Извор странице Санстефански споразум

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:

Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.

Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.

Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.

Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.

Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.

За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.

Можете да видите и копирате извор ове странице.

[[Датотека:Karti od Sanstefan i Berlinski kongres 1878.jpg|мини|Мапе према Санстефанском {{small|(лево)}} и [[Берлински конгрес|Берлинском]] {{small|(десно)}} споразуму]]
'''Санстефански споразум''' је био споразум о миру између [[Руско царство|Русије]] и [[Османско царство|Турске]] после [[Руско-турски рат (1877—1878)|Руско-турског рата]]. Мировни уговор је потписан 3. марта 1878. у месту Сан Стефану, малом месту западно од [[Истанбул]]а. [[Османски Турци|Турци]] су, уплашени присуством руске војске, пред зидовима престонице прихватили услове мира, иако су они [[Османско царство]] лишавали готово свих поседа у Европи.

Одлуке овог уговора биле су:
* Србија, Румунија и Црна Гора, до тада вазалне кнежевине добијају независност.
* Русија добија део [[Бесарабија|Бесарабије]] (данашње Молдавије) који је био у румунском поседу
* Румунија добија [[Северна Добруџа|Северну Добруџу]], турску територију, као компензацију за [[Бесарабија|Бесарабију]] 
* Ствара се Бугарска која је само формално турски вазал и коју у ствари контролише Русија (ова држава би се простирала од Дунава на северу до Егејског мора на југу и од [[Охрид]]а и [[Ниш]]а на западу до Црног мора на истоку).<ref>[http://www.hrono.ru/dokum/1800dok/1878sanstef.php Сан-Стефанский мир{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>[https://archive.org/stream/europeanconcerti00holluoft#page/334/mode/2up The European concert in the Eastern question; a collection of treaties and other public acts{{Ботовски наслов}}]</ref> Русија је покушала да [[Источно питање]] реши у своју корист и стварањем [[Велика Бугарска|Велике Бугарске]], обезб��ди превласт на Балкану.

Због жестоког противљења европских сила, [[Кнежевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Грчка|Грчке]], ревизија Санстефанског уговора извршена на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] у јуну исте године.

== Заоштравање Велике источне кризе ==
{{главни чланак|Велика источна криза}}
Русија је овим уговором стекла превласт на истоку. Добијањем [[Бесарабија|Бесарабије]], стекла је контролу над Бугарском, а будући да је овој границе раширила до Једрена, Солуна и Истанбула преко ње и над Солунским заливом и мореузима. Чинило се да је руски сан о избијању на топла мора остварен. [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]], "царица мора" никако није хтела да дозволи излазак Русије на [[Егејско море]] и контролу над [[Босфор]]ом и [[Дарданели]]ма јер би се тиме довела у питање њена превласт у источној трговини. Британија је на Босфору штитила [[Суецки канал]] и [[Пут за Индију]]. Британске лађе су одмах по потписивању уговора ушле у мореузе, а њена дипломатија је заузела претећи став према Русији. Француска и Аустроугарска, свака због сопственог интереса, су стале уз Британију што је Русију довело у ситуацију сличну оној у [[Кримски рат|Кримском рату]]. Русија је била приморана да се приклони арбитражи великих сила у Берлину исте 1878. Берлински уговор поништио је већину одредаба Санстефанског уговора.<ref>[http://sr.wikisource.org/sr/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0_%D0%B8_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5_6 Европа и српско питање 6 – Викизворник{{Ботовски наслов}}]</ref>

== Србија и Санстефански уговор ==

Премда никад није спроведен у дело, Санстефански споразум имао је далекосежне последице за [[Јужни Словени|Јужне Словене]] и њихове односе с [[Русија|Русијом]]. Задовољио је већину легитимних захтева [[Црна Гора|Црне Горе]], али је изазвао отпор [[Румунија|Румуније]] и [[Србија|Србије]]. [[Бугари]] су са друге стране били више него задовољни. Неравноправни третман балканских народа погоршао је њихово супарништво и почео да их удаљава од Русије. Споразум је Србији дао независност, али је испуњен тек делић њених територијалних захтева. За српску јавност и политичке лидере ово је била велика неправда, коју су наметнули Руси, a чије разлоге Срби нису могли да разумеју. Мада је влада спречавала разбуктавање јавног антируског расположења, [[Нови Сад|новосадска]] „Застава“ отворено је оптужила Русију: "''Видимо да бугарски народ, уз подршку руских бајонета и под руководством руских државника гори од жеље да постигне панруске циљеве, заузимајући подручје које по географском и етничком положају припада Србији''!"

И [[Јован Ристић]], председник српске владе и министар иностраних дела, је био озлојеђен одлукама из Сан Стефана. Могућност да Србија изађе из готово безнадежне ситуације и губитка територија које је ослободила у рату 1877—1878, видео је у незадовољству [[Аустроугарска|Беча]] и [[Енглеска|Лондона]] Санстефанским уговором. Две велике силе биле су решене да минирају споразум, посебно његов кључ: велику Бугарску. Српске војничке победе и Ристићева вешта дипломатија учинили су да се добије сагласност Русије о задржавању постојеће војне ситуације, до постизања дефинитивног решења. „Не смемо пристати на улогу пиона која нам је дата“, написао је Ристић шефу српског генералштаба [[Коста Протић|Кости Протићу]] у марту [[1878]].

