Срчани гликозид

Срчани гликозиди су лекови који се користе за третман затајења срца и срћане аритмије. Ти гликозиди су присутни као секундарни метаболити у неколико биљи, као и у неким инсектима.

Конгестивно затајење срца настаје кад срце не може испумпати довољну количину крви, самим тим и кисеоник и хранљиве материје, у ткиво. То је учестала болест која се обично јавља у старијих особа. Колоквијални називи за ову болест су "слабост срца" или "старачко срце". На пример, 10% особа изнад 80 година пати од конгестивног затајења срца. Болест настаје углавном поступно, с поступним погоршањем симптома. Понекад узрок није јасан, али обично је посљедица хроничне недовољно лечене хипертензије, исхемијске болести срца, валвуларне болести срца, или хроничне трајне аритмије (фибрилација атрија).

У конгестивном затајењу срца долази до смањења срчане минутне запремине. То се очитује поготово током физичког напора када пацијент осјећа краткоћу даха и умор. Такође, симптоми слабости срца код тешког стадума болести могу се јавити и када је пацијент у мировању. Током ноћи јављају се кашаљ и појачано мокрење. Болесник са затајењем срца може имати бледе и хладне, ознојене руке. Долази до компликација на бубрезима у којима долази до застоја у циркулацији крви што смањује диурезу, јетри у којој такође долази до застоја у циркулацији па се течност почиње гомилати у трбушној шупљини, а у плућима се почиње јављати вишак течности, што додатно слаби плућну функцију и додатно отежава рад срца јер доводи до затајења десне срчане коморе. На крају се може јавити опасан недостатак кисеоника што доводи до кардиогеног шока.

Конгестивно затајење срца клинички се дели на четири стадијума:

• I стадијум: лагано затајење срца, симптоми се јављају само у случајевима тешких физичких напора
• II стадијум: недостатак кисеоника и умор код средњег или великог физичког напора (пењање уз степенице или шетња узбрдо)
• III стадијум: значајно ограничење телесних способности, симптоми умора се јављају када се пацијент пење до првог спрата
• IV стадијум: ограничење свих физичких активности, недостатак кисеоника и у мировању, па пацијент тешко обавља и најосновније активности, и стога је углавном прикован за кревет.

Кључан проблем у затајењу срца је Франк - Старлингов ефекат. Наиме, срце више не може избацити онолико крви колико у њега уђе, па се срце свим расположивим механизмима труди компензује тај недостатак. Ти компензаторни механизми постају контрапродуктивни и срце се превише оптерећује те све више и више слаби. Конгестивно затајење срца најбоље се види у смањењу срчаног минутног волумена. Наиме, постотак крви коју срце у једном откуцају избаци из коморе назива се ејекцијска фракција. Код здравог срца ејекцијска фракција износи више од 50%. Код затајења срца она се смањује на испод 45%, а код тешког затајења ејекцијска фракција пада испод 25%.

Лечење затајења срце има за циљ ублажење симптома и смањење напредовања болести. Добро лечење побољшава квалитет живота и продужује живот пацијента. Венски застој и превелики волумен крви те последични едеми лече се диуретицима. Вазодилататори такође помажу јер проширују крвне жиле срца па срце на тај начин прима више кисеоника и има више снаге. Као вазодилататори користе се АЦЕ инхибитори и органски нитратни вазодилататори. Такође се у лечењу конгестивног затајења срца користе неки бета блокатори у мањим дозама у комбинацији с осталим лековима. Најзначајнији лекови за лечење конгестивног затајења срца су срчани гликозиди.

• Cardiac Glycosides
• „Тхе Елецтропхyсиологицал Еффецтс оф Цардиац Глyцосидес ин Хуман иПСЦ-деривед Цардиомyоцyтес анд ин Гуинеа Пиг Исолатед Хеартс.”. Целл Пхyсиол Биоцхем. Приступљено 7. 5. 2012. ^{[мртва веза]}
• „Дигоxин, орал.”. РелаyХеалтх. Приступљено 7. 5. 2012. ^{[мртва веза]}