Извор странице Рат у Грузији (2008)

← Рат у Грузији (2008)

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:

Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.

Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.

Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.

Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.

Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.

За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.

Можете да видите и копирате извор ове странице.

{{Инфокутија Војни сукоб
| рат = Рат у Грузији 2008.
| део = сукоба у бившем [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] и [[Други хладни рат|Другог хладног рата]]
| слика = 2008_South_Ossetia_war_sr.svg
| величина_слике = 300п
| опис_слике = ''Мапа целог региона са означеним правцима дејстава и променама у територији''
| време = [[1. август]] [[2008]]{{чињеница|date=05. 2024.}} — [[12. август]]<ref>{{cite web|author= |url=http://lenta.ru/articles/2008/08/22/rusnato/ |title=Очень они нам нужвы |date= |website= |publisher= |access-date=24. 4. 2013}}</ref> или [[16. август]]<ref>http://www.kremlin.ru/eng/text/news/2008/08/205406.shtml {{Wayback|url=http://www.kremlin.ru/eng/text/news/2008/08/205406.shtml |date=20080914071231}} President of Russia Dmitry Medvedev signed a plan to resolve the Georgian-South Ossetian conflict, based on the six principles previously agreed on. [[kremlin.ru]]</ref> [[2008]]. 
| локација = {{застава|Грузија}} (претежно {{застава|Абхазија}},<br />{{застава|Јужна Осетија}} и околна подручја)
| резултат = Грузијска војска потиснута из Абхазије и Јужне Осетије. Русија признала Јужну Осетију и Абхазију као независне државе. Грузија напустила [[Заједница независних држава|ЗНД]]. 
| страна1 = {{застава|Јужна Осетија}}<br />{{застава|Абхазија}} <small>(од 9. августа)</small><br />{{застава|Русија}} <small>(од 8. августа)</small>
| страна2 = {{застава|Грузија}}
| заповедник1 = {{зас|Јужна Осетија}} [[Едуард Кокојти]]<br />{{зас|Абхазија}} [[Сергеј Багапш]]<br />{{зас|Русија}} [[Дмитриј Медведев]]<br />{{зас|Русија}} [[Владимир Путин]]<br />{{зас|Русија}} [[Марат Кулхаметов]]
| заповедник2 = {{зас|Грузија}} [[Михеил Сакашвили]]<br />{{зас|Грузија}} [[Давит Кезерешвили]]<br /> {{зас|Грузија}} [[Заза Гогава]]
| јачина1 = {{зас|Јужна Осетија}} 3.000<ref>[http://lenta.ru/articles/2008/08/08/forces/ -{Вооруженные силы Грузии}-], -{Lenta.ru}-.</ref> <br />{{зас|РУС}} 8.000–10.000 војника<br />{{зас|Абхазија}} око 1.000<ref>[http://www.rg.ru/2008/08/09/abhazia.html -{Абхазия отправляет в Южную Осетию тысячу добровольцев}-], ''-{Российская Газета}-''</ref>
| јачина2 = {{зас|Грузија}} 29.000 
| губици1 = {{зас|Јужна Осетија}} непознати војни губици<br />Јужноосетијски лидер [[Едуард Кокојти]] тврди да је убијено преко 1.600 цивила.<ref name="hundreds">{{cite web|author= |url=http://www.interfax.com/3/417503/news.aspx |title=Стотине цивила убијено у Цхинвали -Кокојти |date= |website= |publisher= |access-date=24. 4. 2013}}{{Мртва веза}}</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.presstv.ir/Detail.aspx?id=67798&sectionid=351020606 |title='1,692 killed in Georgian aggression' |date= |website= |publisher= |access-date=24. 4. 2013. |archive-date=21. 5. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20110521014944/http://www.presstv.ir/Detail.aspx?id=67798&sectionid=351020606 |url-status= }}</ref><ref name="ind">{{cite web|author= |url=http://www.independent.co.uk/news/world/europe/russia-sends-forces-into-georgian-rebel-conflict-888487.html |title=Independent.co.uk |date= |website= |publisher= |access-date=24. 4. 2013}}</ref> <br />{{зас|РУС}} 64 војника и 323 рањених<ref name="russia">{{cite web|author= |url=http://www.russiatoday.com/news/news/28664 |title=-{Time line: Georgia-Ossetia armed conflict, 8. август}- |date= |website= |publisher= |access-date=24. 4. 2013.|archive-date=11. 8. 2008. |archive-url=https://web.archive.org/web/20080811015122/http://www.russiatoday.com/news/news/28664 |url-status=unfit}}, -{Russia Today}-, 8. август 2008.]</ref><br /> {{зас|Абхазија}} 1 војник убијен, 2 рањена
| губици2 = {{зас|Грузија}} око 300 војника и око 100 оклопних возила, 8 од 10 борбених авиона<ref name="russia"/>
}}
{{Сукоби у бившем Совјетском Савезу}}
'''Рат у Грузији''' се водио у [[август]]у [[2008]]. године између [[Грузија|Грузије]] са једне и [[Русија|Русије]] и грузијских отцепљених територија [[Абхазија|Абхазије]] и [[Јужна Осетија|Јужне Осетије]] са друге стране. Након ��еколико дана жестоких окршаја у овој области између грузијске војске и снага Јужне Осетије, грузијски војници су [[7. август|7.]] и [[8. август]]а покушали да заузму град [[Цхинвал]]и,{{sfn|Volume II|2009|p=209}} главни град Јужне Осетије. Као одговор на ово уследио је руски напад на Грузију који је Москва оправдала одговором на напад на руске мировне снаге у Јужној Осетији и заштитом својих држављана у Грузији. Абхазија је такође напала грузијске снаге које су се од раније налазиле на делу њене територије након завршетка претходног [[Рат у Абхазији (1992—1993)|рата 1993]].

