Извор странице Соната

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:

Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.

Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.

Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.

Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.

Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.

За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.

Можете да видите и копирате извор ове странице.

{|align="right" width=250px
|[[Image:Beethoven opus 101 manuscript.jpg|right|thumb|250px|[[Лудвиг ван Бетовен]]ов рукописни скеч за [[Piano Sonata No. 28 (Beethoven)|Клавирску сонату бр. 28]], покрет -{IV}- -{''Geschwind, doch nicht zu sehr und mit Entschlossenheit''}- ([[Tempo|алегро]]), у његовом рукопису. Овај комад је комплетиран 1816. године.]]
|-
|{{listen
 | filename     = Beethoven - Piano Sonata No. 28 in A Major, Op. 101 - I. Etwas lebhaft, und mit der innigsten Empfindung.ogg
 | title        = Бетовенова Клавирска соната бр. 28 у A молу, оп. 101, покрет -{I}-
 | description  =
 | format       =
 | filename2    = Beethoven - Piano Sonata No. 28 in A Major, Op. 101 - II. Lebhaft. Marschmäßig.ogg
 | title2       = Клавирска соната бр. 28 у A молу, оп. 101, покрет -{II}-
 | description2 =
 | format2      =
 | filename3    = Beethoven - Piano Sonata No. 28 in A Major, Op. 101 - III. Langsam und sehnsuchtsvoll and IV. Geschwind, doch nicht zu sehr und mit Entschlossenheit.ogg
 | title3       = Клавирска соната бр. 28 у A молу, оп. 101, покрет -{III}- и -{IV}-
 | description3 = Performed by Daniel Veesey. From [http://www.musopen.com/view.php?type=piece&id=292 Musopen.com].
 | format3      =
}}
|}

'''Соната''' (од {{јез-ита|sonare, suonare}}, свирати) или '''сонатни циклус''' је [[Композиција (музика)|музичка композиција]] коју чине три или четири [[став (музика)|става]].<ref name=":0">{{Cite book|last=Newman|first=William S.|url=https://archive.org/details/sonatainbaroquee0000newm_b8u3|title=The Sonata in the Baroque Era|publisher=Q. Q. Norton & Company|year=1983|isbn=0393952754|edition=Fourth}}</ref>{{Rp|page=17}} Први став је по правилу [[сонатни облик]], бржи по [[темпо|темпу]] и јачи по карактеру, док је други став по правилу лаганији и смиренијег је карактера. Последњи став сонатног циклуса по карактеру и темпу наликује првом, а у случају четвороставног сонатног облика трећи став је обично [[менует]] или [[скерцо]].

Соната је форма у којој се пишу дела за један или два [[музички инструменти|инструмента]] — најчешће [[клавир]] са још једним инструментом, дела за [[камерни састав|камерне саставе]] и [[simfonija|симфоније]]. Форма [[концерт]]а је такође слична форми сонатног циклуса. Оно на шта треба обратити пажњу је разлика између појмова ''сонатни циклус'', који представља цело музичко дело, и ''сонатни облик'', који представља први став сонатног циклуса.

Сонатни облик развијен је у касном [[18. век]]у у [[Средња Европа|средњој Европи]], а темељи се на обимном плану који укључује модулацију или промену кључа, далеко од главног кључа на којем је дело засновано.<ref name="cp"/>

== Главни делови сонате ==

=== Експозиција ===
Излагање почиње с препознатљивом темом у главном (тоник) [[Кључ (музика)|кључу]]. Одмах након увођења ова тема се често понавља и то у разним облицима, или уступа место новом материјалу који звучи попут прелазне теме. То кулминира у каденци у новом кључу, обично у доминантном или релативном дуру (у случају сонате у молу). Нови материјал супротног карактера је уведен у овом другом кључу. Мала „-{codetta}-” доводи излагање до краја с аутентичном каденцом у кључу из другог другог дела музичког материјала.

Будући да се драма налази у самој основи сонатног облика, има толико варијација на ову основну тему као што постоје варијације на тему у класичној литератури. У  Бетовеновом сонатном облику, на пример, друго подручје је често представљено у недоминантном кључу, а његова „Валдстајн” соната (оп. 53) је један познати пример. Такође, у многим Хајдновим сонатним облицима, попут клавирске сонате у Ес-дуру, подручје у другом кључу садржи тачно исту тему са почетка сонате, али приказане у другом облику. Оно што је битно у експозицији је промена (модулација) у други кључ, јака каденца у том кључу, и супротност у карактеру музике између ова два кључна подручја постигнутих разним средствима. Ова битна разлика између кључа и материјала код сонатног облика је исто што и сукоб у књижевности.<ref name="cp"/>

=== Развој ===

Развојни део сонате има тенденцију да је најнестабилнији део при компоновању сонате. Хармонијски музика наставља кроз много различитих кључева, од којих су неки поприлично удаљени. Тематски, ово поглавље такође има тенденцију ка нестабилности: разбијајући материјал представљен у експозицији, те свијајући га у саставне мотиве, а у суштини то је представљање познатог материјала на нове начине.

