Извор странице Скопље

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:

Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.

Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.

Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.

Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.

Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.

За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.

Можете да видите и копирате извор ове странице.

{{Град у Северној Македонији
| назив = Скопље
| изворни_назив = {{native name|mk|Скопје}}
| слика = {{multiple image
| border = infobox
| perrow = 1/3/2/1
| total_width = 290
| align = center
| caption_align = center
| image1 = Skopje view from Kale 3.jpg
| caption1                 = Поглед на Скопље
| image2 = Arheo Museum of Macedonia (13).JPG
| caption2                 = Археолошки музеј
| image3 = Skopje - Warrior on a Horse (9451253725).jpg
| caption3                 = Трг Македонија
| image4 = Tower from the Skopje Fortress.JPG
| caption4                = [[Скопско кале]]
| image5                   = Porta Macedonia, Skopie, Macedonia del Norte, 2014-04-16, DD 105.jpg
| caption5                 = [[Капија Македонија]]
| image6 =     Church of St. Clement of Ohrid Skopje.jpg
| caption6                 = [[Црква Светог Климента Охридског у Скопљу|Црква Светог Климента Охридског]]
| image7 = Stone Bridge Panorama (41441871740).jpg
| caption7                 =  [[Душанов мост]]
}}
| опис_слике = 
| градска_застава = Flag of City of Skopje.svg
| грб = Coat of arms of Skopje.svg
| опис_грба = [[Грб Скопља]]
| град = [[Град Скопље|Скопље]]
| оснивање = 
| градоначелник = [[Данела Арсовска]]
| странка = [[Независни (политика)|Независни]]
| површина = 571.46 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| надморска_висина = 240
| становништво = 526502
| година_становништво = 2021
| извор_становништво =<ref name="popis2021">{{Cite web |date=30. 3. 2022. |title=Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Северна Македонија, 2021 - прв сет на податоци, 2021 |url=https://www.stat.gov.mk/PrikaziSoopstenie.aspx?rbrtxt=146 |access-date=4. 9. 2023. |website=www.stat.gov.mk |publisher=Државни завод за статистику Републике Северне Македоније}}</ref>
| гшир = 41.99812
| гдуж = 21.43580
| поштански_код = 1000
| позивни_број = 02
| регистарска_ознака = -{SK}-
| веб-страна  = {{URL|skopje.gov.mk}}
}}

'''Скопље''' ({{јез-мк|Скопје}} {{IPA-mk|ˈskɔpjɛ||Mk-Skopje.ogg}}) јесте [[главни град|главни]] и највећи [[град]] [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. Град је политичко, културно, привредно и академско средиште земље.

Скопље има веома значајан географски положај; лежи на обалама [[Вардар]]а ниже његових става с [[Треска (река)|Треском]] и [[Лепенац|Лепенцом]], у сјеверозападном крају плодног и пространог [[Скопско поље|Скопског поља]], а има богато залеђе и у околним областима; налази се у средишњој области и у самом језгру [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] на главној трансбалканској, моравско-вардарској саобраћајној артерији, с којом се ту укрштају и друге уздужне и попречне комуникације.

Стога је Скопљу од природе одређена улога великог културног, привредног и политичког средишта.<ref>[[Народна енциклопедија]] (1925). књига 4. страница 126.</ref>

Скопље има велики значај за [[срби у Северној Македонији|српску заједницу у Северној Македонији]] (око ⅓ укупног броја [[Срби|Срба]] у [[Северна Македонија|Северној Македонији]]). [[Срби]] чине мањину у граду, која је по степену образовања и градском животу много битније спрам удела у градском становништву.

== Име ==
Садашњи назив града потиче од назива ''[[Скупи]]'', који је било [[Краљевина Дарданија|дарданско]] насеље (касније [[римске колоније|римска колонија]]) које се налазило у близини, а које је изведено из грчког ''Скупе'' ({{јез-грч|Σκοῦποι}}).{{sfn|Smith|1854|p=663}}

Након [[антика|антике]], Скупи заузимају разни народи и име је неколико пута превођено на неколико језика. С тим је Скупи на бугарском постао ''Скопије'' ({{јез-буг|Скопие}}),<ref name="history">{{cite web|url=http://www.skopje.gov.mk/EN/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=46|title=History|year=2009|publisher=City of Skopje|accessdate=26. 2. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20090512232543/http://www.skopje.gov.mk/EN/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=46|archive-date=12. 05. 2009|url-status=dead}}</ref> а касније на турском ''Ускуб'' ({{јез-тур|Üsküb}}). Овај назив је на [[Западни свет|Западу]] прихваћен као ''Ускуб'' (''-{Uskub}-'') или ''Ускуп'' (''-{Uskup}-''), а називи су коришћен све до [[1912|1912.]] године. У неким западним изворима наводе се и облик ''Скопија'' (''-{Scopia}-'' или ''-{Skopia}-'').<ref name="britannica">{{Cite book|title=Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information|volume=27|publisher=Hugh Chisholm, University Press|year=1911}}</ref>

[[Датотека:Skoplje 1912.jpg|мини|десно|Скидање табле са турским називом града и постављење назива ''Скопље'', послије српског ослобођења 1912. године]]

Када је [[Краљевина Србија]] 1912. године ослободила подручје [[Вардарска Македонија|Вардарске Македоније]], град је званично постао ''Скопље'' и овај назив су прихватили бројни језици. Послe завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]] поред назива ''Скопље'', други службени назив био је ''Скопје'' ({{јез-мак|Скопје}}), на стандардном македонском језику који је поред српскохрватског био службени језик [[Социјалистичка Република Македонија|Социјалистичке Републике Македоније]]. На албанском језику град се зове ''Шкуп'' ({{јез-алб|Shkup}}) или ''Шкупи'' ({{јез-алб|Shkupi}}), а на ромском ''Скопије'' ({{јез-ромс|Skopiye}}).{{sfn|Herold|Langer|Lechler|2010|p=29}}

== Географија ==
Скопље се налази на 21° 26' источне и 42° северне [[Географска ширина|географске ширине]], у средишњем делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]].

У односу на Скопље се околни важни градови се налазе на раздаљини од:
* '''[[Београд]]''' — 430 km северно,
* '''[[Софија]]''' — 220 km североисточно,
* '''[[Атина]]''' — 700 km јужно,
* '''[[Тирана]]''' — 310 km југозападно,
* '''[[Ниш]]''' — 210 km северно,
* '''[[Солун]]''' — 230 km јужно.

У оквиру [[Северна Македонија|Северне Македоније]] Скопље се налази у северном делу.

=== Рељеф ===
Скопље је положено у истоименој [[Скопско поље|Скопској котлини]]. Дата област је позната и као [[Скопско поље]], као синоним за добро обрађено, пољопривредно подручје. Скопска котлина је са севера затворена [[Скопска Црна Гора|Скопском црном гором]], а са југа планином [[Водно (планина)|Водно]].

[[Надморска висина]] у његовом језгру износи 240 m, али се ободни квартови налазе и на преко 400 m.

Град се простире се на 1818 km² а само изграђено градско подручје захвата 225 km².

'''Скопски земљотреси''':
Скопље је положено на изразито [[трусно подручје|трусном подручју]] и град има дугу историју [[земљотрес]]а:
* Први пут град погађа земљотрес [[28. април]]а [[518]]. године.
* [[1555]]. године град поново погађа разорни земљотрес, али он убрзо бива обновљен и постаје главно војно упориште турске војске.

У [[16. век]]у и [[17. век]]у Скопље постаје највећи и најбогатији град у европском делу [[Османско царство|Османског царства]].
* Дана [[26. јул|26. јула]] [[1963|1963.]] године [[Zemljotres u Skoplju 1963.|град погађа земљотрес]] од 9 степени [[Меркалијева скала|Меркалијеве скале]].
{{clear}}

=== Клима ===
[[Клима]] у граду је [[умереноконтинентална клима|умерено континентална]] са знатним утицајем оближњег [[Егејско море|Егејског мора]]. Климу Скопља одликује средња годишња температура око 12,4&nbsp;°C. Лета су дуга, сува и врела, а зиме хладне и са много [[Магла|магловитих]] дана.

