Извор странице Политички статус Косова и Метохије

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:
Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.
Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.
Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.
Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.
Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.
За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.
Можете да видите и копирате извор ове странице.
[[Датотека:Kosovo regioni sr.png|мини|Две географске регије које чине Косово и Метохију]]
'''Политички статус Косова и Метохије''', такође познат као '''косовско-метохијско питање''', предмет је дуготрајног политичког и територијалног спора између [[Влада Републике Србије|владе Републике Србије]] (раније такође и [[Савезна влада Савезне Републике Југославије|савезне владе СР Југославије]]) и [[Влада Републике Косово|владе Републике Косово]], који је проистекао из [[Распад Југославије|распада Југославије]] и [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] који је уследио. Управа над [[Косово и Метохија|Аутономном Покрајином Косово и Метохија]] је 1999. године привремено предата [[Уједињене нације|Уједињеним нацијама]] под условима [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуције 1244]] којом је окончан рат. Она је поново потврдила [[територијални интегритет]] Србије над Косовом и Метохијом, али је захтевала од [[УНМИК|управе УН]] да промовише успостављање „значајне аутономије и самоуправе” за Косово и Метохију до „коначног решења” насталог из преговора између страна.

Преговори под покровитељством УН почели су у фебруару 2006. године, а иако није постигнут договор између страна, у мају 2007. представљен је предлог специјалног изасланика УН [[Марти Ахтисари|Мартија Ахтисарија]] који препоручује „независност под надзором” за покрајину. После вишенедељних дискусија у седишту УН у [[Њујорк]]у, [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Уједињено Краљевство]] и друге [[Европа|европске]] чланице [[Савет безбедности Уједињених нација|Савета безбедности Уједињених нација]] су 20. јула 2007. формално „одбациле” нацрт Резолуције који подржава [[Ахтисаријев план|Ахтисаријев предлог]], пошто нису успели да обезбеде подршку [[Русија|Русије]].<ref name="news.yahoo.com">{{cite web|url=https://news.yahoo.com/fc/World/Kosovo |access-date=28 April 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20090623201334/http://news.yahoo.com/fc/World/Kosovo |archive-date=23 June 2009 |title=Kosovo Full Coverage on Yahoo! News }}</ref>

Дана 17. фебруара 2008. „лидери нашег (Косова) народа, демократски изабрани”, делујући ван оквира [[Привремене институције самоуправе|привремених институција самоуправе]], донели су [[Декларација о независности Косова|Декларацију о независности]] којом је успостављена [[Република Косово]].<ref>{{cite web |url=http://www.peace.ax/en/bloggen/1286-icj-delivers-advisory-opinion-on-the-accordance-with-international-law-of-the-unilateral-declaration-of-independence-in-respect-of-kosovo-en |title=ICJ delivers advisory opinion on the accordance with international law of the unilateral declaration of independence in respect of Kosovo |website=Peace.ax |access-date=2016-02-28 |archive-date=04. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304223433/http://www.peace.ax/en/bloggen/1286-icj-delivers-advisory-opinion-on-the-accordance-with-international-law-of-the-unilateral-declaration-of-independence-in-respect-of-kosovo-en |url-status= }}</ref> [[Међународни суд правде]] (МСП) пресудио је да Декларација није прекршила [[међународно право]] и навео да њени аутори-потписници представљају вољу „народа Косова”, а не [[Скупштина Републике Косово|Скупштине Косова]] под окриљем Резолуције 1244.<ref>{{cite web |url=http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf |title=ACCORDANCE WITH INTERNATIONAL LAW OF THE UNILATERAL DECLARATION OF INDEPENDENCE IN RESPECT OF KOSOVO |website=Icj-cij.org |access-date=2016-02-28 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100821055950/http://www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf |archive-date=21 August 2010 |df=dmy }}</ref> МСП је тада вештом игром речи отворено избегао да одговори на постављено питање, тако што је свој одговор ограничио само на правну оцену документа под називом „Декларација о независности Косова”, уместо да пружи правну оцену да ли је чин [[Једнострано проглашење независности|једностраног проглашења независности]] Косова био у складу с међународним правом.<ref>{{cite web | url=https://www.politika.rs/scc/clanak/460681/Pogledi/Sta-ni-je-rekao-Medunarodni-sud-pravde-o-Kosovu | title=Шта (ни)је рекао Међународни суд правде о Косову | date=2020-08-24 | access-date=2022-09-23 | publisher=[[Политика (новине)|Политика]] | df=dmy-all }}</ref>