По извештају [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], број избеглица из Јужне Осетије који је побегао у Русију је око 30.000 од укупно 70.000 становника који су живели ту пре рата, док је 68.000 [[Грузини|Грузина]] морало да напусти своје домове.<ref>[http://edition.cnn.com/2008/WORLD/europe/08/14/georgia.russia.refugees/index.html?eref=rss_latest -{U.N.: 115,000 displaced by Georgia conflict}-] {{Wayback|url=http://edition.cnn.com/2008/WORLD/europe/08/14/georgia.russia.refugees/index.html?eref=rss_latest |date=20080831232212}}, -{[[Si-En-En|CNN]]}-, 15. август 2008.</ref>

Русија и Грузија су уз посредовање [[Европска унија|Европске уније]] потписале примирје 15. августа 2008. у ком су се [[Руси]] обавезали да ће се повући са грузијске територије. Грузија је често исказивала незадовољство темпом руског повлачења и присуством руске војске у [[Црно море|црноморској]] луци [[Поти]].

Руска [[државна дума|дума]] је званично признала независност Абхазије и Јужне Осетије 26. августа, што је Грузија окарактерисала као чин анексије. Једнострано руско признање је изазвало осуду неких земаља попут [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и неких чланица Европске уније због кршења територијалне целовитости Грузије, док је Русија [[међународна реакција на проглашење независности Косова и Метохије|претходни случај признања Косова и Метохије]] наводила као преседан који је омогућио сепаратистичким областима да добију независност.

== Позадина сукоба ==
{{main|Грузијско-јужноосетијски сукоб|Јужноосетијски рат}}
[[Датотека:Georgia, Ossetia, Russia and Abkhazia sr.svg|лево|мини|Положај Јужне Осетије и Абхазије]]
[[Осети]] су [[ирански народи|ирански народ]] чија је постојбина била дуж реке [[Дон]]. На [[Кавкаске планине|Кавказ]] су дошли у [[13. век]]у након што су их из њихове домовине протерали [[Монголи]]. Неки кланови су се населили на територији данашње [[Северна Осетија — Аланија|Северне Осетије-Аланије]] (део [[Русија|Русије]]) и Јужне Осетије.

Јужна Осетија, у којој [[Грузини]] чине око једне петине становништва (14 000) од укупно 70 000 становника, фактички се одвојила од Грузије у [[Рат у Јужној Осетији (1991—1992)|Јужноосетијском рату 1991—1992]]. Руске, грузијске и јужноосетијске мировне снаге су од тада размештене у овој области под мандатом [[Заједничка контролна комисија за грузијско-осетијски сукоб|Заједничке контролне комисије]]. Примирје из 1992. године је такође дефинисало и зону сукоба око јужноосетијске престонице [[Цхинвал]]ија и безбедносни коридор дуж граница Јужне Осетије.

На [[Референдум о независности Јужне Осетије 2006.|референдуму о независности Јужне Осетије]] из [[2006]]. који је организовала јужноосетијска влада, за потпуну независност се изјаснило 99% гласача. Грузија је тада оптужила Русију за [[анексија|анексију]] њене међународно признате територије и постављање марионетске владе на челу са [[Едуард Кокојти|Едуардом Кокојтијем]] и неколико званичника који су служили у [[Оружане снаге Руске Федерације|Руској армији]] и [[Федерална служба безбедности|Федералној служби безбедности]].<ref>{{ru icon}} [http://www.svobodanews.ru/Article/2008/08/08/20080808185433660.html «Осетины не имеют никакого желания защищать режим Кокойты»], [[Svoboda News]], 2008-08-08</ref><ref>{{ru icon}} [http://www.uralweb.ru/news/n328942.html Войсками Южной Осетии командует бывший пермский военком генерал-майор] {{Wayback|url=http://www.uralweb.ru/news/n328942.html|date=20080813140206}}, [[UralWeb.ru]], 11 August 2008</ref><ref>{{ru icon}} [http://www.lenta.ru/lib/14190856/ Миндзаев, Михаил: Министр внутренних дел непризнанной республики Южная Осетия], [[Lenta.Ru]], 17. 08. 2008</ref><ref>[http://www.utro.ru/articles/2005/01/18/397255.shtml Georgia blames Russia of a territorial annexation], ''[[Utro]]'', January 18, 2005</ref> Повратак Јужне Осетије и [[Абхазија|Абхазије]] под територијални интегритет Грузије био је циљ грузијског председника [[Михаил Сакашвили|Михаила Сакашвилија]] још од његовог доласка на власт у [[Револуција ружа|ружичастој револуцији]] из [[2003]].

Са друге стране, велика већина Јужноосетијаца поседује руски пасош и тиме се квалификује за заштиту по члану 80 [[Устав Руске Федерације|Устава Руске Федерације]].

Грузија је од [[Бугарска|Бугарске]], [[Украјина|Украјине]] и [[Србија|Србије]] купила знатан ратни арсенал<ref name="SE">[http://209.85.135.104/search?q=cache:1-GKeoAfPiIJ:www.segodnia.ru/sed_img/articles/table.doc+%D0%98%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D1%8C+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B8+%D0%A1%D0%B0%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8+%22%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%B8+%D0%BB%D1%8E%D0%B4%D0%B8+%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%8E%D1%82+%D0%BA%D0%BB%D1%8E%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%8B%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B8%22&hl=ru&ct=clnk&cd=19&gl=ru Страны и организации, помогавшие Грузии в подготовке военной агрессии против Абхазии и Южной Осетии]{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, [[:ru:Сегодня (газета, Украина)|Сегодня]]</ref>, (само од [[Израел]]а за 500.000.000 долара<ref name = "VN">[http://www.vremya.ru/print/210949.html Грузинская тень над Израилем], [[:w:ru:Время новостей|Время новостей]]</ref>) а један део њене војске обучавали су [[марински корпус Сједињених Држава|маринци]] из САД<ref name = "SE" /> и израелски генерали (нпр. Гал Хирш)<ref>{{cite web |author= |url=http://www.presstv.ir/Detail.aspx?id=66203&sectionid=351020202 |title=Israel 'has a hand in S. Ossetia war' |date= |website= |publisher= |access-date=24. 4. 2013 |archive-date=09. 06. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100609152020/http://www.presstv.ir/Detail.aspx?id=66203&sectionid=351020202 |url-status= }}</ref><ref name = "VN" />.