<div style="float:center;width:780px">
{{Клима града
| Град_генитив=Скопља
| Извор=[http://www.worldweather.org/090/c00199.htm worldweather.org]
| Јан_ср= | Јан_ср_пад=36
| Феб_ср= | Феб_ср_пад=36
| Мар_ср= | Мар_ср_пад=40
| Апр_ср= | Апр_ср_пад=40
| Мај_ср= | Мај_ср_пад=60
| Јун_ср= | Јун_ср_пад=46
| Јул_ср= | Јул_ср_пад=34
| Авг_ср= | Авг_ср_пад=27
| Сеп_ср= | Сеп_ср_пад=36
| Окт_ср= | Окт_ср_пад=42
| Нов_ср= | Нов_ср_пад=56
| Дец_ср= | Дец_ср_пад=51
| Год_ср= | Год_ср_пад=504
| Јан_ср_мин=-3.6 | Јан_ср_макс=4.0
| Феб_ср_мин=-1.3 | Феб_ср_макс=8.4
| Мар_ср_мин=1.9 | Мар_ср_макс=13.6
| Апр_ср_мин=5.4 | Апр_ср_макс=18.6
| Мај_ср_мин=10.0 | Мај_ср_макс=23.9
| Јун_ср_мин=13.0 | Јун_ср_макс=27.4
| Јул_ср_мин=14.8 | Јул_ср_макс=29.8
| Авг_ср_мин=14.6 | Авг_ср_макс=30.0
| Сеп_ср_мин=11.4 | Сеп_ср_макс=26.1
| Окт_ср_мин=6.3 | Окт_ср_макс=19.5
| Нов_ср_мин=1.4 | Нов_ср_макс=11.2
| Дец_ср_мин=-2.2 | Дец_ср_макс=5.3
| Год_ср_мин=6.0 | Год_ср_макс=18.2
| Јан_а_макс=18.7      	   | Јан_а_мин=-25.6
| Феб_а_макс=24.2      	   | Феб_а_мин=-21.8
| Мар_а_макс=28.8     	   | Мар_а_мин=-10.8
| Апр_а_макс=32.4      	   | Апр_а_мин=-5.8
| Мај_а_макс=35.2      	   | Мај_а_мин=-1
| Јун_а_макс=41.1        	   | Јун_а_мин=3
| Јул_а_макс=42.8        	   | Јул_а_мин=7
| Авг_а_макс=43.2      	   | Авг_а_мин=7
| Сеп_а_макс=37      	   | Сеп_а_мин=-2
| Окт_а_макс=33      	   | Окт_а_мин=-6.4
| Нов_а_макс=28.2        	   | Нов_а_мин=-12.2
| Дец_а_макс=22.1     	   | Дец_а_мин=-22.9
| Год_а_макс=43.2     	   | Год_а_мин=-25.6
}}
</div>

=== Воде ===
[[Датотека:Skopjeview.jpg|мини|десно|300п|Река Вардар у Скопљу]]

Кроз Скопље протиче [[река]] [[Вардар]] средњим делом свог тока. Проток Вардара у Скопљу је скоро исти као и на његовој [[Rečna delta|делти]] код [[Солун]]а. [[Долина]] Вардара је равна и подложна [[Поплава|поплавама]], па њена непосредна околина није много развијена. У Скопљу Вардар прави неколико већих [[Меандар|меандра]], а преко њега прелази неколико [[Мост|мостова]]. У Вардар се код Скопља улива неколико река. Најдужа од њих је [[Треска (река)|Треска]], дуга око 130 km. Друге реке су [[Лепенац]], [[Пчиња]], [[Кадина река]], [[Маркова река]] и [[Патишка]], које су све краће од 70 km.<ref name="skopje.gov.mk" />

Скопље има у својој близини два вештачка језера, [[Језеро Матка|Матку]] и [[Треска (језеро)|Треску]], у које се улива истоимена река и налазе се на само неколико километара од центра града.

== Историја ==
[[Датотека:Skopje Fortress.png|мини|десно|240п|[[Скопско кале]] (тлоцрт старе тврђаве)]]

Скопље је било познато већ у [[Антика|античко]] доба, а претпоставља се да су га основали [[Дарданци]] у [[3. век п. н. е.|3. веку п. н.е.]]. Након [[Римско царство|римског]] освајања град је назван ''[[Скупи]]'' ({{јез-лат|Scupi}}). Првобитно се налазио у саставу римске провинције [[Мезија|Мезије]], односно [[Горња Мезија|Горње Мезије]], а након њене поделе крајем [[3. век]]а постао је главни град римске провинције [[Дарданија (римска провинција)|Дарданије]]. Током целокупног античког периода, град никада није био део античке (хеленистичке, а потом римске) [[Македонија (област)|Македоније]]. Град је страдао у земљотресу [[518]]. године, а поново је страдао крајем 6. и почетком 7. века у време најезде Авара и досељавања Словена.{{sfn|Papazoglu|1969|p=}}{{sfn|Papazoglu|1978|p=}}{{sfn|Петровић|2007|p=}}{{sfn|Petrović|2007|p=7-23}}

Током 6. и 7. века, на ширем простору око Скопља настанили су се [[Срби]] и [[Словенска племена у Македонији|друга словенска племена]]. Крајем 9. и почетком 10. века, долази до ширења [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]] према скопској области, која је потом потпала под византијску власт (971—976), а затим под власт [[Самуилово царство|Самуиловог царства]] (976-1018). Потом је уследио нови период византијске власти током 11. и 12. века. Српски велики жупан [[Вукан (велики жупан)|Вукан]] је крајем 11. века, у време током српско-византијских ратова продирао све до Скопља. У 12. веку арабљански географ Идризи записује да је "Искафија знатан град, дан хода удаљен од Болога (Полога - Тетова)". 

Српски велики жупан [[Стефан Немања]] накратко је заузео Скопље током својих похода против Византије између 1183. и 1190. године.{{sfn|Калић|Радошевић-Максимовић|1971|p=156}} Иак�� је царска власт у граду обновљена, након пропасти [[Византијско царство|Византије]] (1204) Скопље је потпало под власт крсташке [[Солунска краљевина|Солунске краљевине]], а потом и грчког [[Солунско царство|Солунског царства]], да би га након 1230. године запосела [[Друго бугарско царство|Бугарска]]. Средином 13. века град је враћен под византијску власт. Од [[1282]]. године Скопље поново улази у састав [[краљевина Србија у средњем веку|српске државе]], а од [[1346]]. године је и престоница [[Српско царство|Српског царства]]. У њему је краљ [[Стефан Душан|Душан]] крунисан за цара [[16. април]]а [[1346]]. године у присуству српског патријарха [[Свети Јоаникије II|Јоаникија II]]. Цар Душан га назива "Славни и частни град Скопије царски."

Турци су га [[1392]]. године преоели од Срба и дали му назив на [[Турски језик|турском]], ''Üsküb'' или ''Uskup'', за време петстогодишње османске владавине. Он је постао војно средиште одакле су Турци вршили инвазију на друге српске земље. А у 15. веку био је на гласу као "најобилнији робовски трг", у којем су се два роба могла добити за пар чизама. Године 1438. српски летописац је записао "Изгоре Скопје и у њему много душа сагоре". Турци су расељавали Србе даље на југ, у доњу Албанију, и рушили православне цркве, као по запису из 1535. године "Расипаше цркве у Стопи". 

Ипак упркос свему Скопље је у 15. веку велика и напредна варош. Године 1502. путописац Феликс Петанчић га назива главним градом Дарданије. Путописац Канеј пише 1573. године о "развалинама старог града са православном црквом." Други посетиоци помињу вредне пажње: сахат-кулу, мост на Вардару са 13 лукова, много џамија, амама, караван-сераја, безистан, лепа шеталишта, покривену чаршију... Страдало је Скопље од "труса" (потреса) 1555. године, па 1594. године "Изгоре Скопље". Доктор Браун је 1669. године приметио да у Скопљу има чак 700 кожара, који израђују извртан кордован. Град је познат по развијеној трговини кожама, вуном, воском и вином. У 16. веку то је богата трговачка варош у којој постоји колонија Дубровчана. Ови су закупили много винограда, које обрађују јефтино купљени робови.<ref>"Дело", Београд 1914. године</ref> 
Скопље је у [[османско царство|турско доба]] било главни град [[Косовски вилајет|Косовског вилајета]] (округа).

