерегулисани, либерални модел тржишне капиталистичке економије.[17][18][19][20][21][22] Практична реализација такве делимичне промене у оквиру институција парламентарне демократије и тржишне капиталистичке економије обично се назива социјално одговорном државом или државом благостања.[23][24][25][19][26] Социјалдемократија се сматра умереном струјом у савременом левичарском покрету.[27][28][29][30]
Карактеристике
Обележја социјалдемократије:[31][22][32]
- остварење, поштовање, заштита и унапређење основних људских права и слобода, без дискриминације по било ком основу личне карактеристике, као што су: раса, боја коже, друштвено порекло, национално порекло, етничка припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, језик, вероисповест или уверење, политичко или друго мишљење, чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, пол, родни идентитет, сексуална оријентација, полне карактеристике, брачни или породични статус, рођење, старосна доб, друштвени статус, имовно стање, генетичке карактеристике, здравствено стање, инвалидитет или друга лична карактеристика;
- остварење и развијање демократских институција, владавине права и социјалне одговорности;
- развијање права и слобода запостављених и обесправљених појединаца, друштвених група и слојева;
- развијање права људских бића на рад, достојанствену зараду, одмор, боловање, породиљско одсутство, штрајк, синдикално организовање, здравствену заштиту, образовање и социјалну заштиту;
- одрживи привредни развој, уз унапређење равномерног развоја урбаних и руралних подручја;
- афирмација родне равноправности;
- развијање плуралистичког и солидарног друштва које унапређује квалитет живота за раднице и раднике, угрожене слојеве и целокупно друштво;
- убрзање друштвеног и научно-технолошког напретка;
- афирмација начела и вредности секуларизма и хуманизма;
- унапређење уравнотежености локалног и регионалног развоја;
- заштита културног и природног наслеђа, те животне средине и животиња;
- промовисање мирног и дипломатског начина решавања спорова и сукоба;
- коришћење демократских и ненасилних парламентарних и ванпарламентарних облика деловања и противљење свим недемократским, ауторитарним и тоталитарним облицима деловања.
Умерена прогресивна, прагматична странка у матичном току земље која је заснована на парламентарној демократији и тржишној капиталистичкој економији, са гласачким телом у умереној интелектуалној и физичкој радничкој класи, могла би бити описана као социјалдемократска политичка странка.[33][34] Док би странка са већим захтевима и циљевима, која има гласачко тело међу оним делом малобројније, али самосвесније интелектуалне и физичке радничке класе, те са историјом подршке и учешћа у еманципаторским и прогресивним покретима, могла бити описана као странка радикалније, нове левице.[35][36][37][38]
Социјалдемократске странке, као и друге савремене левичарске странке, обично истичу следеће вредности:[39]
- слобода — не само људске слободе, него и слобода од дискриминације, слобода демократске партиципације и слобода од зависности, екстремног сиромаштва, страха и злоупотребе политичке, економске и друге моћи и положаја;
- једнакост — не само пред законом, него и једнаке шансе и могућности за све људе у разним сферама живота, без обзира на идентитетске различитости, укључујући и оне особе са потешкоћама било које врсте;
- солидарност — показивање разумевања и саосећања према особама које су жртве неког облика дискриминације, неправде, неравноправности или незгодног стицаја околности, те лична спремност заједничког деловања са другима на проналажењу начина за умањивање и спречавање таквих појава. Ово начело подразумева и развијање институционалних облика солидарности, те интернационалне солидарности.