== Хронологија ==
==== 1. август — 7. август: Почетак сукоба ====
Сукоби између грузијске војске и паравојних снага Јужне Осетије су избили у касним сатима 1. августа 2008. године. У овим сукобима је погинуло шесторо људи, а повређен је још 21 човек. Обе стране су се међусобно оптуживале за почетак сукоба<ref name="civil.ge">[http://www.civil.ge/eng/article.php?id=18871 Six -{Die in S.Ossetia Shootout}-], ''-{Civil Georgia}-'', 2. август 2008. ([https://web.archive.org/web/20171201042057/http://www.civil.ge/eng/article.php?id=18871 Гугл кеш])</ref>. Јужноосетијске власти су изјавиле да је шесторо људи погинуло, а још 15 рањено када су грузијске снаге отвориле ватру, и након тога бомбардовале главни град Јужне Осетије Цхинвали, а командант руских мировних снага је изјавио да је један јужноосетијски војник убијен из [[снајперска пушка|снајпера]], са полицијске станице под контролом Грузије<ref name="civil.ge"/>. Он је такође изјавио да је у Цхинвалију из снајпера убијено најмање троје људи<ref name="civil.ge"/>. Јужноосетијска страна тврди да је пуцњава и бомбардовање настављено и преко ноћи [[2. август]]а. Грузијски министар одбране Мамука Курашвили је изјавио да је Грузија отворила ватру као одговор на гранатирање грузијских села. Грузијски министар унутрашњих послова је изјавио да је током гранатирања повређено 6 цивила и 1 грузијски полицајац<ref name="civil.ge"/>. Курашвили је такође изјавио да сматра да су руске мировне снаге учествовале у гранатирању села<ref name="civil.ge"/>. Грузијска страна је такође изјавила да је 5 полицајаца повређено, када је њихово возило погођено са две експлозивне направе<ref>{{cite web|author= |url=http://www.civil.ge/eng/article.php?id=18868 |title=-{MIA: Five Policemen Injured in S.Ossetia Blast}- |date= |website= |publisher= |access-date=1. 8. 2008}}</ref>.

Руска влада је 3. августа дозволила грађанима Јужне Осетије да се евакуишу у Русију, тако да је првог дана 20 аутобуса са избеглицама напустило Јужну Осетију<ref>[http://www.1tv.ru/owa/win/ort6_main.main?p_news_title_id=125640&p_news_razdel_id=9 -{Вывезли из-под огня. В Россию прибывают беженцы из Южной Осетии}-] {{Wayback|url=http://www.1tv.ru/owa/win/ort6_main.main?p_news_title_id=125640&p_news_razdel_id=9 |date=20080812080715}}. канал 1, 3. август 2008.</ref>

==== 7. август — 8. август: Грузијски напад ====
[[Датотека:Tbilisi-2008-08-08.jpg|200п|десно|мини|Грузијци протестују у Тбилисију испред руске амбасаде]]
[[Снајперска пушка|Снајперски]] напади су учестали [[7. август]]а, а током дана отпочело је и дејствовање грузијске [[Артиљерија|артиљерије]]. Гранате су погађале пограничне пределе Јужне Осетије, укључујући убрзо и саму престоницу [[Цхинвал]]и, која се налази у пограничном подручју. Након тога, Грузија је једногласно прогласила [[примирје]], али су напади обновљени око поноћи по локалном времену. Нови напад је био најжешћи: укључена су сва артиљеријска средства (међу њима [[вишецевни бацач ракета|вишецевни ракетни бацачи]], [[самохотке]])<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Juzna-Osetija-optuzuje-Gruziju-za-agresiju.sr.html Јужна Осетија оптужује Грузију за агресију], Политика, [[8. август]] [[2008]].</ref> али и [[ратно ваздухопловство]]. Наредног јутра, грузијска војска потпомогнута артиљеријом опкољава Цхинвали и креће у офанзиву. Званичници Јужне Осетије јављају да више од хиљаду војника креће ка граду. Руски званичници јављају о бар десет мртвих и око 30 рањених руских миротвораца. Грузијске власти у преподневним сатима објављују да су ушли у Цхинвали. Када је изгледало да је све готово, грузијска страна око поднева проглашава трочасовно примирје, у намери да цивили напусте град<ref>[[n:Gruzija najavila prekid vatre radi evakuacije civila]]</ref>. Број избеглица је процењен на око 30.000, док је број страдалих порастао на око 1400. Званичници Јужне Осетије говоре о „потпуно разореном граду“ и о „етничком чишћењу“ града и околних села. У месецима након рата, оптужбе су ишле дотле, да су поједини [[Јужна Осетија|јужноосетијски]] и [[Русија|руски]] извори оптуживали Грузију да је 7. августа починила геноцид<ref>{{cite web|author=“” |url=http://www.youtube.com/watch?v=jlruGdmKz2w |title=Georgia VS Russia: who started? |publisher=YouTube |date = 8. 8. 2008. |accessdate = 24. 6. 2010}}</ref>.

У међувремену, Грузија је оптужила Русију за агресију, тврдећи да су најпре њени бомбардери дејствовали у спорном подручју. Русија је одговорила покретањем контраофанзиве.