На крају развојне секције у сона��и, хармонијска и тематска нестабилност почиње се нормализовати кроз повратак на главну тему у главном кључу који је већ спреман. То може довести до драматичног доласка (тако типичног код Бетовена), или једноставно попуштањем напетости и њежног преласка на нову тему (карактеристика Мозарта), или завршити са духовитом паузом (врло често код Хајдна).<ref name="cp"/>

=== Рекапитулација ===

Овај део сонате следи практично исту структуру као и излагање (експозиција), с главном разликом да је сав материјал из експозиције представљен у главном кључу. То захтева прелазни материјал који ће се преписивати на начин да га спречава од промене у другом кључу, а то је обично главни извор интереса у овом делу сонате који би иначе остао без свог врхунца.<ref name="cp"/>

== Историја ==
[[File:Archive-ugent-be-0B4371EA-DD2B-11E1-8693-E85B8375B242 DS-5 (cropped).jpg|thumb|upright=1.4|Појединачни нотни записи сонате, писанi у периоду барока.<ref>{{Cite web|title=Sonata|url=https://lib.ugent.be/viewer/archive.ugent.be:0B4371EA-DD2B-11E1-8693-E85B8375B242#?c=&m=&s=&cv=1&xywh=0,-1012,11855,6619|access-date=2020-08-27|website=lib.ugent.be}}</ref>]]

Данашње значење појма сонате се усталило у другој половини [[18. век]]а, у време [[бечки класичари|бечких класичара]]. Пре тога је назив соната важио за композицију за [[гудачки инструменти|гудачке]] или [[дувачки инструменти|дувачке инструменте]], без обзира на облик, а прве „сонате“ су забележене још око [[1600]]. године.

Соната у свим својим појавним облицима има корене који иду уназад давно пре прве употребе њеног стварног имена. Њени крајњи извори су у коралној полифонији из касне [[Ренесанса|ренесансе]] (музика има неколико једнаких мелодијских линија, или гласова). То је у то време имало утицаја на оба литургијска и световна извора, заснованих на древном систему тонова или начина грегоријанског певања, и имало је утицаја на средњовековну [[Европа|европску]] народну музику. Ове две линије су се непрестано испреплитале. Популарне песме, на пример, кориштене су код народних маса и код других верских композиција из 15. до почетка [[17. век]]а. Духовни и световних елементи утицали су на развој обе сонате и партите(свите) у време [[барок]]а.
<ref name="britann"/>

=== Рани развој у Италији ===
Специфичне музичке процедуре које ће на крају бити обележја сонате почеле су се јасно појављивати у делима венецијанских мајстора с краја [[16. век]]а, посебно код [[Andrea Gabrieli|Андреје Габриелија]] (око [[1520]]-[[1586]]) и [[Ђовани Габријели|Ђованија Габријелија]] ([[1556]]-[[1612]]). Ови композитори су направили инструментална музичка дела у кратким деловима са супротностима у темпу, а то је нацрт који представља почетак поделе на ставке касније сонате. Овај приступ се не налази само у делима под називом „соната”, као што су Ђовани Габријелијева -{''Sonata Pian 'e forte''}- (Мека и гласна соната) из [[1597]], што је био један од првих радова са наведеним детаљима у инструментацији. Инструменталне фантазије и канцоне су инструментални облик који потиче из [[Шансона|шансоне]] или секуларне [[Француска|француске]] песме за забаву, а приказује сличан пресек структуре. Као ране сонате, често су биле контрапунктне (тј. компоноване у контрапункту уз испреплитање мелодијских линија у различитим гласовима, или деловима). У овој фази сонате, фантасије и [[канцона|канцоне]] се често не разликују једна од друге.