Социјалдемократија се противи сваком облику ауторитаризма и једнопартизма.[40][41][42][43][44][45][46][47] Према томе, социјалдемократија се противи концептима једнопартијског модела власти које су заступале такозване бољшевичко-комунистичке партије 20. века.[48][49][50][51][52]
Попис социјалдемократских странака
- Лабуристичка странка (Велика Британија)
- Лабуристичка странка (Норвешка)
- Лабуристичка странка (Ирска)
- Аустралијска лабуристичка странка
- Социјалдемократска странка Немачке
- Социјалдемократска странка Аустрије
- Социјалдемократска странка Швајцарске
- Социјалдемократска странка Финске
- Социјалдемократска странка Шведске
- Социјалдемократе (Данска)
- Смер — социјалдемократија (Словачка)
- Чешка социјалдемократска странка
- Социјалдемократски савез Македоније
- Социјалдемократска партија Хрватске
- Социјалдемократе (Словенија)
- Социјалдемократска партија Црне Горе
- Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине
- Социјалистичка странка (Белгија)
- Панхеленски социјалистички покрет (Грчка)
- Шпанска социјалистичка радничка странка
- Социјалистичка странка (Француска)
- Демократска странка (Италија)
- Социјалистичка странка (Португалија)
- Странка европских социјалиста
- Мађарска социјалистичка странка
- Бугарска социјалистичка странка
- Израелска лабуристичка странка
- Мерец (Израел)
- Социјалдемократска странка Литваније
- Радничка странка (Бразил)
- Лабуристичка странка Новог Зеланда
- Нова демократска странка (Канада)
- Социјалдемократски савез (Исланд)
- Социјалдемократска странка (Естонија)
- Социјалдемократска странка „Хармонија“ (Летонија)
- Савез демократске левице (Пољска)
- Републиканска народна странка (Турска)
- Демократска странка (Србија)
- Социјалдеморатска странка (Србија)
- Савез независних социјалдемократа (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- Социјалистичка партија (Република Српска, Босна и Херцеговина)
- Социјалистичка партија Србије (Србија)
Попис социјалдемократа и социјалдемократкиња
- Вили Брант[53]
- Улоф Палме[54]
- Нелсон Мандела[55]
- Џасинда Ардерн
- Хелен Кларк
- Клемент Атли
- Франсоа Митеран
- Лионел Жоспен
- Франсоа Оланд
- Харолд Вилсон
- Ед Милибанд
- Џереми Корбин
- Рудолф Шарпинг
- Франк-Валтер Штајнмајер
- Мартин Шулц
- Зигман Габријел
- Андреа Налес
- Елио ди Рупо
- Стефан Левен
- Горан Персон
- Гро Харлем Брунтланд
- Јута Урпилаинен
- Анти Рине
- Мете Фредериксен
- Хеле Торнинг-Шмит
- Фелипе Гонзалес
- Хосе Луис Родригез Запатеро
- Педро Санчез
- Кристијан Керн
- Памела Ренди-Вагнер
- Вернер Фајман
- Алфред Гузенбауер
- Франц Враницки
- Фред Синовац
- Бруно Крајски
- Бруно Питерман
- Марио Суареш
- Антонио Гутерес
- Жозе Сократес
- Антонио Кошта
- Ивица Рачан
- Иво Јосиповић
- Сергеј Станишев
- Индира Ганди
- Федерика Могерини
- Тарја Халонен
- Гунар Мирдал
- Алва Мирдал
- Сандро Пертини
- Сана Марин
- Јоухана Сигурдардоутир
- Хозе Мухика
- Борис Тадић
Види још
- Прогресивизам
- Социјализам
- Демократски социјализам
- Прогресивна алијанса
- Социјалистичка интернационала
Референце
- ^ "About Our Logo". Tamiment Library and Robert F. Wagner Archives. New York University. Archived from the original on 2017-07-02. Retrieved May 25, 2016.
- ^ "Metropolitan. v.38 1913". HathiTrust. pp. 63. Retrieved 2019-03-02.
- ^ "Most's Meeting". Indianapolis Indiana State Sentinel. September 21, 1887. pp. 1 Column 1.
- ^ Adams, Ian (1993). Political Ideology Today. Politics Today. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-3346-9.
- ^ Gombert, Tobias; Bläsius, Julia; Krell, Christian; Timpe, Martin, ур. (2009). Foundations of Social Democracy. Social Democratic Reader. Patterson, James. Berlin: Friedrich-Ebert-Stiftung. ISBN 978-3-86872-215-4.
- ^ Miller, David (1998). „Social Democracy” : Craig, Edward. Routledge Encyclopedia of Philosophy. 8. Routledge. ISBN 978-0-415-18713-8.
- ^ (2001). Political Ideology Today. Politics Today (2nd edition). Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6019-9.
- ^ Agrawal, S. P.; Aggarwal, J. C., ур. (1989). Nehru on Social Issues. New Delhi: Concept Publishing. ISBN 978-817022207-1.