==== 8. август: Руско ангажовање ====
Руски [[тенк]]ови и оклопна возила су у раним поподневним часовима отпочели контраофанзиву, крећући од своје јужне границе у „мисију појачања нападнутим мировњацима“. У поподневним часовима стигли су до готово потпуно разрушеног Цхинвалија, приморавши грузијске снаге на повлачење. Део снага који је остао у граду, био је нападнут и до наредног јутра је уништен, или се повукао. Сазнавши за ово, [[Михаил Сакашвили|Сакашвили]] је оптужио Русију за отпочињање рата, најавивши да ће у току ноћи завести ратно стање. Увече, грузијске власти су саопштиле да је бомбардована њихова [[лука]] [[Поти]] на [[Црно море|Црном мору]]<ref name="sky">{{cite web|author= |url=http://www.skynews.com |title=-{Skynews}- |date= |website= |publisher= |access-date=24. 4. 2013}}</ref>.

==== 9. август: Ратно стање у Грузији и Абхазији ====
[[Датотека:Destroyed Georgian T-72 tank in Tskhinvali.jpg|Уништени грузијски тенк у Цхинвалију|мини]]
У преподневним часовима, Сакашвили потписује одлуку о [[ратно стање|ратном стању]], коју потврђује парламент. Истовремено, у другој спорној области, [[Абхазија|Абхазији]] врши се делимична мобилизација и евакуација дела становништва на граници са Грузијом<ref name="rus">{{cite web|author= |url=http://www.russiatoday.ru |title=-{Russia Today}- |date= |website= |publisher= |access-date=24. 4. 2013|archive-date=04. 03. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130304145157/http://www.russiatoday.ru/ |url-status=unfit }}</ref>. У току дана, у 5 области Абхазије такође се проглашава ратно стање. Абхазијски званичници најављују да ће учинити све што је потребно да се помогне народу Јужне Осетије<ref name="rus" />. У поподневним часовима отпочињу борбе у Кодорском кланцу- једином делу Абхазије који су контролисале грузијске снаге. Истовремено, руско министарство одбране потврђује да је разрушени Цхинвали сада под њиховом контролом, али да је грузијска војска још увек у Јужној Осетији. Увече, медији преносе како је руско ратно ваздухопловство бомбардовало [[Гори]]- град на северу централне Грузије, као и поново луку [[Поти]]<ref name="sky"/>.

==== 10. август: Ангажовање руске Црноморске флоте ====
У току дана, руска врховна команда потврђује да је Црноморској флоти наложено да се покрене из луке у [[Севастопољ]]у ([[Украјина]]) према абхазијској обали, како би блокирала наводно грузијско снабдевање оружјем из [[Украјина|Украјине]]<ref name="rus"/>. Украјина је са своје стране најавила да ће отказати гостопримство руској флоти, како „не би била увучена у конфликт“. Русија је навела да ће вратити бродове у Севастопољ, јер јој је тадашњи уговор са Украјином о гостопримству истицао тек [[2017]]. године. [[Владимир Путин]] је након посете [[избеглица]]ма у [[Северна Осетија — Аланија|Северној Осетији-Аланији]] изјавио да је тешко поверовати да ће Грузија после свега контролисати своје спорне територије.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.politika.co.rs |title=Политика |date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref> Током дана су биле обновљене спорадичне борбе у Јужној Осетији, али су се грузијске трупе углавном повукле. У вечерњим часовима, Руска морнарица је код Абхазије потопила један мањи грузијски брод, наоружан ракетама. Према западним изворима, бомбардовани су Гори, лука Поти и војни аеродром и [[радар]]ско постројење код самог Тбилисија. У међувремену, број избеглих из Јужне Осетије досегао је преко 30.000- око пола становништва Цхинвалија. Медведев је изјавио да се то не може другачије окарактерисати него као [[геноцид]] и позвао на формирање [[ад хок]] трибунала за ратне злочине<ref name="rus"/>.

==== 11. август: Борбе изван спорних територија ====
[[Датотека:Ruins of a burnt apartment building in Gori.jpg|мини|Рушевине у Горију]]
У току ноћи, Русија је Грузији дала [[ултиматум]] да до 8 часова пре подне [[11. август]]а разоружа све трупе у Абхазији. Ултиматум је одбачен и обновљене су борбе у [[Кодорски кланац|Кодорском кланцу]]<ref name="rus"/>. У току дана руско РВ је бомбардовало више циљева у Грузији и угрожавало сам Тбилиси. У поподневним часовима, према западним изворима, руска војска је отпочела напад, отварајући два фронта изван спорних територија: из Јужне Осетије према Горију и изван Абхазије према Потију. Увече, Грузија је чак тврдила да су они пали, а Сакашвили говори у две изјаве да је више од пола Грузије под руском контролом и да је Грузија преполовљена. Русија је то демантовала. Ипак, у изјави за [[Уједињено Краљевство|британску]] мрежу "[[Телевизија Скај|Скај]]", неки грузијски војници су рекли како су у потпуном повлачењу према Тбилисију<ref name="sky"/>.

