Извор странице Рат на Косову и Метохији

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:
Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.
Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.
Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.
Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.
Наведите све горње податке при з��хтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.
За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.
Можете да видите и копирате извор ове странице.
{{Инфокутија Војни сукоб
| сукоб                        = Рат на Косову и Метохији
| део                          = [[Ратови у Југославији|ратова у бившој Југославији]]
| слика                        = Kosovo War header.jpg
| величина_слике               = 300п
| опис_слике                   = '''Одозго, слева надесно:''' срушени [[генералштаб Војске Југославије]], [[аутомобил]] прекривен рушевинама, гроб убијених [[Борци (војска)|припадника]] [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]] и [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[F-15]] који полеће
| датум                        = 28. фебруар 1998&nbsp;— 11. јун 1999.<br />({{Age in years, months, weeks and days|month1=02|day1=28|year1=1998|month2=06|day2=11|year2=1999}})
| локација                     = [[Косово и Метохија]],<br />{{зас слика|Flag of Serbia (1992-2004).svg}} [[Република Србија (1990—2006)|Србија]], {{застава|СР Југославија}}
| узрок                        = [[албански иредентизам]]
| резултат                     = '''[[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановски споразум]]'''<ref>{{cite book |last1=Noel |first1=Sid |title=From Power Sharing to Democracy: Post-Conflict Institutions in Ethnically Divided Societies |date=2005 |publisher=McGill-Queen's University Press |isbn=978-0-77357-310-9 |page=109 |url=https://books.google.com/books?id=GtADbMDlxxsC&pg=PA109}}</ref><ref>{{cite book |editor1-last=Ramet |editor1-first=Sabrina P. |editor2-last=Simkus |editor2-first=Albert |editor3-last=Listhaug |editor3-first=Ola |title=Civic and Uncivic Values in Kosovo: History, Politics, and Value Transformation |date=2015 |publisher=Central European University Press |isbn=978-9-63386-074-8 |page=121 |url=https://books.google.com/books?id=8f0OEAAAQBAJ&pg=PA121}}</ref><ref>Stigler, Andrew L. "A clear victory for air power: NATO's empty threat to invade Kosovo." International Security 27.3 (2003): 124–157.</ref><ref>{{Cite news|date = 11. 6. 1999|title=Milosevic Claims Victory, Lauds Army|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/inatl/longterm/balkans/stories/belgrade061199.htm?noredirect=on|newspaper=[[Washington Post]]}}</ref>
* [[Резолуција Савета безбедности УН 1244]]<ref>{{cite news |url = http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/c/a/1999/06/10/MN82284.DTL |title = Yugoslav, NATO Generals Sign Peace Agreement for Kosovo / Alliance will end air campaign when Serbian troops pull out|work=San Francisco Chronicle |date=1999-06-10|access-date=2012-02-20|first1=Valerie|last1=Reitman|first2=Paul|last2=Richter|first3=John-Thor|last3=Dahlburg}}</ref>
* Успостављен [[КФОР]]
* Снаге безбедности и институције СРЈ повлаче се са Косова и Метохије
* Повратак [[Албанци у Србији|албанских]] избеглица
* Протеривање више од половине [[Срби на Косову и Метохији|српских]] и других неалбанских цивила
* Ветерани [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]] придружују се [[Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца|ОВПМБ]] и покрећу [[Сукоби на југу Србије (1999—2001)|сукобе на југу Србије]]
* [[Свргавање Слободана Милошевића]]
* [[Декларација о независности Косова]]
| територија                   = [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]] [[дефакто]] губи сву контролу над [[Косово и Метохија|Косовом и Метохијом]], али је [[Резолуција Савета безбедности УН 1244|Резолуцијом 1244 СБ УН]] потврђен њен [[суверенитет]] и [[територијални интегритет]]
| страна1                      = {{зас|СР Југославија}} [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]
| страна2                      = {{зас слика|Flag of the Kosovo Liberation Army.svg}} [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]]<br /> {{зас слика|Flag of Kosova (1991–1999).svg}} [[ФАРК]]<br />{{застава|Албанија}}<br />[[Датотека:Allah logo.svg |20px]] [[Муџахедин]]и<br />{{Collapsible list|bullets = yes
| title = {{Flag|НАТО|size=23px}}
|{{flag|Белгија|size=23px}}
|{{flag|Данска|size=23px}}
|{{flag|Италија|2003|size=23px}}
|{{flag|Канада|size=23px}}
|{{flag|Луксембург|size=23px}}
|{{flag|Немачка|size=23px}}
|{{flag|Норвешка|size=23px}}
|{{flag|Португалија|size=23px}}
|{{flag|САД|1960|size=23px}}
|{{flag|Турска|size=23px}}
|{{flag|Уједињено Краљевство|size=23px}}
|{{flag|Француска|size=23px}}
|{{flag|Холандија|size=23px}}
|{{flag|Шпанија|size=23px}}}}
| командант1                   = {{зас|СР Југославија}} [[Слободан Милошевић]]<br />''председник СР Југославије''<br />{{зас|СР Југославија}} [[Павле Булатовић]]<br />''министар одбране СР Југославије''<br />{{зас|СР Југославија}} [[Влајко Стојиљковић]]<br />''министар унутрашњих послова Републике Србије''<br />{{зас|СР Југославија}} [[Драгољуб Ојданић]]<br />''начелник Генералштаба [[Војска Југославије|Војске Југославије]]''<br />{{зас|СР Југославија}} [[Светозар Марјановић]]<br />''заменик начелника Генералштаба Војске Југославије''<br /> {{зас|СР Југославија}} [[Небојша Павковић]]<br />''командант Треће армије Војске Југославије''<br />{{зас|СР Југославија}} [[Владимир Лазаревић]]<br />''командант Приштинског корпуса Војске Југославије''<br /> {{зас|СР Југославија}} [[Властимир Ђорђевић]]<br />''начелник Ресора јавне безбедности [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|МУП-а Србије]]''<br />{{зас|СР Југославија}} [[Сретен Лукић]]<br />''начелник штаба МУП-а Србије на Косову и Метохији''
| командант2                   = [[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] [[Адем Јашари]] {{KIA}}<br />''командант ОВК до марта 1998.''<br />[[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] [[Сулејман Селими]]<br />''начелник штаба ОВК од фебруара до маја 1999.''<br />[[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] [[Агим Чеку]]<br />''начелник штаба ОВК од маја 1999.''<br />[[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] [[Хашим Тачи]]<br />''политички представник и регионални командант ОВК''<br />[[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] [[Рамуш Харадинај]]<br />''регионални командант ОВК''<br />[[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] [[Фатмир Лимај]]<br />''регионални командант ОВК''<br />{{зас|Albania}} [[Бујар Букоши]]<br />''командант ФАРК''<br />{{зас|НАТО}} [[Хавијер Солана]]<br />''генерални секретар НАТО пакта''<br />{{зас|НАТО}} [[Весли Кларк]]<br />''командант НАТО снага у Европи''<br />{{зас|НАТО}} [[Руперт Смит]]<br />''заменик команданта НАТО снага у Европи''
| јачина1                      = {{зас|FR Yugoslavia}} 85.000 војника (укључујући 40.000 војника на Косову и Метохији)</div><br />{{зас|FR Yugoslavia}} 20.000 полицајаца</div><br />{{зас|FR Yugoslavia}} 20 САМ локација</div><br />{{зас|FR Yugoslavia}} 1.400 артиљеријских оруђа (и земља и ваздух одбрана)</div><br />{{зас|FR Yugoslavia}} 240 авиона</div><br />{{зас|FR Yugoslavia}} 2.032 оклопних возила</div>
| јачина2                      = [[Датотека:UCK KLA.svg|20п]] Преко 20.000 припадника ОВК<br />{{зас|NATO}} Преко 1.031 НАТО авиона<br />{{зас|NATO}} 30 НАТО бродова и подморница
| губици1                      = 1.008 укупно; 659 војника (од чега 2 руска добровољца) и 349 полицајаца (1. фебруар 1998—10. јун 1999)<br /> 271 од дејстава НАТО (249 војника и 22 полицајца)<ref name="Klub generala">Клуб генерала и адмирала Србије: Војска Југославије у одбрани од агресије НАТО 1999. књига прва. p. 65.</ref>
| губици2                      = 4.000+ припадника ОВК
Званични губици НАТО-а: 2 погинула, 4 повређена и 3 заробљена војника; 2 авиона ([[F-117 најтхок|Ф-117А]] и [[F-16 фајтинг фалкон|Ф-16]]), 2 хеликоптера, 47 беспилотних летелица, 45 крстарећих ракета, 4 велика пројектила{{Disputed inline}}
| губици3                      = 10.317 убијених и несталих цивила, према ''Косовској књизи памћења''<ref name="Blic">[http://www.blic.rs/vesti/politika/kosovska-knjiga-pamcenja-13538-stradalih-ili-nestalih/y4jybxr „Косовска књига памћења: 13.538 страдалих или несталих”], [[Блиц (новине)|Блиц]], [[6. фебруар]] [[2015]].</ref>
}}
{{Рат на Косову и Метохији}}
'''Рат на Косову и Метохији''' ({{јез-алб|Lufta e Kosovës dhe Metohisë}}) био је [[оружани сукоб]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] који је трајао од 28. фебруара 1998. до 11. јуна 1999.<ref>{{cite book|first=Michael J.|last=Boyle |year=2014|url=https://books.google.com/books?id=PC4_AwAAQBAJ&pg=PA175|title=Violence After War: Explaining Instability in Post-Conflict States |location=Baltimore |publisher=Johns Hopkins University Press|page=175 |isbn=978-1421412573}}</ref><ref>{{cite book |author=Independent International Commission on Kosovo |url=http://reliefweb.int/sites/reliefweb.int/files/resources/6D26FF88119644CFC1256989005CD392-thekosovoreport.pdf |title=The Kosovo Report |publisher=Oxford University Press |year=2000 |isbn=978-0199243099 |location=Oxford |page=2}}</ref><ref>{{cite book |last=Quackenbush |first=Stephen L. |url=https://books.google.com/books?id=l9c5DQAAQBAJ&pg=PA202 |title=International Conflict: Logic and Evidence |publisher=Sage |year=2015 |isbn=978-1452240985 |location=Los Angeles |page=202}}</ref> Борба се водила између снага безбедности [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] (СРЈ), које су управљале Косовом и Метохијом пре рата, и сепаратистичке милиције [[Албанци у Србији|косовско-метохијских Албанаца]] познате као [[Ослободилачка војска Косова]] (ОВК). Сукоб је окончан када је [[НАТО|Северноатлантски савез]] (НАТО) [[НАТО бомбардовање Југославије|интервенисао започевши ваздушне нападе у марту 1999]], који су довели до повлачења југословенских снага безбедности са Косова и Метохије.

ОВК је формирана почетком 1990-их да би се борила против југословенских снага безбедности.{{sfn|Reveron|Murer|2006|pp=[https://books.google.com/books?id=OjvdsfiWwJcC&pg=PA67 67–68]}} ОВК је спровела своју прву акцију 1995, након што је случај Косова и Метохије изостављен из [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]] и када је постало јасно да стратегија мирног отпора председника [[Република Косово (1990—2000)|Републике Косово]] [[Ибрахим Ругова|Ибрахима Ругове]] није успела да уведе Косово и Метохију у међународну агенду.<ref name="Kubo2010">{{cite journal |title=Why Kosovar Albanians Took Up Arms against the Serbian Regime: The Genesis and Expansion of the UÇK in Kosovo |journal=Europe-Asia Studies |date = 09. 08. 2010|last=Kubo |first=Keiichi |volume=62 |issue=7 |pages=1135–1152 |issn=0966-8136 |doi=10.1080/09668136.2010.497022 |s2cid=154405255 |url=https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/09668136.2010.497022 |accessdate = 07. 09. 2023}}</ref> У јуну 1996. ОВК је преузела одговорност за акте саботаже усмерене на полицијске станице на Косову и Метохији, током тадашње [[Побуна на Косову и Метохији (1995–1998)|побуне на Косову и Метохији]].<ref>{{cite web|title=Under Orders: War Crimes in Kosovo – 2. Background|url=https://www.hrw.org/reports/2001/kosovo/undword-01.htm|access-date = 07. 08. 2020|website=www.hrw.org}}</ref><ref>{{cite web |author=United Nations High Commissioner for Refugees |url=https://www.refworld.org/docid/469f38f51e.html|access-date = 07. 08. 2020|title=Chronology for Kosovo Albanians in Yugoslavia|website=Refworld}}</ref> ОВК је до 1997. набавила велику количину оружја кријумчарењем из [[Албанија|Албаније]], након [[Грађански немири у Албанији 1997.|грађанских немира]] у којима је оружје опљачкано из полицијских станица и војних касарни у Албанији. Почетком 1998. напади ОВК на југословенске снаге безбедности на Косову и Метохији довели су до повећаног присуства југословенских паравојних и редовних снага безбедности које су касније почеле да спроводе кампању одмазде усмерену на симпатизере ОВК и политичке противнике.{{sfn|Mincheva|Gurr|2013|pp=27–28}}

Након [[Случај Рачак|случаја Рачак]] и неуспелих [[Преговори у Рамбујеу|преговора у Рамбујеу]],<ref>{{cite web|title=A Review of NATO's War over Kosovo|website=chomsky.info|url=https://chomsky.info/200005__/}}</ref> НАТО је интервенисао кампањом ваздушног бомбардовања која је почела 24. марта, правдајући то као „хуманитарни рат”.<ref>{{cite news|title=Endgame in Kosovo|work=The New York Times|date = 9. 12. 2007 |url=https://www.nytimes.com/packages/html/world/20071209_KOSOVO_FEATURE/|access-date=2012-05-06}}</ref> Рат је окончан [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановским споразумом]], потписаним 9. јуна 1999, при чему су југословенске снаге безбедности пристале да се повуку са Косова и Метохије како би направиле место за међународно присуство.<ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/363314.stm|title=BBC News &#124; Europe &#124; K-For: The task ahead |website=news.bbc.co.uk}}</ref> Снаге [[КФОР|КФОР-а]] су ушле на Косово и Метохију 12. јуна.<ref name="chrono">{{cite web|title=Kosovo war chronology|publisher=[[Human Rights Watch]] |url=https://www.hrw.org/campaigns/kosovo98/timeline.shtml}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.economist.com/blogs/easternapproaches/2012/11/balkan-wars|access-date = 26. 2. 2013|title=The Balkan wars: Reshaping the map of south-eastern Europe|newspaper=[[The Economist]]|date=2012-11-09}}</ref> Кампања НАТО бомбардовања СРЈ остала је [[Легитимитет НАТО бомбардовања Југославије|контроверзна тема]],<ref>{{cite journal|last=Haines|first=Steven|date=May 2009|title=The Influence of Operation Allied Force on the Development of the jus ad bellum|volume=85 |number=3 |journal=International Affairs|pages=477–490|publisher=Oxford University Press|location=Oxford, England|doi=10.1111/j.1468-2346.2009.00809.x|jstor=27695026|issn=1468-2346}}</ref> с обзиром да НАТО није добио одобрење [[Савет безбедности Уједињених нација|Савета безбедности УН]], док је бомбардовање проузроковао неколико стотина смртних случајева југословенских цивила.<ref name="The Civilian Deaths">{{cite web | url=https://www.hrw.org/reports/2000/nato/Natbm200.htm#P88_14845 | title=The Civilian Deaths |publisher=Human Rights Watch |work=Civilian deaths in the NATO air campaign |date=February 2000 |access-date=3 May 2015}}</ref><ref name="Case Studies of Civilian Deaths">{{cite web |title=Case Studies of Civilian Deaths |url=https://www.hrw.org/reports/2000/nato/Natbm200-01.htm#P295_79629 |publisher=Human Rights Watch |work=Civilian deaths in the NATO air campaign |date=February 2000 |access-date=3 May 2015 |archive-date=22 October 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141022190610/http://www.hrw.org/reports/2000/nato/Natbm200-01.htm#P295_79629 |url-status=dead }}</ref><ref name="Berkeley">{{cite journal|title=NATO's Intervention in Kosovo and the Decision of the Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia Not to Investigate|volume=24|number=2 |first=Anne-Sophie|last=Massa|year=2006 |url=http://scholarship.law.berkeley.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1316&context=bjil |access-date=3 May 2015 |journal=Berkeley Journal of International Law |archive-url=https://web.archive.org/web/20150903234701/http://scholarship.law.berkeley.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1316&context=bjil|archive-date = 3. 9. 2015|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |title=NATO: We Mistakenly Bombed Refugees |url=https://apnews.com/9532e62d78904daa9c97983a37f40751 |access-date=2020-08-07|website=AP News}}</ref> Усвајањем [[Резолуција Савета безбедности УН 1244|Резолуције СБ УН 1244]] потврђен је [[суверенитет]] и [[територијални интегритет]] СРЈ (данас [[Србија|Србије]]) над Косовом и Метохијом.