- ^ Alpert, Michael. A New International History of the Spanish Civil War.
- ^ Bronner, Stephen Eric (1999). Ideas in Action: Political Tradition in the Twentieth Century. Oxford: Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 978-0-8476-9387-0.
- ^ Schorske, Carl E. (1993) [1955]. German Social Democracy, 1905–1917: The Development of the Great Schism. Harvard Historical Studies. 65. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-35125-7.
- ^ Hollander, Samuel (2011). Friedrich Engels and Marxian Political Economy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-76163-5.
- ^ Marx, Karl (1972). Padover, Saul K., The Karl Marx Library. Volume I: On Revolution. New York: McGraw-Hill.
- ^ Johnson, Elliott; Walker, David; Gray, Daniel (2014). Historical Dictionary of Marxism. Historical Dictionaries of Religions, Philosophies, and Movements. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-3798-8.
- ^ Blaazer, David (2002) [1992]. The Popular Front and the Progressive Tradition: Socialists, Liberals, and the Quest for Unity, 1884–1939. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-41383-1.
- ^ Understanding Social Democracy (PDF). What's Left of the Left: Liberalism and Social Democracy in a Globalized World. Cambridge, Massachusetts: Minda de Gunzburg Center for European Studies, Harvard University. Приступљено 29. 1. 2016.
- ^ Notermans, Ton (2000). Money, Markets, and the State: Social Democratic Economic Policies since 1918. Cambridge Studies in Comparative Politics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63339-0.
- ^ Brandal, Nik; Bratberg, Øivind; Thorsen, Dag Einar (2013). The Nordic Model of Social Democracy. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-01326-2.
- ^ а б Sejersted, Francis (2011). Adams, Madeleine B., ур. The Age of Social Democracy: Norway and Sweden in the Twentieth Century. Превод: Daly, Richard. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14774-1.
- ^ Berman, Sheri (1998). The Social Democratic Moment: Ideas and Politics in the Making of Interwar Europe. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-44261-0.
- ^ Aspalter, Christian (2001). Importance of Social Democratic Movements in Welfare Politics: With Special Reference to Germany, Austria and Sweden. Huntington, New York: Nova Science Publishers. ISBN 978-1-56072-975-4.
- ^ а б Badie, Bertrand; Berg-Schlosser, Dirk; Morlino, Leonardo, ур. (2011). „Social Democracy”. International Encyclopedia of Political Science. 8. Sage Publications. ISBN 978-1-4129-5963-6.
- ^ Thorsen, Dag Einar; Brandal, Nik; Bratberg, Øivind (2013). „Utopia Sustained: The Nordic Model of Social Democracy”. London: Fabian Society. Приступљено 2. 8. 2016.
- ^ Sachs, Jeffrey D. (2006). „The Social Welfare State, beyond Ideology”. Scientific American. св. 295 бр. 5. New York. стр. 42. ISSN 0036-8733. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 2. 8. 2016.
- ^ Upchurch, Martin; Taylor, Graham; Mathers, Andrew (2009). The Crisis of Social Democratic Trade Unionism in Western Europe: The Search for Alternatives. Contemporary Employment Relations. Farnham, England: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-7053-7.
- ^ Fitzpatrick, Tony (2003). After the New Social Democracy: Social Welfare for the Twenty-First Century. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-6477-7.
- ^ Bardhan, Pranab; Roemer, John E. (1992). „Market Socialism: A Case for Rejuvenation”. Journal of Economic Perspectives. 6 (3): 101—116. ISSN 0895-3309
- ^ Britain, Ian (2005) [1982]. Fabianism and Culture: A Study in British Socialism and the Arts, c. 1884–1918. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-02129-6.
- ^ Hinnfors, Jonas (2006). Reinterpreting Social Democracy: A History of Stability in the British Labour Party and Swedish Social Democratic Party. Critical Labour Movement Studies. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7362-5.
- ^ Janowsky, Oscar Isaiah (1959). Foundations of Israel: Emergence of a Welfare State. Princeton, New Jersey: Van Nostrand.
- ^ Meyer, Thomas; Hinchman, Lewis P. (2007). The Theory of Social Democracy. Cambridge, England: Polity Press. ISBN 978-0-7456-4113-3.