== Хронологија ==
{{главни|Историја Косова и Метохије}}

=== Статус у Краљевини Југославији ===
[[Датотека:Banovine Kraljevine Jugoslavije 1929–1939.svg|мини|350п|десно|Мапа [[Бановине Краљевине Југославије|бановина]] Краљевине Југославије из 1929. Косово и Метохија су приказани као део [[Зетска бановина|Зетске]], [[Моравска бановина|Моравске]] и [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]].]]
Након [[Балкански ратови|балканских ратова]] (1912—1913) и [[Лондонски споразум (1913)|Лондонског]] и [[Букурешки мир 1913.|Букурештанског споразума]], који су довели до губитка територије [[Османско царство|Османског царства]] на већини [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], [[Косово]] је постало саставни део [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], док је [[Метохија]] припала [[Краљевина Црна Гора|Краљевини Црној Гори]]. Године 1918. Црна Гора се ујединила са Србијом, најпре поставши саставни део Краљевине Србије, да би се убрзо придружила [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], признатој 1919. и 1920. на [[Париска мировна конференција (1919—1920)|Париској мировној конференцији]] и [[Друштво народа|Друштву народа]], док је [[Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|Устав]] добила 1921. Демонстрације [[Албанци у Србији|Албанаца]] који су захтевали уједињење са [[Кнежевина Албанија|Кнежевином Албанијом]] угушила је [[Југословенска војска]].<ref>{{Cite book|last=Steiner|first=Zara|url=|title=The lights that failed : European international history, 1919-1933|date=2005|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-151881-2|location=Oxford|oclc=86068902}}</ref> Године 1922. државна комисија је укинула историјске целине и основала 33 нове административне [[Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|области]]. Године 1926. решен је гранични спор са [[Албанска република|Албанском републиком]], највећи део области [[Гора (област)|Горе]] остао је у Краљевини СХС.

Године 1929. [[Краљевина Југославија]] је подељена у девет великих покрајина званих [[Бановине Краљевине Југославије|бановине]], формализовани новим [[Устав Краљевине Југославије|Уставом из 1931.]] Границе бановина су намерно повучене тако да не одговарају границама између етничких група или државним границама пре [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Већи део Косова и Метохије био је додељен [[Зетска бановина|Зетској бановини]], а мањи делови [[Моравска бановина|Моравској]] и [[Вардарска бановина|Вардарској бановини]].<ref>{{cite web|url=http://geocities.com/dagtho/yugconst19310903.html |title=The Constitution of the Kingdom of Yugoslavia (1931) |access-date=2013-06-15 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20091021145008/http://geocities.com/dagtho/yugconst19310903.html |archive-date=21 October 2009 }}</ref>

=== Статус у комунистичкој Југославији ===
Првим [[Устав Федеративне Народне Републике Југославије|Уставом]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија#Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963)|Федеративне Народне Републике Југославије]] (касније преименоване у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]) Косово и Метохија су успостављени као аутономна област у саставу [[Социјалистичка Република Србија|Народне Републике Србије]], док је Вардарска област на југу Србије добила статус посебне републике, [[Социјалистичка Република Македонија|Народне Републике Македоније]]. Уставом, донетим 31. јануара 1946. године, стајало је да „Народна Република Србија обухвата Аутономну Покрајину Војводину и Аутономну Косовско-Метохијску Област.” У њему нису прецизирана права и делокруг аутономних покрајина, већ је наведено да је то питање које треба „одредити уставом [матичне] републике.”<ref>{{cite web|url=http://www.worldstatesmen.org/Yugoslavia_1946.txt |format=TXT |title=CONSTITUTION OF THE FEDERATIVE PEOPLE'S REPUBLIC OF YUGOSLAVIA (1946) |website=Worldstatesmen.org |access-date=2016-02-28}}</ref>

Каснији [[Устав Југославије из 1963.|Устав СФРЈ]], донет 7. априла 1963. године, поново је предвиђао да републике „оснивају аутономне покрајине у складу са уставом на подручјима са посебним националним обележјима или на подручјима са другим обележјима, на основу изричите воље становништва те области.” У оквиру [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]] „постоје две аутономне покрајине, [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|Војводина]] и [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Косово и Метохија]], установљене 1945. године одлуком Народне скупштине НР Србије у складу са изричитом вољом становништва ових области.” Детаљи о правима и обиму покрајина били су, опет, резервисани за републичке уставе.<ref>{{cite web|url=http://www.worldstatesmen.org/Yugoslavia_1963.doc |format=DOC |title=CONSTITUTION OF THE SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA |website=Worldstatesmen.org |access-date=2016-02-28}}</ref>

