Извор странице Краљевина Србија

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:
Ваша IP адреса је у опсегу који је блокиран на свим викијима Задужбине Викимедије.
Блокирао/ла Вас је ‪EPIC‬. Разлог Open proxy/Webhost: See the help page if you are affected.
Почетак блокаде: 09:48, 2. јул 2024.
Крај блокаде: 09:48, 2. јул 2025.
Ваша тренутна IP адреса је 206.189.44.186. Блокирани опсег је 206.189.32.0/20.
Наведите све горње податке при захтеву за деблокаду. Ако мислите да сте грешком блокирани додатне информације можете наћи на без отворених проксија.
За деблокаду поставите захтев на Метавикију. Можете такође послати мејл стјуардима VRT-а на stewards@wikimedia.org; обавезно наведите све горње податке.
Можете да видите и копирате извор ове странице.
{{друге употребе|Краљевина Србија (вишезначна одредница)|Србија (вишезначна одредница)}}
{{Инфокутија бивша држава
| Изворно_име                   = 
| Конвенционални_пун_назив      = Краљевина Србија
| Уобичајен_назив               = Србија
| Слика_застава                 = flag of Serbia (1882–1918).svg
| Слика_грб                     = Royal Coat of arms of Serbia (1882–1918).svg
| Име_генитив                   = Краљевине Србије
| Слика_карта                   = Kingdom of Serbia (1914).svg
| Текст_карта                   = 
| Текст_испод_карте             = Краљевина Србија [[1913]]. године
| Континент                     = [[Европа]]
| Регија                        = [[Балканско полуострво|Балкан]]
| Земља                         = 
| Химна                         = [[Боже правде]]
| Површина                      = 
| Становништво                  = 2.922.058 (1910)
| Престоница                    = [[Београд]]
| Званични_језици               = [[Српски језик|српски]]
| Религија                      = [[православље]]
| Валута                        = [[српски динар]]
| Законодавна_власт             = [[Народна скупштина Краљевине Србије|Народна скупштина]]<br />[[Сенат Краљевине Србије|Сенат (1901—1903)]]
| Тип_владавине                 = [[уставна монархија]]
| Титула_владара                = [[Краљ Србије|Краљ]]
| Владар1                       = [[Милан Обреновић]] (1882—1889)<br />[[Александар Обреновић]] (1889—1903)<br />[[Петар I Карађорђевић]] (1903−1918)
| Председник                    = 
| Премијер                      = [[Милан Пироћанац]] (први)<br />[[Никола Пашић]] (последњи)
| Ера                           = [[нови век]]
| Година_почетак                = [[1882]].
| Година_крај                   = [[1918]]. <small>(36 год.)</small>
| Статус                        = бивша [[држава]]
| Догађај1                      = [[Тимочка буна]]
| Датум_догађај1                = [[1883]].
| Догађај2                      = [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарски рат]]
| Датум_догађај2                = [[1885]].
| Догађај3                      = [[Мајски преврат]]
| Датум_догађај3                = [[1903]].
| Догађај4                      = [[Српско-аустроугарски царински рат|Царински рат]]
| Датум_догађај4                = [[1906]]—[[1911]].
| Догађај5                      = [[Први балкански рат]] 
| Датум_догађај5                = [[1912]]—[[1913]].
| Догађај6                      = [[Други балкански рат]]
| Датум_догађај6                = [[1913]].
| Догађај7                      = [[Први светски рат]]
| Датум_догађај7                = [[1914]]—[[1918]].
| Застава_Претходник1           = Flag of Serbia (1835-1882).svg
| Претходник1                   = [[Кнежевина Србија]]
| Застава_Следбеник1            = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg      
| Следбеник1                    = [[Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]]
| Портал                        = Историја
}}
{{Историје|Србије|Косова и Метохије|Републике Македоније}}

'''Краљевина Србија''' је бивши званични назив државе [[Србија|Србије]] у раздобљу између [[1882]]. и [[1918]]. године.

Већим делом свога постоја налазила је се на [[Балканско полуострво|Балканском полуострво]], а при крају постојања проширила се и на делове [[Панонска низија|Панонске низије]].

Србија је проглашена краљевином одлуком Народне скупштине [[6. март]]а{{напомена|по старом календару [[22. фебруар]]а}} 1882. године,<ref>[[:s:Закон о проглашењу Књажевства Србије за Краљевину (1882)|Закон о проглашењу Књажевства Србије за Краљевину (Изворник)]]</ref><ref>[[:s:Књажевска прокламација од 7. марта 1882.|Књажевска прокламација од 6. марта 1882. (Изворник), штампана у Српским новинама од 7. марта]]</ref> чиме је [[Кнежевина Србија]] уздигнута на ниво [[краљевина|краљевине]].

Први нововековни Краљ Србије [[Милан Обреновић]] је владао до [[1889]]. када је абдицирао у корист свог тада малолетног сина [[Александар Обреновић|Александра]]. Због малолетства Краља до [[1893]]. је владало трочлано Краљевско [[Намесништво]].

[[1903]]. десила се [[Мајски преврат|смена династије превратом]] у ноћи између 10. и 11. јуна{{напомена|по старом календару [[28. мај|28.]] и [[29. мај]]а}} када је убијен Краљ Александар Обреновић а за новог краља проглашен [[Петар I Карађорђевић|Петар Карађорђевић]].

Држава је проширила своју територију [[1912]]—[[1913]]. на простор који је до тада био под [[Османско царство|турском влашћу]] т.ј. на простор [[Стара Србија|Старе Србије]] учешћем у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] ([[Први Балкански рат|Први]] и [[Други балкански рат]]).

Као исход [[Први светски рат|Првог светског рата]] Краљевина Србија је као таква постојала све до [[1. децембар|1. децембра]] 1918. када је [[Прводецембарско уједињење|прокламовано]] [[Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]] под даљом владавином српске династије Карађорђевић. Свечаном прокламовању државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца непосредно су претходили закључци [[Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба|Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба]] и одлуке о уједињењу [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи|Војводине]] и [[Подгоричка скупштина|Црне Горе]] са Србијом.

== Историја ==
=== Српска револуција ===
{{Посебан чланак|Српска револуција|Први српски устанак|Други српски устанак}}
[[Срби|Српски]] отпор [[Османско царство|Османској доминацији]], дуго година латентан, нарочито је узео маха почетком [[19. век]]а, букнувши у [[Први српски устанак|Првом]] и [[Други српски устанак|Другом српском устанку]] [[1804]]. и [[1815]]. године. [[Османско царство]] се у то време већ налазило у стању дубоке кризе без перспективе на опоравак, што се посебно тешко одражавало на хришћанске народе који су у њој живели.

=== Кнежевина Србија ===
[[Датотека:SanStefanoBalkan.jpg|мини|200п|Границе балканских држава [[1870]] — [[1878]]. године]]
{{Главни чланак|Кнежевина Србија|Српско-турски ратови (1876—1878)|Берлински конгрес}}

[[Срби]] су подигли не само националну него и социјалну револуцију, након које је Србија почела да хвата корак са осталим европским државама, прихвативши вредности грађанског друштва. Као резултат устанака против Османског царства, формирана је Кнежевина Србија, којој је после потоњих ратова било међународно призната независност [[1878]]. године.

Овај изузетно значајан период за Србију обележен је ратовима против Османског царства ([[српско-турски ратови (1876—1878)]]) којим је међународно призната независност и припајање југоисточне Србије стечено.

==== Политичке прилике ====
{{главни чланак|Парламентаризам у Кнежевини Србији|Велике силе}}

После убиства кнеза Михаила 1868. владало је намесништво до [[1872]]. године, Кнез Милан преузеће престо 1872. године. На унутрашњем плану је на снази био [[Устав Србије из 1869. године]] који ће важити и у времену после проглашења Краљевине. У Србији се [[1881]]. године уводе прве политичке странке: [[Народна радикална странка|Радикална]], [[Либерална странка (Србија)|Либерална]] и [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Напредњачка]].

* Народна радикална странка прва је настала јануара 1881. Њени циљеви су народно благостање и слобода, независна држава и ослонац на Русију. Одлучно је против апсолутизма краља Милана. Вођа Радикала је [[Никола Пашић]], а изборна база им је село.
* Либерална странка се залаже за грађанске слободе и парламентаризам. Вођа Либерала је [[Јован Ристић]], а подршку имају у крупној буржоазији и богатим сељацима. 
* Напредњачка странка подржава краља Милана а ослонац налази у богатијем слоју државних чиновника. Вођа странке је [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]].