- ^ • Hoefer, Richard (2013). „Social Welfare Policy and Politics”. Colby, Ira C.; Dolmus, Catherine N.; Sowers, Karen M. Connecting Social Welfare Policy to Fields of Practice. Hoboken, New Jersey: John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-17700-6.
- ^ Jackson, Ben (2008). „Social Democracy”. Durlauf, Steven N.; Blume, Lawrence E. The New Palgrave Dictionary of Economics. 7 (2nd edition). Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-78676-5.
- ^ Ishay, Michelle R. (2008) [2005]. The History of Human Rights: From Ancient Times to the Globalization Era. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-25641-5.
- ^ Hudson, Kate (2012). The New European Left: A Socialism for the Twenty-First Century?. Basingstoke, England: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-24876-2.
- ^ Busky, Donald F. (2000). Democratic Socialism: A Global Survey. Westport, Connecticut: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-96886-1.
- ^ Harrington, Michael (2011) [1989]. Socialism: Past and Future. New York: Arcade Publishing. ISBN 978-1-61145-335-5.
- ^ Schweickart, David (2007). „Democratic Socialism”. Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G. Encyclopedia of Activism and Social Justice. 1. Thousand Oaks, California: Sage Publications. ISBN 978-1-4129-1812-1.
- ^ Tansey, Stephen D.; Jackson, Nigel (2008). Politics: The Basics. London: Routledge. ISBN 978-0-415-42244-4.
- ^ (2006). The Primacy of Politics: Social Democracy and the Making of Europe's Twentieth Century. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81799-8.
- ^ Evans, Bryan; Schmidt, Ingo, ур. (2012). Social Democracy After the Cold War. Edmonton, Alberta: Athabasca University Press. ISBN 978-1-926836-87-4.
- ^ Kenworthy, Lane (2014). Social Democratic America. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-932251-0.
- ^ Cronin, James E.; Ross, George W.; Shoch, James (2011). What's Left of the Left: Democrats and Social Democrats in Challenging Times. Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-5079-8.
- ^ Rubinstein, David (2006). The Labour Party and British Society: 1880–2005. Brighton, England: Sussex University Press. ISBN 978-1-84519-055-2.
- ^ Corfe, Robert (2010). The Future of Politics: With the Demise of the Left/Right Confrontational System. Bury St Edmunds, England: Arena Books. ISBN 978-1-906791-46-9.
- ^ Orlow, Dietrich (2000). Common Destiny: A Comparative History of the Dutch, French, and German Social Democratic Parties, 1945–1969. New York: Berghahn Books. ISBN 978-1-57181-185-1.
- ^ Edinger, Lewis Joachim (1956). German Exile Politics: The Social Democratic Executive Committee in the Nazi Era. Berkeley: University of California Press.
- ^ 'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King
- ^ Binns, Peter (1986). "State Capitalism".
- ^ Childs, David (2000). The Two Red Flags: European Social Democracy and Soviet Communism since 1945. London: Routledge. ISBN 978-0-415-22195-5.
- ^ Bogdanor, Vernon (1985). „The Social Democratic Party and the Alliance”. Ур.: Burch, Martin; Jaenicke, Douglas; Gardner, John. Three Political Systems: A Reader in British, Soviet and American Politics. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-1085-9.
- ^ Van Oudenaren, John (1991). Détente in Europe: The Soviet Union and the West since 1953. Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-1133-1.
- ^ Encyclopædia Britannica: Willy Brandt
- ^ Encyclopædia Britannica: Olaf Palme
- ^ „Mandela is 'greatest political hero'”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2007. г. Приступљено 09. 05. 2018.
Додатак
- Barbieri, Pierpaolo (25 April 2017). "The Death and Life of Social Democracy". Foreign Affairs.
- Anderson, Gary L.; Herr, Kathryn G.. Encyclopedia of Activism and Social Justice. SAGE Publications. 2007. ISBN 978-1412918121. стр. 448.
- Eatwell, Roger; Wright, Anthony (1 March 1999). Contemporary Political Ideologies: Second Edition. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0826451736. стр. 80.