Турски писац [[Дилџер Зеде]] је посетио град у [[17. век]]у, и написао: „Дуго сам путовао преко те земље [[Румелија|Румелије]] и видео сам доста лепих градова и био сам запањен Алаховим благословима, али ниједан ме није надахнуо и обрадовао толико као небески град Скопље кроз који протиче река [[Вардар]]“.

[[Датотека:Grbot na Skopje, od vreme na Kralstvoto Yugoslavia.jpg|мини|десно|240п|Грб Скопља за вријеме Краљевине Југославије]]

Ефендија Евлија Челебија је у 17. веку, пред његову катастрофу дао најлепши опис града, који се раширио по зеленој, убавој и широкој равници. Имало је тада 70 мала, са 2150 дућана, 10.060 кућа, на један или два спрата, од којих неке камене и лепе, и све су покривене црвеном ћерамидом. Сем тога Скопље има 120 џамија, 110 чесама... Трг је подељен на разне чаршије, а најлепше су: платнарска, свиларска, шаторџијска, обућарска, бојаџијска... Скопље је чиста варош, а улице равне и белим каменом калдрмисане... Тврђава је тврда, јака, правоугаона, са 70 кула. Поред српске цркве ту је и јерменска. 

Године 1689, град је опљачкао па запалио [[Хабзбуршка монархија|аустријски]] генерал Пиколомини. Становници града су се пре тога повукли у друге крајеве Турске, па су Аустријанци ушли у напуштен град. Следеће године, град је страдао од Турака: "Халил-паша разби са војском Скопље и Качаник, и исече скопска нахија". 

[[Датотека:Скопље 1930.jpg|мини|десно|240п|Савремен изглед [[Општина Центар (Скопље)|центра Скопља]], 1930-их година, седишта [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]].]]

Отворена је 8. октобра 1897. године српска Скопска Митрополија са седиштем у Скопљу. Први митрополит - администратор био је архимандрит Фирмилијан, за чије потребе је реновирана зграда митрополије, а за њу је службом везана црква Св. Спаса. Прва црквена служба на српском и грчком језику ту је одржана на празник Ваведеније 1897. године.<ref name="automatski generisano1">"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref> Скопље је [[1905]]. године имало око 32.000 становника, мешавину [[Срби|Срба]], [[Бугари|Бугара]], [[Турци|Турака]], [[Албанци|Албанаца]] и [[Роми|Рома]].

[[Датотека:Elektricna centrala.jpg|мини|десно|240п|Прва електрична централа у близини Скопља.]]

[[Датотека:Osloboduvanje na Skopje, 1944.jpg|мини|десно|240п|Ослобођење Скопља 1944.]]

Током [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], српска војска је [[1912]]. ослободила Скопље од [[Османско царство|турског]] ропства. Град је постао део [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], која је [[1918]]. године постала део новостворене [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]], односно [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] ([[1929]]). У међувремену, током Првог светског рата, Скопље је од 1915. до 1918. године било под [[Македонска војно-инспекциона област|бугарском окупацијом]]. Споменик ратницима је откривен 17. децембра 1924.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_2F6F6602455A67B1B521D786232CBF4A/1924/12/18?fullscreen#page/3/mode/1up "Политика", 18. дец. 1924, стр. 3]</ref><ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika/SD_77A524AED6CE4DEFD5566E639CCA40C7/1924/b052?fullscreen#mode/1up "Илустровани лист"; 1924. бр. 52]</ref>

Између светских ратова у граду је [[Срби|српска]] управа подигла много нових здања и алеја и да је град у средишњем делу добио „европске црте“. Овоме је посебно допринео градоначелник Скопља, архитекта [[Јосиф Михаиловић|Јосиф Михајловић]] (1887—1941), који је био на месту градоначелника од 1929. до 1936. и од 1939. до смрти 1941. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:462960-Zaboravili-na-tvorca-modernog-Skoplja Заборавили на творца модерног Скопља („Вечерње новости“, 9. новембар 2013)]</ref> Скопље је 1929. године постало главни град новостворене [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]].

Током Другог светског рата, Скопље се у периоду од 1941. до 1944. године поново нашло под [[Бугарска окупација Македоније и Поморавља у Другом светском рату|бугарском окупацијом]]. Након ослобођења, Скопље је [[1945]]. године постало главни град новостворене југословенске федералне јединице која је добила име [[Социјалистичка Република Македонија|Македонија]]. Тиме је Скопље по први пут у својој дугој историји постало део неке политичко-административне јединице која је носила име "Македонија".

Године [[1963|1963.]] Скопље је погодио [[zemljotres u Skoplju 1963.|снажан земљотрес]], у ком су страдали или били оштећени бројни културни споменици. За време [[Југославија|Југославије]], Скопље је брзо расло и постало је важно средиште тадашње државе.

Након распада Југославије (1991—1992), Скопље је постало главни град нове независне државе, која је у то време била позната као [[Северна Македонија|БЈР Македонија]] [[Грчка]] се дуго противила коришћењу имена Македонија од стране званичног Скопља (види:''[[Македонско питање]]'') те је стога наметнула економску блокаду и затворила приступ мору преко [[солун]]ске луке, која је жестоко нашкодила привреди Скопља. Блокада је скинута [[1995]]. након договора између [[Грчка|Грчке]] и власти у Скопљу. Упркос каснијим договорима, многи [[Грци]] ову државу и даље називају „Републиком Скопље“ а њене становнике „Скопљанцима“ (''-{Skopiani}-'' на [[Грчки језик|грчком]]).

== Срби у Скопљу ==
{{чишћење}}
Историја [[Срби у Северној Македонији|Срба]] у Скопљу може се поделити на три историјска периода: средњовековни (до 1392. године), османски (1392-1912) и савремени (након 1912. године).

Српски велики жупан [[Вукан I (велики жупан)|Вукан]] је око [[1093]]. године извршио продор у област Скопља, али град је остао под византијском влашћу. Током својих похода против Византије, између 1183. и 1190. године, српски велики жупан [[Стефан Немања]] накратко је заузео и Скопље.{{sfn|Калић|Радошевић-Максимовић|1971|p=156}}

Град је касније поново потпао под српску власт и било је у српској држави више од два века, између [[1282|1282.]] и [[1392|1392.]] године. Српски [[Стефан Милутин|краљ Милутин]] је саградио три православне цркве у Скопљу: прву, посвећену празнику Успење Богородице; другу, посвећену Св. великомученику Ђорђу; трећу, посвећену Св. равноапостолском Константину. После његове смрти сахрањен је у својој задужбини, Успенској цркви, у Скопљу. Његов син краљ [[Стефан Дечански]] је испунио завештање очево, и три године касније пренео његове мошти у [[Софија|Софију]], где се и сад налазе у храму Св. Недеље, његовој задужбини познатијој као "Свети Краљ". Под царом Душаном од [[1346|1346.]] године постало је друга престоница. Српски цар је у Скопљу прославио [[1352]]. године своју крсну славу Св. Аранђела.<ref>"Политика", Београд 14. децембра 1924. године</ref>

У [[16. век]]у то је и даље српски, али културни центар. Тако 1569—1570. године ту је држао књижару Кара-Трифун, у којој је продавао српске књиге. У граду у [[17. век]]у столује "епископ Скопју и Пологу", а век касније "епископ Скопију и Врањи". [[Евлија Челебија]] помиње српску цркву у Скопљу. Путописац Соранчин назива град [[1575]]. године: "Скопље великим и насељеним градом у Србији". Слично пише и [[Александар Комуловић]] 1584. године - "Скопље се налази у Србији, чији је главни град". Скопски митрополит Симеон у Русији се представља [[1641|1641.]] године да је "из сербске земљи города Скопљи". Када је Патријарх пећки [[Арсеније Чарнојевић]] [[1682|1682.]] године кренуо на хаџилук у Свету земљу - [[Јерусалим]], застао је у једном селу близу Скопља. Изашли су пред њега прво скопски ђакон Христифор, а касније и сам митрополит скопски Теофан. Како је записао Патријарх: "Принесоше част (послужење) са љубављу". Барон Феликс де Божур (крајем 18. века) "Скопље има 5-6.000 становника, и налази се у Србији". И додаје - град је са малим кућама, прљавих уских улица, стари град се распао... Јордан хаџи Константиновић као његов становник тада, пише [[1846|1846.]] године за Скопље: "Град стар, велик и чудесан; око њега су близу 20 манастира зиданих од српских владалаца." Ни једна српска "покрајина" није тако препуна местима и објектима који носе име Краљевића Марка, као околина града Скопља. 