Земља се од конгреса 1878. на спољашњем плану све више везује за [[Аустроугарска|Аустроугарску]]. [[Аустрофилство|Аустрофилска]] политика је у земљи изазивала незадовољство, поготово после окупације [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босне и Херцеговине]] 1878. С друге стране је омогућило да Србија буде боље заступљена на Берлинском конгресу по питању положаја границе са Бугарском, после разочаравајућег [[Санстефански споразум|Санстефанског мира]] за који се залагала [[Руска Империја|Русија]]. 1881. са аустроугарском је склопљен трговински уговор, по коме аустроугарски трговци уживају повластице у Србији. Осим овог документа, кнез Милан је потписао и политички документ тзв. [[Тајна конвенција|Тајну конвенцију]].

=== Владавина краља Милана Обреновића ===
{{Multiple image
| align = left
| direction= vertical
| width = 200
| image1 = KraljMilanObrenovic.jpg
| caption1 = Краљ [[Милан Обреновић|Милан]]
| image2 = Ustav Srbije iz 1888.jpg
| caption2= Насловна страна [[Устав Србије из 1888. године|Устава из 1888.]]
}}
==== Проглашење краљевине ====
[[Датотека:Proglasenje kraljevine srbije 1882.jpg|мини|десно|150п|Проглашење Краљевине Србије 1882. године]]
[[Датотека:Proglas kraljevine 1882.jpg|мини|десно|150п|Читање књажевске прокламације о проглашењу краљевине 1882. у [[Ниш]]у]]
[[Датотека:Serbia1878 sr cyr.png|мини|десно|Краљевина Србија 1882—1912.]]

Народна Скупштина Србије је 22. фебруара / [[6. март]]а [[1882]]. године на 39. састанку на предлог потпредседника Скупштине Милана Кујунџића, донела Закон којим се "Књажество Србија проглашава за Краљевину Србију". Дотадашњи Књаз Милан М. Обреновић IV проглашен је за наследног Краља Србије, под именом МИЛАН ПРВИ као први нововековни краљ Србије. Српска јавност је са великим одушевљењем и одобравањем примила ту вест. Већ 23. фебруара поподне отпочело је примање страних дипломата, а први у свечаној аудијенцији био је аустроугарски посланик гроф Кевенхилер, а по заповести свог суверена изјавио је свечано да Аустроугарска признаје узвишење Србије у Краљевину, за њим је дошао немачки, 24. фебруара италијански, па руски, енглески тако да су већ до 25. фебруара све велике силе признале Краљевину Србију.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/srpske_novine/1882/02/22#page/0/mode/1up Српске новине, 22. фебруар 1882.]</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1927/03/07#page/2/mode/1up |title="Политика", Београд 7. март 1927. |access-date=22. 03. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160303072926/http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1927/03/07#page/2/mode/1up |archive-date=03. 03. 2016 |url-status=dead }}</ref>

==== Тимочка буна (1883) ====
{{главни чланак|Тимочка буна}}
'''Тимочка буна''' је била буна коју су 1883. г. у [[Зајечарски управни округ|зајечарском округу]] подигли представници [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]] против владе краља [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]]. Популарност радикала (по [[Парламентарни избори у Краљевини Србији 1883.|изборима 1883]]) у народу и њихов отпор краљевом начину владања, апсолутизму, доводи до отвореног сукоба краља и радикала. Повод за буну била је и наредба краља Милана да се од народа одузме сво оружје које је имао у свом поседу, што доводи до оружане побуне у околини Зајечара и Књажевца. Краљ шаље војску која у крви гуши побуну. Због те неуспеле побуне, Никола Пашић, вођа радикала, бежи из земље.

==== Српско-бугарски рат (1885) ====
{{главни чланак|Српско-бугарски рат (1885)}}
'''Српско-бугарски рат''' је био рат који је 14. новембра 1885. године Србија објавила Бугарској, а чији је непосредни повод било [[Пловдивски преврат|уједињење]] [[Кнежевина Бугарска|Кнежевине Бугарске]] и [[Источна Румелија|Источне Румелије]], које је извршено кршењем одлука [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]].

==== Радикалски устав ====
{{главни чланак|Парламентаризам у Краљевини Србији|Устав Србије из 1888. године}}
На унутрашњем плану, краљ је био приморан на нагодбе са најјачом странком у земљи, радикалима, што ће довести до усвајања модерног [[Устав Србије из 1888. године|Устава 1888]]. године, који ће у Србију увести демократски парламентаризам, широке политичке слободе и друга начела демократског и грађанског друштва. Неспремност краља Милана и његовог наследника краља [[Александар Обреновић|Александра]] да прихвате ограничавање личне власти, довешће до превирања у земљи а коначно и до укидања овог устава [[1894]]. године и повратка на стари, Намеснички. Краљ Милан је абдицирао [[1889]]. године.

=== Намесништво ===
На годишњицу проглашења Краљевине Србије [[22. фебруар]]а ([[6. март]]а) [[1889]]. у Саборној Цркви, краљ Милан се појавио за��едно са својим тринаестогодишњим сином Александром у свечаној војној униформи и објавио је проглас да се повлачи са трона и уступа га своме сину, али да се до његовог пунолетства државом стара намесништво. Према Уставу, краљ Милан је одредио сину Александру намесништво, које су сачињавали [[Јован Ристић]], генерал [[Коста Протић]] и генерал [[Јован Белимарковић]].

Јован Ристић је имао много кључних улога у Србији, практично, он је имао моћ (био је [[сива еминенција]]).

После Миланове аустрофилске политике, долази до нових веза Србије и Русије. У лето [[1891]]. године Александар Обреновић и Никола Пашић одлазе у [[Санкт Петербург|Петроград]] у посету руском цару [[Александар III Александрович|Александру Романову]]. Млади краљевић је срдачно дочекан у Петрограду. Цар Александар му је том приликом рекао да Русија неће дозволити анексију [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] од стране Аустроугарске и да ће ту одлуку пренети у [[Беч]]. Краљевићу Александру и Николи Пашићу било обећано и то да ће Русија помагати српску активност у [[Македонија (област)|Македонији]].

==== 500-та годишњица Косовског боја ====
На 500-ту годишњицу [[Косовска битка|Косовског боја]], [[1889]]. године, тринаестогодишњи Краљ Александар је у цркви [[Манастир Жича|манастира Жиче]] [[помазање|миропомазан]] од стране [[митрополит београдски Михаило|митрополита Михаила]], политичког противника његовог оца Краља [[Милан Обреновић|Милана]], у присуству краљевских намесника, министара српске Владе и руског посланика Персијанија.

Чин миропомазања био је изузетно свечан. Претходно је млади краљ присуствовао бденију у [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Лазаревој цркви]] у [[Крушевац|Крушевцу]], положио темељац за споменик Косовским јунацима и на путу за Жичу свратио у [[Манастир Љубостиња|манастир Љубостињу]], где је приређен нарочити помен на гробу [[Милица Хребељановић|Царице Милице]]. Посебним законом је основано Друштво за подизање [[Храм Светог Саве|Храма Светог Саве]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]], које је добило ослобађање од свих пореских дажбина ([[1899]]).

==== Смрт намесника Косте Протића ====
После смрти намесника Протића [[4. јун]]а [[1892]]. године, настаје сукоб између шефа радикала [[Никола Пашић|Николе Пашића]], који претендује на намесничко мести, и првог намесника Ристића, који не прихвата Пашића. Расплет настаје падом радикалске владе и установљавањем либералске, под [[Јован Авакумовић|Јованом Авакумовићем]] [[9. август]]а 1892. године.

=== Владавина краља Александра Обреновића ===
{{Multiple image
| align = right
| direction= vertical
| width = 200
| image1 = AleksandarObrenovic.jpg
| caption1 = Краљ [[Александар Обреновић]]
| image2 = Ђенералштабна карта Србије-Прегледни лист.jpg
| caption2= Ђенералштабна карта Краљевине Србије [[Војногеографски институт|Географског одељења]] Главног ђенералштаба, [[1894]].
}}
Период од [[1893]]. године почиње и завршава се превратом. Краљ Александар проглашава се пунолетним и преузима власт државним ударом [[1. април]]а 1893. године. Период његове власти обележен је на спољном плану извесним враћањем ка русофилској политици, али без неких значајних спољнополитичких догађаја. На унутрашњем плану краљ Александар тежи личном режиму, што посебно тешко пада круговима навиклим на политичке слободе Устава из 1888. [[1894]]. укида се устав из 1888. године и враћа се на стари устав из 1869. године. Падови [[влада]] су релативно чести, као и политичке погодбе, договори и интриге. Велики пад популарности у народу краљу доноси венчање са дворском дамом [[Драга Обреновић|Драгом Машин]], као и изгледи на брак без деце.