Услед неефикасне акције [[Демилитаризација|демилитаризације]] припадника ОВК од стране снага КФОР-а, која је договорена Кумановским споразумом и Резолуцијом 1244, албански сепаратисти су убрзо започели [[Сукоби на југу Србије (1999—2001)|сукобе на југу Србије]] и у [[Сукоби у Републици Македонији (2001)|Републици Македонији]]. Године 2001. Врховни суд [[Уједињене нације|Уједињених нација]] са седиштем на Косову и Метохији утврдио је да СРЈ није покушала да искорени албанско становништво, па према томе није било [[геноцид]]а.<ref>{{cite news |publisher=BBC |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1530781.stm|title=Kosovo assault 'was not genocide' |date = 7. 9. 2011|access-date=19 May 2013}}</ref> Након рата, састављен је списак који је документовао да је више од 13.500 људи убијено или нестало током сукоба. После рата, око 200.000 [[Срби на Косову и Метохији|Срба]], [[Роми у Србији|Рома]] и других неалбанаца протерано је са Косова и Метохије, а многи од преосталих цивила били су жртве злостављања.<ref name=Abrahams>{{harvnb|Abrahams|2001|pp=[https://books.google.com/books?id=1n8DrZg2rb8C&pg=PA454 454–456]}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.b92.net/eng/news/society.php?yyyy=2011&mm=06&dd=20&nav_id=75016 |title=Serbia home to highest number of refugees and IDPs in Europe|date = 20. 6. 2010|publisher=[[B92]]}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.osce.org/serbia/24323?download=true|title=Serbia: Europe's largest proctracted refugee situation|date=2008 |publisher=[[Organization for Security and Co-operation in Europe|OSCE]]}}</ref> Припадници ОВК су током и након рата починили бројне злочине, као што су масакри над цивилима, [[Трговина људским органима на Косову и Метохији|трговина органима]], [[Криминал на Косову и Метохији|формирање логора]] и [[Девастирање православних светиња на Косову и Метохији|уништавање културних и религијских споменика]]. У априлу 2014. [[Скупштина Републике Косово]] је формирала [[Специјализовано веће и специјализовано тужилаштво Косова|специјални суд]] са међународним судијама са циљем утврђивања злочина почињених у периоду од 1999. до 2000.<ref>{{cite news|title=Званични сајт Специјализованог већа и специјализованог тужилаштва Косова |url=https://www.scp-ks.org/sr |accessdate=28. 3. 2019 |work=Специјализовано веће и специјализовано тужилаштво Косова |language=sr}}</ref> У јуну 2020. [[Косовска специјализована већа и Канцеларија специјалног тужилаштва]] подигли су оптужнице за [[Злочин против човечности|злочине против човечности]] и [[Ратни злочин|ратне злочине]] против једног броја бивших припадника ОВК, укључујући бившег председника Републике Косово [[Хашим Тачи|Хашима Тачија]].<ref name=announcementNL>{{cite web|work=[[Government of the Netherlands]]|url=https://www.government.nl/latest/news/2016/01/15/kosovo-court-to-be-established-in-the-hague|title=Kosovo court to be established in The Hague|date = 15. 1. 2016|access-date = 16. 1. 2016}}</ref>

== Позадина сукоба ==
{{главни|Историја Косова и Метохије|Велика Албанија|Распад Југославије}}

=== Позадина сукоба пре појаве Слободана Милошевића ===
Међуетнички сукоби између [[Албанци|Албанаца]] и [[Срби|Срба]] почињу након [[Велике сеобе Срба]] и опште промене етничке структуре на Косову и Метохији која је уследила.{{sfn|Кецојевић||pp=155–188}} До почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[Срби на Косову и Метохији]] су били подвргнути појединачном и масовном терору [[Албанци у Србији|албанског]] дела становништва, са документованим случајевима убистава, рањавања, силовања, пљачке, паљења кућа и села и протеривања.{{sfn|Кецојевић||pp=155–188}} Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] дешавали су се упади [[Kačaci|Качака]] са територије [[Кнежевина Албанија|Кнежевине Албаније]] на подручје [[Метохија|Метохије]], као и напади локалног становништва албанске националности на трупе и цивиле [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]].{{sfn|Кецојевић||pp=155–188}} Повратком српске војске после [[Албанска голгота|Албанске голготе]] и [[битка код Доброг Поља|пробоја на солунском фронту]], тада укључене у југословенску, долази до отпора Качака који је немилосрдно и у крви угушен.{{sfn|Judah|2008|p=42}} У периоду између два светска рата [[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]] а касније и [[Краљевина Југославија]] отпочеле су [[Kolonizacija Kosova i Metohije u Kraljevini Jugoslaviji|колонизацију Косова и Метохије]] из мање развијених и пасивних крајева, што је изазвало отпор Албанаца и донекле променило етничку структуру.{{sfn|Кецојевић||pp=155–188}} У Албанији, као и у многим другим земљама у том периоду, јављају се [[Национализам|националистички]] покрети, односно национално буђење. Они за циљ имају протеривање колониста и староседелаца неалбанске националности, као и припајање Косова и Метохије Албанији, односно стварање иредентистичке [[Велика Албанија|Велике Албаније]].{{sfn|Кецојевић||pp=155–188}} У суштини, националистички покрет Албанаца је своје циљеве као и средства (методе) постизања тих циљева оформио стварањем [[Призренска лига|Прве]], [[Друга призренска лига|Друге]] и [[Трећа призренска лига|Треће призренске лиге]].

Пре, током и након Другог светског рата, подручје Косова и Метохије је у политичком, демографско-етничком, војном и економском смислу било изузетно нестабилно. Мајоризација албанског становништва након завршетка албанске побуне у [[Бајгора|Бајгори]] и [[Дреница (предео)|Дреници]] и суноврата [[Бали Комбетар|балиста]] 1944—1952. узимала је маха, делом и због отворене границе ка Албанији и замисли инкорпорације Албаније у тадашњу [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], односно стварања велике [[Балканска федерација|федерације]]. Током друге половине 20. века примећени су притисци на преостале неалбанске породице, онемогућавањем мирног живота, уништавањем покретне и непокретне имовине и тихим терором, што је и довело до одласка око 100.000 Срба и других неалбанаца са Косова и Метохије до 1987.<ref>{{Cite book|last=Petrovic| first = Ruza| last2=Blagojevic| first2 = Marina| title = The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija| chapter=Preface| url = http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/index.html|pages=}}</ref>{{sfn|Кецојевић||pp=155–188}} Албанска већина је вршила активну [[Дискриминација|дискриминацију]] Срба и [[Црногорци|Црногораца]] те довела исте у изузетно тешку ситуацију крајем 1980-их, на шта је утицала и лоша економска ситуација и криза у којој се нашла СФРЈ након [[Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|Титове смрти]].<ref>{{cite web|url=http://hague.bard.edu/reports/hr_budding-pt4.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120207050823/http://hague.bard.edu/reports/hr_budding-pt4.pdf| archivedate=7. 2. 2012 |url-status=dead | title = Expert report by Audrey Helfant Budding given to the ICTY for the prosecution against Slobodan Milosevic, part 4 | format = PDF |date=| accessdate=11. 1. 2013.}}</ref>

У Приштини су 11. марта 1981. избиле изузетно насилне и рушилачке демонстрације Албанаца које су са паролама ''Косово Република'' и ''Трепча ради, Београд се гради'' [[немири на Косову 1981.|захватиле цело Косово]] и у крви угушене од стране полиције и војске. Укупно је око 11 Албанаца убијено током нереда који су се претворили у оружани сукоб а преко 4.200 ухапшено. Погинуо је и један полицајац а преко педесет демонстраната и неколико полицајаца рањено.<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=917163 | title = Vreme 1000 - Prilog kulturi secanja: Mesec mart u Srbiji | publisher = Vreme.com |date=| accessdate=11. 1. 2013.}}</ref> Ово је оставило тешке последице по стабилност земље и створило предуслове за будуће сукобе.<ref>{{cite web|last=Pejić| first = Nenad| url = http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1045339.html | title = Raif Dizdarević: Velika prevara | publisher = Slobodnaevropa.org |date=27. 2. 2008. | accessdate=11. 1. 2013.}}</ref> Албанци, уживајући етничку већину, захтевали су већа права и већу самосталност [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово]] (САП Косово), али неки Албанци вршили су и насиља над Србима. Сукоби су све више притискали савест осталих Срба. Било је питање када ће вође Срба јавно затражити да се насиље заустави.{{sfn|Логос|2016|p=789}}

=== Позадина сукоба од појаве Слободана Милошевића ===
Сукоб у САП Косово нераскидиво је везан за успон у власти [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Први велики догађај у том успону догодио се у [[Косово Поље|Косову Пољу]] код Приштине у априлу 1987. када је окупљеним Србима изговорио речи: „[[митинг у Косову Пољу|Нико не сме да вас бије!]]”{{sfn|Логос|2016|p=791-793. Ту се Милошевић сусрео са руководиоцима АП Косова Албанцима и неколико хиљада Срба. Окупљени Срби пожалили су му се да их покрајинска милиција по наредби албанских старешина управо туче. Тада је изговорио реченицу по којој је постао препознатљив: „Нико нема право да бије народ!”. Окупљени су почели да узвикивали: „Слобо, Слобо!”. Од тада је он сматран за заштитника Срба на Космету, али и уопште Срба. У очима већине Срба израстао је у вођу и ослободиоца и често је дочекиван повицима: „Слобо, слободо!”}} Уследило је брзо уздизање Милошевића на политичком пољу, а почеле су борбе за превласт у руководству [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] у Србији, али и Југославији.{{sfn|Логос|2016|p=791-793}}{{sfn|Nation|2003|p=93}}

[[Устав Југославије из 1974.|Федералним уставом из 1974]]. аутономне покрајине [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Војводина]] и Косово добиле су положај сличан као и шест република чланица СФРЈ, али та изједначеност република и две покрајине није формално потврђена именовањем покрајина у републике. Током 1980-их ове две покрајине имале су засебна места у [[Председништво СФРЈ|Председништву]]. Милошевић и његове присталице у марту 1989. донели су уставне амандмане којим је [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] вратила надлежности које су јој одузете уставом из 1974.{{sfn|Логос|2016|p=794}}

Усвајање амандмана на Устав СР Србије изазвало је незадовољство и протест Албанаца, а потом, кад је почео [[Распад Југославије|распад СФРЈ]], први пут је захтевана независност. Уследиле су масовне демонстрације Албанаца 28. марта 1989. који су захтевали повраћај на претходно стање и враћање надлежности покрајине, које су оштро и у крви угушене од стране снага реда СФРЈ и Србије, а којом приликом је погинуло 22 демонстранта и два полицајца.{{sfn|Kola|2003|pp=181–182}} Осим етничких, Косово и Метохију су притискали и економски проблеми, где је покрајина била један од најсиромашнијих крајева тадашње СФРЈ.

Већ 28. јуна 1989. на Косову Пољу се показало да [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и неке друге утицајне државе у свету нису спремне да подрже Милошевићев начин решавања проблема на Косову. На [[Говор на Газиместану|прослави 600 година Косовске битке]] 28. јуна на [[Газиместан]]у Милошевић је одржао један од [[Говор на Газиместану|највећих митинга]] у историји државе пред 600.000 до 1.000.000 људи.{{sfn|Логос|2016|p=794. На скуп су дошле десетине амбасадора, али не и амбасадори западних земаља. Предвођени америчким амбасадором Вореном Цимерманом. Они су одбили да присуствују скупу. Средином 1989. у Конгресу САД је усвојена и резолуција која осуђује ванредно стање на Космету. Изгледа да су у Вашингтону тада били одлучили кога подржавају у сукобу на Космету и у СФРЈ. Од тог тренутка до напада на Србију 1999. САД су водиле непромењиву политику према Београду}}<ref name="Zirojević">{{harvnb|Zirojević|2000|pp=}}</ref>

Од увођења вишестраначја у Југославији (1990), у САП Косово дошло је до потпуног одвајања политичких представника Албанаца и Срба, а албански посланици у распуштеној Скупштини САП Косово усвојили су 2. јула 1990. године Декларацију о стварању [[Република Косово (1990—2000)|Републике Косово]] у СФРЈ и повели већину Албанаца у бојкот власти Србије.{{sfn|Логос|2016|p=297}} Између осталог, бојкотовани су [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|попис становништва 1991]],{{sfn|Логос|2016|p=298 у напомени 1532. “Покушаји Србије да изврши редовни попис становништва на Космету нису успели, јер Албанци нису желели да приме пописиваче и дају основне податке о себи“}} али и образовни систем Србије и, паралелно са званичним школама Србије, Албанци су организовале своје нелегалне школе.{{sfn|Логос|2016|p=298 „Десетине хиљада Албанаца одбијали су да упишу ученике у школе, јер су оне биле део установа Србије“}} Стварали су и паралелне структуре власти, а вођа албанског отпора био је [[Ибрахим Ругова]], књижевник и вођа [[Демократски савез Косова|Демократског савеза Косова]], који је од 1990. био [[председник Републике Косово]].{{sfn|Логос|2016|p=297-298. „Ругова је проглашен за председника председништва албанске републике Косово, а за председника владе исте проглашен је Јусуф Зејнулаху … На албанским нелегалним изборима на Космету у мају 1992. изабрани су Скупштина Републике Косово и председник И. Ругова“}} Ипак, проблем [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] није био у жижи светске јавности све док су трајали сукоби у [[Рат у Хрватској|Хрватској]] и [[Рат у Босни и Херцеговини|Босни и Херцеговини]]. Ови ратови током распада СФРЈ, касније [[Санкције СР Југославији|увођење економских санкција]] [[Савезна Република Југославија|Савезној Републици Југославији]] (СРЈ) су додатно отежале живот становништва. Са културолошких и социјалних страна дошло је до кримогенизације друштва и државе, остављене су тешке последице по социјалну сигурност грађана и сиромашења земље.

Представници Србије и Албанаца су постигли 1996. договор о повратку албанских ђака из импровизованих школа у државне школе.{{sfn|Логос|2016|p=300. После неколико година нереда у образовању на Космету, Милошевић и Ругова потписали су споразум о повратку учитеља и ученика Албанаца у школе државе Србије 1.9.1996}} Пуних годину дана ниједна страна није применила ништа од договореног. У јесен 1997. албански студенти [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитета у Приштини]] су започели демонстрације, који су се претворили у немире. Студенти су тражили да им се омогући преузимање објеката Универзитета у Приштини и школовање ван система Србије.

== Борбе ОВК и српских снага ==
{{главни|Ослободилачка војска Косова}}

=== Напади ОВК ===
==== 1996. ====
Готово непримећено у медијима, [[Побуна на Косову и Метохији (1995–1998)|побуна на Косову и Метохији]] започела је 1995. Тада су албанске оружане групе извеле прву већу синхронизовану акцију у нападима у [[Дечани]]ма, [[Пећ]]и, [[Штимље|Штимљу]] и код [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] када су убили пет и ранили још четири особе. Најкрвавије је било у Дечанима, где је приликом напада на кафану Чакор убијено троје цивила а рањен један. Мало касније, у Пећи, на путу Пећ—[[Приштина]], припадници ОВК су напали патролу полиције и ранили два полицајца. У нападу на полицијску станицу у Штимљу убили су полицајца Миленка Буцића (1972). У нападу код Косовске Митровице погинула је једна жена а тешко рањен полицајац.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.tol.org/client/article/16989-kosovo-one-hour-of-terror.html?print |title=Prvi napadi OVK |date= |website= |publisher= |access-date=31. 1. 2019 |archive-date=02. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190202041620/http://www.tol.org/client/article/16989-kosovo-one-hour-of-terror.html?print |url-status= }}</ref>{{sfn|Логос|2016|p=299 у напомени 1541. “ У пет напада само 22. априла 1996. код К. Митровице, Приштине, Штимља, Пећи и Дечана убијено је 5 лица, а неколико рањено. Према изјави Рустем Мустафе Ремија, која је објављена у Зерију из Приштине 21.4. и 4. маја 2000. нападе изведене 22. априла 1999. ОВК је планирала раније, то јест нису били спонтано насиље. У 1996. извршено је око 30 напада на Космету”}}

Са око 150 припадника, ОВК је 1996. отпочела оружане нападе у Приштини, [[Вучитрн]]у, Косовској Митровици, Пећи, [[Сува Река|Сувој Реци]], [[Подујево|Подујеву]] и другим местима на Косову и Метохији.{{sfn|Nation|2003|p=226}} Већину првих жртава ОВК чинили су [[Албанци у Србији|Албанци]] који су били припадници [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|Министарства унутрашњих послова Републике Србије]] (МУП) или су на неки други начин сарађивали са властима Србије.