Скопље је била прво престоница српског цара Душана, а затим [[Вукашин Мрњавчевић|краља Вукашина]] и његовог сина - [[Марко Краљевић|Краљевића Марка Мрњавчевића]]. У самом Скопљу је зато било некад много [[Православље|православних]], већином српских средњовековних цркава. Крајем [[19. век|19. века]] у њему су, међутим, штрчали минарети 17 [[џамија]], које су у ствари биле некадашњи храмови. Тако је ''Сија-Бегова џамија'' -најлепша и најбогатија муслиманска богомоља у Скопљу, подигнута на темељу и од камена Душанове задужбине - ''цркве Светих Арханђела''. ''Алаџа-џамија'' на речици Серави, постала је од ''цркве Светог Ђорђа'', задужбине српског краља Милутина. Ту је само био оборен [[звоник]], и додат минарет, а све је остало било исто, непромењено. Трећа, [[Мустафа-пашина џамија]] која се издизала у граду повише валијске куће (конака), велико здање са пет кубета и великим шадрваном (водоскоком), била је пре ''црква Свете Петке''. Под том џамијом су била подвлашћена сва села, њих 18, која су некад припадала [[Манастир Матејич|манастиру Матејичу]]. ''Пармиџи-џамија'' покривена плехом, на каменом мосту са десне стране [[Вардар (река)|реке Вардара]], у којој је био магацин за џебану (муницију), некад је била ''црква Свете Недеље''.<ref>"Нова искра", Београд 1900. године</ref> [[Бугарска егзархија|Бугарски егзархисти]] су [[1898|1898.]] године освештали нови храм посвећен Св. Димитрију у Скопљу. Црква је никла на месту некадашње истог имена, која је била саборна од времена обнове [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. Бугари су наводно порушили стару цркву, само због њене, српске прошлости.<ref>"Дело", Београд 1898. године</ref> Између Срба и Бугара у Скопљу, почетком [[20. век|20. века]] водила велика "борба" око [[Црква Светог Спаса у Скопљу|цркве Светог Спаса]]; коме ће припасти.<ref>"Мале новине", Београд 1903. године</ref> Скопски саборни храм је између два рата била стара црква Св. Богородице. Нова црква у Скопљу освећена маја [[1934|1934.]] године била је [[храм Славе]]. То је била богомоља са костурницом подигнута на тамошњем војничком гробљу.<ref>"Политика", Београд 3. јун 2018. године</ref> Налазила се поред пута Скопље-Куманово. Градња цркве је почела [[1929|1929.]] године, по пројекту инжињера Константина Хоменка. Дивни мермерни иконостас поклонио је краљ [[Александар II Карађорђевић|Александар други Карађорђевић]].<ref>"Правда", Београд 1934. године</ref> 

После укидања Пећке патријаршије 1766. године, пропале су све старе српске школе. Грци су као носиоци владајуће јерархије надвладали Словене - Србе и Бугаре. Писменост су деца наставила по српским манастирима, у малим манастирским школама. Међу прве српске школе основане наново у 19. веку у Старој Србији, спада и она у Скопљу. Отворена је око 1830—1835. године за време Хамзи-пашине управе. Када је у Скопљу саграђена ''Богородичина црква'', уз њу је отворена прва српска школа са учитељем Николом из Прилепа.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Он је предавао по старински: часловац, псалтир и писање србуљско - по манастирском методу. Учио се ту и [[грчки језик]], као "трговачки" да би се угодило грчком владици. Кад је умро учитељ Никола, још девет месеци је школа радила, под поп Арсом из Велеса. Скопљанци су другу српску школу отворили [[1848|1848.]] године у предграђу Чаиру, у којој је почео децу учити Скопљанац, Ђорђе Карга. Њега је наследио већ помињани поп Арса из Велеса. Ученик те школе, Коста Сидовић који је постао члан "меџлиса", касније је био веза са [[Београд|Београдом]], посредовао је да српске школе добијају уџбенике штампане у [[Србија|Србији]]. Иза поп Арсе као учитеља, радио је калуђер Павлентије са [[Света Гора|Свете Горе]]. Док је калуђер учио децу, дошао је Никола из Кожана за грчког учитеља. Због тога се тада одвојила грчка школа од српско-словенске народне у Скопљу. Скопљанци се реше и позову Србина из Војводине, Парталеја (у ствари Павла) који 1850. године поста српски учитељ. Изводио је наставу у тој школи која се од тад зове само "српска" годину дана, до [[1851|1851.]] Учила се у тој школи код Богородичине цркве, од тада поред црквених књига и чиста "српска писменост", и општа историја и култура. У то време 1851—1852. године отворили су Скопљаци трећу српску школу, на десној обали Вардара у "Араџи Саламедин махали". Ту је часове држао неки "распоп" Атанас, којег за пола године замени Србин (име) из Галичника. А у школи где је наставу држао Парталеј, поставили су Анастаса из [[Велес (град)|Велеса]]. По смрти Атанасовој, стигао је учитељ Трајко из [[Штип|Штипа]].<ref>"Босанска вила", Сарајево 1905. године</ref> Када је путописац јеромонах Гедеон посетио 1851. године Скопље, приметио је да су ту људи финији и отворенији за европску културу. У граду су биле три православне цркве, поред нове дивно украшене "саборне" Богородичине, наводи још две старе - Св. Спаса и Св. Димитрија. Деца се уче у три српске школе, под тројицом учитеља. У једној (оној код Богородичине цркве) уче се занимљиви предмети важни за шире образовање, па се она може сматрати за "нижу гимназију".<ref>Гедеон Јуришић: "Дечански првенац", Нови Сад 1852. године</ref> Бугари су прву своју школу отворили у Скопљу 1863. године, и то преваром јер су "главну" српску школу (радила 1830-1863), претворили у "бугарску". Урадио је то - "побугарио" српску школу, неки Стојанче из Бунишевца, бивши ученик скопског учитеља и свог заштитника Анђелка, наследника 1854. године чувеног Јордана Хаџи Константиновића. У једном извештају помиње се српска основна школа у Скопљу, између 1868—1874. године.<ref>"Дело", Београд 1899. године</ref>

[[Патријарх српски Атанасије II|Патријарх српски Атанасије други]], живео у [[18. век|18. веку]] (око 1750), родом је из Скопља.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1871. године</ref>

[[Датотека:Srbiskople10.jpg|мини|лево|Срби у Скопљу у 19. веку]]

Формиран је 1851. године претплатнички пункт за набавку једне српске књиге у Скопљу. Окупили су се читаоци - писмени људи због "драматичне повести" српског [[Стефан Војислав|краља Војислава]], захваљујући труду тамошњег учитеља Јордана Хаџи Трајковића. Наводе се у списку претплатника: Илија игуман манастира Љубанског, Прокопије јеромонах тог манастира, учитељ виших наука поменути Јордан, Игњатије учитељ нижих наука и црквени "пјевац", др Станојло Јанковић практични лекар, Пера Јовин, Јован Хаџи Поповић, Трајко Арсић, Христа Тасић, Никола Атанацковић, Илија Јовин, Зафир Костић, Коста Анчев, Панта Стајчев, Јован Стефков, Димитрије Сирах и Коста Икономов.<ref>Василије Јовановић: "Војислав краљ србскиј или раздор браће о краљевини", Београд 1851. године</ref> 
[[Датотека:Srbiskople11.jpg|мини|десно|Срби у Скопљу у 19. веку]]
Године [[1857|1857.]] купио је књигу о народним песмама, Јордан Хаџи Константиновић Џиновић учитељ и "члан Србског ученог друштва" у Београду.<ref>Људевит Штур: "Књиге о народним песмама и приповеткама славенским", превод са словачког, Нови Сад 1857. године</ref> Међу купцима једне српске књижице срећу се 1864. године у Београду, Скопљаци: Замфир Хаџи Поповић и Серафим Хаџи Ђоровић.<ref>Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године</ref>

