Pređi na sadržaj

Pasaj

Koordinate: 14° 31′ 53″ S; 120° 59′ 11″ I / 14.531381° S; 120.9863441° I / 14.531381; 120.9863441
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pasaj
Pasay
(Gore, s leva na desno: Pogled iz vazduha • Tržni centar i pijaca • Gradska većnica • Dobrodošlica • Bej siti • Pasaj Rotonda)

Zastava
Zastava Pasaja
Moto: „Ciljaj viskoko Pasaj”
(Aim High Pasay!) Himna: „Živeo Pasaj!” (Pasay, Mabuhay Ka!)
Administrativni podaci
Država Filipini
RegionNacionalni region glavnog grada
Distriktod 1. do 6.


Brunejska
imperija

(Kraljevstvo
Majnila
)



1500-e
Španska
Manila
2. decembar 1863.; pre 160 godina (1863-12-02)
Visoko
urbanizovan
grad

21. jun 1947.; pre 77 godina (1947-06-21)


Barangaji896


Vlada[1]
 • Tipgradonačelnikveće
 • GradonačelnikImelda Kaliksto-Rubijano (PDP-Laban)
 • Zamenik
gradonačelnika
Valdetrudes S. Del Rosario
 • Predstavnički
dom

 • Gradsko većeAntonio G. Kaliksto (PDP-Laban)
NadimciPutnički grad
Početkom 19. veka zvao se Malibaj, a bio je deo Koregimiento de Tondo na čijoj teritoriji se nalazio trg i grad Manila.
Stanovništvo
Geografske karakteristike
Koordinate14° 31′ 53″ S; 120° 59′ 11″ I / 14.531381° S; 120.9863441° I / 14.531381; 120.9863441
Vremenska zonaPST (UTC+8)
Aps. visina21 m

Lokacija unutar Metro Manile
Pasaj na karti Filipina
Pasaj
Pasaj
Pasaj na karti Filipina
Ostali podaci
Poštanski brojod 0900 do 1096
Pozivni broj+63 (0)2
Klimatropska savanska(Aw)[2]
Najbliži aerodromNinoj Akino / Manila[2]
(NAIA; IATA: MNL, ICAO: RPLL)
Transport i vizadžipni, taksi, autobus, tricikl, metro;
oko 21 dan po dolasku[2]
Veb-sajt
www.pasay.gov.ph

Pasaj (fil./tag. Lungsod ng Pasay, IPA'pasaɪ šp. Pásay), je grad i istovremeno stambeno naselje koje se nalazi u regionu ili metropolitanskoj oblasti Velike Manile, jugozapadno od Manile (Filipini) približno na istočnoj obali, sa populacijom od 354.908 stanovnika i gustinom od 18.679/km² ( 48,378,4 /sk mi).

U ovom gradu se nalazi Memorijalni muzej i biblioteka Lopez, u kojoj se nalazi zbirka slika filipinskih umetnika. U blizini se nalazi međunarodni aerodrom Ninoj Akino, koji deli sa gradom Paranake.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Godine 1727. ime Pasai je promenjeno u Pineda, u čast Don Kornelija Pinede, španskog hortikulturiste, pored toga je poznat po tome da je tražio od svojih čuvara civilnu zaštitu od razbojnika. Ime Pineda, uz Pasaj, korišćeno je kao naziv mesta sve do početka 20. veka.

Početkom 19. veka zvao se Malibaj, a bio je deo provincije Manila (Corregimiento de Tondó) na čijoj teritoriji se nalazio trg i grad Manila.[3]

Ovo mesto je postalo nezavisna opština 2. decembra 1863. godine, na datum koji se obeležava kao godišnjica osnivanja.

Demografija

[uredi | uredi izvor]
Populacija
God.Pop.± % p.g.
1903. 8.201—    
1918. 18.697 +5.65%—    
1939. 55.161 +5.29%—    
1948. 88.728 +5.42%—    
1960. 132.673 +3.41%—    
1970. 206.283 +4.51%—    
1975. 254.999 +4.34%—    
1980. 287.770 +2.45%—    
1990. 368.366 +2.50%—    
1995. 408.610 +1.96%—    
2000. 354.908 −2.98%—    
2007. 403.064 +1.77%—    
2010. 392.869 −0.93%—    
2015. 416.522 +1.12%—    
Izvor: Statistika Filipini [4][5][6] Podaci o populaciji LVUA

Prema sistemu Kepenove klimatske klasifikacije, u Manili vlada tropska savanska klima (Aw). Zajedno sa ostatkom Filipina, Manila u celosti leži u tropima. Blizina ekvatoru uslovljava veoma mal temperaturni opseg, koji retko ide ispod 20 °C (68 °F) ili iznad 38 °C (100 °F). Temperaturne ekstreme čini donji limit od 14,5 °C (58,1 °F) [11. januar 1914][7] i gornji limit od 38,6 °C (101,5 °F) [7. maj 1915].[8][2]