Дана 17. јуна 1996. нападнута је полицијска патрола у селу [[Шипоље]] код Косовске Митровице. Погинуо је полицајац Предраг Ђорђевић (1968) а тешко је рањен његов колега Зоран Вукојичић. Напад су извели припадници ОВК [[Хашим Тачи]], Јакуп и Авни Нура, Бесим Рама и Сами Љуштаку. Истог дана је бачена ручна бомба и пуцано из аутоматског оружја на полицијску станицу у селу [[Лужане (Подујево)|Лужане]] али није било последица.''<ref>{{cite web |author= |url=http://www.ceopom-istina.rs/vesti/likvidatsija-bande-adema-jasharija/?lang=lat |title=Likvidacija bande Adema Jašarija |date= |website= |publisher= |access-date=31. 1. 2019 |archive-date=02. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190202051951/http://www.ceopom-istina.rs/vesti/likvidatsija-bande-adema-jasharija/?lang=lat |url-status= }}</ref>

Дана 28. августа 1996. у селу [[Доње Љупче]] код Подујева припадници ОВК су убили Ејупа Бајгору (1952), полицијског инспектора из СУП-а Приштина, само због тога што је био Албанац одан Србији.

Дана 25. октобра 1996. два полицајца су убијена у нападу ОВК код села [[Суркиш]] у општини Подујево — Милош Николић (1962), полицијски инспектор СУП-а Приштина, и Драган Ракић (1954), полицајац у резерви.<ref name="tripod1">{{cite web|author= |url=http://balkania.tripod.com/resources/terrorism/kla_chronology_96-98.html |title=Chronology od KLA's Terrorism |date= |website= |publisher= |access-date = 31. 1. 2019}}</ref>

==== 1997. ====
Дана 9. јануара у центру Подујева Албанац Малићи Сахоли, посланик у општинском савету Подујева и припадник [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] (СПС), убијен је од стране припадника ОВК због оданости српским властима.

Дана 16. јануара, подметањем бомбе испод аутомобила у приштинском насељу Дарданија, тешко је рањен тадашњи ректор [[Универзитет у Приштини (1969—1999)|Универзитета у Приштини]] [[Радивоје Паповић]].{{sfn|Nation|2003|p=226}} Овај покушај атентата је уследио после два физичка напада на Паповића и претњи да мора напустити функцију ректора или ће бити убијен.

Дана 31. јануара ОВК је из возила у покрету извршила напад на припаднике полиције код Вучитрна ранивши том приликом тројицу полицајаца. Припадници МУП-а су узвратили ватру и ликвидирали [[Захир Пајазити|Захира Пајазитија]] (1952) — команданта Лапске групе ОВК који је организовао све претходне нападе на подручју Подујева и Вучитрна, и још двојицу припадника ОВК — Хакифа Зејнулахуа и Едмонда Хоџу. То су били први погинули борци ОВК на Косову и Метохији.

Дана 10. априла у селу [[Бањица (Глоговац)|Бањица]] код [[Глоговац|Глоговца]], припадници ОВК су из аутомата убили Рамиза Љеку, који је радио у Општинском већу Глоговца.

Дана 16. мајa у [[Србица|Србици]] у нападу припадника ОВК тешко су рањени полицајци Миомир Кицовић и Радисав Бланић.

Дана 21. јула ОВК је убила помоћника окружног тужиоца у Пећи, Мирољуба Петровића.

Дана 23. августа од стране ОВК убијен је шумски радник Садик Морина, који је дуже време примао претње јер „ради у служби Србије”.

Дана 16. октобра ОВК је извршила напад на полицијску станицу у селу [[Клинчина|Клинчини]]. Приликом напада погинуо је припадник ОВК Адријан Краснићи (1972), док полиција није имала губитака. Адријан Краснићи је био је близак сарадник [[Рамуш Харадинај|Рамуша Харадинаја]], као и један од организатора напада ОВК у околини Пећи у претходном периоду.<ref name="tripod1"/>

Дана 26. новембра приликом напада ОВК на полицијску станицу [[Рзнић]] код Дечана убијен је полицајац Драгић Давидовић (1965). Тешко су рањени полицајци Жарко Милошевић и Миодраг Лутовац.

Дана 28. новембра на сахрани учитеља Халита Гецаја у селу [[Лауша (Србица)|Лауша]] код Србице, на Дан албанске заставе, по први пут су се у јавности појавили припадници ОВК. Били су то Реџеп Селими, Мује Краснићи и Даут Харадинај, брат Рамуша Харадинаја. Они су у говору пред више хиљада људи истакли да се ОВК бори „за слободу Албанаца од српског окупатора”.<ref>{{cite web|author= |url=https://zeri.info/dosier/118990/19-vjet-nga-dalja-e-uck-se-ne-skene-video/ |title=OVK prvi put u javnosti |date= |website= |publisher= |access-date = 31. 1. 2019}}</ref>

Напади ОВК су вршени лаким пешадијским наоружањем и тромблонским минама. Највећи део наоружања ОВК је потицао из [[Албанија|Албаније]], када су војна складишта албанске војске опљачкана током [[Грађански немири у Албанији 1997.|грађанских немира]] због краха пирамидалног система банака 1997. Оружје је кријумчарено преко тешко проходних планина на југословенско-албанској граници. ОВК је такође имала центре за обуку на територији Албаније.

=== Оружана побуна Албанаца 1998. ===

==== Почеци оружане побуне (јануар—април 1998) ====
ОВК је деловала као скупина више слабо повезаних група, а према проценама направљеним у [[Војска Југославије|Војсци Југославије]], од почетка 1998. до марта 1998. ОВК је имала око 3.000 наоружаних и војно организованих побуњеника, а укупно наоружаних присталица око 7.000.{{sfn|Логос|2019|p=302}} Међу групама ОВК најважнија је била [[Дреница (предео)|дреничка]] група коју је непосредно водио [[Адем Јашари]], који је одређен за команданта ОВК од 1993. Већи сукоб Јашаријеве групе са српском полицијом десио се 22—23. јануара. Тада је група од 7—8 лица на путу Србица—Дреница заустављала возила и малтретирала путнике. На лице места је дошла патрола полиције која је након пушкарања почела да гони припаднике ОВК међу којима је био Адем Јашари. Група је побегла у село [[Доње Преказе]], а полиција је стигла у село и позвала их на предају. На полицију је запуцано их свих кућа а група ОВК је успела да се извуче из села. Након сукоба полиција је јавила да је Адем Јашари рањен у сукобима.

Специјални представник [[Сједињене Америчке Државе|САД]] Роберт Гелбарт је 23. фебруара 1998. у [[Београд]]у изјавио да је „ОВК без икакве сумње терористичка организација”.{{sfn|Логос|2019|p=302 у напомени 1556. "This is without any question a terrorist group”}}{{sfn|Nation|2003|p=228}}{{sfn|Judah|2008|p=81}} Убрзо је дошло до промене јавног става САД и њихових најближих савезника према албанској ОВК на Косову и Метохији.

[[Сукоб у Ликошану]], северно од Глоговца, између полиције и припадника ОВК десио се 28. фебруара 1998. Овом приликом погинуло је четири полицајца МУП-а Србије, као и око 15 припадника ОВК.{{sfn|Логос|2019|p=302 са напоменом 1558. „Повећано насиље УЧК према полицији и цивилима који су били ослонац власти Србије и СРЈ било је права оружана побуна која је рушила легалну државну власт, а стварала је општу несигурност за становништво“}} После тог сукоба, британски министар спољних послова Робин Кук тражио је хитан састанак Контакт групе због „прекомерног коришћења силе” у Ликошану.

Дана 5. марта 1998. између полиције и ОВК догодио се [[Ликвидација терористичке групе Јашари|сукоб у Доњем Преказу]]. Полиција је након напада ОВК у Лауши раније тог дана опколила Јашаријеву кућу у селу Доње Преказе и позвала га на предају. Он је то одбио.{{sfn|Judah|2008|p=81}}{{sfn|Kola|2003|p=333}} Уследио је дводневни сукобу 5—6. марта 1998. у селу Доње Преказе, источно од Србице, у коме су убијена два полицајца Србије, а око 50 Албанаца, међу њима и Адем Јашари.{{sfn|Логос|2019|p=302-303 у напомени 1560. Куће Адема Јашарија и његових сродника, које су биле претворене у војна упоришта ОВК разорене су. Адем Јашари је убијен а са њим је убијено око 20 наоружаних Албанаца, али и око 30 жена, деце и стараца, који су били у тим кућама}} Овај сукоб је хомогенизовао Албанце, који су се од тог догађаја масовније прикључивали ОВК, а САД и [[Европска унија]] су оптужиле Србију за прекомерну употребу силе. И овај сукоб, као и сукоб у Ликошану, на [[Западни свет|Западу]] је представљен као масакр над недужним албанским цивилима и заинтересовао је западне силе за уплитање у тек започети сукоб на Косову и Метохији. Већ 9. марта Контакт група је у [[Лондон]]у изложила захтев председнику СРЈ Слободану Милошевићу да хитно реши косовско-метохијско питање и дат је рок од 10 дана за повлачење специјалне полиције из јужне српске покрајине, обустављање „акција против албанских цивила” итд.{{sfn|Логос|2019|p=303 са напоменом 1562. “Са састанка у Лондону 9. марта 1998. „Контакт група за Балкан” (САД, Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Русија) тражила је од државних власти из Београда да допусте долазак сталног посланства ОЕБС-а на Косово (али и у Санџак и Војводину), али и да престане употребљавати специјалну полицију и „претерану силу” на Косову, а најавила је да ће СРЈ и Србија бити политички и економски кажњене ако се то настави ... Од Београда је тражено и да повуче специјалне јединице МУП-а и ВЈ са Косова, изузимајући мали број граничара”}}

Током марта и априла 1998. ОВК је на развила своје активности на Косову и Метохији. У току ова два месеца ОВК је извела 106 напада широм покрајине, што показује на брз пораст броја напада у односу на период јануар—март када је изведено само 27 напада. Готово свако албанско село у [[Дреница (предео)|Дреници]] и [[Метохија|Метохији]] формирало је борбене групе за „ослобођење Косова”. Те групе су набављале оружје у северној Албанији, и то преко [[Глођане (Дечани)|Глођана]], где је командант био Рамуш Харадинај, и потом се враћале истим путем. Ниједна група није могла да прође кроз Глођане без Харадинајевог знања. Водичи који су пребацивали групе са Косова и Метохије у Албанију имали су документа да су легитимни представници својих села за набавку оружја. У почетку се оружје делило бесплатно, а потом је то прерасло у посао.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/hronika/945216/haradinajev-put-oruzja.html |title=Haradinajev put oružja |date= |website= |publisher= |access-date = 31. 1. 2019}}</ref>

Дана 24. марта 1998. у нападу на полицијску патролу у селу [[Дубрава (Дечани)|Дубрава]] код Глођана убијен је полицајац Миодраг Отовић (1962), а тешко рањен његов колега Слободан Јокић. Након тога полиција је напала комплекс ОВК у Глођану али, и поред губитака на страни ОВК, село остаје центар поб��не у Метохији. Рамуш Харадинај је у сукобу рањен. Полиција је током претреса Харадинајеве породичне куће пронашла спискове да именима Албанаца, за које је ОВК сумњала да сарађују са српским властима. Једног од њих, Мурата Хађоцаја, ОВК је убила у јесен 1998. Сутрадан по разбијању групе ОВК, представници МУП Србије су у Приштини новинарима показали оружје и опрему ОВК који су заплењени у селу Глођане. Том приликом је заплењено 10 аутоматских пушака кинеске и руске производње, три митраљеза, о којих један тешки, две снајперске и две полуаутоматске пушке, две маузерке, америчка пушка пумпарица, осам пиштоља, 10 кинеских ручних бомби, три мине за ручни бацач, велика количина муниције, униформе и опрема немачке и америчке производње.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-29-04-2008/divljanje-terorista-po-metohiji |title=Divljanje terorista po Metohiji |date= |website= |publisher= |access-date = 31. 1. 2019}}</ref>

Као одговор на све чешће захтеве и притиске за међународно посредовање у кризи и довођење верификаторске мисије на Косово и Метохију, владајућа коалиција у Србији је организовала [[Референдум о учешћу страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији 1998.|референдум]] 23. априла 1998. и са 95% гласова је одлучено да стране снаге не дођу на Косово и Метохију. У периоду од 21. до 23. априла у селима [[Горњи Ратиш]] и [[Дашиновац]], у општини Дечани, отето је седморо српских цивила и потом убијено од стране ОВК.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.in4s.net/20-godina-od-prvih-otmica-i-stravicnog-zlocina-nad-srbima/?lang=lat |title=Dvadeset godina od prvih otmica Srba |date= |website= |publisher= |access-date = 31. 1. 2019}}</ref> Српски политички врх је покушавао да преговара са албанским вођством, на које су Албанци одбијали да дођу, правдајући се акцијама МУП Србије против цивила. Након неколико неодржаних састанака, председавајући српске делегације Ратко Марковић је позвао и представнике осталих косовско-метохијских мањина.

У исто време, 24. марта 1998. створена је нова [[Влада Мирка Марјановића|Влада Србије]], у којој је председник био [[Мирко Марјановић]] из СПС, а од пет потпредседника владе два ([[Војислав Шешељ]] и [[Томислав Николић]]) су била из [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]].{{sfn|Логос|2019|p=275}} Влада левице и деснице била је изразито против мешања западних сила у решавање питања Косова и Метохије сматрајући да је то унутрашње питање СРЈ, а истовремено су повећали војни и полицијски буџет.

==== Заоштравање сукоба (мај—јул 1998) ====
Током 3. и 4. маја воде се [[Сукоби код Поношевца|сукоби у Поношевцу]]. Нападнути вишеструко бројнијим снагама ОВК, блокирани полицајци су затражили појачања из [[Ђаковица|Ђаковице]] како би одбранили станицу и спасили животе два рањена полицајца. Појачање је, међутим, пристигло и нападачима, па су се борбе у селу [[Поношевац|Поношевцу]] и у његовој околини наставиле током целе ноћи и читавог наредног дана, 4. маја. Када је у Поношевцу разбијена група ОВК, међу погинулима је нађен и један црнопути човек. Према идентификационим документима нађеним код њега установљено је да се ради о Џабер Имад Мадедину из [[Судан]]а. Погибија овог муџахедина потврдила је да се на КиМ водио не само „ослободилачки рат” него и [[џихад]], односно свети рат муслимана против хришћана.<ref>{{cite web |author= |url=https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201801281114341919-kosovo-sad-/ |title=Džihad na Kosovu |date= |website= |publisher= |access-date=31. 1. 2019 |archive-date=02. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190202042305/https://rs-lat.sputniknews.com/komentari/201801281114341919-kosovo-sad-/ |url-status= }}</ref>

Један полицајац је погинуо, а двојица су тешко рањена 12. маја, у нападу на патролу Посебне јединице полиције (ПЈП) који се догодио у близини села [[Ратковац (Ораховац)|Ратковац]], у општини [[Ораховац]]. Убијен је полицајац Александар Мицић (1969), а рањени су Сашко Ђуричић и Миливоје Зекић, сва тројица из [[Велика Хоча|Велике Хоче]]. Напад на полицијску патролу извршен је у току покушаја припадника полиције да деблокирају села [[Братотин]] и Ратковац од ОВК. Чета ПЈП из [[Призрен]]а под командом [[Вељко Раденовић|Вељка Раденовића]] извукла је 50-ак Срба из села [[Братотин]] и спасила их готово сигурне смрти.<ref>{{cite web |author= |url=https://vdocuments.mx/kosovo-chronology.html |title=Kosovo Chronology January 1998 – June 1999 |date= |website= |publisher= |access-date=31. 1. 2019 |archive-date=02. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190202042706/https://vdocuments.mx/kosovo-chronology.html |url-status= }}</ref>

Дана 23. маја на станици у селу [[Бањица (Глоговац)|Бањица]], у Дреници, из воза на линији [[Косово Поље]]—Пећ је отет полицајац Иван Булатовић, командир полицијске станице у Глоговцу. Касније је мучен и убијен од стране ОВК у селу селу [[Ликовац (Србица)|Ликовцу]] тако што му је моторном тестером одрубљена глава. <ref>{{cite web|author= |url=http://www.politika.rs/sr/clanak/24696/%D0%98%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%BC%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B8-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0 |title=Istraga otmice i ubistva policajca |date= |website= |publisher= |access-date = 31. 1. 2019}}</ref><ref>{{cite web|author= |url=https://www.blic.rs/vesti/hronika/mucno-svedocenje-o-zlocinima-ovk-srpskog-policajca-kasapili-motornom-testerom-na/1xy2hhw |title=Mučno svedočenje o ubistvu Ivana Bulatovića |date= |website= |publisher= |access-date = 31. 1. 2019}}</ref>

[[Датотека:War in the balkans kosovo 1999 3.jpg|мини|Село на Косову и Метохији порушено у току рата]]

Из села у којима је деловала, ОВК је нападала комуникације како би зауставила саобраћај и тако паралисала покрајину. МУП Србије је одговорио постављањем контролних тачака и патрола на путевима, па су заседе и герилски напади на полицајце били свакодневни. Посебно драматично било је у месту Дечани, одсечено од територије под надзором српских снага, претрпано српским избеглицама, без електричне струје и телефонских веза. [[Деблокада Дечана]] је изведена почетком јуна 1998, а први пут у борбама са ОВК у унутрашњости Косова и Метохије учествовала је [[Војска Југославије]]. У току борби око Дечана, по проценама [[Уједињене нације|Уједињених нација]] (УН), у збеговима се привремено пронашло најмање 65.000 Албанаца. САД и ЕУ су оптужиле Србију за [[ратни злочин|ратне злочине]], [[етничко чишћење]] и хуманитарну катастрофу, па је под овим разговором [[НАТО]] распоредио своје трупе у [[Северна Македонија|Републици Македонији]] и Албанији. У исто време, Контакт група је захтевала од Србије да повуче своје специјалне снаге ван покрајине и омогући несметано кретање западних дипломата по Косову и Метохији. Србија је подршку тражила од [[Русија|Русије]], али после сусрета Милошевића и [[Борис Јељцин|Бориса Јељцина]] 16. јуна 1998. у [[Москва|Москви]], Милошевић је морао удовољити захтевима Контакт групе. Још док је Милошевић био на путу, 13 чланица НАТО пакта је над Албанијом и Македонијом извело војну вежбу под називом Одлучни орао.