[[Устав Југославије из 1974.|Устав из 1974.]] у великој мери је променио уставно устројство СФРЈ. Повећана је аутономија САП Косова и Војводине и обема аутономним покрајинама дато ''[[дефакто]]'' право вета у скупштини Србије и Југославије јер промене њиховог статуса нису могле да се изврше без сагласности две покрајинске скупштине. Такође, дао је једнак статус српском, албанском и турском језику и писму на Косову. Ово је створило чудну ситуацију (аналогну [[Западнолотијанско питање|оној]] у Уједињеном Краљевству од 1998) у којој је покрајина Србије могла да стави вето на одлуку која се односи на целу Србију, док Скупштина уже Србије није могла да поништи одлуке покрајинских парламената.

[[Устав Србије из 1974.|Устав Србије из 1974]], који је усвојен у исто време, поновио је да „Социјалистичку Републику Србију чине Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводина и Косово, које су настале у заједничкој борби народа и [[Народи и народности СФРЈ|народности Југославије]] у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]] ([[Други светски рат]])”. Посебно проглашеним Уставом Социјалистичке Аутономне Покрајине Косово је наведено:
{{cquote|Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово је аутономна, социјалистичка, демократска, друштвено-политичка и самоуправна заједница радних људи и грађана, равноправних Албанаца, Црногораца, Муслимана, Срба, Турака и припадника других народа и народности и етничких група, засновано на моћи и самоуправљању радничке класе и свих радних људи. Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово је део Социјалистичке Републике Србије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.}}

Проширење овлашћења Косова изазвало је значајно незадовољство [[Срби|Срба]], а српски политичари су водили кампању за поништавање статусних промена. То је постао поклич нове генерације српских политичара. Током 1980-их, умерени [[Савез комуниста Србије|српски комунистички]] политичар [[Иван Стамболић]], који је постао председник [[Председништво СР Србије|Председништва СР Србије]], позивао је остале републике да пристану на смањење покрајинских аутономија.

Стамболић је успео да придобије [[Савез комуниста Југославије]] (СКЈ) за свој став о овом питању на [[Тринаести конгрес СКЈ|13. конгресу СКЈ]], одржаном 1986. године, а затим формира Комисију за израду детаља уставних реформи. Међутим, Стамболића је 1987. свргнуо његов некадашњи штићеник [[Слободан Милошевић]], који је искористио питање Косова да повећа своју политичку подршку.

=== Под Слободаном Милошевићем ===
Милошевић се залагао за оштрију политику према Албанцима на Косову и Метохији. Он је 28. марта 1989. године изменио Устав Србије да би Скупштини Србије дао право да одлучује о уставној структури земље, поништавајући право вета Косова и Војводине. Према оповргнутој тврдњи у оптужници [[Хашки трибунал|Хашког трибунала]] против Милошевића, када су предложени амандмани стављени пред Скупштину САП Косова, већина посланика је била уздржана у знак протеста и гласање није успело да постигне потребну двотрећинску већину. Председник Скупштине је ипак констатовао да су амандмани уредно усвојени.<ref name="icty1">{{cite web|url=https://www.un.org/icty/indictment/english/mil-2ai011029e.htm |title=The Prosecutor of the Tribunal against Slobodan Milosevic et al. |agency=[[Хашки трибунал|International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia]] |publisher=[[Уједињене нације|United Nations]] |date=2001-10-16 |access-date=2016-02-28 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20050528081303/http://www.un.org/icty/indictment/english/mil-2ai011029e.htm |archive-date=28 May 2005 }}</ref> Оптужницу Хашког трибунала на суду је побио [[Вукашин Јокановић]], који је у то време био председник Скупштине САП Косова. Суду је доставио видео-снимак гласања уз стенографске белешке са скупштинске седнице на којима се јасно види да су одборници потребном већином гласали за уставне амандмане.<ref name="icty2">{{cite web|url=http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/trans/en/041201IT.htm |title=Transcript of Vukasin Jokanovic testimony |agency=[[Хашки трибунал|International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia]] |publisher=[[Уједињене нације|United Nations]] |date=2004-12-01 |access-date=2016-02-28}}</ref>