Споразум из Сан Стефана извео је велики заокрет у спољнополитичкој оријентацији Србије, у чему су кнез Милан и министар иностраних дела Ристић одиграли главну улогу. Ристић ће ускоро отићи у [[Беч]], потом у [[Берлин]] да брани српска становишта код министра иностраних дела [[Ђула Андраши Старији|Андрашија]] и канцелара [[Ото фон Бизмарк|Ота фон Бизмарка]]. Ови преговори означиће врхунац Ристићеве дипломатске каријере, a Србији донети значајну корист.

Све до Сан Стефана [[Милан Обреновић|кнез Милан]] је био одан Русији, видећи у цару свог природног браниоца. Када је увидео да су два рата Србије c Турском као главни резултат имала стварање велике Бугарске, кнез је схватио да се српска спољна политика заснива на опасној словенској сентименталности. Одлучио је да крене новим правцем, који ће почивати искључиво на интересима Србије. Без понижења за Србију и њену владу, Јован Ристић је дискретно и обазриво извео заокрет ка аустријској спољној политици. Избегавајући журбу и несмотреност, затражио је аустријску заштиту и подршку, добивши је без увреде за Русију, на коју је и даље рачунао током своје бечке мисије и на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]].<ref>[http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_15_l.html Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda{{Ботовски наслов}}]</ref>

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{div col}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Екмечић|first=Милорад|authorlink=Милорад Екмечић|chapter=Српски народ у Турској од средине XIX века до 1878|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=447-526}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Радоман|authorlink=Радоман Јовановић|chapter=Црна Гора 1851-1878|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=423-446}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Попов|first=Чедомир|authorlink=Чедомир Попов|chapter=Србија 1868—1878. године|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=Rr1BAAAAYAAJ|volume=књ. 5, св. 1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=303-421}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса|year=1986|location=Београд|publisher=Историјски институт, Просвета|url=https://books.google.com/books?id=2LVBAAAAYAAJ}}
* Ристић,Ј. Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878. Књ.И-II, Београд, 1896-1898.
{{div col end}}

== Спољашње везе ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=tJlG97cbobk Санстефански мир 1878. године - заблуде и чињенице (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)] 

{{Велика источна криза}}
{{Подножје|Историја|Србија}}

[[Категорија:Мировни споразуми]]
[[Категорија:Српско-турски ратови (1876—1878)]]
[[Категорија:Руско-турски рат (1877—1878)]]
[[Категорија:Историја Македоније у новом веку]]
[[Категорија:1878.]]
[[Категорија:Политика Руске Империје]]
[[Категорија:Константинопољ]]

Шаблони који се користе на овој страници:

Шаблон:Cite book (уреди)
Шаблон:Div col (уреди)
Шаблон:Div col/styles.css (уреди)
Шаблон:Div col end (уреди)
Шаблон:Hlist/styles.css (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:Navbox (извор) (полузаштићено)
Шаблон:PAGENAMEBASE (уреди)
Шаблон:Reflist (извор) (заштићено)
Шаблон:Small (уреди)
Шаблон:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Tooltip (уреди)
Шаблон:Tooltip/styles.css (уреди)
Шаблон:Yesno (уреди)
Шаблон:Yesno-no (уреди)
Шаблон:Yesno-yes (уреди)
Шаблон:Ботовски наслов (уреди)
Шаблон:Велика источна криза (уреди)
Шаблон:Главни (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:Главни чланак (уреди)
Шаблон:ДаНе (уреди)
Шаблон:ДаНе-да (уреди)
Шаблон:ДаНе-не (уреди)
Шаблон:Зас (уреди)
Шаблон:Зас/core (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Навигациона кутија (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Нормативна контрола (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Подаци о застави Бугарска (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Кнежевина Србија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Краљевина Грчка (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Књажевина Црна Гора (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Књажество Србија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Османско царство (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Румунија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Руска Империја (уреди)
Шаблон:Подножје (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Умањено (уреди)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control (уреди)
Модул:Authority control/config (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Commons link (уреди)
Модул:EditAtWikidata (уреди)
Модул:Format link (уреди)
Модул:Hatnote (уреди)
Модул:Hatnote/styles.css (уреди)
Модул:Hatnote list (уреди)
Модул:If preview (уреди)
Модул:If preview/configuration (уреди)
Модул:If preview/styles.css (уреди)
Модул:Labelled list hatnote (уреди)
Модул:Navbar (уреди)
Модул:Navbar/configuration (уреди)
Модул:Navbar/styles.css (уреди)
Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)
Модул:Navbox/configuration (уреди)
Модул:Navbox/styles.css (уреди)
Модул:No globals (уреди)
Модул:Portal (уреди)
Модул:Portal/images/other (уреди)
Модул:Portal bar (уреди)
Модул:Portal bar/styles.css (уреди)
Модул:Side box (уреди)
Модул:Sister project links (уреди)
Модул:Sister project links/bar/styles.css (уреди)
Модул:String (извор) (заштићено)
Модул:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Модул:TableTools (извор) (полузаштићено)
Модул:Transliteration (уреди)
Модул:Yesno (извор) (полузаштићено)

Назад на страницу Санстефански споразум.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Санстефански_споразум”