Хаџи Јордан је био најугледнији и "први" учитељ српски у Старој Србији, али који се залагао за слогу међу тамошњим поробљеним Словенима - Србима и Бугарима. Дошао је за учитеља у Скопље 1852. године, да замени привременог учитеља калуђера Доротеја, при "главној" школи код Богородичине цркве. Са њим је стигао као помоћник и појац, Игњатије Тошевић из Башиног села. Имао је Јордан велику библиотеку са књигама на разним језицима, коју су му Турци оштетили, док је био учитељ у Скопљу до 1854. године. Други боравак Јорданов у Скопљу траје 1856—1858. године. Бугарски егзархисти су га прогонили и оптуживали код Турака. Допао је и тамнице, а кад се ослободио ишао је у Прилеп, па Кавадарце за учитеља. Због Грка - фанариота којима је сметао јер је тражио словенска богослужења, протериван је двапут из Скопља а једном у Велесу, те био затворен и у тешком прогонству у Малој Азији, када му је један заптија камџијом избио око. Треће бављење Јорданово у Скопљу 1869. године било је најкраће, јер су га овај пут Бугари убрзо "најурили". Константиновић се није залагао ни за Бугаре ни за Србе, него за "Словенство", и мада је једно време попустио, због незаинтересованости државе Србије, и приближио се "Бугарашима", убрзо је са њима рашчистио дефинитивно. Видео је у њима 1873. године свог главног непријатеља. Био је тај одважни српски учитељ - мученик значајан је по свом просветитељском раду и писању. Писао је уџбенике за српске школе, који су тајно штампани "ватошкој" штампарији или у Београду. Био је дописник српских листова и објавио радове у беогр��дском "Гласнику српског ученог друштва". Вредан је и по томе што је руском научнику Гиљфердингу био главни сарадник, уступивши му своју велику грађу о јужно-словенским старинама.<ref>"Сион", Београд 1874. године</ref> 

Године [[1854|1854.]] Скопљаци су у "Чаирску школу" довели новог учитеља Михајла Ковачевића из Штипа. У трећој српској школи, остаде само Србин Н. из Галичника, док учитеља Трајка преведоше у Чаир. Србина је 1858. године заменио учитељ из Србије, Стојко Аћимовић родом из Палошева. Отишао је Аћимовић 1860. године у друге српске школе да настави просветни рад. Године 1897. у Скопљу су у српској школи радиле учитељице Анка Панзатијевић, Настасија Деспотовић и Милка Спасић, док је директор српске гимназије био професор Иларион Весић.<ref name="automatski generisano1" /> При српским школама у Скопљу деловао је хуманитарни Фонд за помоћ сиромашној школској деци под именом "Напредак".<ref name="automatski generisano2">"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>

[[Датотека:Srbiskopljaci1.jpg|мини|десно|Српска занатска радња у Скопљу крајем 19. века]]

Године 1877. усред Скопља убили су бугарски егзархисти Србина, оца Стојана Стојчевића, јер је одбио да "буде Бугарин". Слично су прошле и друге српске породице у Скопљу, попут Јањића, Димитријевића, Секулића, Николића, Богдановића, Вељковића и других. Трифуна Вељковића су попови "бугараши" 1882. године на превару одвели у непознатом правцу; био је ликвидиран. Трифун је међутим оставио кратко "опроштајно" писмо у којем је сина Лазара, обавестио да ће страдати због свог српства.<ref>"Политика", Београд 13. децембар 1927. године</ref> На Богојабљеније 1897. године шесторица Бугара напала је српску литију код водоосвећења. Избила је велика туча у којој је рањено 40 Бугара и четири Србина.<ref>"Застава", Нови Сад 1897. године</ref> Избоден је ножем усред дана у центру Скопља 1901. године Србин, поп Тома Јовановић, од стране бугарског атентатора.<ref>"Застава", Нови Сад 1901. године</ref>

Најистакнутији Срби у Скопљу били су пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] Богдан Раденковић, Стрико - Лазар Божовић, Илија Вулетић, Давид Димитријевић, Михаило Шушкаловић, Милан Чемерикић, Глиша Елезовић и Велимир Прелић. Прелић је био жртва атентата бугарских комита 1928. године. Србија је због деликатног стања у Скопљу држала своја четири можда најспособнија конзула: Карића, Ристића, Балугџића и Јована Јовановића. Једно време у Скопљу је било неиздржив положај наметнут Србима. Само су биле две српске кафане - ортака Стерђевића и Поповића и Јанчетов Хан. Радио је један Србин лекар и по један поп, прво Бурка, па Стевка са малом оскудном парохијом.<ref>"Политика", 17. јануар 1928. године</ref> Браћа Поповићи су били српски национални радници у Скопљу. Око 1880. године Младен Поповић (умро 1928) је држао "хотел", а брат Василије био је учитељ у том граду. Младен је био чувен по одважности, а за кога се надалеко чуло када је пред Хафиз-пашом у Скопљу једини од хришћанских првака посведочио да је Србин, иако је то било опасно и забрањено.<ref>"Политика", Београд, 27. фебруар 1928. године</ref> Осим њих у Скопљу су у трговачким пословима предњачили Срби, са угледном фирмом "Браћа Јовановићи".<ref name="automatski generisano2" /> Коча Јовановић један од покретача српске четничке акције на југу је у Скопљу 1895. године отворио прву српску књижару. У њој су се тајно састајале и договарале српске комите, у чијим се редовима налазио и Коча.<ref>"Време", Београд 1930. године</ref>

Децембра [[1888|1888.]] године Турци су у Скопљу јавно спалили 3000 српских књига, намењених школама.<ref>"Просветни гласник", Београд 1900. године</ref> У Скопљу је живео и радио приватну лекарску праксу (1894) године, Србин лекар Михаило Шушкаловић, који је завршио Медицински факултет у [[Беч|Бечу]]. Угледни и писмени Србин, Божин Југовић био је 1896. године градски терзија и једно време замењивао учитеља у основној школи. Његов брат је у то време био парох у Охриду, а стриц калуђер у [[Манастир Хиландар|манастиру Хиландару]]. Имао је лепу збирку српских историјских, националних и црквених књига, које је позајмљивао Србима да читају.<ref>"Застава", Нови Сад 1896. године</ref> Забележене су у Скопљу 1896. године од српских просветних установа: две основне школе, мушка гимназија и Виша девојачка школа.<ref>"Школски лист", Карловци 1896. године</ref> До 1893. године Турци су толерисали само једну српску основну школу, а 1897. године било их је три, за мушку и женску децу. Гимназија је започела рад [[1894|1894.]] године, то је као интернатски завод (са две изнајмљене куће за смештај ђака) а учила је по плановима сличним нижим гимназијама. У њој је било школске 1895/1896. године у два разреда 105 ученика. Управник школе и наставник прво је био Илија Вучетић, па архимандрит Иларион Весић. Виша женска школа је такође интернатског типа, у којој раде три наставнице.<ref>"Дело", Београд 1897. године</ref> Биле су 1897. године две српске гимназије у Скопљу; мушка и женска.<ref name="automatski generisano1" /> Српско забавиште у Скопљу се помиње 1900. године. Турски султан је одликовао орденом Меџидије, четвртог степена, придворног протојереја Симу Протића из Скопља, марта 1900. године.<ref>"Српски Сион", Карловци 1900. године</ref> Скопско друштво "Српско коло" приредило је 1905. године свечану седницу у помен покојном писцу Јанку Веселиновићу. Седница је одржана у позоришној дворани Српске гимназије. Говорници су били Стеван Тубић - о делу Веселиновићем, и Војислав Ненадић - читао песму о Јанку и једну приповетку књижевникову.<ref>"Нова искра", Београд 1905. године</ref> Године [[1907|1907.]] изгорела је зграда српске мушке гимназије и учитељске школе у Скопљу. На [[Сретење Господње|Сретење]] [[1909]]. године у Скопљу одржана је [[прва скупштина Срба у Османском царству]]. Отворена је у Скопљу [[1910|1910.]] године "Српска пивовара" (пивара).<ref>"Српско коло", Загреб 1910. године</ref> Излазио је у Скопљу, српски лист "Вардар" (1910).<ref>"Дело", Београд 1911. године</ref> Године [[1911|1911.]] у Скопљу су биле ове српске образовне установе: основне школе, Мушка гимназија, Учитељска школа и Домаћичко-раденичка школа.<ref>"Просветни гласник", Београд 1911. године</ref>

У Скопљу је крајем 19. века радило конзуларно представништво Краљевине Србије. Тако се 1898. године помињу ту: Михаило Г. Ристић конзул II класе и Настас Настасијевић писар I класе.
 