Почетком лета 1998. ОВК је имала око 20—25.000 припадника и успела да овлада над око 40% територије, углавном села и мање варошице на Косову и Метохији, док су већа насељена места у којима је било већих полицијских одреда била у блокади.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.akademediasrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=328:nato-bombardovanje-jugoslavije-&catid=49:izbor-autorskih-clanaka-urednika&Itemid=73 |title=NATO bombardovanje Jugoslavije |date= |website= |publisher= |access-date=29. 1. 2019 |archive-date=29. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190129235915/http://www.akademediasrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=328:nato-bombardovanje-jugoslavije-&catid=49:izbor-autorskih-clanaka-urednika&Itemid=73 |url-status= }}</ref> Охрабрена интервенцијом Запада, ОВК је 28. јуна, три дана након сусрета америчког изасланика [[Ричард Холбрук|Ричарда Холбрука]] са представницима ОВК у селу [[Јуник]], [[Сукоб код рудника Белаћевац|заузела рудник угља Белаћевац]] удаљен 15{{km}} од Приштине и том приликом отели девет радника. Угљенокоп је снабдевао угљем косовско-метохијске термоелектране, па је полиција била присиљена да га брзо поврати. МУП Србије је повратио рудник 1. јула. Судбина отетих радника је још увек непозната.

Село [[Кијево (Клина)|Кијево]] у Дреници, на магистралном путу Приштина—Пећ, у то време је било под потпуном блокадом од стране ОВК. Они су током једномесечне опсаде свакодневно изводили нападе на српску полицију и цивиле у том селу. ОВК је направила обруч око Кијева са циљем да уништи локалну полицијску јединицу. Током тих борби погинуло је више особа, међу којима и директор школе у Кијеву, Радош Спасић. Полиција је извела акцију деблокаде села 3. јула и том приликом ОВК је разбијена а Кијево, које је Холбрук назвао најопаснијим местом у Европи, деблокирано је чиме је спашено 100 српских цивила и 50 полицајаца.<ref>{{cite web|url=http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul98/0407/0407_1.HTM | title = Наша борба: Полиција преузела контролу над Кијевом и околином, 4. јул 1998, приступљено децембра 2012 | publisher = Yurope.com |date=| accessdate=11. 1. 2013.}}</ref>

У селу [[Лођа (Пећ)|Лођа]], 6. јула извршен је напад из заседе на полицајце који су покушавали да извуку српске породице из окружења ОВК. Том приликом су убијена три полицајца — Мирко Радуновић (1962), Дејан Прелевић (1974) и Мило Рајковић (1957), док су деветорица рањена. Заробљен је полицајац Срђан Перовић (1962), који је након мучења од стране ОВК убијен у наредним данима.<ref>{{cite web|author= |url=https://www.ekspres.net/brejking/u-rukama-ovk-zveri |title=U rukama OVK zveri |date= |website= |publisher= |access-date = 29. 1. 2019}}</ref>

Циљ ОВК у јулу 1998. био је да освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац, у ком није било гарнизона ВЈ или јаче станице полиције. [[Напад на Ораховац]] је почео 17. јула 1998. У току дводневних борби припадници ОВК су овладали свим значајним објектима у граду (Дом здравља, пошта, зграде општинске управе), блокирали полицијске снаге и спровели организована дејства против цивила српске националности. Припадници МУП-а Србије су били блокирани у станици и хотелу. Ове снаге ОВК су потиснуте јаким дејствима удружених снага Војске Југославије и Полиције Србије које су после дводневних борби, поново овладале Ораховцем. Овај напад представља прво и последње ангажовање снага ОВК у борби у урбаној средини, јер након неуспеха у Ораховцу, нису се усуђивали напасти ниједно веће место. Иначе, ОВК није победио српске снаге нити у једној борби на Косову и Метохији 1998—1999.{{sfn|Judah|2001|pp=}}

У селима око Ораховца трајао је терор ОВК над неалбанским живљем са отмицама, убиствима и нападима на цивиле. До 22. јула, у нападима на Ораховац и околна села [[Ретимље]], [[Оптеруша|Оптерушу]], [[Зочиште]] и Велику Хочу, отето је укупно више од 110 цивила српске националности. Након посредовања [[Црвени крст Србије|Црвеног крста]] припадници ОВК су пустили жене и децу из колоне отетих. Око 45 цивила се по повратку жена и деце водило као нестало. Пронађени су посмртни остаци 40 жртава, од тога 28 у стратишту [[Волујак (Клина)|Волујак]] и још 12 у масовној гробници у [[Општина Малишево|Малишеву]]. Случај „Ораховац 1998” испитивало је [[Хашки трибунал|Хашко тужилаштво]], али није подигло ниједну оптужницу, као ни Међународни суд при [[УНМИК]] који је касније преузео предмет.<ref>{{Cite journal|last=Ђокић|first=Бојан|date=|title=Бојан Ђокић, "Откос метохијских села: масовна гробница Волујак"|url=https://www.academia.edu/35334507/%D0%91%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%82%D0%BE%D0%BA%D0%B8%D1%9B_%D0%9E%D1%82%D0%BA%D0%BE%D1%81_%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%92%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0%D0%BA_|journal=|language=|volume=|accessdate=13. 4. 2018|via=}}</ref>

Православни [[манастир Зочиште]], 5{{km}} од Ораховца, у ком су се чувале мошти [[Свети Козма и Дамјан|светог Козме и Дамјана]], нападнут је и опљачкан 20. јула, а монаси и 28 српских цивила који су спас од ОВК потражили у овој светињи, одведени су у логор ОВК. По сведочењу игумана Јована, старешине манастира Зочиште, напад на манастир минобацачима и аутоматским оружјем је трајао пуна четири сата. Две гранате из минобацача су погодиле манастир. Једна је експлодирала на крову конака, а друга је погодила зимску капелу. Монаси и цивили су заробљени и аутобусом одвезени дубоко у врлети изнад Малишева. После дводневног заробљеништва предати су Црвеном крсту.<ref>{{Cite journal|last=Ђокић|first=Бојан|date=|title=Злочини ОВК: масовна гробница " Малишево "|url=https://www.academia.edu/24106872/%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%9E%D0%92%D0%9A_%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%BE_|journal=|language=|volume=|accessdate=13. 4. 2018|via=}}</ref>

У раним јутарњим часовима 18. јула 1998. на подручју караула [[Ђеравица]] и [[Кошаре (Ђаковица)|Кошаре]] 700 до 800 припадника ОВК са оружјем натовареним коњима ушла је на територију СРЈ. У сукобу са ВЈ страдало је 36 припадника ОВК, а рањен је један разводник ВЈ. Заплењена је већа количина наоружања. Ова група ОВК је кренула у појачање ОВК која је водила борбе у Ораховцу. Ефикасном интервенцијом граничара спречени су у својој намери.<ref>Ђорђе Јефтић: Албански тероризам и рат на Космету 7</ref>

=== Офанзива ВЈ и српске полиције ===
[[Датотека:72nd Special Brigade equipment 1999, Belgrade Military Museum .jpg|мини|Опрема и наоружање 72. Специјалне бригаде Војске Југославије у рату на Косову и Метохији 1999. Фотографисано у [[Војни музеј Београд|Војном музеју у Београду]]]]

==== Борбе у Дреници ====
Након осујећивања заузимања Ораховца, српске снаге су преузеле иницијативу. Покренута је снажна офанзива на читавом подручју Косова и Метохије са циљем ослобађања насељених места и деблокаде путних праваца који су били под контролом ОВК. Офанзива српских снага против ОВК почиње 25. јула деблокадом пута Приштина—Пећ. Воде се борбе на целом правцу деблокаде, а нарочито у Лапушнику, где се поред базе налазио и логор ОВК. У току борби поред осталих погинуо је и један од команданата ОВК Имер Алушани (1964). Овде је најмање 10 цивила убијено у месецима пре акције полиције, а 25. јула када су разбијени, припадници ОВК су повели са собом 22 цивила од којих је девет пуштено а 13 убијено.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.icty.org/sid/8303 |title=ICTY. Haradin Bala, Isak Musliu, and Agim Murtezi Transferred to the ICTY following their Indictment for Crimes against Humanity and War Crimes |date= |website= |publisher= |access-date = 31. 1. 2019}}</ref>

Дана 26. јула приликом тешких борби у рејону превоја [[Дуље]] гину двојица припадника Војске Југославије када је њихов тенк Т-55 погођен ракетом из ручног бацача од стране ОВК. Погинули су возач тенка Иван Димитријевић (1977) и нишанџија Зоран Јанковић (1977). Воде се борбе и око превоја Троја у ширем рејону [[Малишево (Ораховац)|Малишева]], који је био изузетно утврђен. То је иначе био батаљонски рејон одбране који је 1980-их година направила [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Биле су урађене комплетне линије, бункери, склоништа. Све је било бетонирано. То је била најјача линија одбране на планини [[Милановац (планина)|Милановац]], која је требало да спречи евентуални продор из Албаније. Поред постојеће линије одбране, припадници ОВК су направили и додатне бункере и ровове. Погинуо је капетан ВЈ Владан Микичевић (1966), начелник безбедности 549. моторизоване бригаде, када је покушао да наведе тенк да дејствује по положајима ОВК које је уочио.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.politika.rs/sr/clanak/263736/Vojna-bezbednost-protiv-albanskih-separatista |title=Vojna bezbednost protiv albanskog separatizma |date= |website= |publisher= |access-date = 31. 1. 2019}}</ref>

Упркос жестоком отпору претходних дана, већ 28. јула 1998. снаге безбедности са три стране улазе у Малишево. У овом селу се налазило једно од најважнијих седишта ОВК после пада Доњег Преказа. ОВК није озбиљније бранила само Малишево већ се повлачи заједно са десетак хиљада мештана и избеглица. Полиција је у Малишеву пронашла у бункерима и фотографским радњама обимну документацију ОВК. У овом највећем центру ОВК, вођена је евиденција свих припадника ОВК под заклетвом и оружјем, а такође су сликани и снимани камером. На основу откривене документације спроведена је опсежна истрага.

Полиција је после заузимања Малишева, спровела и деблокаду магистралних путева у Дреници. Дана 30. јула пут Малишево—Ораховац поново је отворен за саобраћај. У исто време деблокиран је и пут Малишево—Дуље—Штимље. Претходно, полицијске снаге су деблокирале пут Косовска Митровица—Пећ преко [[Исток (град)|Истока]], на деоници пута [[Горња Клина]]—[[Рудник (Србица)|Рудник]]. Тиме су сви значајнији путни правци у јужној српској покрајини очишћени од ОВК.

Током августа је полиција под своју контролу ставила и највећи део Дренице и Метохије. Почетком августа од стране полиције је разбијена и муџахединска јединица ОВК [[Абу Бекир Сидик]] а њене вође су при покушају илегалног преласка границе и бекства у Албанију похватане. Одлучном акцијом припадника МУП-а Србије припадници ОВК су 3. августа 1998. избачени из ширег подручја [[Општина Клина|општине Клине]]. Од припадника ОВК су очишћена села клинска села [[Церовик]], [[Чабић]], [[Забрђе (Клина)|Забрђе]], [[Добри Дол (Клина)|Добри Дол]], [[Добра Вода (Клина)|Добра Вода]], [[Сићево (Клина)|Сићево]], [[Велики Ђурђевик]] и [[Игларево]]. Полиција је поподне 3. августа разбила упоришта ОВК код села [[Јабланица (Пећ)|Јабланице]], западно од Клине.<ref name="srpskarec1998">{{cite web |author= |url=http://www.srpskarec.rs/pdf/209.pdf |title=Hronologija sukoba na Kosovu od 3. do 17. avgusta 1998. |date= |website= |publisher= |access-date=31. 1. 2019 |archive-date=02. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190202095152/http://www.srpskarec.rs/pdf/209.pdf |url-status= }}, Srpska reč, str. 12</ref> Јабланица је била један од најтврђих бастиона ОВК. Ту се налазио и један од највећих оружаних арсенала ОВК. Овом насељу је било много тешко прићи, јер је свака кућа још 1997. претворена у утврђење, а између су били начичкани бункери испресецани међусобно повезаним рововима и каналима. У Јабланици се налазио и један од неколико логора ОВК на подручју Косова и Метохије.

Јаке полицијске снаге су сутрадан, 4. августа, коначно деблокирале и Лаушу, село у дреничком крају, које су припадници ОВК држали у својим рукама више месеци. У току акције у Лауши погинуо је припадник МУП-а, Бранислав Веселиновић (1972). Под налетом полиције највећи број припадника ОВК је побегао из својих утврђења и бункера којима је село било испресецано. Само најокорелији су пружали отпор бежећи у шуме и спасавајући главе склањајући се дубље у Дреницу. Падом Лауше отворен је пут за даље напредовање полиције у гоњењу терориста.<ref name="srpskarec1998"/>

Дана 6. августа полиција улази у стратешки важно село [[Ликовац (Србица)|Ликовац]]. Ту се налазио један од терористичких штабова јер се село налази дубоко у брдима у троуглу између Србице, Глоговца и Клине, на подручју удаљеном од већих путева и комуникација. Преко бункера и ровова полицајци су напредовали према [[Манастир Девич|манастиру Девич]] из 15. века, који је више месеци био под блокадом дреничке групе ОВК. Пре тога полиција је протерала ОВК из засеока Лудовићи које се налази у непосредној близини манастира. Припадници ОВК су у повлачењу пред налетом припадника МУП-а отворили ватру на манастир Девич. Међутим, само је незнатно оштећена кровна конструкција, док је целокупно здање остало нетакнуто. Тиме је 9. августа деблокиран манастир Девич, а монахиње из манастира су по први пут после вишемесечног живота у блокади изашле изван манастирских зидина. Ово је уједно била и последња офанзивна акција у Дреници која је тако почетком августа 1998. очишћена од ОВК.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.glas-javnosti.rs/node/20145 |title=Deblokada Deviča |date= |website= |publisher= |access-date=31. 1. 2019 |archive-date=02. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190202043617/http://www.glas-javnosti.rs/node/20145 |url-status= }}, str. br. 12</ref>

==== Борбе у Метохији ====
[[Датотека:Policajac nudi starijem Albancu vode nakon zauzimanja Glođana.jpg|мини|Полицајац нуди старијем Албанцу воду након ослобађања Глођана од ОВК]]
Тежиште борби се премешта на југозапад Метохије. Дана 9. августа вођена је крвава борба у селу [[Прилеп (Дечани)|Прилеп]] у близини [[Манастир Високи Дечани|манастира Високи Дечани]]. Приликом разбијања добро утврђених припадника ОВК у овом селу погинула су четири припадника полиције — Срђан Драшковић (1967), Зоран Ђокић (1970), Бојан Коцић (1975) и Здравомир Букилић (1970).<ref>{{cite web |author= |url=http://www.srpskarec.rs/pdf/209.pdf |title=Hronologija sukoba na Kosovu od 3. do 17. avgusta 1998. |date= |website= |publisher= |access-date=31. 1. 2019 |archive-date=02. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190202095152/http://www.srpskarec.rs/pdf/209.pdf |url-status= }}, Srpska reč, str. 13</ref> Након тога воде се борбе у ширем рејону оближњих Глођана. Полиција у дводневној акцији 11—12. августа [[Битка за Глођане|деблокира Глођане]] и истерује ОВК из села. Јединице полиције су у тешким борбама разбијањем ОВК створиле услове за потпуну нормализацију саобраћаја на путу Дечани—Ђаковица. Припадници ОВК под командом Рамуша Харадинаја су починили стравичне [[Масакр на Радоњићком језеру|злочине над цивилима]] код канала на [[Радоњићко језеро|Радоњићком језеру]] у близини Глођана. Са дна канала, са дна језера и у ракама у непосредној околини канала полиција је 7. септембра 1998. пронашла и извадила 39 лешева убијених жртава оба пола српске и албанске националности. Чак су пронађени и остаци једног детета које је још пило млеко на цуцлу.