==== Априлски устав 1901. ====
Краљ доноси [[1901]]. године нови Устав ([[Устав Србије из 1901. године|Априлски/Октроисани устав]]) који поред ублажавања личног режима не доноси суштински повратак демократији и парламентаризму. Ситуација у земљи даље се радикализује, а то обележавају велике демонстрације, јачање [[цензура|цензуре]], али и превирања у војсци.

==== Мајски преврат ====
Ситуација ће кулминирати [[29. мај]]а [[1903]]. године када ће у планираној официрској завери бити извршен атентат на краља и краљицу. Атентат ће изазвати велико запрепашћење у Европи. Читав догађај је познат као [[Мајски преврат]].

На престо долази [[Петар I Карађорђевић]], а бива враћен на снагу стари [[Устав Србије из 1888. године|устав из 1888]]. године, уз измене које ће даље учврстити демократски парламентаризам у Србији.

=== Раздобље Петра I Карађорђевића до Ослободилачких ратова ===
[[Датотека:PetarI-Karadjordjevic.jpg|200п|мини|лево|[[Петар I Карађорђевић|Краљ Петар I]]]]
Државни удар [[1903]], који је довео на трон Карађорђевог унука, краља Петра I Карађорђевића, отворио је пут парламентарној демократији у Србији. Европски образован, овај либерални краљ је превео дело "''О слободи''" [[Џон Стјуарт Мил|Џона Стјуарта Мила]] на [[српски језик]] и дао својој земљи демократски [[устав]], који је Србију увео у период парламентаризма и политичких слобода, а који је прекинут новим ослободилачким ратовима.

Период од 1903. до [[1914]]. године обично се сматра златним периодом српског парламентаризма и уопште политичког, привредног и културног живота.<ref>{{Cite journal|last=Bataković|first=Dušan|date=2017|title=On Parliamentary Democracy in Serbia 1903–1914 Political Parties, Elections, Political Freedoms|url=|journal=Balcanica|volume=XLVIII|pages=|via=}}</ref> Неспорна је извесна друштвена стабилност тог периода (мада не и политичка), као и значајан развој државе у различитим правцима (војска, одређене привредне гране).

Истиче се такође да је у политичком животу такође био присутан и утицај [[Црна рука|Црне руке]], која ће тежити да спроводи сопствену политику преко државних органа. Тежња ове организације ка уједињењу Срба у једну државу допринеће атентату на Франца Фердинанда, а склоност ка уценама врха државне власти биће узрок анимозитета [[Александар I Карађорђевић|регента Александра I Карађорђевића]] и [[Драгутин Димитријевић Апис|Драгутина Димитријевића Аписа]], што ће кулминирати [[Солунски процес|Солунским процесом]].

==== Четничка акција ====
{{главни чланак|Комити|Четници|Македонско питање|Српска акција у Македонији|Борба за Македонију}}
[[Датотека:Chetnik commanders, 1908, no. 2.jpg|мини|десно|Четници на почетку [[20. век]]а]]
Силно родољубље подстакнуто [[Други српско-турски рат|успешним ратом]] од [[1878]]. године и очајничким вапајем српског становништва из [[Стара Србија|Старе Србије]] ([[Македонија|Македоније]]) и са [[Косово и Метохија|Косова]] које је и даље трпело [[опресија|зулуме]] [[ага]] и [[бег]]ова утицало је да велики број младића, интелектуалаца, официра и државних чиновника одушевљено учествује од 1903. године, у родољубивој и јуначкој акцији Српских четника у Македонији и на Косову и Метохији која је као просветна и ослободилачка, интензивно трајала од 1903. до 1912. Многи подстакнути жељом да ослободе српски историјски и културни простор, који се 500 година налазио под влашћу [[Османско царство|Османског царства]], прелазе границу и као припадници српских чета ослобађају и штите српски народ од турског зулума и све израженије [[бугаризација|бугаризације]] коју од [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса]] спроводи [[Бугарска егзархија|Бугарска егзархијска црква]] и [[Врховни македонско-једренски комитет|македонско-једренски комитет]], односно [[Унутрашња македонско-једренска револуционарна организација|ВМРО]].

==== Царински рат ====
{{главни чланак|Српско-аустроугарски царински рат|Топовско питање}}
'''Царински рат''' (свињски рат) је трговински сукоб између Краљевине Србије и [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]]. Наступио је [[12. јануар]]а [[1906]], после прекида преговора, који су вођени у [[Беч]]у, ради закључења [[трговински уговор|трговинског уговора]]. Прекид преговора изазвала је изненадна објава уговора о царинском савезу између Србије и [[Кнежевина Бугарска|Бугарске]], који је био доведен на снагу [[21. јул]]а [[1905]].

Између 1906. и [[1909]]. годишња вредност извоза је премашила биланс у претходној години за око 29 милиона динара. Аустроугарска која је пре избијања царинског рата покривала готово 88% свог укупног увоза, обављала је сада само још 30% српске спољне трговине, чиме је повлашћен положај уступила другим државама. Трговински уговор од [[1910]]. није више могао вратити Србију у економску зависност, она се после Царинског рата нашла на широком простору, и нове везе показале су се чврсте.

==== Анексиона криза ====
{{главни чланак|Анексиона криза}}
'''Анексиона криза''' (1908—1909) је криза која је настала [[анексија|анексијом]] [[Босна|Босне]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] од стране [[Аустроугарска|Аустроугарске]], извршене прогласом цара [[Франц Јозеф|Франца Јозефа]] [[5. октобар|5. октобра]] [[1908]]. године. Као непосредан повод послужила јој је [[Младотурска револуција]] и преврати у [[Цариград]]у.

Дана 4. октобра 1908. је [[Бугарска]] прогласила независност, а већ сљедећег дана, 5. октобра Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине. У овај догађај су, посредно или непосредно, биле укључене [[Руска Империја]], [[Османско царство]], [[Трећа француска република|Француска]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]], [[Краљевина Италија|Италија]], Србија, [[Књажевина Црна Гора|Црна Гора]] и [[Немачко царство]]. Актом анексије, изведеним без претходног споразума са [[Велике силе|великим силама]], које су јој на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] дале мандат за окупацију Босне и Херцеговине, [[Аустроугарска]] је извршила очигледну повреду међународних уговора и изазвала живе протесте у [[Европа|Европи]], утолико више што је у исто вријеме, и у споразуму са њом, Бугарска прогласила своју независност.

Био је то увод у судбоносне догађаје 1914. године.

=== Раздобље Ослободилачких ратова (1912—1918) ===
==== Балкански ратови ====
{{главни чланак|Балкански ратови}}
Балканским ратовима се означавају два рата вођена у раздобљу од 1912. до 1913. године. Балкански ратови окончали су османску доминацију на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Османско царство је потиснуто све до мореуза, а од њених [[Европа|европских територија]] формиране су националне државе балканских народа.

===== Први балкански рат =====
[[Датотека:Serbian soldiers in Kratovo, 7 June 1913.jpg|мини|десно|[[Војска Краљевине Србије|Српска војска]] у [[Кратово|Кратову]]]]
{{главни чланак|Први балкански рат|Балкански савез|Кумановска битка|Лондонски мир (1913)}}
'''Лондонски уговор o миру''' закључен [[30. мај]]а [[1913]]. после [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] између Србије, [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], [[Краљевина Грчка|Грчке]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]], са једне стране, и [[Османско царство|Османског царства]], са друге стране. Овим уговором Османско царство се одрекло свих европских провинција западно од [[Линија Енос—Мидија|линије Енос—Мидија]].
* Србија се мора повући са [[Јадранско море|Јадранског мора]].
* [[Кнежевина Албанија|Албанија]] је добила независност на територији са које су се морале повући српска али и црногорска и грчка војска.
* [[Рашка област]] /[[Новопазарски санџак|Санџак]]/ и [[Метохија]] су подељени између Србије и Црне Горе, а Косово је спојено Србији.
* Није била донесена коначна одлука о [[Македонија (област)|Македонији]], која је остала у српском поседу ([[Вардарска Македонија]]).