У 17. веку жичани инструменти су засенили дувачке инструменте, и одиграли су барем једнако важну улогу у сонатама и канцонама компонованим од оба Габриелија за простране галерије у Марковој катедрали у Венецији. [[Клаудио Монтеверди]] ([[1567]]-[[1643]]) посветио је више  своје [[Енергија|енергије]] на глас него на инструменталну композицију. Развој инструменталног писања и инструменталних музичких облика је прелазио на све више и више виртуозних виолиниста. Један од њих био је Карло Фарина (прославио се [[1630]]), који је провео део живота у служби на двору у [[Дрезден]]у, а ту је [[1626]]. објавио низ соната. Међутим, главни лик у овој раној школи виолиниста-композитора био је [[Арканђело Корели]] ([[1653]]-[[1713]]), чије ће објављене сонате, с почетка [[1681]], заокружити италијански рад на развоју сонате до данас.

Осим њиховог утицаја на развој виолинске технике, утицај се огледао и у делима каснијих виолиниста-композитора [[Ђузепе Торели]]ja ([[1658]]-[[1709]]), [[Antonio Vivaldi|Антонија Вивалдиja]] ([[1678]]-[[1741]]), [[Francesco Maria Veracini|Франческа Марија Верачинија]] ([[1690]]-[[1750]]), [[Giuseppe Tartini|Ђузепеа Тартинија]] ([[1692]]-[[1770]]), и [[Пјетро Локатели|Пјетра Локателија]] ([[1695]]-[[1764]]). Корелијеве сонате су важне због начина на који се појашњава и помаже у дефинисању два правца којим ће се соната развијати. У овом тренутку постојале су соната да чиеса, или црквена соната, и соната да камера, или камерна соната, настале као допунске, али из различитих линија развоја.

Црквена соната обично се састоји од четири ставка у низу: споро-брзо-споро-брзо. Први ставак је обично бржи и тежи да буде у лабавом стилу [[Фуга (музика)|фуге]] (користећи контрапункталну мелодичну имитацију), и на тај начин најјасније одражавајући соната корене у фантасији и канцони. Последњи ставак, с друге стране, је једноставнији и лакши, често се разликујући од плесног стила типичног за камерну сонату, само у томе да се њени делови не понављају.

Корелијева важност је колико историјска толико и музичка. Можда је зато након њега следила снажна линија италијанских композитора виолинске музике. Њему се обично даје као главна заслуга развој сонатног стила у касном 17. веку. Међутим, његов несумњиво велики допринос не треба да одврати пажњу од једнако важног посла који је обављен у исто време изван Италије.<ref name="britann"/>

=== Рани развој изван Италије ===
У Француској [[Жан-Батист Лили]] је имао уносан [[монопол]] на краљевском двору и огромну популарност спектакуларних [[балет]]а користио као дворску забаву, предвођених кроз [[Франçоис Цоуперин|Франсоу Купрена]] ([[1668]]-[[1733]]), усредсређујући се ка мањим плесним облицима који су постојали у балету и дворском друштвеном плесу. Ова усредсређеност је дала Француској школи њену надмоћност кроз извођење и утицај на плесну свиту из [[18. век]]а. Французи презаузети са плесном музиком, имали су мало утицаја на развој црквене сонате (-{''sonata da Chiesa''}-). У [[Немачка|Немачкој]], где је [[1619]]. Михаел Преториус ([[1571]]-[[1621]]) објавио неке од најранијих соната. То су сонате које су се развиле из првобитно блиског односа са свитом у више амбициозан спој. Како се соната развијала, она укључивала је комбинацију више музичких делова налик на свиту и структуру камерне сонате уз контрапунктску израду и емоционални интензитет италијанског облика црквене сонате.

Један од првих сарадника на овом развоју италијанског утицаја је био [[Аустрија|аустријски]] композитор [[Johann Heinrich Schmelzer|Јохан Хајнрих Шмелзер]] ([[1623]]-[[1680]]). У [[Нирнберг]]у [[1659]]. он је објавио збирку трио соната за жичане инструменте, следећи [[1662]]. са збирком за мешовити оркестар жичаних инструмената и дувачких инструмената, те [[1664]]. с оним што је можда била прва збирка соната за виолину без пратње. Немачки композитор [[Johann Rosenmüller|Јохан Розенмилер]] ([[1620]]-[[1684]]) провео је неколико година у Италији, а његова „-{Sonate da kamera cioè sinfonie}-” објављена у [[Венеција|Венецији]] [[1667]]. су у суштини плесне композиције. Након 12 година, у Нирнбергу, објавио је низ соната у два, три, четири и пет делова који јасно показује немачки тренд ка апстрактнијој музичкој структури и изражајног контрапункта. Током тог раздобља чак и дела с плесним насловима почела су да губе свој плесни карактер и постају композиције само за слушање.