==== 11—13. август: Примирје ====
[[Француска|Француски]] министар спољних послова [[Бернар Кушнер]] и [[Финска|фински]] дипломата [[Александар Стуб]] су отпутовали у Тбилиси, како би пружили подршку целовитости Грузије<ref name="sky"/>. Том приликом, Сакашвили је потписао француски предлог о примирју, којим се све стране повлаче са ратишта. Увече, заједно са француским председником, [[Никола Саркози|Николом Саркозијем]], отпутовали су у [[Москва|Москву]], како би убедили [[Дмитриј Медведев|Дмитрија Медведева]] да учини исто. Иако се током дана чинило да он то неће учинити, нарочито након што је на петој узастопној седници СБ [[Организација уједињених нација|УН]] предлог одбачен, наредног јутра, Медведев је наредио обуставу ватре. Током дана, Сакашвили је тврдио да је бомбардовање Грузије настављено<ref name="sky"/>. Борбе у Абхазији су настављене потискивањем грузијских трупа<ref name="rus"/>. [[13. август]]а, руске трупе су напустиле [[Гори]] и на тренутак се упутиле према југу, многе натеравши да посумњају како се крећу према [[Тбилиси]]ју. Ипак, пар сати касније, испоставило се да су они то учинили да би разоружали и уништили грузијску базу око 16 километара јужно од Горија. Након тога, објављено је повлачење са грузијске територије.

==== Дани након објављивања примирја ====
Абхазијске трупе су [[13. август]]а овладале Кодорским кланцем и протерале грузијске снаге.<ref>{{cite news|url=http://ap.google.com/article/ALeqM5gDNLWfQWKrQc48pITBUg9KT_6oVwD92H8MT80|title=Georgian troops leave Abkhazia, Russians in Gori|publisher=[[Асошијетед прес|Associated Press]]|date=13. 8. 2008|accessdate=15. 8. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080814165145/http://ap.google.com/article/ALeqM5gDNLWfQWKrQc48pITBUg9KT_6oVwD92H8MT80|archive-date=14. 8. 2008|url-status=dead|df=}}</ref><ref>{{cite news
|url=http://www.iwpr.net/?p=crs&s=f&o=346164&apc_state=henh
|title=Abkhaz Open "Second Front"
|publisher=Institute for War & Peace Reporting
|date=14. 8. 2008.
|accessdate=15. 8. 2008.
|archive-url=https://web.archive.org/web/20080928110023/http://www.iwpr.net/?p=crs&s=f&o=346164&apc_state=henh
|archive-date=28. 9. 2008.
|url-status=dead
}}</ref> Истог дана руска војска је виђена на путу од Горија до Тбилисија, али је на пола сата од Тбилисија скренула на север и улогорила се. Грузијска војска се утврдила на путу 10 -{km}- од Тбилисија.<ref>[http://www.nytimes.com/2008/08/14/world/europe/14georgia.html Bush, Sending Aid, Demands That Moscow Withdraw], ''[[Њујорк тајмс|The New York Times]]'', [[August 13]] 2008</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20080820085728/http://hosted.ap.org/dynamic/stories/G/GEORGIA_ROAD_TO_TBILISI?SITE=ALANN&SECTION=HOME&TEMPLATE=DEFAULT Russian feint toward Tbilisi shows truce fragile], [[Асошијетед прес|Associated Press]], Aug 13, 4:27 PM EDT</ref>

"Ројтерс“ је 15. августа изјавио да је руска војска стигла на 55 -{km}- од Тбилисија, најближе од почетка рата, и да се зауставила у [[Игоети]]ју. Тог дана је америчка државна секретарка [[Кондолиза Рајс]] допутовала у Тбилиси, где је Сакашвили потписао мировни план у њеном присуству.<ref>{{cite news
|url=http://www.reuters.com/article/wtMostRead/idUSLF7284720080815
|title=Russian convoy moves deeper inside Georgia: witness
|publisher=[[Ројтерс|Reuters]]
|date = 15. 8. 2008.
|accessdate = 15. 8. 2008.
|first=James
|last=Kilner
}}</ref><ref>{{cite news
|url=http://www.reuters.com/article/newsOne/idUSL768040420080815?sp=true
|title=Georgia signs peace deal, West condemns Russia
|publisher=[[Ројтерс|Reuters]]
|date = 15. 8. 2008.
|accessdate = 15. 8. 2008.
|first=David
|last=Alexander
|author2=Oleg Shchedrov
}}</ref>

Руси су 16. августа заузели Поти, као и војне базе у Горију и [[Сенаки]]ју.<ref>{{cite news
|url=http://www.guardian.co.uk/world/2008/aug/16/georgia.russia1
|title=Six days that broke one country - and reshaped the world order
|publisher=''[[Гардијан (новине)|The Guardian]]''
|date = 16. 8. 2008.
|accessdate = 16. 8. 2008.
|first=Ian
|last=Traynor}}</ref><ref>{{cite news
|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7562959.stm
|title=Russia in control and on the move
|publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]]
|date = 16. 8. 2008.
|accessdate = 16. 8. 2008.
|first=Richard
|last=Galpin}}</ref>

==== Руско повлачење ====
Дмитриј Медведев је изјавио да ће Русија започети повлачење своје војске 18. августа, а да ће се окончати до 25. августа.<ref>{{cite news
|url=http://www.reuters.com/article/worldNews/idINIndia-35081820080819?sp=true
|title=Russia starts to withdraw from Georgia - witness
|publisher=''[[Ројтерс|Reuters]]''
|date=19. 8. 2008.
|accessdate = 19. 8. 2008.
|first=Dmitri
|last=Solvyov}}</ref> [[Анатолиј Ноговицин]] је изјавио да ће Русија задржати тампон-зоне око Јужне Осетије и Абхазије у којима ће успоставити 18 контролних станица унутар грузијске територије, укључујући 8 станица на грузијској територији која није била предмет спора, а једна ће бити мало изван [[Гори]]ја.<ref>Sergei Loiko and Borzou Daragahi, [http://www.latimes.com/news/nationworld/world/la-fg-georgia21-2008aug21,0,3420647.story "Russian general: 'We are not pulling out' of Georgia"], ''Los Angeles Times'', [[August 20]] 2008</ref> Руски извори су наводили да је то у складу са извештајем [[Заједничка контролна комисија за грузијско-осетијски сукоб|Заједничке контролне комисије]] из 1999. који обезбеђује безбедносни коридор око Јужне Осетије у ком су миротворци могли да патролирају. Русија тврди да овај извештај имплицира ауторитет да држи своју војску на главној грузијског саобраћајници коју спаја Тбилиси са црноморским лукама.