===== Други балкански рат =====
{{главни чланак|Други балкански рат|Брегалничка битка|Букурешки мир 1913.}}
'''Други балкански рат''' је вођен [[1913]]. између [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] са једне и Србије, [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]], [[Краљевина Грчка|Грчке]], [[Краљевина Румунија|Румуније]] и [[Османско царство|Турске]] са друге стране. Исход рата је учинио Србију, савезницу [[Руска Империја|Русије]], важном регионалном силом, узбунивши [[Аустроугарска|Аустроугарску]] и на тај начин индиректно дао важан повод за [[Први светски рат]].

Рат на дотадашње савезнике, започео је општим ноћним нападом [[Краљевина Бугарска|Бугара]] на српску војску, без претходне објаве рата.<ref>Јаша Томић:Рат у Маћедонији и Бугарској; pp. 98.</ref> Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на реци [[Брегалница|Брегалници]].

'''Букурешки мир из 1913. године''' је мировни споразум потписан у [[Букурешт]]у [[10. август]]а 1913, којим је окончан [[Други балкански рат]], и према којем је Србија добила [[Вардарска Македонија|Вардарску Македонију]], Грчка [[Егејска Македонија|Егејску Македонију]], Румунија Јужну [[Добруџа|Добруџу]], Турска успела да поврати [[Једрене]], док је Бугарској остављена [[Пиринска Македонија]].

==== Нова Србија ====
[[Датотека:Serbia1817 1913-sr.png|170п|мини|десно|Територијална проширења Србије 1817—1913.]]
{{главни чланак|Стара Србија|Прокламација о присаједињењу 1913.}}
{{...}}
Србија се повећала за 39.000&nbsp;km² и 1.200.000 становника.<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=7Ptk8vQ_woA Balkanski ratovi — Mir u Bukureštu]</ref>

У септембру 1913. избио је [[Охридско-дебарски устанак|први оружани сукоб]] на новоствореној српско-албанској граници.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Prvi-albanski-napadi-na-srpsku-drzavu.sr.html Први албански напади на српску државу („Политика“, 22. септембар 2013)]</ref>

[[24. јун]]а (10. јуна по јулијанском календару) 1914. објављена је прокламација Краља Петра којом Краљ, опречен болешћу да врши своју краљевску власт, наређује на основу чл. 69 Устава да у његово име влада Наследник Престола [[Александар I Карађорђевић|Александар]]. Наследник Престола Александар преузео је тога дана све владалачке дужности.<ref>[http://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:DOC-1NOTCT4O/?=&query=%27rele%253dknjige%27&pageSize=25&flanguage=scc ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 168)]</ref>

==== Сарајевски атентат и Јулска криза ====
[[Датотека:Map Europe alliances 1914 sr.svg|десно|мини|Војна савезништва у Европи 1914.]]
{{главни чланак|Сарајевски атентат|Јулска криза|Јулски ултиматум}}
'''Сарајевски''' или '''Видовдански атентат''' се догодио [[28. јун]]а (15. јуна по јулијанском календару) [[1914]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]], ([[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]) када су чланови организације [[Млада Босна]] убили надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], [[Аустроугарска|аустроугарског]] престолонаследника, и његову супругу [[Софија Хотек|Софију Хотек]].

[[Сарајевски атентат|Атентат]] на аустроугарског [[Франц Фердинанд|престолонаследника Франца Фердинанда]] у Сарајеву 1914. послужио је као повод за њен напад на Србију, чиме је и започео [[Први светски рат]].

==== Први светски рат ====
{{главни чланак|Србија у Првом светском рату}}
===== Аустроугарске офанзиве на Србију и Тројна инвазија =====
{{главни чланак|Церска битка|Српско-црногорска офанзива у Босну|Битка на Дрини|Колубарска битка|Епидемија пегавог тифуса|Тројна инвазија на Србију|Битка код Мојковца}}
{{...}}
[[Датотека:Le Petit Journal Nov 28 1915 King Peter of Serbia.jpeg|thumb|Петар Карађорђевић као владар узима учешће у борбама]]
Истовремено са изузетним ратним напорима српске војске у јесен 1914. године, као пратећа појава појавила и [[епидемија пегавог тифуса]], која према узетом данку у људским животима, спада у ред највећих за које свет зна.<ref>[http://www.rastko.rs/cms/files/books/4d5045b8f2237 ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ НА ЕПИДЕМИЈУ ПЕГАВЦА 1914–1915. ГОДИНЕ У СРБИЈИ]</ref>

===== Албанска голгота и окупација земље =====
[[Датотека:Albanska golgota1.jpg|мини|200п|Уметнички приказ Албанске голготе у зиму 1915/16. На челу колоне краљ Петар I и Н. Пашић]]
{{главни чланак|Албанска голгота|Злочини аустроугарске и бугарске војске у Србији (1914—1918)|Шуцкори|Окупаторска подела Србије у Првом светском рату|Топлички устанак}}
Српска војска је храбро бранила независност своје земље и однела велике победе, али супротстављена надмоћним непријатељским снагама [[Немачко царство|Немачке]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], морала је да се преко [[Кнежевина Албанија|Албаније]] повуче са националне територије и касније настави борбу на [[Солунски фронт|Солунском фронту]], заједно са осталим снагама Антанте, коју су чиниле [[Француска]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]], [[Руска Империја|Русија]], [[Краљевина Италија|Италија]] и [[Сједињене Америчке Државе]].

[[Датотека:BASA-1599K-1-1998-14b-World War I, 1916.JPG|мини|200п|Сусрет немачког и бугарског цара у окупираном Нишу, 1916.]]
Након слома Србије, [[Краљевина Бугарска|Бугарска]] и [[Аустроугарска]] су поделиле њену територију. Бугарска је запосела подручје источно од [[Велика Морава|Велике Мораве]], сливове [[Јужна Морава|Јужне Мораве]] и [[Вардар]]а, а Аустроугарска остали део Србије. Споразум о демаркационој линији (уз посредништво [[Аугуст фон Макензен|фон Макензена]]) њихове команде су потписале 1. априла 1916. године, а он је, између осталог, предвиђао да Бугарска задржи област с [[Призрен]]ом и [[Приштина|Приштином]], а Аустроугарска [[Елбасан]] и [[Ђаковица|Ђаковицу]]. У последњој години рата Бугарска је добила чак и извесне територије на левој обали Велике Мораве.<ref>[http://www.inisbgd.co.rs/celo/zb_2.pdf ОД СРБИЈЕ ДО СРБИЈЕ]</ref>

Почетком [[1917]]. године, због репресија бугарске извршне власти, подигнут је [[Топлички устанак]].

===== Солунски фронт =====
{{главни чланак|Плава гробница|Солунски фронт|Горничевска битка|Освајање Кајмакчалана|Битка на Црној реци|Битка код Доброг Поља|Солунско примирје|Нишка операција 1918.}}
[[Солунски фронт]] у Првом светском рату је настао као покушај [[Савезници у Првом светском рату|Савезника]] да помогну Србији у јесен 1915. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у [[Грчка|Грчкој]] ([[Национална шизма]]).

На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од [[албанија|албанске]] обале до реке [[Струма|Струме]], у ком су се међународне савезничке снаге бориле са [[Централне силе|Централним силама]], све до [[Битка код Доброг Поља|велике савезничке офанзиве]] 15. септембра [[1918]], која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије. Погинули војници на фронту су сахрањени у склопу [[Српско војничко гробље на Зејтинлику|српског војничког гробља на Зејтинлику]] у [[Солун]]у.

===== Уједињење Срба, Хрвата и Словенаца =====
{{главни чланак|Нишка декларација|Крфска декларација|Београдска војна конвенција|Прводецембарско уједињење|Стварање Југославије}}
[[Датотека:Velika-narodna-skupstina-1918.jpg|мини|лево|200п|[[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи]], одржана у [[Нови Сад|Новом Саду]] 25. новембра 1918. је прогласила присаједињење [[Банат, Бачка и Барања|Баната, Бачке и Барање]] Краљевини Србији.]]
[[Датотека:Velden Karawankenplatz 3 Grenzstein errichtet von Anton Bulfon 21102019 7339.jpg|мини|усправно|лево|„Довде и не даље је стигла српска коњица. Година 1919.” Спомен-камен у аустријском граду Велден ам Вертер Зију.]]
После пропасти [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]] 1918. године, регионе [[Банат, Бачка и Барања|Банат, Бачку и Барању]] посела је в��јска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су месни војвођански [[Срби]], а на челу ове управе налазио се [[Српски Народни Одбори|Српски Народни Одбор]] из Новог Сада. 25. новембра 1918. године, сазвана је [[Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи]], која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 [[Срби|Срба]], 84 [[Буњевци|Буњевца]], 62 [[Словаци|Словака]], 21 [[Панонски Русини|Русин]], 6, [[Немци|Немаца]], 3 [[Шокци|Шокца]], 2 [[Хрвати|Хрвата]] и 1 [[Мађари|Мађар]]).