== Референце ==
{{reflist|refs=
*<ref name="cp">{{cite web |url= http://www.conservapedia.com/Sonata_form |title= Sonata form}}</ref>
*<ref name="britann">{{cite web |url= http://www.britannica.com/EBchecked/topic/554229/sonata/27496/History-of-the-sonata |title= Sonata}}</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Mangsen, Irving, Rink, and Griffiths|2001}}|reference=Mangsen, Sandra, John Irving, John Rink, and Paul Griffiths. 2001. "Sonata". ''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', second edition, edited by [[Stanley Sadie]] and [[John Tyrrell (professor of music)|John Tyrrell]]. London: Macmillan Publishers.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Newman|1958}}|reference=[[Ernest Newman|Newman, Ernest]]. 1958. ''[https://archive.org/details/moreessaysfromth011270mbp More Essays from the World of Music: Essays from the London Sunday Times]'', selected by Felix Aprahamian. London: John Calder; New York: Coward-McCann, Inc.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Newman|1966}}|reference=[[William S. Newman|Newman, William S]]. 1966. ''The Sonata in the Baroque Era'', revised ed. Chapel Hill: The University of North Carolina Press. LCCN 66-19475.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Newman|1972a}}|reference=Newman, William S. 1972a. ''The Sonata in the Baroque Era'', third edition. A History of the Sonata Idea 1. New York: W. W. Norton. {{ISBN|0-393-00622-0}}.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Newman|1972b}}|reference=Newman, William S. 1972b. ''The Sonata in the Classic Era: The Second Volume of a History of the Sonata Idea'', second edition. A History of the Sonata Idea 2; The Norton Library N623. New York: W. W. Norton. {{ISBN|0-393-00623-9}}.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Newman|1983a}}|reference=Newman, William S. 1983a. ''The Sonata in the Baroque Era'', fourth edition. A History of the Sonata Idea 1. New York: W. W. Norton.  {{ISBN|0-393-95275-4}}.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Newman|1983b}}|reference=Newman, William S. 1983b. ''The Sonata in the Classic Era'', third edition. A History of the Sonata Idea 2. New York: W. W. Norton.  {{ISBN|0-393-95286-X}}.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Newman|1983c}}|reference=Newman, William S. 1983c. ''The Sonata since Beethoven'', third edition. A History of the Sonata Idea 3. New York: W. W. Norton.  {{ISBN|0-393-95290-8}}.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Newman|1988}}|reference=Newman, William S. 1988. ''Beethoven on Beethoven: Playing His Piano Music His Way''. New York: W. W. Norton. {{ISBN|0-393-02538-1}} (cloth) {{ISBN|0-393-30719-0}} (pbk).}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Rosen|1988}}|reference=[[Charles Rosen|Rosen, Charles]]. 1988. ''Sonata Forms'', revised edition. New York: W. W. Norton.  {{ISBN|0-393-02658-2}}.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Rosen|1995}}|reference=Rosen, Charles. 1995. ''The Romantic Generation''. Cambridge: Harvard University Press. {{ISBN|0-674-77933-9}} (pbk).}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Rosen|1997}}|reference=Rosen, Charles. 1997. ''[[The Classical Style|The Classical Style: Haydn, Mozart, Beethoven]]'', expanded edition, with CD recording. New York: W. W. Norton. {{ISBN|0-393-31712-9}}.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Sadie|1988}}|reference=[[Stanley Sadie|Sadie, Stanley]] (ed). 1988. ''The Grove Concise Dictionary of Music''. London: Macmillan Publishers. {{ISBN|0-333-43236-3}} (cloth); {{ISBN|0-393-02620-5}} (pbk).}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Salzer|n.d.}}|reference=[[Felix Salzer|Salzer, Felix]] ''Structural Hearing: Tonal Coherence in Music''. 2 vols. New York: Dover Publications.}}{{Full|date=September 2014}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Schenker|1979}}|reference=[[Heinrich Schenker|Schenker, Heinrich]]. 1979. ''Free Composition (Der freie Satz): Volume III of New Musical Theories and Fantasies'', edited by [[Oswald Jonas]], translated by Ernst Oster. 2 vols. New York: Longman. {{ISBN|0-582-28073-7}}.}}
* {{wikicite|ref={{harvid|Schoenberg|1966}}|reference=[[Arnold Schoenberg|Schoenberg, Arnold]]. 1966. ''Harmonielehre'', 7th edition. Vienna: Universal-Edition. {{ISBN|3-7024-0029-X}}.}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Sonatas}}
* -{[http://www.youtube.com/watch?v=g8SaG_pW4f4 ''Prokofiev's sonata'']}-
* -{[http://www.youtube.com/watch?v=4g4eEIpKW34 ''Handel's sonata'']}- 
* -{[http://www.youtube.com/watch?v=JcUh-ggBfzI ''Mozart's sonata'']}- 