Руски војници су почели да напуштају Гори 22. августа.<ref name="Reuters smiling">
{{cite news
|url=http://www.reuters.com/article/worldNews/idUSLM57244120080822?sp=true
|title=Smiling Russians quit relieved Georgian town
|publisher=Reuters
|date=22. 8. 2008.
|accessdate = 22. 8. 2008.
}}</ref> Русија је изјавила да ће њени војници наставити да патролирају најважнијом грузијском луком [[Поти]], иако се тај град није налазио у њиховој тампон-зони.<ref>[https://web.archive.org/web/20080825202646/http://afp.google.com/article/ALeqM5imXD6IoGfitqAryvzMFjDU93nvCg "Russian troops still entrenched in Georgia"], AFP, [[22 August]] 2008</ref><ref>Michael Schwirtz, [http://www.nytimes.com/2008/08/24/world/europe/24georgia.html "Georgia Prepares for Refugees; Russians Declare Pullback Finished"], [[Њујорк тајмс|New York Times]], [[August 24]] 2008</ref>

== Последице ==
=== Руско признање независности Јужне Осетије и Абхазије и реакције ===
Руска државна дума је 25. августа 2008. јавно и једногласно изгласала резолуцију којом се позива руски председник Дмитриј Медведев да званично призна Абхазију и Јужну Осетију као независне државе.{{чињеница|date=05. 2024.}} Медведев је следећег дана потписао указе којима је то и учинио. Грузија је оценила овај потез као [[анексија|анексију]] своје територије.<ref>[http://english.aljazeera.net/news/europe/2008/08/2008826111812549735.html Medvedev recognises Georgian states], [[Al Džazira|Al Jazeera]], 26. 8. 2008.</ref>

Председавајући ЕУ, француски министар иностраних послова [[Бернар Кушнер]], је запретио Русији увођењем санкција.<ref name="pressonline1">{{cite web |author=(AG.) |url=http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=45710&sectionId=40&view=story |title=Press Online :: Eu Preti Rusiji Sankcijama |language={{sr icon}} |publisher=Pressonline.rs |date=29. 8. 2008. |accessdate=24. 6. 2010. |archive-date=6. 5. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150506121731/http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?id=45710&sectionId=40&view=story |url-status=dead}}</ref>. Неколико чланица Европске уније, попут Немачке и Холандије су се успротивиле оваквим претњама, због енергетске зависности тих земаља од Русије. [[Сергеј Лавров]] је са своје стране ову Кушнерову претњу назвао производом „болесне маште“ и „политичке дезоријентације"<ref name="pressonline1"/>. Рат између Русије и Грузије је додатно погоршао односе између Сједињених Држава и Русије, што је многе људе подсетило на период [[Хладни рат|Хладног рата]]. Владимир Путин је оптужио САД да користе сукоб како би утицали на исход [[председнички избори у САД 2008.|председничких избора у САД]] у корист републиканског кандидата [[Џон Мекејн|Џона Мекејна]]<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Mekejnov-predizborni-rat.sr.html |title=Свет : Мекејнов предизборни рат : ПОЛИТИКА |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 24. 6. 2010}}</ref>.

Руски чин признања независности Абхазије и Јужне Осетије је повукао многе паралеле са [[међународна реакција на проглашење независности Косова и Метохије|признањем независности]] [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], када је Русија бранила територијалну целовитост Србије, а западне земље признале Косово као независну државу.<ref>{{cite web| last = Balveg | first = Silke |url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3557648,00.html |title=Kosovo i Južna Osetija: Sličnosti i razlike &#124; Evropa &#124; Deutsche Welle &#124; 12. 8. 2008. |publisher=Dw-world.de |date= |accessdate = 24. 6. 2010}}</ref>

=== Ставови појединих земаља ===
'''Прогрузијски ставови'''

{{flagicon|United States}} [[Сједињене Америчке Државе|Амерички]] председник, [[Џорџ В. Буш]], назвао је руско уплитање у сукоб „агресијом“, оптужио Русију за изазивање рата и додао да „насилне провокације и уплитање у конфликте нису начин за вођење спољне политике у [[21. век]]у“<ref>[http://latimesblogs.latimes.com/presidentbush/2008/08/georgia-russi-1.html Bush to Russia: 'Bullying and intimidation are not acceptable'] {{Wayback|url=http://latimesblogs.latimes.com/presidentbush/2008/08/georgia-russi-1.html |date=20080818154621 }}, Los Angeles Times</ref>. Бушов заменик, [[Дик Чејни]], је додао да „руска агресија неће проћи без одговора“<ref name="Russian aggression">{{cite news
|url=http://www.reuters.com/article/latestCrisis/idUSN10298525
|title=Cheney: "Russian aggression must not go unanswered"
|publisher=Reuters
|date = 10. 8. 2008.
|accessdate = 11. 8. 2008.
|first=Matt
|last=Spetalnick
}}</ref>
.