Срби су под [[Турци Османлије|Турцима]] били мање више потиснути и у сенци, због јаке непријатељске пропаганде и бруталног насиља, карактеристичног за турску окупацију [[Стара Србија|Старе Србије]]. 

== Становништво ==
[[Датотека:Skopje panorama 2.jpg|мини|лево|400п|Поглед на град са планине Водно]]

Према подацима из [[2010]]. године град Скопље има око 515 хиљада становника, док са околином има око 680 хиљада (око 30% становништва [[Северна Македонија|Македоније]]). Ово је готово 15 пута више него почетком [[20. век]]а, а број становника се и даље повећава захваљујући досељавању становништва из свих делова државе и позитивном демографском расту.

'''Етнички састав''':

Скопље традиционално има веома шаролик етнички састав.

По последњем попису из [[2002]]. године већинско становништво су етнички [[Македонци (народ)|Македонци]] (66,75%), а значајне мањине су [[Албанци]] (20,49%), [[Роми]] (4,63%), [[Срби]] (2,28%), [[Турци]] (1,70%) и [[Бошњаци]] (1,50%).

Две општине ([[Општина Чаир|Чаир]] и [[Општина Сарај|Сарај]]) имају [[Албанци|албанску]] већину, а једна [[Роми|ромску]] ([[Општина Шуто Оризари|Шуто Оризари]]).
{{clear}}

== Управна подела града ==
Као и многи други велики градови и [[град Скопље]] је подељен на више општина.

Данашња подела садржи 10 општина:

[[Датотека:Skopje administrative division numbered1.png|мини|десно|300п|Општине [[Град Скопље|града Скопља]]: 1) Центар, 2) Гази Баба, 3) Аеродром, 4) Чаир, 5) Кисела Вода, 6) Бутел, 7) Шуто Оризари, 8) Карпош, 9) Ђорче Петров, 10) Сарај]]
{| class="wikitable"
|-
! '''Редни Број'''!! '''Општина'''!! '''Површина'''!! '''Број становника'''
|-
| 1. || [[Општина Центар (Скопље)|Центар]] || 7,52 km² || 45.412
|-
| 2. || [[Општина Гази Баба|Гази Баба]] || 110,86 km² || 72.617
|-
| 3. || [[Општина Аеродром (Скопље)|Аеродром]] || 21,85 km² || 72.009
|-
| 4. || [[Општина Чаир|Чаир]] || 3,52 km² || 64.773
|-
| 5. || [[Општина Кисела Вода|Кисела Вода]] || 34,24 km² || 57.236
|-
| 6. || [[Општина Бутел|Бутел]] || 54,79 km² || 36.154
|-
| 7. || [[Општина Шуто Оризари|Шуто Оризари]] || 7,48 km² || 22.017
|-
| 8. || [[Општина Карпош|Карпош]] || 35,21 km² || 59.666
|-
| 9. || [[Општина Ђорче Петров|Ђорче Петров]] || 66,93 km² || 41.634
|-
| 10. || [[Општина Сарај|Сарај]] || 229,06 km² || 35.408
|-
| '''Укупно''' || '''[[Град Скопље]]''' || 571,46 km² || 515.419
|}
{{clear}}

== Привреда ==
[[Датотека:Panorama na Skopje.jpg|мини|Панорама Скопља]]

У складу са величином и важности за државу, Скопље је и главно седиште македонске [[Индустрија|индустрије]] (металопрерађивачка, хемијска, дрвна, текстилна, кожна и штампарска). Индустријски развој је праћен интензивним развојем унутрашње и спољне трговине и банкарства, као и активности на пољима културе и спорта.

=== Саобраћај ===
Улога Скопља као главног транспортног центра југоисточне Европе је порасла од [[1990е|1990-их]] година.

Град се налази на раскрсници две велике европске саобраћајне кориде — [[Коридор VIII]] (исток — запад) и [[Panevropski koridor 10|Коридор X]] (север — југ). Овај значајан положај града је побољшан изградњом нових ауто-путева на две трансверзале, нове обилазнице, а у току је и проширење и модернизација [[међународни аеродром Скопље|аеродрома Александар Велики]].<ref name="аеродроми"/>
<gallery>
Датотека:Skopje Alexander the Great Airport.jpg|[[Међународни аер��дром Скопље|Скопље, аеродром Александар Велики]]
Датотека:E65 Skopje Northern Bypass 1.jpg|[[Европски пут Е65|E65]] део северне обилазнице
Датотека:Skopje X32.JPG|Аутобус у Скопљу
</gallery>

Једини међународни [[међународни аеродром Скопље|аеродром Александар Велики]] налази се у [[Општина Петровец|општини Петровец]], удаљеној 22 km источно од града. Аеродром је дат под концесију турске ТАВ компаније, са којом је уговорено да уложи €200 милиона да прошири и реновира обе стране Скопља и [[аеродром Св. Апостол Павле|охридског аеродрома]], као и за изградњу новог карго аеродрома у [[Штип]]у. Скопље је повезано ваздушном линијом сваке године са [[Београд]]ом, [[Амстердам]]ом, [[Берлин]]ом, [[Будимпешта|Будимпештом]], [[Бурса|Бурсом]], [[Брисел]]ом, [[Диселдорф]]ом, [[Хамбург]]ом, [[Истанбул]]ом, [[Љубљана|Љубљаном]], [[Лондон]]ом, [[Подгорица|Подгорицом]], [[Праг]]ом, [[Рим]]ом, [[Софија|Софијом]], [[Беч]]ом, [[Загреб]]ом и [[Цирих]]ом.<ref name="аеродроми">{{Cite web|url=http://skp.airports.com.mk/default.aspx?ItemID=359|title=Дестинације|last=Macedonia|first=TAV|publisher=Скопље, Аеродром Македонија|access-date=25. 10. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20121208035444/http://skp.airports.com.mk/Default.aspx?ItemID=359|archive-date=08. 12. 2012|url-status=dead}}</ref>

== Знаменитости града ==
[[Датотека:Скопље - колаж знаменитости.jpeg|300п|безоквира|десно|Скопље — колаж знаменитости]]
[[Датотека:St. Clement Church Skopje 3.jpg|300п|безоквира|десно|Црква Св. Климента Охридског]]
* [[Душанов мост]] (на реци [[Вардар]]; симбол је града изграђен у [[15. век]]у и представља везу старог и новог дела Скопља)
* [[Skopsko kale|Тврђава Кале]]
* [[Стара скопска чаршија]] (у [[Општина Чаир|Чаиру]])
* [[Мустафа-пашина џамија]] (један од најлепших [[ислам]]ских споменика у Скопљу изграђен 1492. године)
* [[Даут-пашин амам]] (изграђен 1484. године)
* Музеј савремене уметности (налази се у близини скопске тврђаве)
* Музеј македонске борбе за државност и самосталност
* Археолошки музеј Македоније
* [[Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“ (Македонија)|Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“]]
* [[Milenijumski krst|Милениумски крст]] (налази се на врху планине Водно изнад града; направљен је од [[челик]]а и има висину од 67 m и распон од 46 m, а подигнут је поводом 2000. годишњице рођења хришћанства)
* Феудална кула (налази се у близини Дома армије)
* Сама локација дома светски познате хуманитарне раднице — [[Мајка Тереза]] (у близини Трга Македонија)
* [[Мустафа-пашина џамија]] (изграђена 1492. године; једна је од најлепших грађевина из османског периода у Скопљу)
* [[Ристићева палата]]
* Мост Око
* Мост уметности
* Православна црква Св. Спас (налази се у старом граду и изграђена је у [[19. век]]у; [[иконостас]] има карактеристичне лепе дрворезе, а исклесан је од стране [[Мијаци|мијачких]] резбара Петра и Марка Филиповског као и Макарија Фрчковског; унутар цркве је гроб највећег македонског револуционара — Гоце Делчева)
* Стари римски аквадукт 
* Кањон Матка
* Саборни храм Св. Климент Охридски
* Градска црква Пресвета Богородица
* Античко насеље Тумба Маџари
* Споменичка обележја на Тргу Македонија (Цар Самоил, Димитрија Чуповски, Димитар Беровски, Солунски атентатори, Јустинијан -{I}-, Гоце Делчев, Даме Груев)
* Споменик и вечна ватра палих хероја за Македонију
* Гази Иса-бегова џамија
* Јахја-пашина џамија
* Султан-Муратова џамија
* Марков манастир
* Манстир Св. Димитрија
* [[Манастир Св. Пантелејмон, Нерези|Манастир Св. Пантелејмон]]
* Сули Ан
* Безистан
* Ратник на коњу (Споменик Александра Македонског)
* Ратник (Споменик Филипа -{II}- Македонског)
* Меморијална кућа Мајке Терезе
* [[Капија Македонија]]