Дана 15. августа полиција је ушла у добро утврђени [[Јуник]].<ref>{{cite web|url=http://www.bmlv.gv.at/pdf_pool/publikationen/01_kse1_02_tck.pdf | title = Stefan Troebst: THE KOSOVO CONFLICT, (1998).| format = PDF|date=| accessdate=11. 1. 2013.|pages=12}}</ref> У суседном селу [[Вокша]] тог 15. августа погинула су четворица припадника МУП-а Србије. Погинули су мајор полиције Милорад Рађеновић (1962), капетан Драгољуб Шуковић (1960) и водници полиције прве класе Здравко Мишкин (1957) и Гојко Војновић (1958). Страдали су на осматрачници коју су припадници ОВК погодили минобацачем. Полиција је поподнева тог дана, поред Јуника, преузела контролу и над Вокшом. Разбијене снаге ОВК су покушале из ширег рејона Јуника да се извуку из блокаде и побегну у Албанију. Граничне јединице Војске Југославије спречиле су покушаје и у обрачуну нанеле бројне губитке ОВК. У одбијању напада ОВК погинуо је поручник ВЈ Никола Вујичић (1970), а тешко је рањен војник Миша Убоја (1978), који је од задобијених повреда преминуо у току превожења хеликоптером на [[Војномедицинска академија Универзитета одбране у Београду|ВМА]].

Воде се борбе и у околини Пећи, где је полиција такође покренула офанзиву против ОВК. У сукобу са ОВК код села [[Лођа (Пећ)|Лође]] 15. августа 1998. погинуо је припадник [[Јединица за специјалне операције|Јединице за специјалне операције]] (ЈСО) Горан Петровић (1968). Јака упоришта ОВК у околини Пећи, Лође, [[Грабовац (Пећ)|Грабовца]], [[Добри До (Пећ)|Доброг Доа]], [[Крушевац (Пећ)|Крушевца]] и [[Раушић]]а, од 17. августа 1998. под потпуном су контролом полицијских снага Србије. У борби са ОВК код села [[Љубенић]] погинуо је полицајац Зоран Аничић (1970). У Лођи су откривена закопана тела Срђана Перовића и Милорада „Мила” Рајковића који су настрадали од стране ОВК јула исте године.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.srpskarec.rs/pdf/209.pdf |title=Hronologija sukoba na Kosovu od 3. do 17. avgusta 1998. |date= |website= |publisher= |access-date=31. 1. 2019 |archive-date=02. 02. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190202095152/http://www.srpskarec.rs/pdf/209.pdf |url-status= }}, Srpska reč, str. 15</ref>
 
Након елиминације припадника ОВК са јуничког и пећког подручја, портпарол МУП-а Србије пуковник Владан Чолић је 18. августа изјавио да је цело подручје Косова и Метохије под полицијском контролом: „Чињеница је да МУП држи под контролом територију Косова и Метохије, да је све више припадника албанске националне мањине који се враћају у градове и да живот нормално тече.”

==== Борбе у централном делу КиМ ====
Ипак борбе су се наставиле у планинским крајевима, на [[Неродимка|Неродимки]], [[Чичавица|Чичавици]] и косовско-метохијском делу [[Копаоник]]а.<ref>{{cite web | url = http://www.vreme.com/arhiva_html/463/10.html | title = Deset Miloševićevih godina u deset slika (9), 20. novembar 1999 | publisher = Vreme.com | date =  | accessdate = 11. 1. 2013. | archive-date = 01. 12. 2008 | archive-url = https://web.archive.org/web/20081201120156/http://www.vreme.com/arhiva_html/463/10.html | url-status = dead }}</ref> Нови напади ОВК половином августа су покренули српску операцију у делу [[Косово|Косова]] јужно од пута Приштина—Пећ. Воде се четвородневне борбе на добро утврђеном превоју Дуље, да би снаге безбедности после детаљног извиђања и жестоких борби разбили снаге ОВК четвртог дана борбе, 27. августа 1998. Ово је довело до освајања [[Клечка|Клечке]] 27. августа и открића крематоријума у којима је [[Масакр у Клечки|ОВК спалила тела својих жртава]]. После разгледања импровизоване касарне, новинари су обишли место где су стрељани заточени Срби, на коме је управо тада један од двојице заробљених припадника ОВК, Беким Мазреку, давао исказ истражном судији Даници Маринковић детаљно описујући на који начин су он и други припадници ОВК стрељали заробљене Србе. Рекао је: „Поређали смо их уз ограду и пуцали одједном. То су нам наредили [[Фатмир Лимај]], командант Клечке, Гани Краснићи и Исмет Киљај, командант из Малишева. Када смо извршили стрељања удаљили смо се и не знам шта је даље било са тим лешевима.” На питање истражног судије ко су били људи који су пуцали у цивиле, он је одговорио: „Војска”, а упитан да појасни која војска он је рекао: „УЧК” (ОВК).<ref>{{cite web|author= |url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-20-04-2008/krematorijum-u-klecki |title=Krematorijum u Klečki |date= |website= |publisher= |access-date = 31. 1. 2019}}, Srpska reč, str. 15</ref>

Каснијим истраживањима, утврђено је да се ради о 22 убијена лица разних старости и оба пола. Откривање казамата у Клечки, који је по мучењима и убиствима подсећао на [[Логор Јасеновац|Јасеновац]] и [[Логор Аушвиц|Аушвиц]], изазвало је шок у српској јавности, многобројна реаговања и захтеве међународној заједници да ОВК стави на листу терористичких организација. Нажалост, злочин над Србима у Клечки није добио одговарајући третман у медијској и дипломатској међународној јавности, тако да свету није представљен готово незабележен пример толико дивљег понашања над заробљеним цивилима.

Дана 1. септембра покренута је [[Сукоб у Лезу|акција српских снага]] против ОВК у околини Призрена. У првој половини септембра, активности ОВК су пријављене у северном делу Косова и Метохије око Подујева. Крајем септембра, војска и МУП су извеле одлучну акцију да истерају ОВК из северних и централних делова Косова и Метохије, нарочито са планине [[Чичавица|Чичавице]]. Дана 22. септембра приликом борби на Чичавици гину војник Иван Петковић (1978) и двојица полицајаца — Бранислав Миленковић (1956) и Слободан Горјановић (1970).

Дана 25. септембра снаге војске и полиције [[Деблокада Глоговца 1998.|ослобађају Глоговац]], где је у борбама погинуло око 60 припадника ОВК. У току 25—26. септембра вођене су тешке борбе код села [[Горње Обриње]] и [[Трдевац]] источно од Глоговца. У ово село се повукла група припадника ОВК који су побегли са положаја када су уочили концентрацију војске и полиције код Глоговца. Војска и полиција, савлађујући снажан отпор ОВК из рејона Доњег и Горњег Обриња и северозападних падина Космача, успевају да савладају припаднике ОВК. Нанесени су им велики губици, док се мањи део припадника ОВК предао. У сукобу са ОВК је рањен командант борбене групе мајор Драган Трифуновић. Дана 25. септембра у овим борбама погинула су седморица припадника полиције — Славомир Бојанић (1970), Александар Пантовић (1973), Огњен Петровић (1975), Драгослав Тадић (1962), Горан Живадиновић (1969), Рајко Радовановић (1973) и Мирослав Словић (1974). Велике борбе вођене су око села Трдевац 26. септембра и у њима су погинули полицајци Љубомир Љубомировић (1966), Сретен Милић (1970) и Вељко Миљковић (1968). Свеукупно, у та два дана су у борбама против ОВК погинула десеторица полицајаца.

Начелник ресора јавне безбедности МУП-а Србије генерал-пуковник [[Властимир Ђорђевић]] изјавио је да је организовани тероризам на Косову и Метохији поражен и да су, закључно са 28. септембром 1998. године, престала сва оружана, антитерористичка дејства српских снага безбедности.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-21-04-2008/novo-stratiste-u-volujku |title=Obustava antiterorističkih dejstava |date= |website= |publisher= |access-date = 29. 1. 2019}}</ref>

== Споразум Холбрук—Милошевић ==
{{главни|Споразум Холбрук—Милошевић}}
Све ово време су из држава [[НАТО]] пакта стизале су претње војном интервенцијом. Након обуставе антитерористичких дејстава војске и полиције, како се ситуација у односима са НАТО погоршавала, приступило се преговорима за политичко налажење решења кризе на Косову и Метохији. [[Споразум Холбрук—Милошевић]] постигнут је 13. октобра]] 1998. Након вишедневних разговора председника СРЈ [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] са америчким изаслаником [[Ричард Холбрук|Ричардом Холбруком]] склопљен је Споразум о решавању косовско-метохијске кризе. Милошевић је одобрио долазак верификаторске мисије [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]] на простор Косова и Метохије. Ипак, СРЈ су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Европска унија|ЕУ]] увели нове међународне санкције (оно што је познато широј јавности као „друге санкције”, док се под „првим” подразумевају санкције [[Уједињене нације|УН]] 1991—1995), које су без обзира на окончање сукоба наредне године укинуте тек након [[Свргавање Слободана Милошевића|свргавања Милошевића са власти]] крајем 2000.

Споразумом је прецизирано повлачење дела снага ВЈ и МУП-а Србије. На Косово и Метохију упућује се 1.300 посматрача ОЕБС под називом „верификатори”, а НАТО је добио овлашћење да из ваздуха надзире војне активности на подручју Косова и Метохије. На челу мисије постављен је [[Вилијам Вокер]]. Споразумом је дефинисано да међународна заједница има надзор над ситуацијом на Косову и Метохији, а да тај надзор спроведе мисија ОЕБС и мисија НАТО.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.nin.co.rs/2000-06/15/13132.html |title=НИН: Последњи дан да се каже „да“, 15. јун 2000. |date= |website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013}}</ref>

Након потписивања, први корак који је уследио било је повлачење дела снага ВЈ и МУП-а Србије са Косова и Метохије. У року од 24 часа повучено је више од 6.000 полицајаца, чиме је СРЈ испунила најважније одредбе споразума. ВЈ се са теренских положаја повукла у касарне на Косову и Метохији. Полиција је сада под контролом имала само 25 пунктова на читавом подручју покрајине, док је војска под контролом држала само седам положаја, од тога пет на граници са Албанијом и два положаја у унутрашњости покрајине. Припадници ОВК су овај Споразум искористили да би заузели положаје које су изгубили током офанзиве МУП-а и ВЈ лета 1998. ОВК је такође Споразум искористила да би започела нове нападе. Генерал [[Владимир Лазаревић]], командант Приштинског корпуса, изјавио је: Из дана у дан било је све више напада, ситуација се погоршавала, а имали смо и податке о тачном термину када ће на пролеће 1999. године поново ојачати оружана побуна. Крајем 1998, ОВК је запосела између 400 и 600 села на Косову и Метохији.”<ref>{{cite web|author= |url=http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/general-lazarevic:-sporazum-holbruk-milosevic-otvorio-put-teroristima-_37795.html |title=Генерал Лазаревић: Споразум Холбрук-Милошевић отворио пут терористима |date= |website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013}}</ref> ОВК је споразум искористио да би започео нову офанзиву.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Nove-istine-o-agresiji-NATO-a-1999.lt.html |title=„Nove istine” o agresiji NATO-a 1999. |date= |website= |publisher= |access-date=25. 4. 2013}}</ref>

Договор председника СРЈ Милошевића и америчког изасланика Холбрука о решавању косовско-метохијског проблема почео је да се реализује. У складу са тим МУП Србије почео је 26. октобра уклањање преосталих 25 пунктова на Косову и Метохији. И јединице Војске Југославије на Косову и Метохији почеле су у преподневним сатима 26. октобра повлачење у матичне гарнизоне.

Ипак, напади ОВК су се наставили. У близини села Дубрава, у општини Ораховац, 6. новембра припадници ОВК отели су полицајца Илију Вујошевића (1950) из Приштине и припадника резервног састава полиције Дејана Дјатлова (1975) из Косова Поља, који су се налазили у службеном возилу марке дајц и превозили намирнице за полицајце на терену. Тела полицајаца Вујошевића и Дјатлова пронађена су 9. новембра у Малишеву, стотинак метара од центра насеља, а непосредно испред стамбене зграде некадашње Скупштине општине и објекта основне школе из које су албански екстремисти 8. новембра минобацачима, ручним бацачима и аутоматским оружјем гађали полицијску станицу у Малишеву.{{чињеница|date=05. 2024.}}

Дана 14. децембра југословенско-албанску границу покушао је да пређе већи број припадника ОВК. Војска Југославије поставила је заседу и дошло је до сукоба у коме је страдало 37 припадника ОВК.<ref>{{cite web|url=http://www.bmlv.gv.at/pdf_pool/publikationen/01_kse1_02_tck.pdf | title = Stefan Troebst: THE KOSOVO CONFLICT, (1998).| format = PDF|date=| accessdate=11. 1. 2013.|pages=17}}</ref>

Нова акција ОВК догодила се 14. децембра у Пећи. [[Масакр у кафићу Панда|Напавши кафић Панда]], омиљено састајалиште младих средњошколаца, око 20.10 сати, двојица маскираних мушкараца наоружаних аутоматским пушкама кинеске производње, пуцајући на госте кафића убили су: Ивана Обрадовића (14), Драгана Трифовића (17), Вукоту Гвозденовића (16) и Ивана Радевића (25). У приштинској болници ранама су подлегли Зоран Станојевић (17) и Светислав Ристић (17).<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Deset-godina-od-ubistva-srpskih-mladica-u-Peci.lt.html Deset godina od ubistva srpskih mladića u Peći]</ref> Убиство младића српске националности се сматрало осветом за погибију 37 чланова ОВК на граници раније тог дана.

Према извештају ОЕБС из децембра 1998: „Југословенске и српске војне и безбедносне снаге су усмеравале своја дејства примарно према заједницама на Косову која су се налазила у областима транзитних рута којима су пролазили борци ОВК или у којима су се налазиле базе ОВК.”<ref>Le Monde diplomatique, mart 2000, 13. Као и у : Tzvetan Todorov, Hope and Memory: Reflections on the twentieth century, PUS 2003, 252.</ref> Односно, пре 24. марта 1999 (почетка [[НАТО бомбардовање Југославије|НАТО бомбардовања СРЈ]]), није постојало систематско [[етничко чишћење]] области у којима су живели Албанци.