{{flagicon|Ukraine}} [[Украјина|Украјински]] председник [[Виктор Јушченко]] је најавио да ће ускратити гостопримство руској црноморској флоти на [[Крим]]у.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.nytimes.com/2008/08/28/world/europe/28russia.html |title=NATO Ships in Black Sea Raise Alarms in Russia - NYTimes.com |date= |website= |publisher= |access-date=24. 4. 2013}}</ref>

'''Проруски ставови:'''

{{flagicon|Abkhazia}} Поред чињенице да се и сама умешала у рат, [[Абхазија]] је понудила Русији своју луку [[Сухуми]] као ново седиште црноморске флоте. Овим би Русија прекинула договор са Украјином из [[1997]]. године, којим годишње плаћа за кримску луку 98 милиона долара до [[2017]]. године.<ref>{{cite web|url=http://ecodiario.eleconomista.es/noticias/noticias/722636/08/08/RussiaGeorgia-conflict-raises-Black-Sea-tension.html |title=Russia-Georgia conflict raises Black Sea tension - 722636 - 27/08/08 - EcoDiario.es&nbsp;— EcoDiario |publisher=Ecodiario.eleconomista.es |date = 27. 8. 2008. |accessdate = 10. 5. 2009.}}</ref>

{{flagicon|Italy}} Са друге стране, [[италија]]нски министар спољних послова, [[Франко Фратини]] је изјавио како „не можемо стварати антируску коалицију у Европи“ и „како смо у овом случају блиски Русији“.

'''Неутрални ставови:'''

{{flagicon|France}} {{flagicon|Germany}} [[Француска]] и [[Немачка]] су заузеле посреднички став, настојећи да доведу до окончања сукоба.<ref>{{cite news
|url=http://www.iht.com/articles/2008/08/12/europe/diplo.php
|title=Differences emerge in Europe of a response to Georgia conflict
|publisher=International Herald Tribune
|date = 12. 8. 2008.
|accessdate = 21. 8. 2008.
|first=Katrin
|last=Bennhold
|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080813032759/http://www.iht.com/articles/2008/08/12/europe/diplo.php|archivedate = 13. 8. 2008.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bundeskanzlerin.de/nn_127772/Content/EN/Artikel/2008/08/2008-08-08-suedossetien-gewalt-stoppen__en.html |title=Bundeskanzlerin &#124; Angela Merkel calls for immediate ceasefire |publisher=Bundeskanzlerin.de |date = 8. 8. 2008. |accessdate = 10. 5. 2009.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080831185402/http://www.bundeskanzlerin.de/nn_127772/Content/EN/Artikel/2008/08/2008-08-08-suedossetien-gewalt-stoppen__en.html|archivedate = 31. 8. 2008.}}</ref>

{{flagicon|United Kingdom}} Министар иностраних послова [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Дејвид Милибанд]], назвао је руску акцију „опасном и погрешном“, али је, након што је информисан о могућим грузијским злочинима, такође и њихове акције назвао „опасним“<ref name="BBCHRW">{{cite news|last=Whewell|first=Tim |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/in_depth/7692751.stm |title=Georgia accused of targeting civilians |publisher=BBC News |date = 28. 10. 2008. |accessdate = 10. 5. 2009.}}</ref>.

=== Гомилање бродова у Црном мору ===
[[Датотека:U.S. Coast Guard Cutter Dallas being unloaded.jpg|Амерички брод ''Далас'' у грузијској луци Батуми|мини]]
НАТО је у [[Црно море]] послао неколико ратних бродова<ref>{{cite web|url=http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/kriza-na-kavkazu-i-njen-uticaj-na-medjunarodnopravni-poredak.html |title=Криза на Кавказу и њен утицај на међународноправни поредак &#124; Косово и Метохија |publisher=Nspm.rs |date= |accessdate = 24. 6. 2010.}}</ref>. Председник Украјине [[Виктор Јушченко]], чија је земља била у тренутку рата потенцијални кандидат за члана [[НАТО]] пакта, је најавио да ће тражити ревизију уговора о уступању [[севастопољ]]ске луке руској Црноморској флоти<ref>{{cite web|url=http://sr.wikinews.org/sr-ec/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B0_%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%3F |title=Црноморска флота претња Украјинској националној безбедности? - Викивести |language={{sr icon}} |publisher=Sr.wikinews.org |date = 15. 11. 2008. |accessdate = 24. 6. 2010}}</ref>.

=== Злочини и избеглице ===
Приликом прве годишњице рата, истражни комитет при тужилаштву [[Русија|Руске Федерације]] објавио је списак злочина које је починила грузијска армија. Према том извештају, у главном граду и другим насељеним местима у Јужној Осетији потпуно је уништено и спаљено 655 стамбених јединица. Још око две хиљаде је делимично оштећено. Више од 33.000 становника Јужне Осетије је морало да побегне из земље.

У извештају се каже и да је утврђено да је Грузија користила забрањене касетне бомбе и авионске бомбе од 500 килограма против цивилног становништва. Из свих врста оружја, укључујући и системе „град” који спаљују све пред собом, гађане су медицинске установе, подруми и цркве у којима су се скривали цивили. Грузијски снајпери гађали су колоне избеглица које су напуштале своје домове.<ref>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Medvedev-Postupili-smo-chasno-i-odgovorno.sr.html |title=Свет : Медведев: Поступили смо часно и одговорно : ПОЛИТИКА |publisher=Politika.rs |date= |accessdate = 24. 6. 2010}}</ref>
{{double image|center|Tbilisi-2008-08-10.jpg|300|Refugees from south ossetia-alagir.jpg|340|Грузијске избеглице траже помоћ испред зграде скупштине у Тбилисију|Јужноосетијске избеглице у руском кампу}}

== Види још ==
* [[Међународна реакција на признање независности Абхазије и Јужне Осетије]]
== Референце ==
{{reflist|2}}

{{Послехладноратовски сукоби у Европи}}
{{Подножје|Историја}}

[[Категорија:Други хладни рат| ]]
[[Категорија:Јужна Осетија]]
[[Категорија:Руски ратови]]
[[Категорија:Историја Грузије]]
[[Категорија:Ратови у Европи]]
[[Категорија:Модерни ратови]]
[[Категорија:2008.]]