{{clear}}

== Знамените личности ==
* [[Љубиша Самарџић]], српски глумац и редитељ.
* [[Игуман Фотије (Костовски)|Фотије Костовски]], српски протосинђел.
* [[Васа Јовановић]], српски правник, политичар и национални радник. Један је од оснивача српске четничке организације 1903. и [[Друштво народа|Лиге народа]].
* [[Мајка Тереза]] (Агнеса Гонџа Бојаџи, {{јез-алб|Agnes Gonxha Bojaxhiu}}), рођена у Скопљу [[1910]]. у римокатоличкој албанској породици, позната хуманисткиња, добитница [[Нобелова награда за мир|Нобелове награде за мир]] [[1979]].
* [[Милчо Манчевски]], познати режисер (филм ''[[Пре кише]]'' и др.)
* [[Мајк Зафировски]], познати светски бизнисмен, менаџер и саветник америчког председника Џорџа В. Буша
* [[Бранимир Штулић|Бранимир Штулић — Џони]], југословенски рок-музичар рођен 1954. године у Скопљу
* [[Срђан Керим]], Председник [[Генерална скупштина Организације уједињених нација|Генералне скупштине Уједињених нација]]
* [[Дарко Панчев]], македонски фудбалер.
* [[Јордан Николов Орце|Орце Николов]], македонски и југословенски револуционар, партијски руководилац при КПЈ

== Партнерски градови ==
Скопље је збратимљен град са следећим градовима<ref name="skopje.gov.mk" >{{Cite web |url=http://www.skopje.gov.mk/EN/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=69 |title=Збратимљени градови Скопља |access-date=27. 07. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131024131101/http://www.skopje.gov.mk/EN/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=69 |archive-date=24. 10. 2013 |url-status=dead }}</ref>:
{|width=100%
|-
|valign=top|
* {{зас|Germany}} [[Нирнберг]], [[Њемачка|Немачка]]
* {{зас|Spain}} [[Сарагоса]], [[Шпанија]]
* {{зас|Slovenia}} [[Љубљана]], [[Словенија]] 
* {{зас|Turkey}} [[Анкара]], [[Турска]]
* {{зас|Germany}} [[Дрезден]], [[Њемачка|Немачка]]
* {{зас|USA}} [[Темпи (Аризона)|Темпи]], [[Аризона]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
* {{зас|Italy}} [[Лече]], [[Италија]]
* {{зас|Canada}} [[Источни Јорк (Торонто)|Ист Јорк]], [[Канада]]
* {{зас|Poland}} [[Вроцлав]], [[Пољска]]
|valign="top"|
* {{зас|Bosnia and Herzegovina}} [[Сарајево]], [[Босна и Херцеговина|БиХ]]
* {{зас|Montenegro}} [[Подгорица]], [[Црна Гора]]
* {{зас|China}} [[Нанчанг]], [[Кина]]
* {{зас|Turkey}} [[Истанбул]], [[Турска]]<ref>{{Cite web |url=http://www.greatistanbul.com/sister_cities.htm |title=Збратимљени градови са Истанбулом |access-date=27. 07. 2013 |archive-date=17. 01. 2010 |archive-url=https://www.webcitation.org/5mq0Igk9U?url=http://www.greatistanbul.com/sister_cities.htm |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite news| url = http://www.radikal.com.tr/haber.php?haberno=94185|publisher=Радикал|language=турском |date=3. 11. 2003.|quote=49 збратимени града во 2003|title=İstanbul'a 49 kardeş|last=Erdem|first=Selim Efe|accessdate=27. 7. 2013|archive-url=https://www.webcitation.org/6HdLFUu8h?url=http://www.radikal.com.tr/haber.php?haberno=94185|archive-date=25. 6. 2013|url-status=dead}}</ref>
* {{зас|Croatia}} [[Загреб]], [[Хрватска]]
* {{зас|Belgium}} [[Варем]], [[Белгија]]
* {{зас|Serbia}} [[Ниш]], [[Србија]]
* {{зас|USA}} [[Питсбург]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
* {{зас|UK}} [[Бредфорд]], [[Енглеска]], [[Уједињено Краљевство]]
|valign="top"|
* {{зас|Romania}} [[Крајова]], [[Румунија]]
* {{зас|France}} [[Дижон]], [[Француска]]
* {{зас|Bulgaria}} [[Софија]], [[Бугарска]]
* {{зас|Serbia}} [[Београд]], [[Србија]]
* {{зас|Bulgaria}} [[Перник]], [[Бугарска]]
* {{зас|Egypt}} [[Суец]], [[Египат]]
* {{зас|Turkey}} [[Маниса]], [[Турска]]
* {{зас|Uzbekistan}} [[Ташкент]], [[Узбекистан]]
|}

== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Sobranie - the Macedonian Assembly.JPG|Народна скупштина Македоније (''Собрање'')
Датотека:Soborna Church Skopje1.JPG|Саборни храм непризнате Македонске православне цркве
Датотека:Ishak-begova džamija u Skoplju.JPG|Иса бегова џамија
Датотека:Ss Cyril and Methodius University campus Skopje.jpg|Државни Универзитет св. Ћирила и Методија, у Скопљу
Датотека:Kuršumli han.JPG|Куршумли хан
Датотека:Risticpalace-night.JPG|Ристићева палата
Датотека:National Artgallery of Republic of Macedonia (Skopje).JPG|Чифте хамам, данас Народна галерија Македоније
Датотека:National Museum of History of Republic of Macedonia (Skopje).JPG|Градски музеј, смештен делом у старој железничкој станици, тешко оштећеној и земљотресу 1963.
Датотека:Macedonia Square, Skopje.jpg|Трг Македонија ноћу
Датотека:Yutong Citymaster.jpg|[[Дабл-декер аутобус]] у Скопљу
Датотека:Old Bazaar, Skopje 2018.jpg|Стара чаршија у Скопљу 2018.
</gallery>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Dictionary of Greek and Roman Geography|editor-first=William|editor-last=Smith|editor-link=William Smith (lexicographer)|place=London|publisher=Walton and Maberly, Upper Gower Street and Ivy Lane, Paternoster Row; John Murray, Albemarle Street|year=1854|url=http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04,0064%3Aalphabetic+letter%3DS%3Aentry+group%3D8%3Aentry%3Dscupi-geo|chapter=Scupi}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Калић|first1=Јованка|author-link1=Јованка Калић|last2=Радошевић-Максимовић|first2=Нинослава|chapter=Никита Хонијат|title=Византијски извори за историју народа Југославије|year=1971|volume=4|location=Београд|publisher=Византолошки институт|pages=107-171|chapter-url=https://books.google.com/books?id=8K9BAAAAYAAJ&pg=PA107}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Papazoglu|first=Fanula|authorlink=Фанула Папазоглу|title=Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi|year=1969|location=Sarajevo|publisher=Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine|url=https://books.google.com/books?id=Fr3iAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Papazoglu|first=Fanula|authorlink=Фанула Папазоглу|title=The Central Balkan Tribes in pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians|year=1978|location=Amsterdam|publisher=Hakkert|url=https://books.google.com/books?id=Up4JAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|last=Петровић|first=Владимир П.|title=Дарданија у римским итинерарима: Градови и насеља|year=2007|location=Београд|publisher=Балканолошки институт САНУ|url=http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/Dardanija.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Petrović|first=Vladimir P.|year=2007|title=Pre-Roman and Roman Dardania: Historical and Geographical Considerations|journal=Balcanica|issue=37|publisher=Balkanološki institut SANU|pages=7—23|url=http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/balcanica/Balcanica%20XXXVII%20(2006).pdf}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд |publisher=Идеа}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд |publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Хаџи-Васиљевић|first=Јован|authorlink=Јован Хаџи-Васиљевић|title=Скопље и његова околина: Историјска, етнографска и културно-политичка излагања|year=1930|location=Београд|publisher=Штампарија Свети Сава|url=https://books.google.com/books?id=91sNAQAAIAAJ}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|http://www.skopje.gov.mk}}
* [[Коста Костић|Костић, Коста]] (1922). ''[[s:Наши нови градови на југу#СКОПЉЕ.|Наши нови градови на југу]]''. Београд.