[[Подгоричка скупштина]] је било народно представништво [[Црна Гора|Црне Горе]] послије краја [[Први светски рат|Првог свјетског рата]]. Њена најпознатија одлука је била збацивање краља у изгнанству [[Никола I Петровић|Николе I Петровића]] и његове династије [[Петровићи Његоши|Петровић-Његош]] у корист династије [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] и одлука о присаједињењу Краљевини Србији.

У току овог рата Србија је изгубила 1.264.000 (28%) становника од укупне популације од 4.529.000 и то 58% мушког становништва, од чега се никада није опоравила.

Дана 1. децембра 1918. године у Београду је [[Прводецембарско уједињење|прокламовано уједињење]] Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је формирано [[Краљевина Југославија|Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца]]. Крај Првог светског рата доноси крај самосталне српске државности и њено утапање у југословенску државну творевину.

== Административна подела ==
{{главни чланак|Административна подела Краљевине Србије}}
Самоуправа је припадала окрузима (окружне скупштине и окружни одбори) и општинама (општински суд, [[општински одбор]] и [[општински збор]]). Обезбеђена је судијска независност и непокретност. [[Државни савет Краљевине Србије|Државни савет]] је био највиши управни суд у земљи.<ref>[[Устав Србије из 1888. године]]</ref>

Законом о административној подели земље 1890. године Краљевина Србија била је подељена на 15 округа: [[Ваљевски округ|Ваљевски]], [[Врањски округ|Врањски]], [[Крагујевачки округ|Крагујевачки]], [[Крајински округ|Крајински]], [[Крушевачки округ|Крушевачки]], [[Моравски округ|Моравски]], [[Пиротски управни округ|Пиротски]], [[Подрински округ|Подрински]], [[Подунавски управни округ|Подунавски]], [[Пожаревачки округ|Пожаревачки]], [[Руднички округ|Руднички]], [[Тимочки округ|Тимочки]], [[Топлички управни округ|Топлички]], [[Ужички округ|Ужички]] и [[Црноречки округ|Црноречки]].{{sfn|Љушић|2001|p=34}} Вароши Београд и Ниш добили су статус посебних управа.

Законом о изменама административне поделе Краљевине Србије из 1896. Србија је поново подељена на 15 округа, али је овај закон укинуо административну управу вароши Нишу и уместо ње је предвидео формирање [[Нишавски управни округ|Нишког округа]], а Црноречки округ је укинут.

Законом од 24. јануара 1900. Подунавски округ је подељен на [[Управа града Београда|Београдски]] и [[Смедеревски округ]]. Након тога је законом од 10. априла 1902. године из Рудничког округа издвојен [[Чачански округ]]. Тако је за време пописа 1910. године Краљевина Србија имала 17 округа: Београдски, Ваљевски, Врањски, Крагујевачки, Крајински, Крушевачки, Моравски, Нишки, Пиротски, Подрински, Пожаревачки, Руднички, Смедеревски, Тимочки, Топлички, Ужички и Чачански.

Предлогом закона од [[24. август]]а [[1913]]. новоослобођени јужни део Краљевине (тзв. [[Стара Србија]]) је требало да буде подељен на 12 округа и 45 срезова. Предвиђени окрузи су били: [[Битољски округ|Битољски]], [[Брегалнички округ|Брегалнички]], [[Звечански округ|Звечански]], [[Косовски управни округ|Косовски]], [[Кумановски округ|Кумановски]], [[Охридски округ|Охридски]], [[Призренски округ (УНМИК)|Призренски]], [[Пријепољски округ|Пријепољски]], [[Рашки управни округ|Рашки]], [[Скопски округ|Скопски]], [[Тетовски округ|Тетовски]] и [[Тиквешки округ|Тиквешки]]. Закон није усвојен до краја [[Први светски рат|Првог светског рата]], већ је ступио на снагу тек регентовим указом 1919. године, када су ови крајеви коначно изједначени у правном погледу са старим областима Краљевине Србије.{{sfn|Јагодић|2010|p=43}}

== Саобраћај и везе ==
[[Датотека:Kraljevski srpski PTT.JPG|мини|''Табла на Поштама у Краљевини Србији'']]
[[Датотека:Станица Лапово.jpg|мини|десно|180п|Железничка станица у [[Лапово|Лапову]], 1909.]]
{{Посебан чланак|ПТТ музеј у Београду|Историја српских железница}}
* 1882. [[Панта Михајловић]], техничар добио је [[Концесија|концесију]] за подизање [[телефон]]ских станица у Београду.
* 1884. Свечано је отворена линија и прошао први воз на ново-саграђеној [[Пруга Београд—Ниш|прузи Београд — Ниш]].
* 1886. Успостављена је прва међумесна Телефонска линија Између [[Београд]]а и [[Ниш]]а, на постојећим телеграфским линијама. Први телефонски разговор обавили су краљ [[Милан Обреновић|Милан]] и [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]].
* 1901. Отворене су прве [[Телефонска говорница|телефонске говорнице]] (кабине) у Београду.<ref>{{Cite web |url=http://www.posta.rs/struktura/lat/o-nama/hronologija.asp |title=Hronologija javnog poštanskog saobraćaja u Srbiji od 1840. do 2000. godine |access-date=27. 08. 2013 |archive-date=03. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131103233528/http://www.posta.rs/struktura/lat/o-nama/hronologija.asp |url-status= }}</ref>
* 1903. На београдским улицама се појавио први [[аутомобил]]. Увезао га је [[Бошко Радуловић]]. Аутомобил је био марке [[Neseldorf]]. Београђанин [[Младен Љубинковић]] је постао први власник возачке дозволе у граду.
* 1905. Обављен први међународни телефонски разговор између Београда и [[Будимпешта|Будимпеште]].<ref>[http://www.arhiva.serbia.gov.rs/g3/images/1900-1910.htm Roundcube Webmail :: Welcome to Roundcube Webmail{{Ботовски наслов}}]</ref>

== Култура и друштвени развој ==
[[Датотека:A group of Serbian officers.jpg|мини|десно|Група официра [[Српска краљевска војска|Српске краљевске војске]]]]

Српско друштво прошло је кроз велике промене. Српско друштво је од изразито сеоског и изолованог према новим токовима, успело да створи један грађански слој, пре свега од обогаћених трговаца и интелигенције. Србија је успела да се у овом периоду укључи у [[Европа|европске]] токове у мери у којој је то било могуће с обзиром на релативно периферан географски положај и [[економија|економску]] неразвијеност. Велики утицај на друштвени развој имали су интелектуалци образовани на престижним европским [[универзитет]]има (тзв. ''бечлије'', ''паризлије''). Градови, пре свега [[Београд]], постаће временом центри друштвеног живота и [[култура|културних]] дешавања, али ће и на крају овог периода већина становништва живети на селу.

Култура овог периода дала је нека од најеминентнијих имена српске [[уметност]]и и [[наука|науке]], као што су у књижевности [[Ђура Јакшић]], [[Лаза Костић]], [[Јован Јовановић Змај]], [[Радоје Домановић]], [[Стеван Сремац]], [[Јован Скерлић]], [[Бранислав Нушић]], [[Борисав Станковић|Бора Станковић]], [[Милан Ракић]], [[Владислав Петковић Дис]], па до научника као што су [[Јосиф Панчић]], [[Јован Цвијић]], [[Јован Жујовић]], [[Михаило Валтровић]], [[Сима Лозанић]], [[Михаило Петровић Алас]], [[Стојан Новаковић]] и [[Слободан Јовановић]].. Ова имена оставиће неизбрисив траг у српској култури.
[[Датотека:Kraljevina Srbija.jpg|мини|Краљевина Србија, дописна карта, штампа, 9,5×14,6 cm, [[Београд]], 1889—1903. ]]
У Србији се законом уводи обавезно школовање дјеце, што је изузетно често наилазило на велики отпор родитеља, поготово на [[Село|селу]] гдје је веома избјегавано слање женске дјеце у било какве васпитне и образовне [[Установа|установе]]. Упркос томе, отварају се бројне [[Основна школа|основне]], [[Средња школа|средње школе]] и [[Гимназија|гимназије]], као и [[Универзитет]] у [[Београд]]у. Држава почиње да улаже у стручни кадар и стипендира студенте на свим великим европским универзитетима. Ово је вријеме живота и стварања бројних књижевника од којих су најзначајнији [[Лаза Лазаревић]], [[Војислав Илић]], [[Стеван Сремац]] и [[Бранислав Нушић]]. Чувени сликари из овог доба су и [[Урош Предић]] и [[Паја Јовановић]].