Шаблони који се користе на овој страници:

Шаблон:Campaign (уреди)
Шаблон:Category handler (уреди)
Шаблон:Cite news (уреди)
Шаблон:Cite web (уреди)
Шаблон:Delink (уреди)
Шаблон:Double image (уреди)
Шаблон:External link (уреди)
Шаблон:Fix (уреди)
Шаблон:Fix/category (уреди)
Шаблон:Flagicon (уреди)
Шаблон:Hlist/styles.css (уреди)
Шаблон:Link language (уреди)
Шаблон:MONTH (извор) (заштићено)
Шаблон:MONTHNAME (уреди)
Шаблон:MONTHNUMBER (уреди)
Шаблон:Main (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:Military navigation (уреди)
Шаблон:Multiple image (уреди)
Шаблон:Multiple image/styles.css (уреди)
Шаблон:Navbox (извор) (полузаштићено)
Шаблон:PAGENAMEBASE (уреди)
Шаблон:Reflist (извор) (заштићено)
Шаблон:Replace (уреди)
Шаблон:Ru (уреди)
Шаблон:Ru icon (уреди)
Шаблон:Sfn (извор) (заштићено)
Шаблон:Sr (уреди)
Шаблон:Sr icon (уреди)
Шаблон:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Title year (уреди)
Шаблон:Tooltip (уреди)
Шаблон:Tooltip/styles.css (уреди)
Шаблон:Trim (уреди)
Шаблон:Wayback (уреди)
Шаблон:Yes/no (уреди)
Шаблон:Yesno (уреди)
Шаблон:Yesno-no (уреди)
Шаблон:Yesno-yes (уреди)
Шаблон:БРОЈМЕСЕЦА (уреди)
Шаблон:Војна кампања (уреди)
Шаблон:Главни (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:ДаНе (уреди)
Шаблон:ДаНе-да (уреди)
Шаблон:ДаНе-не (уреди)
Шаблон:Двострука слика (уреди)
Шаблон:Замени (уреди)
Шаблон:Зас (уреди)
Шаблон:Зас/core (уреди)
Шаблон:Застава (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Застава/core (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Инфокутија Војни сукоб (уреди)
Шаблон:МЕСЕЦ (извор) (заштићено)
Шаблон:Мртва веза (уреди)
Шаблон:НАЗИВМЕСЕЦА (уреди)
Шаблон:Навигациона кутија (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Нормативна контрола (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Подаци о застави Abkhazia (уреди)
Шаблон:Подаци о застави France (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Germany (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Italy (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Ukraine (уреди)
Шаблон:Подаци о застави United Kingdom (уреди)
Шаблон:Подаци о застави United States (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Јужна Осетија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Њемачка (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Абхазија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Грузија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Италија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Немачка (уреди)
Шаблон:Подаци о застави РУС (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Русија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Сједињене Америчке Државе (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Украјина (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Уједињено Краљевство (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Француска (уреди)
Шаблон:Подножје (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Послехладноратовски сукоби у Европи (уреди)
Шаблон:Сукоби на простору бившег Совјетског Савеза (уреди)
Шаблон:Сукоби у бившем Совјетском Савезу (уреди)
Шаблон:Чињеница (извор) (полузаштићено)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control (уреди)
Модул:Authority control/config (уреди)
Модул:Category handler (извор) (полузаштићено)
Модул:Category handler/blacklist (уреди)
Модул:Category handler/config (уреди)
Модул:Category handler/data (уреди)
Модул:Category handler/shared (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Commons link (уреди)
Модул:Delink (уреди)
Модул:EditAtWikidata (уреди)
Модул:Footnotes (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list/data (уреди)
Модул:Footnotes/whitelist (уреди)
Модул:Format link (уреди)
Модул:Hatnote (уреди)
Модул:Hatnote/styles.css (уреди)
Модул:Hatnote list (уреди)
Модул:If preview (уреди)
Модул:If preview/configuration (уреди)
Модул:If preview/styles.css (уреди)
Модул:InfoboxImage (уреди)
Модул:Labelled list hatnote (уреди)
Модул:Lang (уреди)
Модул:Lang/ISO 639 synonyms (уреди)
Модул:Lang/data (уреди)
Модул:Language/data/ISO 639-3 (уреди)
Модул:Language/data/iana languages (уреди)
Модул:Language/data/iana regions (уреди)
Модул:Language/data/iana scripts (уреди)
Модул:Language/data/iana suppressed scripts (уреди)
Модул:Language/data/iana variants (уреди)
Модул:Language/data/wp languages (уреди)
Модул:Language/name/data (уреди)
Модул:Military navigation (уреди)
Модул:Multiple image (уреди)
Модул:Multiple image/styles.css (уреди)
Модул:Namespace detect/config (уреди)
Модул:Namespace detect/data (уреди)
Модул:Navbar (уреди)
Модул:Navbar/configuration (уреди)
Модул:Navbar/styles.css (уреди)
Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)
Модул:Navbox/configuration (уреди)
Модул:Navbox/styles.css (уреди)
Модул:No globals (уреди)
Модул:Portal (уреди)
Модул:Portal/images/other (уреди)
Модул:Portal bar (уреди)
Модул:Portal bar/styles.css (уреди)
Модул:Side box (уреди)
Модул:Sister project links (уреди)
Модул:Sister project links/bar/styles.css (уреди)
Модул:String (извор) (заштићено)
Модул:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Модул:TableTools (извор) (полузаштићено)
Модул:Transliteration (уреди)
Модул:Unicode data (уреди)
Модул:Unsubst (уреди)
Модул:WPMILHIST Infobox style (уреди)
Модул:Yesno (извор) (полузаштићено)
Модул:Инфокутија Војни сукоб (уреди)
Модул:Инфокутија Војни сукоб/styles.css (уреди)

Назад на страницу Рат у Грузији (2008).

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рат_у_Грузији_(2008)”