{{Градови у Северној Македонији}}
{{Европски главни градови}}
{{Историјске престонице Србије}}
{{Подножје|Македонија}}

[[Категорија:Скопље| ]]
[[Категорија:Градови у Северној Македонији]]
[[Категорија:Насеља са српском мањином у Северној Македонији]]
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији]]

Шаблони који се користе на овој страници:

Шаблон:Abbr (уреди)
Шаблон:Ambox (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Both (уреди)
Шаблон:Category handler (уреди)
Шаблон:Cite book (уреди)
Шаблон:Cite journal (уреди)
Шаблон:Cite news (уреди)
Шаблон:Cite web (уреди)
Шаблон:CleanWikidata (уреди)
Шаблон:Clear (уреди)
Шаблон:Color (уреди)
Шаблон:Coord (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Hlist/styles.css (уреди)
Шаблон:IPA (уреди)
Шаблон:IPA-mk (уреди)
Шаблон:IPA audio link (уреди)
Шаблон:If all (уреди)
Шаблон:If both (уреди)
Шаблон:If empty (уреди)
Шаблон:Ifnumber (уреди)
Шаблон:Infobox (уреди)
Шаблон:Infobox country/imagetable (уреди)
Шаблон:Lang (уреди)
Шаблон:LatinizeIf (уреди)
Шаблон:Location map (уреди)
Шаблон:Location map North Macedonia (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:Max (уреди)
Шаблон:Multiple image (уреди)
Шаблон:Multiple image/styles.css (уреди)
Шаблон:Native name (уреди)
Шаблон:Navbox (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Nobold (уреди)
Шаблон:Nobold/styles.css (уреди)
Шаблон:Nowrap (уреди)
Шаблон:PAGENAMEBASE (уреди)
Шаблон:Precision (уреди)
Шаблон:Reflist (извор) (заштићено)
Шаблон:Replace (уреди)
Шаблон:Sfn (извор) (заштићено)
Шаблон:Str crop (уреди)
Шаблон:Str len (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Str rightc (уреди)
Шаблон:Str sub old (уреди)
Шаблон:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Template other (уреди)
Шаблон:Tooltip (уреди)
Шаблон:Tooltip/styles.css (уреди)
Шаблон:URL (уреди)
Шаблон:Weather box (уреди)
Шаблон:Yes/no (уреди)
Шаблон:YesNo-No (уреди)
Шаблон:Yesno (уреди)
Шаблон:Yesno-no (уреди)
Шаблон:Yesno-yes (уреди)
Шаблон:Јез (извор) (заштићено)
Шаблон:Јез-алб (уреди)
Шаблон:Јез-буг (уреди)
Шаблон:Јез-грч (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Јез-лат (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Јез-мак (уреди)
Шаблон:Јез-мк (уреди)
Шаблон:Јез-ромс (уреди)
Шаблон:Јез-тур (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:Град (уреди)
Шаблон:Град у Северној Македонији (уреди)
Шаблон:Градови у Северној Македонији (уреди)
Шаблон:ДаНе (уреди)
Шаблон:ДаНе-да (уреди)
Шаблон:ДаНе-не (уреди)
Шаблон:Европски главни градови (уреди)
Шаблон:Замени (уреди)
Шаблон:Зас (уреди)
Шаблон:Зас/core (уреди)
Шаблон:Застава (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Застава/core (уреди)
Шаблон:Званични веб-сајт (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Изворно име (уреди)
Шаблон:Инфокутија (уреди)
Шаблон:Инфокутија Град (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Историјске престонице Србије (уреди)
Шаблон:Клима града (уреди)
Шаблон:Литература (уреди)
Шаблон:Литература крај (уреди)
Шаблон:Навигациона кутија (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Нормативна контрола (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Подаци о застави Belgium (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Bosnia and Herzegovina (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Bulgaria (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Canada (уреди)
Шаблон:Подаци о застави China (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Croatia (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Egypt (уреди)
Шаблон:Подаци о застави France (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Germany (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Italy (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Montenegro (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Poland (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Romania (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Serbia (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Slovenia (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Spain (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Turkey (уреди)
Шаблон:Подаци о застави UK (уреди)
Шаблон:Подаци о застави USA (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Uzbekistan (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Њемачка (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Белгија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Босна и Херцеговина (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Бугарска (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Египат (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Италија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Канада (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Кина (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Немачка (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Пољска (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Румунија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Северна Македонија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Словенија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Србија (извор) (заштићено)
Шаблон:Подаци о застави Сједињене Америчке Државе (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Турска (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Узбекистан (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Уједињено Краљевство (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Француска (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Хрватска (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Црна Гора (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Шпанија (уреди)
Шаблон:Подножје (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Рашчисти (уреди)
Шаблон:Референце крај (уреди)
Шаблон:Референце почетак (уреди)
Шаблон:Референце почетак/styles.css (уреди)
Шаблон:Скраћеница (уреди)
Шаблон:Чишћење (уреди)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control (уреди)
Модул:Authority control/config (уреди)
Модул:Category handler (извор) (полузаштићено)
Модул:Category handler/blacklist (уреди)
Модул:Category handler/config (уреди)
Модул:Category handler/data (уреди)
Модул:Category handler/shared (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Commons link (уреди)
Модул:Coordinates (уреди)
Модул:Coordinates/styles.css (уреди)
Модул:EditAtWikidata (уреди)
Модул:Footnotes (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list/data (уреди)
Модул:Footnotes/whitelist (уреди)
Модул:If empty (уреди)
Модул:If preview (уреди)
Модул:If preview/configuration (уреди)
Модул:If preview/styles.css (уреди)
Модул:Infobox (извор) (полузаштићено)
Модул:Infobox/styles.css (уреди)
Модул:InfoboxImage (уреди)
Модул:Jezik (уреди)
Модул:Jezik/podaci (извор) (полузаштићено)
Модул:Konverzija (уреди)
Модул:Lang (уреди)
Модул:Lang/ISO 639 synonyms (уреди)
Модул:Lang/data (уреди)
Модул:Language/data/ISO 639-3 (уреди)
Модул:Language/data/iana languages (уреди)
Модул:Language/data/iana regions (уреди)
Модул:Language/data/iana scripts (уреди)
Модул:Language/data/iana suppressed scripts (уреди)
Модул:Language/data/iana variants (уреди)
Модул:Language/data/wp languages (уреди)
Модул:Language/name/data (уреди)
Модул:Location map (уреди)
Модул:Math (уреди)
Модул:Message box (извор) (полузаштићено)
Модул:Message box/ambox.css (уреди)
Модул:Message box/configuration (уреди)
Модул:Multiple image (уреди)
Модул:Multiple image/styles.css (уреди)
Модул:Namespace detect/config (уреди)
Модул:Namespace detect/data (уреди)
Модул:Navbar (уреди)
Модул:Navbar/configuration (уреди)
Модул:Navbar/styles.css (уреди)
Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)
Модул:Navbox/configuration (уреди)
Модул:Navbox/styles.css (уреди)
Модул:No globals (уреди)
Модул:Official website (уреди)
Модул:Portal (уреди)
Модул:Portal/images/other (уреди)
Модул:Portal bar (уреди)
Модул:Portal bar/styles.css (уреди)
Модул:Side box (уреди)
Модул:Sister project links (уреди)
Модул:Sister project links/bar/styles.css (уреди)
Модул:String (извор) (заштићено)
Модул:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Модул:Table (уреди)
Модул:TableTools (извор) (полузаштићено)
Модул:Transliteration (уреди)
Модул:URL (уреди)
Модул:Unicode data (уреди)
Модул:Unicode data/scripts (уреди)
Модул:Unsubst (уреди)
Модул:WeatherBox (уреди)
Модул:WeatherBoxColors (уреди)
Модул:Yesno (извор) (полузаштићено)

Назад на страницу Скопље.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Скопље”