== Преговори у Рамбујеу и случај Рачак ==
{{главни|Преговори у Рамбујеу|Случај Рачак}}
[[Датотека:Château de Rambouillet (DSC 7006).jpg|мини|Дворац Рамбује у којем су вођени преговори]]
[[Датотека:Pentagon meeting March 15 1999, 990315-D-9880W-016.jpg|мини|Амерички секретар одбране Вилијам Коен и генерални секретар НАТО пакта [[Хавијер Солана]] разговарају у [[Пентагон]]у 15. марта 1999. о корацима алијансе у случају да СРЈ одбије да потпише споразум из Рамбујеа]]
И поред попуштања југословенске стране, [[НАТО]], а пре свих [[Сједињене Америчке Државе|САД]], које су подржавале [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]], крајем 1998. распоредили су око [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] велике ваздушне снаге, а повећана је и борбена готовост других војних видова. Највећи број авиона био је распоређен у америчким базама у [[Италија|Италији]], пре свега у [[Авијано|Авијану]]. У [[Јадранско море]] је упловио известан број носача авиона и подморница, пре свега америчких и [[Француска|француских]].<ref name=NAC>{{cite press release|title=Statement by the North Atlantic Council on Kosovo|date=30 January 1999|publisher=NATO|url=http://www.nato.int/docu/pr/1999/p99-012e.htm}}</ref>

Како су се сукоби на Косову и Метохији наставили, Контакт група је у фебруару 1999. организовала мировне преговоре у дворцу Рамбује, близу [[Париз]]а. У почетку је југословенска страна била ближе потписивању понуђеног документа, који је захтевао распоређивање мањег броја снага [[Уједињене нације|УН]] на Косову и Метохији уз присуство југословенских снага. [[Албанци у Србији|Албанци]] су одмах одбацили предлог. Међутим, после неколико дана, [[Слободан Милошевић]] је, према неким наводима, лично забранио потписивање понуђеног документа, правдајући то подривањем [[Суверенитет|суверенитета]] и [[Територијални интегритет|територијалног интегритета]] СРЈ.<ref>{{cite web |date=23 February 1999 |title=Contact Group Statement – Rambouillet, 23 February 1999 |url=http://www.ohr.int/other-doc/contact-g/default.asp?content_id=3560 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20070926234216/http://www.ohr.int/other-doc/contact-g/default.asp?content_id=3560 |archive-date=26 September 2007 |publisher=Office of the High Representative}}</ref>

У једној изјави, док је присуствовала преговорима, тадашња америчка државна секретарка [[Мадлен Олбрајт]] изјавила је да би било најбоље да обе стране потпишу документ, али уколико се деси да нико не потпише, Контакт група би извршила притисак. Међутим, додала је: „уколико Албанци не потпишу, а Срби то учине, ми (САД) ћемо им укинути финансијску помоћ. Уколико се деси обрнуто, ми ћемо бомбардовати Југославију.” Већ је тада постало јасно да је интервенција ограничена на покрајину искључена, те да је известан напад на целу земљу.<ref>{{cite web |last1=Descamps |first1=Philippe |title=Kosovo's open wounds, twenty years on |url=https://mondediplo.com/2019/03/17kosovo-dossier |website=Le Monde Diplomatique |access-date=6 January 2021 |date=March 2019}}</ref>

-{[[Casus belli]]}- за саму акцију је стигао 15. јануара 1999. када се десио [[случај Рачак]]. До данас, званичан став Србије јесте да су то били маскирани припадници ОВК, међутим чланови верификаторске мисије ОЕБС су известили да је то био акт етничког чишћења. Новонасталу ситуацију искористили су америчке дипломате, пре свих Мадлен Олбрајт, која је извршила успешан притисак на вођу албанске делегације [[Хашим Тачи|Хашима Тачија]], тако да је албанска делегација потписала предлог споразума.<ref>{{cite book|last=Charles|first=Ingrao|title=Confronting the Yugoslav Controversies: A Scholars' Initiative|year=2012|publisher=Purdue University Press|location=Indiana|isbn=978-1-61249-228-5|page=330|url=https://docs.lib.purdue.edu/cgi/viewcontent.cgi?filename=10&article=1027&context=purduepress_ebooks&type=additional|edition=2nd}}</ref>

Почетком марта, мисија ОЕБС се повукла са Косова и Метохије, најављујући тиме да се међународна заједница и дефинитивно одлучила за рат како би решила питање статуса покрајине. Дана 22. марта, велики број страних медија је почео да извештава како је војна акција сасвим извесна. Наредни дан, 23. март, био је посебно драматичан. Амерички изасланик за Балкан, [[Ричард Холбрук]], дошао је у [[Београд]] како би наводно „убедио Милошевића да пристане на предлог из Рамбујеа”.<ref name="glas-javnosti1">{{cite web | url = http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/srpski/arhiva-index.html | title = www.glas-javnosti.co.yu - arhiva | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs | date =  | accessdate = 24. 6. 2010. | archive-date = 18. 10. 2019 | archive-url = https://web.archive.org/web/20191018213703/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/srpski/arhiva-index.html | url-status =  }}</ref> Детаљи састанка су до данас непоуздани и контроверзни. Холбрук је у једном интервјуу изјавио да је Милошевић својим хладнокрвним ставом изазивао рат, говорећи да је то већ „готова ствар”, те да он није имао другог избора него да напусти земљу и да знак америчким и НАТО снагама за акцију. Војни аналитичари, пак, тврде да је ова посета била плод медијске манипулације, те да је Холбрук пра��тично дошао да Милошевића обавести да је одлука већ донесена. Те вечери, премијер Југославије, [[Момир Булатовић]] је објавио непосредну опасност од ратног стања. Генерални секретар НАТО-а, [[Хавијер Солана]] одобрио је нападе.<ref name="glas-javnosti1"/> Наредни дан цивилно становништво целе земље је провело у ишчекивању напада.

== НАТО бомбардовање Југославије ==
{{главни|НАТО бомбардовање Југославије}}
[[Датотека:Kosovo uranium NATO bombing1999-sr.png|мини|Места на Косову и Метохији и југу [[Централна Србија|централне Србије]] на којима је НАТО авијација користила забрањену муницију са [[Осиромашени уранијум|осиромашеним уранијумом]] током бомбардовања 1999.]]

[[НАТО]] је 24. марта 1999. године у 20 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у [[Савезна Република Југославија|СРЈ]]. Савезна влада је одмах увела [[Ванредно стање|ванредно]] и [[ратно стање]]. [[Република Црна Гора (1991—2006)|Црна Гора]] је неколико дана касније објавила да ово стање на њеној територији не постоји, јер до озбиљнијих ратних дејстава у тој републици није ни дошло. Ово је било друго важније војно уплитање НАТО пакта након [[НАТО бомбардовање Републике Српске|бомбардовања Републике Српске]] током 1995. и највећи је војни сукоб на простору [[Република Србија (1990—2006)|Србије]] од времена [[Други светски рат|Другог светског рата]]. НАТО је бомбардовање спровео без одобрења [[Савет безбедности Уједињених нација|Савета безбедности Уједињених нација]] и извршио [[Инвазија|инвазију]] на земљу, због чега остаје [[Легитимитет НАТО бомбардовања Југославије|контроверзна тема]].

У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве, манастири и други објекти. НАТО снаге су током бомбардовања користиле муницију са [[Осиромашени уранијум|осиромашеним уранијумом]],<ref>{{cite web | url = http://www.vreme.com/arhiva_html/523/10.html | title = Jugoslavija, NATO i osiromaseni uranijum | publisher = Vreme.com | date =  | accessdate = 24. 6. 2010. | archive-date = 17. 03. 2010 | archive-url = https://web.archive.org/web/20100317101124/http://www.vreme.com/arhiva_html/523/10.html | url-status = dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://members.tripod.com/DUinYU/du_srpski.htm | title = Osiromaseni uranijum u Jugoslaviji - Homepage | publisher = Members.tripod.com |date=| accessdate=24. 6. 2010.}}</ref> као и [[касетна бомба|касетне бомбе]].{{sfn|Drezov|Gokay|Waller|2014|p=176}} Поред тога, ово је био и први рат у коме је коришћен стелт-бомбардер Ф-117 и Б-2, који је полетао право из базе у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], наоружан сателитски навођеним бомбама или ракетама.

[[Датотека:Zgrada Generalštaba 2006.jpg|мини|лево|Бомбардоване [[Зграде Генералштаба (Београд)|зграде Генералштаба]] у [[Београд]]у]]

Од летелица НАТО савеза, које је одбрана ВЈ успела да обори, свакако је било најзначајније [[Обарање F-117 код Буђановаца|обарање]] поноса америчке авијације [[F-117 најтхок|Ф-117]], познат под називом „невидљиви”. Одбрана ВЈ имала је време од око 20 секунди да претражује небо својим радарима пре него што би их открили авиони НАТО пакта и гађали. Ипак, Ф-117 је оборен 27. марта 1999. који се срушио на подручју села [[Буђановци]] код [[Рума|Руме]]. То је било његово прво обарање у рату уопште. Тај тип авиона је грађен специјалном технологијом и материјалима да би био тешко приметан за радаре. До тада су том технологијом распола��але само САД. Скупоцени материјал од кога је био направљен лежао је у равници на северозападу Србије и претпоставља се да је одатле неки његов узорак стигао и до [[Кина|Кине]] и олакшао да Кина убрзо развије свој тип „невидљивих” авиона.{{sfn|Логос|2019|p=319-320}}

[[Датотека:Нато бомбе изазивале еколошку катастрофу у Новом Саду.jpeg|мини|Дим након бомбардовања [[Нови Сад|Новог Сада]]]]

НАТО је приликом бомбардовања Србије користио муницију са осиромашеним уранијумом<ref>{{cite web | url = http://www.vreme.com/arhiva_html/523/10.html | title = Jugoslavija, NATO i osiromaseni uranijum | publisher = Vreme.com | date =  | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 17. 04. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110417140432/http://www.vreme.com/arhiva_html/523/10.html | url-status = dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://members.tripod.com/DUinYU/du_srpski.htm | title = Osiromaseni uranijum u Jugoslaviji - Homepage | publisher = Members.tripod.com |date=| accessdate=27. 4. 2011.}}</ref>, као и касетне бомбе за бомбардовање цивилних циљева{{чињеница|date=10. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->, што је забрањено по [[Женевска конвенција|Женевској конвенцији]]. НАТО је лансирао укупно 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби”. Само од последица касетних бомби, у току бомбардовања погинуло је око 200 особа, а рањено више стотина. На површину Србије је бачено око 1.000 касетних бомби на 219 локација на површини од 23.000{{km2}}.<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=09&dd=26&nav_id=265134 | title = Koje su oblasti zagađene bombama | publisher = B92.net |date=26. 9. 2007. | accessdate=27. 4. 2011.}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=09&dd=25&nav_id=265023 | title = NATO dao spisak o kasetnim bombama | publisher = B92.net |date=25. 9. 2007. | accessdate=27. 4. 2011.}}</ref> Од завршетка НАТО бомбардовања до 2006. на територији [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] је од касетних бомби погинуло шест особа, док је 12 рањено.{{чињеница|date=08. 2017. }}<!--mrtva veza od tog datuma-->

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470{{km}} путева и 595{{km}} пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. Такође су уништене две рафинерије нафте (у [[Панчево|Панчеву]] и [[Нови Сад|Новом Саду]]), порушен [[Авалски торањ|Авалског торња]],<ref>{{cite web | url = http://www.vreme.com/arhiva_html/vb9/1.html | title = Cetrdeset dana rata | publisher = Vreme.com | date =  | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 05. 05. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110505183735/http://www.vreme.com/arhiva_html/vb9/1.html | url-status = dead }}</ref> зграда [[Радио-телевизија Србије|Радио-телевизије Србије]],<ref>{{cite web | url = http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/04/24/glavne-vesti.html | title = GLAS JAVNOSTI - Glavne vesti | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs | date =  | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 04. 01. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130104231735/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/04/24/glavne-vesti.html | url-status =  }}</ref> петрохемија у Панчеву, бомбардовани мостови у Новом Саду, фабрика аутомобила [[Застава аутомобили|Застава]] из [[Крагујевац|Крагујевца]],<ref name="arhiva.glas-javnosti.rs">{{cite web | author = E.G. | url = http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/05/09/glavne-vesti.html | title = GLAS JAVNOSTI - Glavne vesti | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs | date =  | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 29. 08. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20090829095252/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/05/09/glavne-vesti.html | url-status =  }}</ref> [[Дуванска индустрија Ниш|Дуванска индустрија]] у [[Ниш]]у, [[Бомбардовање амбасаде Кине у Београду|амбасада]] [[Кина|Народне Републике Кине]],<ref name="arhiva.glas-javnosti.rs"/> као и многи други цивилни циљеви.<ref>{{cite web | url = http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/04/28/glavne-vesti.html | title = GLAS JAVNOSTI - Glavne vesti | publisher = Arhiva.glas-javnosti.rs | date =  | accessdate = 27. 4. 2011. | archive-date = 17. 11. 2021 | archive-url = https://web.archive.org/web/20211117094240/http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/04/28/glavne-vesti.html | url-status =  }}</ref>

На српској страни борили су се страни добровољци, међу њима и око 40 [[Јевреји|Јевреја]] и известан број [[Руси|Руса]] и [[Украјинци|Украјинаца]].<ref>{{cite web|url=http://www.alb-net.com/kcc/061199e.htm#6 | title = Kosova Crisis Center | publisher = Alb-net.com |date=11. 6. 1999. | accessdate=24. 6. 2010. | archive-url = https://web.archive.org/web/20091029194027/http://www.alb-net.com/kcc/061199e.htm#6 | archive-date=29. 10. 2009 |url-status=dead | df = }}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/ukrajinci-se-na-kosarama-borili-na-srpskoj-strani-i-komandant-azova-se-prijavio/|title=Ukrajinci se na Košarama borili na srpskoj strani, i komandant Azova se prijavio|date=31. 05. 2022|website=N1|language=sr-RS|access-date=31. 05. 2022}}</ref><ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.balkansec.net/post/ukrajinci-se-na-košarama-borili-na-srpskoj-strani|title=Ukrajinci se na Košarama borili na srpskoj strani|last=tim|first=Urednički|date=30. 05. 2022|website=Balkansec.net|language=|access-date=31. 05. 2022}}</ref><ref name=":2">{{Cite web|url=https://konkurent.ua/publication/29175/andrij-bileckij-nashi-hlopci-ukrayinofili-a-ne-ksenofobi/|title=Андрій Білецький: "Наші хлопці – українофіли, а не ксенофоби»|website=konkurent.ua|language=uk|access-date=31. 05. 2022}}</ref> У редовима ОВК борило се више стотина исламских плаћеника са искуством из претходних ратова по [[Азија|Азији]] и [[Африка|Африци]]. Они су дошли на Косово и Метохију из [[Авганистан]]а, [[Чеченија|Чеченије]], [[Турска|Турске]], [[Пакистан]]а, [[Алжир]]а, [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Албанија|Албаније]], [[Хрватска|Хрватске]] и из земаља [[западна Европа|западне Европе]] (у првом реду из [[Швајцарска|Швајцарске]] и [[Њемачка|Немачке]]).

=== Сарадња ОВК и НАТО током бомбардовања ===
Најкасније почетком НАТО бомбардовања СР Југославије 24. марта 1999, ОВК постаје савезник НАТО пакта. Током бомбардовања је НАТО, што се тиче циљева на Косову и Метохији, био у сталном контакту са ОВК. Тај контакт је оствариван преко [[Оружане снаге Албаније|Војске Албаније]] и путем незваничних канала тј. преко шпијуна [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]], САС и других тајних служби. Од стране [[Уједињено Краљевство|британског]] САС-а обучавани припадници ОВК су након обуке у Албанији, опремани модерном комуникационом техником уз помоћ које су након преласка на територију СРЈ наводили бомбардере НАТО-а на циљеве на земљи.<ref name="Студија_ФН">{{Cite web|url=http://www.bicc.de/publications/briefs/brief20/brief20.pdf | title = Студија фондације Фридрих Нојман из 2001. године | accessdate=24. 2. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070927021206/http://www.bicc.de/publications/briefs/brief20/brief20.pdf |archive-date=27. 9. 2007 |url-status=dead }}</ref>

=== Битка на Кошарама ===
{{Главни|Битка на Кошарама}}
[[Датотека:A street graffiti honoring the fallen soldiers of the Battle of Košare.jpg|мини|Графит посвећен палим борцима током битке на Кошарама, [[Ниш]]]]
Битка на Кошарама била је битка између припадника [[Војска Југославије|Војске Југославије]] и [[ослободилачка војска Косова|припадника ОВК]], подржаване регуларном [[Оружане снаге Албаније|Војском Републике Албаније]] и [[НАТО]] авијацијом. Битка се водила око граничног прелаза Раша Кошарес на граници СР Југославије и Албаније између 9. априла и 10. јуна 1999, током НАТО бомбардовања.

Циљ напада са албанске стране била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица ВЈ у [[Ђаковица|Ђаковици]] и у [[Призрен]]у. Такође, још један циљ је био и заузимање ширег подручја [[Метохија|Метохије]] током тог напада.<ref>Disjointed War: Military Operations in Kosovo, (1999). p. 56.</ref><ref>{{cite web |author= |url=http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html |title=NATO Gives Air Support To Kosovo Guerrillas; But Yugoslavs Repel Attack From Albania - The Washington Post {{!}} HighBeam Research |date= |website= |publisher= |access-date=1. 4. 2013 |archive-date=20. 12. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161220083901/http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html |url-status= }}</ref> После тешких борби ВЈ успела је да порази ОВК и спречи њихов улазак на Косово и Метохију. Припадници ОВК успели су да заузму караулу Кошаре због артиљеријске подршке Војске Албаније, подршке НАТО авијације и малог броја војника ВЈ на томе подручју који су морали да се повуку, али су поражени у њиховом плану копнене инвазије на том правцу упркос подршци коју су имали.

=== Операција Стрела ===
{{Главни|Операција Стрела}}
[[Датотека:Мапа плана напада.png|мини|План операције Стрела]]
[[Операција Стрела]] је агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава ОВК, потпомогнутих снагама албанске војске и НАТО-a, против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 10. јуна 1999. Циљ операције Стрела био је сламање отпора, разбијање и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ, те отварање коридора за додатно убацивање припадника ОВК на подручје Косова и Метохије и пресецање комуникација на линији [[Пећ]]—[[Призрен]].<ref name="NATO's air war for Kosovo: a strategic and operational assessment, Issue (1365). p. 53. и 54.">NATO's air war for Kosovo: a strategic and operational assessment, Issue (1365). p. 53. и 54.</ref>

У ширем плану, ова операција је требало да обезбеди јужни коридор, који би послужио за евентуалну инвазију снага НАТО на територију СРЈ. Ова операција је трајала паралелно са интензивним бомбардовањем Југославије од стране истих снага. Операција Стрела је по својим карактеристикама класична ваздухопловно-копнена операција.<ref name="autogenerated2">{{harvnb|Nardulli|Perry|Pirnie|2002|p=56}}</ref><ref name="НАТО помоћ ОВК">{{Cite web|url=http://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html | title = NATO Gives Air Support To Kosovo Guerrillas; But Yugoslavs Repel Attack From Albania | quote = НАТО помоћ ОВК | author = |date=2. 6. 1999 | format = | publisher = The Washington Post | location = | language = енглеском | accessdate=6. 2. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20161220083901/https://www.highbeam.com/doc/1P2-590982.html | archive-date=20. 12. 2016 |url-status=dead | df = }}</ref>{{sfn|Nation|2003|p=256}}<ref name="autogenerated2" /> Ова операција завршена је неуспешно, јер је Војска Југославије и поред велике надмоћи противника, одбила све нападе и спречила пробијање границе.