- Curian, George Thomas; Alt, James E.; Chambers, Simone; Garrett, Geoffrey; Levi, Margaret; McClain, Paula D (12 October 2010). The Encyclopedia of Political Science Set. CQ Press. ISBN 978-1933116440. стр. 401.
- Sargent Tower, Lyman (2009). Contemporary Political Ideologies: A Comparative Analysis (14th ed.). Wadsworth Publishing.
- Draper, Hal (1966). "The Two Souls of Socialism". New Politics.
- Hain, Peter (1995). Ayes to the Left. Lawrence and Wishart.
- Bernstein, Eduard (1899). "Evolutionary Socialism". Marxists Internet Archive.
- Bevan, Aneurin (1952). In Place of Fear.
- Tarnoff, Ben (12 July 2017). "How social media saved socialism". The Guardian.
- Batson, Andrew (March 2017). "The State of the State Sector". Gavekal Dragonomics.
- Morley, James W. (1993). Driven by Growth: Political Change in the Asia-Pacific Region.
- Kerr, Roger (9 December 1999). "Optimism for the New Millennium".
- Jackson, Samuel (6 January 2012). "The failure of American political speech". The Economist.
- Zimmerman, Klaus (19 February 2010). "Social Democracy in America?". The Atlantic.
- Lerer, Lisa (16 July 2009). "Where's the outrage over AIG bonuses?". Politico.
- Powell, Michael (6 November 2006). "Exceedingly Social But Doesn't Like Parties". The Washington Post.
- Carlock, Greg; McElwee, Sean (18 September 2018). "Why the Best New Deal Is a Green New Deal". The Nation. ISSN 0027-8378.
- "Resolution: Recognizing the duty of the Federal Government to create a Green New Deal" (PDF). U.S. House of Representatives.
- Rizzo, Salvador (11 February 2019). "Fact Checker: What's actually in the 'Green New Deal' from Democrats?". The Washington Post.
- "An Open Call to All Progressive Forces". Progressive International. 30 November 2018.
- Engels, Friedrich (1885). England in 1845 and in 1885. Cited in Hollander 2011
- Luxemburg, Rosa. Reform or Revolution.
- Engels, Friedrich (2004). Collected Works, Volume 50. New York: International Publishers.
- Springer, Simon; Birch, Kean; MacLeavy, Julie, eds. (2016). The Handbook of Neoliberalism. Routledge. ISBN 978-1138844001.
- "Declaration of principles". Socialist International. 22 June 1989.
- Arora, N.D. (2010). Political Science for Civil Services Main Examination. Tata McGraw-Hill Education.
- Gregory, Paul; Stuart, Robert. Comparing Economic Systems in the Twenty-First. South-Western College Pub. 2003. ISBN 978-0-618-26181-9. стр. 152.
- Tom Angier (8 February 2017). "What French philosophy can tell us about the EU, nationhood, and the decline of social democracy".
- Jörg Michael Dostal (19 December 2016). "The Crisis of German Social Democracy Revisited". The Political Quarterly.
- Espen Goffeng (12 September 2017). "En venstreside på villspor".
- G. R. Searle (2004). A New England?: Peace and War, 1886–1918. ISBN 9780198207146.
- Lewis, Jane; Surender, Rebecca (2004). Welfare State Change: Towards a Third Way?. Oxford University Press.
- Gregoire, Carolyn (10 September 2013). "The Happiest Countries In The World". The Huffington Post.
- Conley, Julia (20 March 2019). "Social Democratic Nations Rank Happiest on Global Index (Again).". Common Dreams.
- Radcliff, Benjamin (25 September 2013). "Western nations with social safety net happier". CNN.
- "Hjalmar Branting: The Nobel Peace Prize 1921".
- "Encyclopædia Britannica: Wilhelm Liebknecht".
Спољашње везе
- Socialdemocrat.org Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2006)
- Radovi na temu budućnosti kanadske socijaldemokratije
- Socialdemocracia.org (na španskom)
- Canadian Encylopedia: Social democracy Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2011)
- Socijaldemokratija u nedovršenoj globalnoj revoluciji (engleski)
- Kriza Socijaldemokratije od Roze Luksemburg (engleski)
Novi Plamen - levi list koji iznosi i socijaldemokratske stavove