Pređi na sadržaj

Erski humor

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Erski humor
Naselje Gajevi, Zlatibor
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionZlatiborski okrug, zapadna Srbija
ZajednicaLokalne zajednice na području Zlatiborskog okruga u zapadnoj Srbiji
PredlagačOpština Čajetina, Biblioteka „Ljubiša R. Đenić” Čajetina
Veb sajthttp://nkns.rs/cyr

Erski humor je forma usmene književnosti koja je karakteristična za područje Zlatiborskog okruga i predstavlja specifičan način šaljivog odnosa prema stvarnosti. Prisutan je u svakodnevnoj komunikaciji i šalama među stanovištvom, a prepoznaje se i u mnogim književnim rodovima i vrstama.

Erski humor se nalazi na listi nematerijalnog kultunog nasleđa Srbije.[1]

Erski humor u književnosti

[uredi | uredi izvor]

Primeri savremenog erskog humora

Posle mesec dana provedenih na Zlatiboru, gde je došla, da pomoću čuvenog tretmana "Čigota" skine koji kilogram, jedna Užičanka se telefonom javi mužu:
- Dragi, toliko sam srećna. Za mesec dana izgubila sam trećinu svoje kilaže. Reci mi, mili, koliko još da ostanem?
- Ostani, dušo, još dva meseca.

U samoposluzi

Boraveći na Partizanskim Vodama, grupa nemačkih turista poseti jednoga dana samoposlugu „Ineks”. Gosti su dugo razgledali robu u rafovima, ali je očigledno bilo da nisu mogli pronaći ono što su tražili. Konačno, jedan od njih priđe priučenom prodavcu Radovanu i upita ga:
- Sprehenzi dojč?
- Ja mislim, da to nemamo, ali za svaki slučaj pitaj Žiku.

Pitalice

Čime se Zlatiborci greju a počinje na Z?
Odgovor: Zdrvima

Čega se Zlatiborac najviše plaši a počinje sa slovom D?
Odgovor: Dumre

Zašto u Čajetini niko ne koristi žmigavac?
Odgovor: Zato što svi znaju gde ko stanuje i gde je krenuo[2]

Erski humor uočljiv je u različitim književnim rodovima i vrstama:

  • proznim delima — narodnim pripovetkama, novelama, anegdotama i vicevima
  • narodnim pesmama — šaljivim lirskim i epskim deseteračkim pesmama; malim folklornim formama (zdravicama, poslovicama, pitalicama, zagonetkama, rugalicama i zvrčkama); dečijem folkloru i u okviru svojevrsnog folklornog teatra (čauš na svadbi, natpevavanje momačkih i devojačkih svatova).[1]

Nastanak

[uredi | uredi izvor]

Surovi uslovi života i neprestena borba za preživljavanje uticali su na oblikovanje karaktera i mentaliteta ljudi iz zlatiborske regije. Njihov eseo duh oblikovao je jedinstven smisao za humor, kao oblik odbrane od svakodnevnih problema. Erski humor predstavlja istinsku kulturnu i društvenu posebnost ljudi iz zlatiborske regije.[3]

Teme i sadržaj

[uredi | uredi izvor]

Priče prožete erskim humorom karakteriše mudrost i rečitost. Inspirisane su svakodnevnim životom i bave se važnim društvenim temama, problemima o kojima se ćuti, kao i promocijom pravih društvenih vrednosti i stavova. To su komične dosetke u kojima se ljudi ovog kraja na šaljiv način kritički obračunavaju sa vlastodršcima, sveštenicima, trgovcima, učiteljima i drugim akterima društvenog života. Izražavanjem svojevrsnog narodnog bunta oni se zapravo bore za svoja prava, društvene vrednosti i pravdu.[3]

Najpoznatije priče

[uredi | uredi izvor]

Rasprostranjenost

[uredi | uredi izvor]

Erski humor, u domenu usmene tradicije, prisutan je u lokalnim zajednicama na području Zlatiborskog okruga, u opštinama: Arilje, Bajina Bašta, Ivanjica, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Prijepolje, Priboj, Čajetina i Užice.[1]

Nematerijalno kulturno nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Mnogobrojni putopisci i istraživači koji su prolazili zlatiborskim krajem uočili su ovu osobinu naroda koji tu živi. Ovim fenomenom kasnije su se bavili i razni naučni radnici i sakupljači „erskih narodnih mudrolija“, što dodatno govori o značaju, značenju i tradiciji koji erski humor ima u kulturnoj baštini srpskog naroda.

Značaj erskog humora kao dela kulturnog identiteta srpskog naroda, prepoznat je i od strane Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, na predlog Biblioteke „Ljubiša R. Đenić” i opštine Čajetina. Tako je 18. juna 2012. godine, zajedno sa dvadeset i šest drugih elemenata, upisan na Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.[3]

Erski humor danas

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Letnji ulični erski kabare

Erski humor, kao i druge šaljive narodne pripovetke, u savremenom društvu odumire, ali se uticaj ovog fenomena odrazio na formiranje vica kao novog vida usmene književnosti. Drugi oblik nastavljanja usmene šaljive pripovetke javlja se srpskoj pisanoj književnosti, naročito u epohi realizma. Ovi uticaji mogu se zapaziti u delima srpskih književnika, od Stefana Mitrova Ljubiše, preko Milovana Glišića, Stevana Sremca, Radoja Domanovića, Branislava Nušića i Petra Kočića, pa sve do Branka Ćopića.[4]

U Čajetini i na Zlatiboru se od 2008. godine održava tradicionalna manifestacija Letnji ulični erski kabare, koja ima za cilj promociju lokalnog, specifičnog erskog humora.[3]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v „Erski humor”. Pristupljeno 26. 9. 2019. 
  2. ^ „Erski humor”. Zlatibor.rs. RadionicaKRUG. Pristupljeno 26. 9. 2019. 
  3. ^ a b v g „Erski humor”. Serbia.com. Pristupljeno 26. 9. 2019. 
  4. ^ Samardžija, Snežana (1986). „(Predgovor)”. Šaljive narodne priče. Beograd: Rad. str. 16-17. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Šaljive narodne priče. Beograd: Rad. 1986. COBISS.SR 28338439
  • Odjeci u provaliji : antologija erskog aforizma. Zrenjanin ; Novi Sad: Agora. 2015. ISBN 978-86-6053-125-6. Pristupljeno 26. 9. 2019. COBISS.SR 297192199
  • Milenko Misailović, Mudrost narodnog humora, Vesti, Titovo Užice, 1987.
  • Ljubiša R. Đenić, Erske mudrologije, Čajetina, 1976.
  • Milisav R. Đenić, Novi erski humor, Titovo Užice, 1977.
  • „Savremeni erski humor“, Narodni muzej Užice, Užice, 2012. Autori tekstova:Nevena Pantić, Ivana Todorović, Zagorka Nikitović, Dragana Ivanović. Recenziju je radio Rade Jovanović.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Kategorija:Narodne šaljive priče.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ерски_хумор&oldid=27700388”