== Кумановски споразум и Резолуција 1244. ==
{{главни|Кумановски споразум|Резолуција Савета безбедности ОУН 1244}}
Почетком јуна 1999. [[Слободан Милошевић]] је изненада отпочео нове, до тада најсложеније преговоре. Технички, нови предлог је настао као плод разговора  председника Финске [[Марти Ахтисари|Мартија Ахтисарија]], америчког дипломате Строба Талбота и специјалног изасланика председника Русије [[Борис Јељцин|Бориса Јељцина]], [[Виктор Черномирдин|Виктора Черномирдина]]. Предлог су у [[Београд]] донели њих тројица. Убрзо, он је верификован на седници [[Г8]], као и на седници [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштине Србије]]. Текст је прослеђен војним делегацијама НАТО-а и ВЈ, који су у [[Куманово|Куманову]], у НАТО-овом кампу преговарале око детаља споразума.<ref>{{cite news|url=http://www.cnn.com/WORLD/europe/9906/03/kosovo.peace.04/|publisher=CNN|title=Milosevic accepts peace plan, Finnish envoy says|date=3 June 1999|access-date=7 May 2010}}</ref><ref>{{cite news|url=https://nytimes.com/1999/06/04/opinion/the-kosovo-peace-plan.html |work=The New York Times |title=The Kosovo Peace Plan |date=4 June 1999 |access-date=7 May 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110605034712/http://nytimes.com/1999/06/04/opinion/the-kosovo-peace-plan.html |archive-date=5 June 2011 }}</ref>

Ваздушни напади на СРЈ су обустављени 10. јуна, након потписивања [[Војно-технички споразум у Куманову|Војно-техничког споразума]] о повлачењу Војске Југославије и Полиције Србије са Косова и Метохије. [[Савет безбедности Уједињених нација]] је донео [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуцију 1244]], чија суштина је у томе да Косово и Метохија остају у саставу СРЈ (данас Србије), али и да државна администрација престаје да има утицај на покрајину. Државни органи, [[Савезна влада Савезне Републике Југославије]] и [[Влада Републике Србије]] су, према споразуму, схватали и били сагласни да међународне безбедносне снаге ([[КФОР]]) буду распоређене по усвајању Резолуције СБ УН 1244 из тачке 1, да неометано функционишу у оквиру Косова и Метохије и да буду овлашћене да предузимају све неопходне акције у циљу успостављања и одржавања безбедног окружења за све грађане Косова и Метохије, као и да на други начин обављају своју мисију. Они су даље сагласни да поштују све обавезе из овог споразума и да олакшају распоређивање и функционисање ових снага.<ref>{{cite press release|title=Press statement by NATO Secretary General|publisher=NATO|date=10 June 1999|url=http://www.nato.int/kosovo/press/p990610a.htm}}</ref>

Изненађење је настало 12. јуна, када су се на Косову и Метохији најпре и то у великом броју нашле руске снаге, иако је договором било јасно предвиђено да оне чини симболичан део међународних снага, тј. да НАТО буде војни предводник мировне мисије. Договором НАТО-а и Русије, ове снаге су временом смањене, да би се касније у потпуности повукле из покрајине.<ref>{{cite web |url= http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=1085065&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title=Krigere og diplomater {{!}} Norli |access-date=2018-12-05 |website= Norli.no |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307042943/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/productdisplay?catalogid=10051&categoryid=&errorviewname=productdisplayerrorview&langid=-101&parent_category_rn=&productid=1085065&storeid=10651&top_category=&urllangid=-101&urlrequesttype=base |archive-date=2016-03-07 |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite book |url= http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |title= Norges hemmelige krigere |type=book product |access-date=2018-12-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140421051414/http://www.norli.no/webapp/wcs/stores/servlet/ProductDisplay?urlRequestType=Base&catalogId=10051&categoryId=&productId=286391&errorViewName=ProductDisplayErrorView&urlLangId=-101&langId=-101&top_category=&parent_category_rn=&storeId=10651 |archive-date=2014-04-21 |url-status=dead |isbn= 978-82-489-0839-5 |last1= Bakkeli |first1= Tom |year= 2008 |publisher= Kagge }}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.vg.no/i/bKnG05|title=Britisk og norske soldater i Pristina|website=www.vg.no|date=12 June 1999 }}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.vg.no/i/L0AmRJ|title=Norske elitesoldater skamroses|website=www.vg.no|date=3 March 2000 }}</ref>

== Пропагадно деловање ==
{{главни|Пропаганда током ратова у Југославији#Рат на Косову и Метохији}}
Током рата на Косову и Метохији, [[Бил Клинтон|Клинтонова]] администрација и званичници [[НАТО]] били су оптужени за надувавање броја убијених косовско-метохијских Албанаца,<ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2000/aug/18/balkans3|title=Serb killings 'exaggerated' by west|last=Steele|first=Jonathan|date=18 August 2000|work=The Guardian}}</ref> као и [[Демонизација Срба|демонизацију Срба]] да би оправдали умешаност [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у сукоб.<ref>{{Cite web|url=https://www.aim.org/media-monitor/deceit-and-lies-over-kosovo/|title=Deceit And Lies Over Kosovo|last=Irvine|first=Reed|last2=Kincaid|first2=Cliff|date = 24. 11. 1999|website=aim.org|publisher=Accuracy in Media|access-date=10. 06. 2022|archive-date=29. 03. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220329010712/https://www.aim.org/media-monitor/deceit-and-lies-over-kosovo/|url-status=}}</ref> Председник САД [[Бил Клинтон]] упоредио је догађаје на Косову и Метохији са [[Холокауст]]ом и прогоном [[Јевреји|Јевреја]] током Другог светског рата.<ref>{{Cite news|url=http://www.cnn.com/US/9903/23/u.s.kosovo.04/|title=Clinton: Serbs must be stopped now|date = 23. 3. 1999|work=CNN|archive-url=https://web.archive.org/web/20010502144643/http://www.cnn.com/US/9903/23/u.s.kosovo.04/|archive-date=2 May 2001}}</ref> Администрација је у више наврата описивала ситуацију на Косову и Метохији као [[геноцид]].<ref>{{Cite web|url=https://archive.defense.gov/Transcripts/Transcript.aspx?TranscriptID=582|title=Secretary Cohen's Press Conference at NATO Headquarters|last=Cohen|first=William|date = 7. 4. 1999|access-date = 22. 2. 2020|archive-date=04. 06. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200604215218/https://archive.defense.gov/Transcripts/Transcript.aspx?TranscriptID=582|url-status=}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://clinton6.nara.gov/1999/06/1999-06-25-press-conference-by-the-president.html|title=Press Conference by the President|last=Clinton|first=Bill|date=30 August 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20061006054609/http://clinton6.nara.gov/1999/06/1999-06-25-press-conference-by-the-president.html|archive-date=6 October 2006|url-status=dead}}</ref> Дана 16. маја 1999. секретар одбране САД Вилијам Коен наступио је у емисији ''-{Face the Nation}-'' и изнео лажну тврдњу да је убијено 100.000 Албанаца.<ref>{{Cite news|url=https://www.washingtonpost.com/wp-srv/inatl/longterm/balkans/stories/cohen051699.htm|title=Cohen Fears 100,000 Kosovo Men Killed by Serbs|last=Doggett|first=Tom|date=16 May 1999|work=The Washington Post}}</ref>

Канадски политиколог Марк Волфграм је навео да је [[случај Рачак]] доказан ратни злочин, али је тврдио да има много проблематичних делова у причи и како је манипулисала Клинтонова администрација, на пример некритичким игнорисањем чињенице да је ОВК користила [[Рачак (Штимље)|Рачак]] као базу за нападе на снаге безбедности СРЈ.<ref name="Wolfgram">{{Cite journal|last=Wolfgram|first=Mark|date=2008|title=Democracy and Propaganda: NATO's War in Kosovo|journal=European Journal of Communication|volume=23|issue=2|pages=153–171|doi=10.1177/0267323108089220|issn=0267-3231 }}</ref> После Рачка, Клинтонова администрација је покренула „пропагандни блиц” да убеди амерички народ да је [[НАТО бомбардовање СРЈ|интервенција у Југославији]] неопходна.<ref>{{Cite web|url=https://www.aim.org/media-monitor/was-the-racak-massacre-a-hoax/|title=Was the Racak Massacre A Hoax?|date=1999-04-09|website=Accuracy in Media|language=en|access-date=2019-05-26|archive-date=28. 06. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220628030225/https://www.aim.org/media-monitor/was-the-racak-massacre-a-hoax/|url-status=}}</ref> Волфграм је такође критиковао извештавање о лажној [[Operacija Potkovica|операцији Потковица]] и објаснио да је јасно да постоји координирана акција Милошевићевих снага, али је НАТО покушао да стави до знања да реагује на нешто што је у току од новембра 1998.<ref name="Wolfgram"/> Многи научници, укључујући [[Сабрина П. Рамет|Сабрину П. Рамет]], доводе у питање постојање операције Потковица.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jSc6lOY1M2YC&pg=PA225|title=Thinking about Yugoslavia: Scholarly Debates about the Yugoslav Breakup and the Wars in Bosnia and Kosovo|last=Ramet|first=Sabrina P.|date = 8. 12. 2005|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521616904|via=Google Books}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=sUzZWLHEdgwC&pg=PA148|title=Understanding the War in Kosovo|last=Bieber|first=Florian|last2=Daskalovski|first2=Zidas|date = 1. 4. 2003|publisher=Taylor & Francis|isbn=9780203500736|via=Google Books}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=9L6ZayN27PAC&pg=PA217|title=Yugoslavia Unraveled: Sovereignty, Self-Determination, Intervention|last=Thomas|first=Raju G. C.|date=27 October 2017|publisher=Lexington Books|isbn=9780739107577|via=Google Books}}</ref>

== Последице ==
=== Људске жртве ===
У јуну 2000. [[Црвени крст]] је известио да се 3.368 цивила и даље води као нестало, скоро годину дана након сукоба, од којих се већина може „претпоставити мртвима”.<ref name="BBC-missing">{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/781310.stm|publisher=BBC|title=3,000 missing in Kosovo|date=2000-06-07}}</ref> Студија истраживача из Центра за контролу и превенцију болести у [[Атланта|Атланти]] објављена 2000. у медицинском часопису ''-{[[The Lancet]]}-'', процењује да се „12.000 смртних случајева у укупној популацији” може приписати рату.<ref>{{cite web |url=http://pdf.thelancet.com/pdfdownload?uid=llan.355.9222.original_research.1004.1&x=x.pdf |archive-url=http://webarchive.loc.gov/all/20050416071947/http://pdf.thelancet.com/pdfdownload?uid=llan.355.9222.original_research.1004.1&x=x.pdf |url-status=dead |archive-date=2005-04-16 |title=Casualties in Kosovo |work=[[The Lancet]] |date=2000-06-24 |access-date=2004-10-29 }}</ref>

Број цивилних жртава у НАТО бомбардовању СРЈ још увек није прецизно утврђен, а досадашње процене варирају у зависности од извора. Према српским изворима од последица НАТО бомбардовања погинуло је између 1.200 и 5.700 цивила (најчешће се наводи око 2.500).<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1867756/%C5%A0esnaesta+godi%C5%A1njica+NATO+bombardovanja.html „Шеснаеста годишњица НАТО бомбардовања“], [[РТС]], [[24. март]] [[2015]].</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Devet-godina-od-bombardovanja.lt.html Политика: Девет година од бомбардовања, приступљено 29. јануар 2012]</ref> Према тврдњама организације -{[[Human Rights Watch]]}- погинуло је између 489 и 528 цивила.<ref>[http://www.hrw.org/reports/2000/nato/Natbm200-01.htm Извештај Хјуман Рајтс Воча]</ref> Од последица бомбардовања је теже и лакше је повређено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.

У току рата на Косову и Метохији и НАТО бомбардовања СРЈ, погинуло је 1.008 припадника Војске Југославије и Полиције Србије (659 војника и 342 полицајца), од тога 271 од последица НАТО бомбардовања (249 војника и 22 полицајца).<ref name="Klub generala"/> Историчар Бојан Ђокић утврдио је да су 322 припадника МУП-а били жртве албанских паравојних формација.<ref>[https://www.academia.edu/36068135/Бојан_Ђокић_Квантитативна_анализа_убијених_и_несталих_припадника_МУП-а_на_КиМ_од_албанских_паравојних_формација_1998-2003 Бојан Ђокић, Квантитативна анализа убијених и несталих припадника МУП-а на КиМ од албанских паравојних формација 1998-2003 | Bojan Djokic - Academia.edu<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Према званичним проценама, у току рата на Косову и Метохији, погинуло је више од 4.000 припадника ОВК.

=== Масакри албанских цивила ===
* [[Масакр у Горњем Обрињу]]
* [[Масакр у Сувој Реци]]
* [[Масакр у Великој Круши]]
* [[Масакр у Избици]]
* [[Масакр у Меји]]
* [[Масакр у Ћушкој]]
* [[Масакр у Вучитрну]]

=== Масакри српских цивила ===
* [[Масакр у Клечки]]
* [[Напад на Ораховац]]
* [[Масакр на Радоњићком језеру]]
* [[Масакр у кафићу Панда|Напад на кафић у Пећи]]
* [[Масакр на Волујаку]]
* [[Масакр у Старом Грацком]]

=== Избеглице ===
[[Датотека:Kosovo-metohija-koreni-duse004.jpg|мини|Српске и неалбанске избеглице са Косова и Метохије]]
У пролеће и лето 1998. у време највећих сукоба Полиције Србије и Војске Југославије са ОВК, неколико десетина хиљада цивила избегло је од својих домова. Избеглице су биле искључиво из сеоских подручја, која су била поприште сукоба. Међу њима је било највише Албанаца, који су се склањали по шумама или суседним селима, када је војска и полиција вршила офанзиве на положаје ОВК, али и Срба који су били угрожени нападима ОВК.<ref name="Vreme">[https://www.youtube.com/watch?v=2QVJwoBHe2o „Бомбардовање Пут у рат” Време филм, 2009.]</ref>

У току НАТО бомбардовања СРЈ, са Косова и Метохије избегло је око 800.000 Албанаца. Највећи део албанских избеглица отишло је у Албанију, а мањи део у Црну Гору. Албанске избеглице вратиле су се својим кућама, убрзо након завршетка рата.<ref>[http://www.vesti-online.com/print/39434/Vesti/Tema-dana/39434/Danas-11-godina-od-NATO-agresije „Данас 11 година од НАТО агресије”] {{Wayback|url=http://www.vesti-online.com/print/39434/Vesti/Tema-dana/39434/Danas-11-godina-od-NATO-agresije |date=20170224213141 }}, Вести онлајн, [[24. март]] [[2010]].</ref>

Према резултатима Комесаријата за избеглица Републике Србије и [[УНХЦР]]-а, после окончања НАТО бомбардовања и стационирања међународних снага на Косову и Метохији, са овог подручја је до 2000. године расељено 187.129 лица, на друге територије Југославије. Највећи интензитет расељавања догодио се у јуну 1999. године. Посматрано по окрузима, највећи број расељених лица је из [[Косовски управни округ|Косовског управног округа]], са кога је до 2000. године расељено 78.881, од чега је готово половина расељена из [[Град Приштина|града Приштине]] (35.942 лица). Већина расељених лица сместило се у [[Град Београд|граду Београду]], као и [[Рашки управни округ|Рашком]] и [[Пчињски управни округ|Пчињском управном округу]].<ref>Комесаријат за избеглице и миграције Република Србија: [http://www.kirs.gov.rs/docs/statistika/Registracija%20Lica%20Raseljenih%20sa%20Kosova%20i%20Metohije.pdf „Регистрација лица расељених са Косова и Метохије“] {{Wayback|url=http://www.kirs.gov.rs/docs/statistika/Registracija%20Lica%20Raseljenih%20sa%20Kosova%20i%20Metohije.pdf |date=20160315114007 }}, приступ 20.6.2013</ref> Према подацима Владе Србије регистрација расељених лица са Косова и Метохије обављена 2000. године показала је да их је у Србији било више од 200.000.<ref>{{Cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=45# |title=Избеглице у Србији |accessdate=25. 7. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081225121940/http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=45# |archive-date=25. 12. 2008 |url-status=dead }}</ref>

=== Материјална штета ===
Процењена материјална штета током НАТО бомбардовања СР Југославије износи (по процени Савезне владе СР Југославије) 100 милијарди [[Амерички долар|америчких долара]],{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma--> док је Г-17 (група од седамнаест независних економиста, касније део политичке опозиције власти) дала процену од око 30 милијарди долара.<ref name="vreme">{{cite web |author= |url=http://www.vreme.com/arhiva_html/494/08.ASP |title=Србија 2000. - годину дана после бомбардовања |date= |website= |publisher= |access-date=28. 3. 2011 |archive-date=25. 12. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151225141412/http://www.vreme.com/arhiva_html/494/08.ASP |url-status= }} - часопис Време, број 494, 24. јун 2000</ref> Нема података о материјалној штети насталој у току рата на Косову и Метохији, пре НАТО бомбардовања.