Следеће године донет је нови [[Устав Србије из 1990.|Устав Србије]] који је драстично смањио овлашћења аутономних покрајина, остављајући многа раније аутономна права централним властима у [[Београд]]у. Такође је промењено име Косова из '''Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово''' у '''Аутономна Покрајина Косово и Метохија''', враћајући покрајини статус пре 1970-их и реч „Метохија”.<ref>[http://www.serbia-info.com/facts/constitution_1.html] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060909071238/http://www.serbia-info.com/facts/constitution_1.html|date=9 September 2006}}</ref>

Уставу из 1990. Албанци су се снажно опирали, који су успоставили владу „из сенке” паралелно са званичним естаблишментом којим доминирају Срби. Скупштина САП Косова у којој доминирају Албанци усвојила је незваничну резолуцију којом се Косово проглашава независним ентитетом унутар Југославије, који је по статусу еквивалентан постојећим републикама. Неколико дана касније, Скупштине Србије је формално распустила Скупштину САП Косова 5. јула 1990. године, сви њени закони су проглашени неважећим, а законодавне функције пренете на законодавну власт Београда. Дана 22. септембра 1991. свргнути албански посланици тамошње скупштине састали су се тајно у [[Приштина|Приштини]] да прогласе Косово и Метохију независном сувереном државом, -{[[Република Косово (1991—1999)|Републиком Косово]]}-. [[Народна Република Албанија|Народна Социјалистичка Република Албанија]] је била једина земља која је признала независност.<ref name="icty1" /><ref>Louis Sell, ''Slobodan Milosevic and the Destruction of Yugoslavia'', p. 93. (Duke University Press, 2003)</ref>

Независност Косова такође није подржала међународна заједница, која је задржала доследну политику од 1991. године у одржавању постојећих граница појединачних република Југославије. Дана 10. октобра 1991. КЕБС (сада [[Организација за европску безбедност и сарадњу]]) упозорио је да државе чланице „никада неће признати било какве промене граница, спољних или унутрашњих, до којих је дошло силом”. САД, [[Европска заједница]] и [[Совјетски Савез]] су 18. октобра 1991. издали заједничку изјаву којом су потврдили ове принципе.<ref>Suzanne N. Lalonde, ''Determining Boundaries in a Conflicted World: The Role of Uti Possidetis'', p. 176 (McGill-Queen's Press, 2002)</ref>

Исти скуп принципа остао је камен темељац међународне политике према бившој Југославији током свих [[Ратови у Југославији|тамошњих ратова]]. Тако је, на пример, међународна заједница инсистирала на задржавању [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Хрватска|Хрватске]] као јединствених држава, одбијајући признање отцепљене [[Република Српска|Републике Српске]] и [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]].

== Статус и рат на Косову и Метохији ==
{{главни|Рат на Косову и Метохији}}
Статус Косова и Метохије је био кључно питање у политичком насиљу које је наговестило [[рат на Косову и Метохији]]. Почетком 1990-их формирана је терористичка [[Ослободилачка војска Косова]] (ОВК) етничких Албанаца, а 1996. почела је са организованим нападима на [[Полиција Србије|Полицију Србије]] и [[Војска Југославије|Војску Југославије]].

Међународна заједница такође није подржала независност Косова у овој фази. [[Савет безбедности Уједињених нација]] донео је Резолуцију 1160 31. марта 1998. позивајући стране да постигну мирно решење и одбацујући било какве једностране покушаје прекрајања граница, уместо тога „потврђујући посвећеност свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету Савезне Републике Југославије.” Исти принципи су поново потврђени на састанку на високом нивоу током [[НАТО бомбардовање Југославије|НАТО бомбардовања 1999.]] када су министри спољних послова [[Г8]] усвојили политику успостављања „привремене администрације за Косово, према којој народ Косова може да ужива значајну аутономију унутар Савезне Републике Југославије”.<ref>{{cite web|url=http://www.nato.int/kosovo/docu/u990610a.htm |title=Statement by the Chairman on the conclusion of the meeting of the G-8 Foreign Ministers held at the Petersberg Centre on 6 May 1999 |publisher=Nato.int |access-date=2010-04-28}}</ref>