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Музички облици]]

Шаблони који се користе на овој страници:

Шаблон:Category handler (уреди)
Шаблон:Citation/styles.css (уреди)
Шаблон:Cite book (уреди)
Шаблон:Cite web (уреди)
Шаблон:CleanWikidata (уреди)
Шаблон:Commons (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Commonscat (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Delink (уреди)
Шаблон:Fix (уреди)
Шаблон:Fix/category (уреди)
Шаблон:Full (уреди)
Шаблон:Harvid (уреди)
Шаблон:Hlist/styles.css (уреди)
Шаблон:ISBN (уреди)
Шаблон:Lang (уреди)
Шаблон:Listen (уреди)
Шаблон:MONTHNAME (уреди)
Шаблон:MONTHNUMBER (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:PAGENAMEBASE (уреди)
Шаблон:Plainlist/styles.css (уреди)
Шаблон:Reflist (извор) (заштићено)
Шаблон:Replace (уреди)
Шаблон:Rp (уреди)
Шаблон:SfnRef (уреди)
Шаблон:Side box (уреди)
Шаблон:Sister project (уреди)
Шаблон:Title year (уреди)
Шаблон:Tooltip (уреди)
Шаблон:Tooltip/styles.css (уреди)
Шаблон:Trim (уреди)
Шаблон:Wikicite (уреди)
Шаблон:Yesno (уреди)
Шаблон:Yesno-no (уреди)
Шаблон:Yesno-yes (уреди)
Шаблон:Јез (извор) (заштићено)
Шаблон:Јез-ита (уреди)
Шаблон:Јез-итал (уреди)
Шаблон:БРОЈМЕСЕЦА (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:ДаНе (уреди)
Шаблон:ДаНе-да (уреди)
Шаблон:ДаНе-не (уреди)
Шаблон:Замени (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Категорија на Остави (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Ка��егорија на Остави/праћење (уреди)
Шаблон:Литература (уреди)
Шаблон:Литература крај (уреди)
Шаблон:НАЗИВМЕСЕЦА (уреди)
Шаблон:Нормативна контрола (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Потребан је пун цитат (уреди)
Шаблон:Референце крај (уреди)
Шаблон:Референце почетак (уреди)
Шаблон:Референце почетак/styles.css (уреди)
Шаблон:Слушајте (уреди)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control (уреди)
Модул:Authority control/config (уреди)
Модул:Category handler (извор) (полузаштићено)
Модул:Category handler/blacklist (уреди)
Модул:Category handler/config (уреди)
Модул:Category handler/data (уреди)
Модул:Category handler/shared (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Check isxn (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Delink (уреди)
Модул:EditAtWikidata (уреди)
Модул:File link (уреди)
Модул:Jezik (уреди)
Модул:Jezik/podaci (извор) (полузаштићено)
Модул:Konverzija (уреди)
Модул:Lang (уреди)
Модул:Lang/ISO 639 synonyms (уреди)
Модул:Lang/data (уреди)
Модул:Language/data/ISO 639-3 (уреди)
Модул:Language/data/iana languages (уреди)
Модул:Language/data/iana regions (уреди)
Модул:Language/data/iana scripts (уреди)
Модул:Language/data/iana suppressed scripts (уреди)
Модул:Language/data/iana variants (уреди)
Модул:Language/data/wp languages (уреди)
Модул:Language/name/data (уреди)
Модул:Listen/styles.css (уреди)
Модул:Namespace detect/config (уреди)
Модул:Namespace detect/data (уреди)
Модул:Navbar (уреди)
Модул:Navbar/configuration (уреди)
Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)
Модул:Navbox/configuration (уреди)
Модул:Navbox/styles.css (уреди)
Модул:No globals (уреди)
Модул:Side box (уреди)
Модул:Side box/styles.css (уреди)
Модул:String (извор) (заштићено)
Модул:Table (уреди)
Модул:TableTools (извор) (полузаштићено)
Модул:Unicode data (уреди)
Модул:Unicode data/scripts (уреди)
Модул:Unsubst (уреди)
Модул:WikidataCommonscat (уреди)
Модул:Yesno (извор) (полузаштићено)
Модул:Слушајте (уреди)

Назад на страницу Соната.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Соната”