Klima Pasaj (Međunarodni aerodrum Ninoj Akino) 1981–2010, ektrimi 1947–2012
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 35,8
(96,4)
35,1
(95,2)
36,5
(97,7)
37,8
(100)
38,1
(100,6)
38,0
(100,4)
36,0
(96,8)
35,2
(95,4)
34,9
(94,8)
36,0
(96,8)
35,8
(96,4)
34,2
(93,6)
38,1
(100,6)
Maksimum, °C (°F) 30,2
(86,4)
31,0
(87,8)
32,5
(90,5)
34,1
(93,4)
33,8
(92,8)
32,5
(90,5)
31,3
(88,3)
30,8
(87,4)
31,0
(87,8)
31,1
(88)
31,1
(88)
30,2
(86,4)
31,6
(88,9)
Prosek, °C (°F) 26,1
(79)
26,7
(80,1)
28,0
(82,4)
29,5
(85,1)
29,7
(85,5)
28,8
(83,8)
28,0
(82,4)
27,7
(81,9)
27,8
(82)
27,7
(81,9)
27,4
(81,3)
26,5
(79,7)
27,8
(82)
Minimum, °C (°F) 22,0
(71,6)
22,5
(72,5)
23,6
(74,5)
25,0
(77)
25,5
(77,9)
25,1
(77,2)
24,6
(76,3)
24,6
(76,3)
24,6
(76,3)
24,3
(75,7)
23,7
(74,7)
22,7
(72,9)
24,0
(75,2)
Apsolutni minimum, °C (°F) 14,8
(58,6)
14,6
(58,3)
16,0
(60,8)
18,7
(65,7)
19,1
(66,4)
20,0
(68)
18,3
(64,9)
17,4
(63,3)
19,1
(66,4)
18,0
(64,4)
17,2
(63)
16,3
(61,3)
14,6
(58,3)
Količina kiše, mm (in) 6,8
(0,268)
4,2
(0,165)
4,0
(0,157)
16,0
(0,63)
70,4
(2,772)
265,2
(10,441)
316,7
(12,469)
418,4
(16,472)
255,2
(10,047)
283,4
(11,157)
99,0
(3,898)
28,6
(1,126)
1.767,8
(69,598)
Dani sa kišom (≥ 0.1 mm) 2 1 1 1 6 14 16 19 16 14 8 3 101
Relativna vlažnost, % 75 72 68 67 72 77 81 83 83 80 78 76 76
Izvor: PAGASA[9][10]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Cities”. Quezon City, Philippines: Department of the Interior and Local Government. 16. 1. 2013. Arhivirano iz originala 15. januar 2013. g. Pristupljeno 24. oktobar 2016. 
  2. ^ a b v g „Manila Travel Guide”. Jeepney Guide (Philippines Travel Guide). Arhivirano iz originala 22. avgust 2016. g. Pristupljeno 24. oktobar 2016. 
  3. ^ Descripción geográfica y topográfica de la Ysla de Luzón o Nueva Castilla con las particularidades de las diez y seis provincias o partidos que comprende. Formadas por el coronel comandante de Real Cuerpo de Yngenieros de estas Yslas Don Yldefonso de Aragón. Impresas, con superior permiso, a expensas de la M.N,L. y Exma. Ciudad de Manila. En la Imprenta de D. Manuel Memije, por D. Anastacio Gonzaga. Año de 1819, página 11.
  4. ^ Census of Population (2015): Highlights of the Philippine Population 2015 Census of Population (Izveštaj). PSA. Pristupljeno 20. jun 2016. 
  5. ^ Census of Population and Housing (2010): Population and Annual Growth Rates for The Philippines and Its Regions, Provinces, and Highly Urbanized Cities (PDF) (Izveštaj). NSO. Pristupljeno 29. jun 2016. 
  6. ^ Census of Population (1995, 2000 and 2007): Population and Annual Growth Rates by Province, City and Municipality (Izveštaj). NSO. Arhivirano iz originala 4. februar 2012. g. 
  7. ^ Flores, Helen (1. januar 2014). „Temperatures drop further in Baguio, MM”. The Phillipine Star. Arhivirano iz originala 7. mart 2016. g. Pristupljeno 24. oktobar 2016. 
  8. ^ „Metro Manila temperature soars to 36.2C”. Manila: ABS-CBN News and Current Affairs. 8. maj 2014. Arhivirano iz originala 07. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. oktobar 2016. 
  9. ^ „NAIA Pasay City Climatological Normal Values”. Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration. Arhivirano iz originala 10. 10. 2018. g. Pristupljeno 10. 10. 2018. 
  10. ^ „NAIA Pasay Climatological Extremes”. Philippine Atmospheric, Geophysical and Astronomical Services Administration. Arhivirano iz originala 10. 10. 2018. g. Pristupljeno 10. 10. 2018. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]