Дана 2. јуна 1999. тим који су успоставиле [[Финска]] и [[Русија]], на челу са тадашњим председником Финске [[Марти Ахтисари|Мартијем Ахтисаријем]], представио је председнику Милошевићу сет предлога. Они су укључивали обавезу да се успостави „привремени политички оквирни споразум којим се обезбеђује суштинска самоуправа за Косово, узимајући у обзир [[Преговори у Рамбујеу|споразуме из Рамбујеа]] и принципе суверенитета и територијалног интегритета Савезне Републике Југославије и других земаља у региону.” Под тешким притиском НАТО бомбардовања, Милошевић је пристао да повуче југословенске снаге са Косова и Метохије и дозволи успостављање администрације под вођством УН у покрајини, уз снаге које предводи [[НАТО]] ([[КФОР]]).<ref>A.R. Groom & Paul Taylor, "The United Nations system and the Kosovo crisis", pp. 303, in ''Kosovo and the Challenge of Humanitarian Intervention'', eds. Albrecht Schnabel, Ramesh Chandra Thakur. (United Nations University Press, 2000)</ref>

== Види још ==
* [[Међународноправни статус Републике Косово]]
* [[Подела Косова и Метохије]]
* [[Односи Србије и Републике Косово]]

== Референце ==
{{извори}}

== Литература ==
{{div col|colwidth=30em}}
* {{Cite book|last=Ćirković|first=Sima|author-link=Sima Ćirković|year=2004|title=The Serbs|location=Malden|publisher=Blackwell Publishing|url=https://books.google.com/books?id=2Wc-DWRzoeIC|isbn=9781405142915}}
* Ker-Lindsay, James. "From autonomy to independence: the evolution of international thinking on Kosovo, 1998–2005." Journal of Balkan and Near Eastern Studies {{page2|date=2009|volume=11|issue=2|pages=141–156}}.
* Papadimitriou, Dimitris, and Petar Petrov. "Whose Rule, Whose Law? Contested Statehood, External Leverage and the European Union's Rule of Law Mission in Kosovo." JCMS: Journal of Common Market Studies {{page2|date=2012|volume=50|issue=5|pages=746–763}}.
* {{Cite book|last=Pavlowitch|first=Stevan K.|author-link=Stevan K. Pavlowitch|title=Serbia: The History behind the Name|year=2002|location=London|publisher=Hurst & Company|url=https://books.google.com/books?id=w-RuLDaNwbMC|isbn=9781850654773}}
* {{cite journal|last=Radojičić|first=Mirjana S.|title=Evropska unija i Kosovsko pitanje - međunarodno-etička perspektiva|journal=Zbornik Radova Filozofskog Fakulteta u Prištini|year=2015|volume=45|issue=1|pages=167–184|doi=10.5937/zrffp45-7157|url=http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/1563|doi-access=free}}
* {{cite journal|last=Samardžić|first=Slobodan|year=2009|title=The Kosovo-Metohija problem from the European integrations angle|editor=Samardžić, Slobodan|journal=Serbia in the European Union Association Process, Službeni Glasnik|pages=193–238}}
{{div col end}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Политика Косова и Метохије]]
[[Категорија:Историја Косова и Метохије]]
[[Категорија:Дијалог Београда и Приштине]]
Шаблон који се користи на овој страници:
Шаблон:!) (уреди)
Шаблон:!- (извор) (заштићено)
Шаблон:(! (уреди)
Шаблон:Cite book (уреди)
Шаблон:Cite journal (уреди)
Шаблон:Cite web (уреди)
Шаблон:Cquote (уреди)
Шаблон:Div col (уреди)
Шаблон:Div col/styles.css (уреди)
Шаблон:Div col end (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:Page2 (уреди)
Шаблон:Replace (уреди)
Шаблон:Webarchive (уреди)
Шаблон:Главни (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:Замени (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Нормативна контрола (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Центрирани цитат (уреди)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control (уреди)
Модул:Authority control/config (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Format link (уреди)
Модул:Hatnote (уреди)
Модул:Hatnote/styles.css (уреди)
Модул:Hatnote list (уреди)
Модул:Labelled list hatnote (уреди)
Модул:No globals (уреди)
Модул:String (извор) (заштићено)
Модул:Webarchive (уреди)
Модул:Webarchive/data (уреди)
Назад на страницу Политички статус Косова и Метохије.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Политички_статус_Косова_и_Метохије”