Јавна скулптура постаје значајан облик уметничког ирзражања у Краљевини Србији а временом поприма и димензију политичког значаја. Истакнути вајари у време КС били су [[Симеон Роксандић]], [[Петар Убавкић]] и [[Ђорђе Јовановић]].<ref>{{Cite journal|last=Борозан|first=Игор|date=2019|title=ТИПОЛОГИЈА ЈАВНЕ ФИГУРАЛНЕ СКУЛПТУРЕ У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ (1882–1914)*|journal=Наслеђе|volume=Наслеђе|pages=52}}</ref>

Српска шира јавност као и бројни интелектуалци окупљени око Српског књижевног гласника били су жестоки противници колонизаторске политике Аустро-Угарска, која је гледала на Балкан на исти начин како су друге колонијалне силе тог времена гледале на Африку или Азију.<ref>{{Cite journal|last=Ković|first=Miloš|date=2017|title=Austria-Hungary’s “Civilizing Mission” in the Balkans A View from Belgrade (1903–1914)|url=|journal=BALCANICA|volume=XLVIII|pages=107|via=}}</ref>

Упркос нестабилним политичким приликама, Краљевина се представљала на интернационалним сајмовима уметности, попут међународне изложбе у Торину 1911. године.<ref>{{Cite journal|last=З. СТАМЕНКОВИЋ|first=Александра|date=2014|title=ЕФЕМЕРНА АРХИТЕКТУРА: ПАВИЉОН КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ НА МЕЂУНАРОДНОЈ ИЗЛОЖБИ У ТОРИНУ 1911. ГОДИНЕ|journal=ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ|volume=XXI-2|pages=269–280}}</ref>

== Спорт ==
{{Посебан чланак|Спорт у Србији}}
* 23. децембра 1884. основано [[Прво српско велосипедско друштво]], председник [[Милорад Терзибашић]] је 8. јануара 1887. покренуо издавање месечника ''Велосипедски лист'', а то је истовремено био и први спортски лист у Србији
* Краљ Александар присуствовао првим модерним [[Летње олимпијске игре 1896.|Олимпијским играма 1896.]] у Атини на позив грчког краља Ђорђа I
* Прво бициклистичко првенство Србије организовано је 5. октобра 1897. на стази од 92 км Београд—Смедерево—Београд.
* [[Прво српско друштво за игру лоптом]] основано је у Београду [[1. мај]]а [[1899]], на иницијативу трговца [[Хуго Були|Хуга Булија]].
* 1909. Одржане прве [[мотоцикл]]истичке трке у организацији Првог српског велосипедског друштва. Трке су одржане на релацији Ниш — Београд.
* 1910. основан [[Олимпијски комитет Србије|Српски олимпијски клуб]], [[Србија на Летњим олимпијским играма 1912.|Србија дебитује на Летњим олимпијским играма 1912.]]
*1914. одржано фудбалско такмичење [[Српски олимпијски куп]]

== Привредни развој ==
{{Посебан чланак|Спољна трговина Кнежевине и Краљевине Србије}}
[[Датотека:Numizmatika III 02.jpg|мини|десно|150px|Аверс новчића у вредности од 20 пари. Краљевина Србија, 1912. година. Део је збирке Нумизматика [[Народни музеј Лесковац|Народног музеја у Лесковцу]].]]
Када је Србија постала у пуном смислу независна држава 1878. са увећаном територијом на југоисточну Србију, она почиње да ради на стварању услова за убрзани развој [[Капитализам|капиталистичке]] [[Привреда|привреде]]. Уз велику помоћ страних кредита и капитала, почињу да се отварају [[Рудник|рудници]], штедионице, [[Банка|банке]], индустријска предузећа, те да се граде [[пут]]еви и [[Пруга|пруге]]. Србије је још 1868. увела своју [[Валута|валуту]] пару а од 1873. је уведен [[Српски динар|динар]]. 1884. основана је [[Народна банка Србије|Привилегована народна банка]]. Србија у 1898. години има свега 28 [[Предузеће|предузећа]], али се дешава нагли пораст, те она до 1910. има чак 428 предузећа. Пруга Београд-Ниш, која је требало у будућности да повеже Србију са значајним градовима [[Цариград]]ом и [[Солун]]ом, бива изграђена 1884. године. И поред убрзане индустријализације, Србија је и даље углавном [[Пољопривреда|пољопривредна]] земља, што се може видјети из чињенице да је било 86,5% сељака, 6.8% [[трговац]]а и [[занатлија]] те 6.7 осталих занимања.

Србија је током читавог овог периода остала превасходно [[пољопривреда|пољопривредна]] земља. У првој половини деветнаестог века индустријска постројења практично уопште нису постојала. Ни касније индустрија није узела већег маха, а оно што је развијано првенствено је било под утицајем и за потребе државе. Поред познате тополивнице у [[Крагујевац|Крагујевцу]], нешто је развијеније било [[рударство]] и лака, пре свега прехрамбена индустрија.

Највећи део становништва бавио се пољопривредом, а најважнији извозни артикал Србије је била стока, која је највише извожена у Аустроугарску. Занатство и трговина су се постепено развијали. У сваком случају, према западним стандардима Србија је била неразвијена земља, а ослањање на аграрну производњу биће у великој мери карактеристика Србије и у време Краљевине Југославије.

{| class="wikitable"
|+ Приходи и расходи буџета Краљевине Србије 1880—1887<ref>{{Cite book|title=Гроф Чедомиљ Мијатовић: Викторијанац међу Србима|last=Марковић|first=Слободан Г.|publisher=Правни Факултет Универзитета у Београду, Досије|year=2006|location=Београд|pages=147}}</ref>
! Година !! Државни Приходи
!Државни Расходи
!Буџетски дефицит
|-
| 1880 || 19.145.376
|19.520.477
|375.110
|-
|1881
|25.682.514
|25.714.543
|32.029
|-
|1882
|25.688.326
|32.611.191
|6.922.865
|-
|1883
|28.314.937
|34.469.918
|6.154.981
|-
|1884
|32.641.645
|37.291.159
|4.649.514
|-
|1885
|38.746.135
|45.968.639
|7.222.504
|-
|1886
|32.168.687
|46.000.000
|13.832.313
|-
|1887
|38.229.055
|44.460.000
|6.230.945
|}

== Демографија ==
=== Попис становништва [[1884]]. године ===
Од укупног становништва Србије долази:
* на села — 1.662.594 — 87.51%
* на вароши и варошице — 237.406 — 12.49%
* Свега — 1.900.000<ref>[[Владимир Карић]]: [https://archive.org/stream/srbijaopiszemlj00karigoog#page/n167/mode/2up Србија: опис земље, народа и државе], страница 153</ref>

{{bez_izvora-deo}}

'''Укупно''' — 1.901.336

'''''Етнички састав:'''''
{{div col|colwidth=20em}}
* [[Срби]] — 1.693.337
* [[Власи (Србија)|Румуни]] — 149.727
* [[Роми у Србији|Роми]] — 34.066
* [[Бугари у Србији|Бугари]] — 6.749
* [[Немци у Србији|Немци]] — 4.759
* [[Јевреји у Србији|Јевреји]] — 4.127
* [[Арнаути]] — 1.862
* [[Мађари]] — 1.311
* [[Чеси у Србији|Чеси]] — 1.198
* [[Турци]] — 1.099
* [[Грци у Србији|Грци]] — 1.081
* [[Italijani|Италијани]] — 734
* [[Цинцари]] — 550
* [[Словаци у Србији|Словаци]] — 244
* [[Хрвати у Србији|Хрвати]] — 237
* [[Пољаци]] — 228
* [[Словенци у Србији|Словенци]] — 161
* [[Французи]] — 124
* [[Руси у Србији|Руси]] — 59
* [[Енглези]] — 27
* [[Јермени у Србији|Јермени]] — 20
{{div col end}}