==== Уништавање културних добара ====
{{главни|Девастирање православних светиња на Косову и Метохије у време НАТО бомбардовања СРЈ}}
Током рата је започето систематско уништавање српских културних добара, које траје до данашњег дана. По студији Јове Медојевића и Саше Милосављевића из 2022, највише је цркви и манастира девастирано и уништено у периоду од 24. марта до 9. јуна 1999, али и до јануара 2000. Касније је опет уништавано током [[Мартовски погром 2004.|мартовског погрома]]. Медојевић и Милосављевић тврде да је највећи број манастира и цркви урушаван са минско-експлозивним средствима (бомбама, динамитом, артиљеријским гранатама), али и да су паљени и пљачкани, да би неколико њих биле девастиране по више пута (попут цркви Свете Петке у [[Доња Шипашница|Доњој Шипашници]] код [[Косовска Каменица|Косовске Каменице]] и Светог пророка Илије у селу [[Некодим]] код [[Урошевац|Урошевца]] које су уништене по три пута, обе по први пут 1999). По њима је у периоду од 1999. до 2022. девастирано преко 120 цркви и храмова. По њима, [[УНМИК]] и [[КФОР]] нису значајно утицали да се заштити културно наслеђе, док је српским стручњацима забрањен улаз на територију Косова и Метохије.<ref>{{cite journal|last=МЕДОЈЕВИЋ|first=Јово|last2= МИЛОСАВЉЕВИЋ| first2=Саша|date = 22. 12. 2022| title= Уништавање српских цркава и манастира на Косову и Метохији од 1999. до 2022. године: културно-географске детерминанте| url= https://aseestant.ceon.rs/index.php/zrffp/article/view/40045/21760| journal= Зборник радова Филозофског факултета у Приштини| volume= LII(4)| issue= 2024| pages=237–256|doi=10.5937/zrffp52-40045 | access-date = 14. 4. 2024}}</ref>

=== Трговина људским органима ===
{{главни|Трговина људским органима на Косову и Метохији}}
[[Трговина људским органима на Косову и Метохији]] (или ''Досије Жута кућа'') је назив који се у јавности користи за истрагу о трговини људским органима у [[Албанија|Албанији]] и на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] током 1999. Прва је тврдње о трговини људским органима изнела у јавност бивша тужитељка [[Хашки трибунал|Хашког трибунала]] [[Карла дел Понте]] у својој књизи ''[[Лов: Ја и ратни злочинци]]'', коју је објавила по одласку са дужности.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Kushner-vredjao-novinara-zbog-zute-kuce.sr.html | title = Кушнер вређао новинара због „жуте куће”    | accessdate=14. 12. 2010 | author = |date=| work = | publisher = Политика}} {{sr}}</ref> У својој књизи, Дел Понте је изнела податке да је 1999. сазнала од новинара да је око 300 [[Срби на Косову и Метохији|Срба]] и других неалбанаца било отето и пребачено у Албанију, где су им вађени органи, који су затим слани у [[Италија|Италију]], одакле су дистрибуисани у клинике широм Европе и света. У књизи спомиње насеље [[Бурел]] у Албанији, где су жртвама вађени органи у кући коју она у књизи назива „жута кућа”.<ref name="Guardian1">{{cite news |title=Kosovo physicians accused of illegal organs removal racket |url=https://www.theguardian.com/world/2010/dec/14/illegal-organ-removals-charges-kosovo |newspaper=The Guardian |date=14 December 2010 |access-date=22 January 2011 |location=London |first=Paul |last=Lewis |archive-date=27 August 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130827022747/http://www.theguardian.com/world/2010/dec/14/illegal-organ-removals-charges-kosovo |url-status=live }}</ref> Према извештају [[Савет Европе|Савета Европе]] од 12. децембра 2010. организатор отимања људи и трговине људским органима био је [[Хашим Тачи]] и Дреничка група.<ref>{{Cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=12&dd=14&nav_category=640&nav_id=479256 | title = Tači i OVK iza trgovine organima | accessdate=14. 12. 2010 | author = |date= 14. 12. 2010| work = | publisher = Б92}} {{sr}}</ref>

Хашки Трибунал покренуо је 13. јануара 2005. истрагу о трговини органима, на основу предмета који су пронађени у „жутој кући”. Истрага је носила назив „Дон Кихот”. Истражиоци Хашког трибунала пронашли су у „жутој кући” разне предмете, за које је постојала основана сумња да су коришћени за вађење органа отетим Србима и неалбанцима. Међу предметима који су пронађени, налазили су пластичне посуде, празне боце са називима лекова који се користе при хируршким интервенцијама (-{tranxene, chlooraphemical, cinarizine, biscopean}-), и металне крхотине које су подсећале на остатке хируршких инструмената.

Према истрази коју је спровело српско тужилаштво за ратне злочине, хируршки захвати над жртвама трговине органима извођени су у домовима здравља или болницама који су током рата коришћени за лечење војника [[Ослободилачка војска Косова|ОВК]]. За те потребе коришћен је део болнице у касарни „Бајрам Цури”, дом здравља у фабрици „Кока-Коле” у [[Тирана|Тирани]], неуропсихијатријска болница у затвору број 320 у месту Бурељ и приватна кућа адаптирана у болницу у близини места Тропоја, жута кућа. Поред тих локација, српско тужилаштво располаже подацима да је постојао и противзаконити затвор у руднику Дева који се налази у пограничном делу између Космета и Албаније, један крај тунела је на Космету, а други у Албанији.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/dosije-Hasim-Taci/Srtbija-o-Taciju/Hirurg-Kodra-Presadjivali-smo-organe-u-bolnici-Majka-Tereza.sr.html Политика: Хирург Кодра: Пресађивали смо органе у болници „Мајка Тереза”, 25. децембар 2010.]</ref>

== Битке и сукоби ==
{| style="width:76%;" class="wikitable"
|-
! style="width:25%;"| Битка
! style="width:8%;"| Година
! style="width:20%;"| Резултат
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Сукоби на граници Југославије и Албаније]]|| style="text-align:center;" | 22. 1. ''–'' 31. 12. 1998.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Сукоб у Ликошану]]|| style="text-align:center;" | 28. 2. 1998.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Дренички инцидент]]|| style="text-align:center;" | фебруар – март 1998.
| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Ликвидација терористичке групе Јашари|Ликвидација терориста Јашари]]|| style="text-align:center;" | 5''–''6. 3. 1998.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#F88;"
|align="left"| [[Битка код Лапушника]]|| style="text-align:center;" | 7''–''10. 3. 1998.|| style="text-align:center;" | Победа ОВК
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Сукоби код Поношевца]]|| style="text-align:center;" | 3''–''6. 5. 1998.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Деблокада Дечана]]|| style="text-align:center;" | 1–3. 6. 1998.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Сукоб код рудника Белаћевац]]|| style="text-align:center;" | 22. и 30. јуна 1998.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#F88;"
| align="left" | [[Битка на Лођи]]  ''–'' I битка|| style="text-align:center;" | 6-12. 7. 1998. || style="text-align:center;" | Победа ОВК
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Напад на Ораховац]]|| style="text-align:center;" | 17''–''20. 7. 1998.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Деблокада Дуља]]|| style="text-align:center;" | август 1998.|| style="text-align:center;" |Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" |[[Битка на Лођи]]  ''–'' II битка|| style="text-align:center;" | 10–17. 8. 1998. || style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Сукоб у Лезу]]|| style="text-align:center;" | 1. 9. 1998. || style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Деблокада Глоговца 1998.]]|| style="text-align:center;" | 25. 9. 1998.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Битка за Глођане]]|| style="text-align:center;" | 11''–''12. 11. 1998.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Битка код Подујева]]|| style="text-align:center;" | 23''–''27. 12. 1998.
| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Сукоб у Рогову]]|| style="text-align:center;" | 29. 1 1999.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Сукоб у Јешкову]]|| style="text-align:center;" | 11. 3. 1999.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Сукоб у Кабашу]]|| style="text-align:center;" | 17. 3. 1999.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Битка на Кошарама]]|| style="text-align:center;" | 9. 4. ''–'' 10. 6. 1999.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Операција Стрела|Битка на Паштрику]]|| style="text-align:center;" | 26. 5. ''–'' 10. 6. 1999.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Усиљени марш на Приштину]]|| style="text-align:center;" | 11''–''12. 7. 1999.|| style="text-align:center;" | Српска победа{{напомена|Русија је командовала маршом; пасивна српска односно југословенска победа.}}
|- style="background:#a8d3f7;"
| align="left" | [[Сукоби на југу Србије (1999—2001)|Сукоби на југу Србије]]|| style="text-align:center;" | 10. 6. 1999. ''–'' 31. 8. 2001.|| style="text-align:center;" | Српска победа
|}

== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Kosovo-metohija-koreni-duse029.jpg|Српска [[деца избеглице]] из [[Церница (Гњилане)|Цернице]] протерана са КиМ након бомбардовања и [[Етничко чишћење|етничког чишћења]] које је спроводила ОВК
Датотека:Eksodi 99 Kukes.JPG|Албанске избеглице
Датотека:Kla members.jpg|Припадници ОВК предају оружје америчким маринцима. Село [[Жегра]], 30. јун 1999.
Датотека:Intolerance.jpg|Православна црква на Косову и Метохији, срушена од стране албанских екстремиста јула 1999.
Датотека:Kosovo-metohija-koreni-duse016.jpg|Две хришћанке се моле на рушевинама Манастира Светог Козме и Дамјана у селу [[Зочиште|Зочишту]]. Манастир су динамитом срушили албански терористи
Датотека:RCMP in Kosovo.jpg|Канадски форензичари истражују потенцијалну масовну гробницу
Датотека:War in kosovo 1999 2.jpg|Косовско-метохијско село порушено у току рата
Датотека:Споменик херојима са Кошара 2.jpg|Споменик херојима са Кошара у Београду
</gallery>

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Drezov| first = Kyril| last2=Gokay| first2 = Bulent| last3=Waller| first3 = Michael| title = Kosovo: the Politics of Delusion| url = http://books.google.com/books?id=eVmhAwAAQBAJ&pg=PA176|year=2014| publisher = Routledge|isbn=978-1-135-27846-5|pages=176}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Judah|first=Tim|title=Kosovo: The Politics of Delusion|url=https://books.google.com/books?id=_F0lqCkITqcC&pg=PA20|year=2001|publisher=Psychology Press|isbn=978-0-7146-5157-6|pages=20}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Nardulli| first = Bruce| last2=Perry| first2 = Walter L.| last3=Pirnie| first3 = Bruce R.|others = John IV Gordon, John G. McGinn| title = Disjointed War: Military Operations in Kosovo, 1999| url = https://books.google.com/books?id=M3n1hNI4XoAC|year=2002| publisher = Rand Corporation|isbn=978-0-8330-3231-7|pages=56}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Zirojević| first = Olga| chapter = Kosovo in the Collective Memory|editor-last=Popov|editor-first=Nebojša|editor2-last=Gojković|editor2-first=Drinka| title = The Road to War in Serbia: Trauma and Catharsis| url = http://books.google.com/books?id=GkBmdCwHuDsC|year=2000| publisher = Central European University Press|isbn=978-963-9116-56-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Кецојевић| first = Драгиша|authorlink= Драгиша Кецојевић| title = Косово и Метохија, Терор над Србима| publisher = Српска академија науке и уметности}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Judah| first = Tim|authorlink= Тим Џуда| title = Kosovo What Everyone Needs to Know| publisher = Oxford University Press|year=2008|isbn=978-0-19-974103-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Kola| first = Paulin| url = http://books.google.rs/books?id=W_LV5RJe_EkC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| title = The Search for Greater Albania|year=2003|isbn=978-1-85065-596-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Nation|first= R. Craig| url = https://books.google.rs/books?id=lIDkGPfxQrMC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| title = War in the Balkans, 1991-2002|year=2003|isbn=978-1-58487-134-7| accessdate=1. 4. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20131016184706/http://books.google.rs/books?id=lIDkGPfxQrMC&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| archive-date=16. 10. 2013|url-status=dead| df = }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Petrovic| first = Ruza| last2=Blagojevic| first2 = Marina| title = The Migration of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija| chapter=Preface| url = http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/kosovo_migrations/index.html}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Логос|first=Александар А.|title =Историја Срба, 2. измењено изд.|url =https://www.academia.edu/35288706/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_II_%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_2016_IV_%D0%B4%D0%B5%D0%BE_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5_617-806.pdf|location=Београд|year=2016}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.google.com/url?sa=t&source=web&ct=res&cd=1&ved=0CAYQFjAA&url=http%3A%2F%2Fojkrajino.com%2Fsmf%2Findex.php%3Ftopic%3D1916.0&rct=j&q=%D0%97%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8+%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0+1995-1998.+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5+&ei=V6WmS9r4I9r-sQaBxrjRCA&usg=AFQjCNEPl9C0ZQuu3L5UiwPi-pOkYGCNag Злочини албанских терориста 1995—1998. године] {{sr}}
* [http://www.google.com/url?sa=t&source=web&ct=res&cd=1&ved=0CAYQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.glas-javnosti.rs%2Fclanak%2Fglas-javnosti-10-04-2008%2Fpocetak-oglasavanja-ovk&rct=j&q=NAPAD+NA+KAFANU+%E2%80%9E%C4%8CAKOR%E2%80%9C+U+DE%C4%8CANIMA&ei=16emS-PvOMPcsAbczPnECA&usg=AFQjCNG33U1YJt7kuVPtu5kSEOSSYqUZBQ NAPAD NA KAFANU „ČAKOR“ U DEČANIMA] {{sr}}
* [http://www.google.com/url?sa=t&source=web&ct=res&cd=5&ved=0CBMQFjAE&url=http%3A%2F%2Fwww.scribd.com%2Fdoc%2F2945431%2FDjordje-Jevtic-Albanski-terorizam-i-rat-na-Kosmetu&rct=j&q=NAPAD+NA+KAFANU+%E2%80%9E%C4%8CAKOR%E2%80%9C+U+DE%C4%8CANIMA&ei=16emS-PvOMPcsAbczPnECA&usg=AFQjCNHg6PdR8aHAtAO-PPKG-LqmXPZL1w Albanski terorizam i rat na Kosmetu] {{sr}}
* [http://www.kosovo-metohija.com/index.php/component/k2/item/1454-списак-убијених-срба СПИСАК УБИЈЕНИХ СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ОД ДОЛАСКА КФОРА 1999. ГОДИНЕ]
* [http://www.kosovo-metohija.com/index.php/component/k2/item/1417-православни-храмови-уништени-од-доласка-кфора-и-унмика ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ УНИШТЕНИ ОД ДОЛАСКА КФОРА И УНМИКA]
* [https://yugowarsarchive.org/index.php/moral-combat-nato-at-war Документарац о рату]

{{Ратови у Југославији}}
{{Послехладноратовски сукоби у Европи}}
{{Подножје|Сукоби на територији СФРЈ|Војна историја Срба|Србија}}
{{Добар чланак}}

[[Категорија:Рат на Косову и Метохији| ]]
[[Категорија:Историја Срба у савременом добу]]
[[Категорија:Историја Србије у савременом добу]]
[[Категорија:Историја Косова и Метохије у савременом добу]]
[[Категорија:Историја Црне Горе у савременом добу]]
[[Категорија:Грађански ратови]]
[[Категорија:Односи Србије и Албаније]]
[[Категорија:Србија у 1996.]]
[[Категорија:Србија у 1997.]]
[[Категорија:Србија у 1998.]]
[[Категорија:Србија у 1999.]]
[[Категорија:НАТО]]
[[Категорија:Сепаратизам у Југославији]]
[[Категорија:Сепаратизам у Србији]]
[[Категорија:Тероризам у Југославији]]
[[Категорија:Тероризам у Србији]]
Шаблони који се користе на овој страници:
Назад на страницу Рат на Косову и Метохији.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рат_на_Косову_и_Метохији”