'''''Верски састав:'''''
* [[православље|православци]] — 1.874.174
* [[ислам|мухамеданци]] — 14.569
* [[католицизам|католици]] — 8.092
* [[јудаизам|мојсијеве вере]] — 4.160
* [[протестантизам|протестанти]] — 741

=== Пописи становништва [[1890]]—[[1910]]. године ===

[[Датотека:Густина насељености Краљевине Србије 1900.jpg|200px|мини|[[Густина насељености]] Краљевине Србије [[Попис становништва Краљевине Србије 1900.|Попис 1900.]]]]
{| {{table}}
|- style="background: #ececec;"
! rowspan=2| Година пописа
! colspan="2"| Број становника
|- style="background: #ececec;"
!сталних
!присутних
|-
| [[Попис становништва Краљевине Србије 1890.|1890]]
| 2.185.488
| 2.161.961
|-
| [[Попис становништва Краљевине Србије 1895.|1895]]
| 2.341.675
| 2.312.484
|-
| [[Попис становништва Краљевине Србије 1900.|1900]]
| 2.529.196
| 2.492.882
|-
| [[Попис становништва Краљевине Србије 1905.|1905]]
| 2.724.859
| 2.688.747
|-
| [[Попис становништва Краљевине Србије 1910.|1910]]
| 2.922.058
| 2.911.701
|}
Главни предмет пописивања од 1890 — 1910 год. било је фактичко (присутно) становништво. Али сви ови пописи регистровали су напоредо и правно (стално) становништво.<ref>[http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1953/pdf/G19534002.pdf Становништво Народне Републике Србије од 1834-1953], Београд јуна 1953 год. (страница 18)</ref>

=== Српски градови од 1910—1912. ===
Подаци за период од 1910—1912. године{{sfn|Mitrović|2007|p=56}}:
<!-- немојте додавати градове или мењати цифре без навођења новог извора -->
{| cellpadding="10"
|- valign="top"
|
Српски градови пре [[Балкански ратови|Балканских ратова]]:
* [[Београд]] — 90.000
* [[Ниш]] — 25.000
* [[Крагујевац]] — 18.500
* [[Лесковац]] — 14.000
* [[Пожаревац]] — 13.000
* [[Врање]] — 12.500
* [[Шабац]] — 12.000
* [[Пирот]] — 11.000
||<!-- немојте додавати градове или мењати цифре без навођења новог извора -->
Српски градови после Балканских ратова:
* [[Битољ]] — 60.000
* [[Скопље]] — 50.000
* [[Прилеп]] — 22.000
* [[Призрен]] — 21.000
* [[Штип]] — 20.000
* [[Приштина]] — 18.500
* [[Велес (град)|Велес]] — 15.500
* [[Нови Пазар]] — 13.000
|}<!-- немојте додавати градове или мењати цифре без навођења новог извора -->

== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Serbia montenegro albania1913 02.png|Краљевина Србија, 1913. — привремене границе
Датотека:Srbija1913.png|Краљевина Србија, 1913. — коначне границе
Датотека:Стеван П. Бошковић - Нова карта српских краљевина и суседних области - 1914.jpg|Карта српских краљевина и суседних области [[1914]]. / од [[Стеван Бошковић|С. П. Бошковића]]: Картографска радионица Географског одељења гл. Ђенералштаба
Датотека:Serbia1918 (sr).png|Фактичке границе Краљевине Србије 26. новембра 1918. године, после уједињења са Сремом (24. новембра), Банатом, Бачком и Барањом (25. новембра) и Црном Гором (26. новембра)
</gallery>

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Вучковић|first1=Владимир Д.| authorlink1 = |year=2013|title=Правни положај крајева присаједињених Србији после Балканских ратова 1912-1913|url=https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail_object/o:6303?tab=0#mda|publisher=Правни факултет Универзитета у Београду|location=Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђорђевић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Ђорђевић|chapter=У сенци Аустро-Угарске|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=95-134}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђорђевић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Ђорђевић|chapter=Сучељавање са Аустро-Угарском|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=135-173}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђорђевић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Ђорђевић|chapter=На почетку раздобља ратова|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=174-207}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912)|year=2009|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|year=2010|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Нови крајеви Србије (1912—1915)|year=2013|location=Београд|publisher=Филозофски факултет}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Слободан|authorlink=Слободан Јовановић|title=Влада Милана Обреновића|volume=Књ. 1|year=1934|edition=друго, испр. и доп.|location=Београд|publisher=Геца Кон|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-007#page/0/mode/1up|access-date=24. 08. 2017|archive-date=18. 02. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190218075915/http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-007#page/0/mode/1up|url-status=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Слободан|authorlink=Слободан Јовановић|title=Влада Милана Обреновића|volume=Књ. 2|year=1934|edition=друго, испр. и доп.|location=Београд|publisher=Геца Кон|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-008#page/0/mode/1up|access-date=24. 08. 2017|archive-date=18. 02. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190218075224/http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-008#page/0/mode/1up|url-status=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Слободан|authorlink=Слободан Јовановић|title=Влада Милана Обреновића|volume=Књ. 3|year=1934|edition=друго, испр. и доп.|location=Београд|publisher=Геца Кон|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-009#page/0/mode/1up|access-date=24. 08. 2017|archive-date=18. 02. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190218081914/http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-009#page/0/mode/1up|url-status=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Слободан|authorlink=Слободан Јовановић|title=Влада Александра Обреновића|volume=Књ. 1|year=1934|edition=друго, испр. и доп.|location=Београд|publisher=Геца Кон|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-010#page/0/mode/1up|access-date=24. 08. 2017|archive-date=02. 08. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200802013149/https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-010#page/0/mode/1up|url-status=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Слободан|authorlink=Слободан Јовановић|title=Влада Александра Обреновића|volume=Књ. 2|year=1935|edition=друго, испр. и доп.|location=Београд|publisher=Геца Кон|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-011#page/0/mode/1up|access-date=24. 08. 2017|archive-date=02. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201102124445/https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-011#page/0/mode/1up|url-status=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јовановић|first=Слободан|authorlink=Слободан Јовановић|title=Влада Александра Обреновића|volume=Књ. 3|year=1936|edition=друго, испр. и доп.|location=Београд|publisher=Геца Кон|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-012#page/0/mode/1up|access-date=24. 08. 2017|archive-date=18. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211218194233/https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Zbirka_knjiga_Slobodana_Jovanovica/TDJ-0989-012#page/0/mode/1up|url-status=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Љушић|first=Радош|authorlink=Радош Љушић|title=Историја српске државности|volume=2|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?hl=sr&id=zQ01AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918|year=1981|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=ZntpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|chapter=Сучељење са средњоевропским империјализмом|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=n75BAAAAYAAJ|volume=књ. 6, св. 2|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=7-106}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|chapter=Надрастање пораза и подела|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=n75BAAAAYAAJ|volume=књ. 6, св. 2|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=107-254}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Србија у Првом светском рату|year=1984|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=3AIzAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Устаничке борбе у Србији 1916-1918|year=1987|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|url=https://books.google.com/books?id=zgUzAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Андреј|authorlink=Андреј Митровић|title=Топлички устанак: Место у српској историји|year=1993|location=Београд|publisher=Српска академија наука и уметности|url=https://books.google.com/books?id=rWXcAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Serbia's Great War 1914-1918|year=2007|location=West Lafayette|publisher=Purdue University Press|url=https://books.google.rs/books?id=CI5Wm8771EYC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Попов|first=Чедомир|authorlink=Чедомир Попов|chapter=Привреда, друштво и политика|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=7-49}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Попов|first=Чедомир|authorlink=Чедомир Попов|chapter=Немирне године и везивање за Аустро-Угарску|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=50-94}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Радојевић|first1=Мира|authorlink1=Мира Радојевић|last2=Димић|first2=Љубодраг|authorlink2=Љубодраг Димић|title=Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја|year=2014|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Рајић|first=Сузана|title=Краљица Наталија и Русија — од развода до преверавања|journal=Српске студије|issue=4|year=2013|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|pages=231-252|access-date=24. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123194458/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|url-status=dead|df=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Србија и српски народ за време рата и окупације 1914—1918. године|year=1988|location=Лесковац|publisher=Народни музеј|url=https://books.google.com/books?id=CqOAAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Поповић| first =Васиљ| last2=| first2 =| title =Европа и српско питање у периоду ослобођења 1804-1918.| url =https://catenamundi.rs/shop/evropa-i-srpsko-pitanje-u-periodu-oslobodjenja-1804-1918-vasilj-popovic/|year=2020| publisher =Београд: Catena Mundi|isbn=978-86-6343-140-9|pages=175}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/6048 Пољопривреда Србије од 1878. до 1912. године], Гордана Гарић Петровић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, 2016.
* [https://www.youtube.com/watch?v=DsvLq-NINfo Униформа, говор историје - 2. део (2003.)], РТС Образовно - научни програм - Званични канал
* [https://web.archive.org/web/20100314161145/http://www.antikvarne-knjige.com/vojna-akademija-kraljevine-srbije Војна академија Краљевине Србије 1850—1866]
* [https://web.archive.org/web/20100128105737/http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/detail-item_id-122 Београд за време Краљевине — Разгледнице]
* [https://web.archive.org/web/20100214075259/http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/detail-item_id-111 Проглас о венчању Краља Александра Обреновића]
* [https://web.archive.org/web/20100216053438/http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/detail-item_id-123 Београдске илустроване новине 1866]
* [http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-08020148165R Александар Растовић: Британски краљ Евдард -{VII}- и дипломатски бојкот Србије 1903—1906], Историјски часопис, број 48, 2001. године
* [http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-08020148185V Биљана Вучетић: Србија и Британија 1903—1906. године очима савремене британске штампе], Историјски часопис, број 48, 2001. године
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=709 Чедомир Антић: Мала велика Србија („Вечерње новости“, фељтон, децембар 2009)] {{Wayback|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=709 |date=20101223203950 }}
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=891 Милош Ковић: Историја српске националне идеје („Вечерње новости“, фељтон, децембар 2015)] {{Wayback|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=891 |date=20151223061422 }}
* [https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=990 Васа Казимировић: Никола Пашић и Црна рука - Србија од Мајског преврата до Великог рата („Вечерње новости“, фељтон, март 2020)] {{Wayback|url=https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=990 |date=20200322115000 }}

{{Српске земље у новом веку}}
{{Српске земље у 20. веку}}
{{Четници у Македонији|state=collapsed}}
{{Подножје|Историја|Србија}}

[[Категорија:Краљевина Србија| ]]
[[Категорија:Историја Србије у новом веку]]
[[Категорија:Историја Србије у савременом добу]]
[[Категорија:Историја Војводине у савременом добу]]
[[Категорија:Историја Косова и Метохије у новом веку]]
[[Категорија:Историја Црне Горе у савременом добу]]
[[Категорија:Историја Македоније у новом веку]]
[[Категорија:Историја Македоније у савременом добу]]
[[Категорија:Историја Албаније у новом веку]]
[[Категорија:Историја Срба у новом веку]]
[[Категорија:Историја Срба у савременом добу]]
[[Категорија:Српске државе]]
[[Категорија:Бивше државе Европе]]
[[Категорија:Бивше државе на Балканском полуострву]]
[[Категорија:Србија у 1882.]]
Шаблони који се користе на овој страници:
Шаблон:... (уреди)
Шаблон:Aligned table (уреди)
Шаблон:Ambox (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Both (уреди)
Шаблон:Cite book (уреди)
Шаблон:Cite journal (уреди)
Шаблон:Cite web (уреди)
Шаблон:Div col (уреди)
Шаблон:Div col/styles.css (уреди)
Шаблон:Div col end (уреди)
Шаблон:External link (уреди)
Шаблон:For (уреди)
Шаблон:Hlist/styles.css (уреди)
Шаблон:Icon (уреди)
Шаблон:If empty (уреди)
Шаблон:Infobox country/imagetable (уреди)
Шаблон:LatinizeIf (уреди)
Шаблон:Longitem (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:Multiple image (уреди)
Шаблон:Multiple image/styles.css (уреди)
Шаблон:Navbox (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Navbox with collapsible groups (уреди)
Шаблон:PAGENAMEBASE (уреди)
Шаблон:Portal-inline (уреди)
Шаблон:Reflist (извор) (заштићено)
Шаблон:Region history sidebar title (уреди)
Шаблон:Replace (уреди)
Шаблон:Sfn (извор) (заштићено)
Шаблон:Sidebar with collapsible lists (уреди)
Шаблон:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Table (уреди)
Шаблон:Void (уреди)
Шаблон:Wayback (уреди)
Шаблон:Yes/no (уреди)
Шаблон:YesNo-No (уреди)
Шаблон:Yesno (уреди)
Шаблон:Yesno-no (уреди)
Шаблон:Yesno-yes (уреди)
Шаблон:\ (уреди)
Шаблон:^ (уреди)
Шаблон:· (уреди)
Шаблон:Без извора (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Без извора-део (уреди)
Шаблон:Без извора-одељак (уреди)
Шаблон:Ботовски наслов (уреди)
Шаблон:Главни (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:Главни чланак (уреди)
Шаблон:ДаНе (уреди)
Шаблон:ДаНе-да (уреди)
Шаблон:ДаНе-не (уреди)
Шаблон:Део серије чланака о историји (уреди)
Шаблон:Друге употребе (уреди)
Шаблон:Замени (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Инфокутија бивша држава (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Шаблон:Историја Косова и Метохије (уреди)
Шаблон:Историја Републике Македоније (уреди)
Шаблон:Историја Северне Македоније (уреди)
Шаблон:Историја Србије (уреди)
Шаблон:Историје (уреди)
Шаблон:Литература (уреди)
Шаблон:Литература крај (уреди)
Шаблон:Навигациона кутија (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Напомена (уреди)
Шаблон:Напомене (уреди)
Шаблон:Нормативна контрола (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Подножје (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Посебан чланак (уреди)
Шаблон:Проширити одељак (уреди)
Шаблон:Референце крај (уреди)
Шаблон:Референце почетак (уреди)
Шаблон:Референце почетак/styles.css (уреди)
Шаблон:Српске земље у 20. веку (уреди)
Шаблон:Српске земље у новом веку (уреди)
Шаблон:Четници у Македонији (уреди)
Модул:Aligned table (уреди)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control (уреди)
Модул:Authority control/config (уреди)
Модул:Category handler (извор) (полузаштићено)
Модул:Category handler/blacklist (уреди)
Модул:Category handler/config (уреди)
Модул:Category handler/data (уреди)
Модул:Category handler/shared (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Commons link (уреди)
Модул:EditAtWikidata (уреди)
Модул:Footnotes (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list/data (уреди)
Модул:Footnotes/whitelist (уреди)
Модул:For (уреди)
Модул:Format link (уреди)
Модул:Hatnote (уреди)
Модул:Hatnote/styles.css (уреди)
Модул:Hatnote list (уреди)
Модул:Icon (уреди)
Модул:Icon/data (уреди)
Модул:If empty (уреди)
Модул:If preview (уреди)
Модул:If preview/configuration (уреди)
Модул:If preview/styles.css (уреди)
Модул:InfoboxImage (уреди)
Модул:Labelled list hatnote (уреди)
Модул:Message box (извор) (полузаштићено)
Модул:Message box/ambox.css (уреди)
Модул:Message box/configuration (уреди)
Модул:Multiple image (уреди)
Модул:Multiple image/styles.css (уреди)
Модул:Namespace detect/config (уреди)
Модул:Namespace detect/data (уреди)
Модул:Navbar (уреди)
Модул:Navbar/configuration (уреди)
Модул:Navbar/styles.css (уреди)
Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)
Модул:Navbox/configuration (уреди)
Модул:Navbox/styles.css (уреди)
Модул:Navbox with collapsible groups (уреди)
Модул:Navbox with collapsible groups/configuration (уреди)
Модул:No globals (уреди)
Модул:Portal (уреди)
Модул:Portal/images/other (уреди)
Модул:Portal bar (уреди)
Модул:Portal bar/styles.css (уреди)
Модул:Side box (уреди)
Модул:Sidebar (извор) (полузаштићено)
Модул:Sidebar/configuration (уреди)
Модул:Sidebar/styles.css (уреди)
Модул:Sister project links (уреди)
Модул:Sister project links/bar/styles.css (уреди)
Модул:String (извор) (заштићено)
Модул:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Модул:TableTools (извор) (полузаштићено)
Модул:Transliteration (уреди)
Модул:Unsubst (уреди)
Модул:Yesno (извор) (полузаштићено)
Назад на страницу Краљевина Србија.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Краљевина_Србија”