Жива(II) нитрат
Називи | |
---|---|
IUPAC називс
Živa dinitrat
Živa(II) nitrat | |
Други називи
Живин нитрат
| |
Идентификација | |
| |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.030.126 |
EC број | 233-152-3 |
RTECS | ОW8225000 |
УНИИ | |
УН број | 1625 |
| |
Својства | |
Hg(NO 3) 2 | |
Моларна маса | 324,60 g/mol (bezvodno) |
Агрегатно стање | безбојни кристали или бели прах |
Мирис | оштар |
Густина | 4,3 g/cm3 (monohidrat) |
Тачка топљења | 79 °C (174 °F; 352 K) (monohidrat) |
растворљив | |
Растворљивост | растворљив у азотној киселини, ацетону, амонијаку, а нерастворљив у етанолу |
−74.0·10−6 цм3/мол | |
Опасности | |
Безбедност приликом руковања | ИЦСЦ 0980 |
ГХС графикони | |
ГХС сигнална реч | Опасно |
Х272, Х300, Х310, Х330, Х373, Х410 | |
Категорие:Wикипедиа:Гефахрстоффкеннзеицхнунг унбеканнт ? | |
НФПА 704 | |
Тачка паљења | Незапаљив |
Сродна једињења | |
Други ањони
|
Жива(II) сулфат Жива(II) хлорид |
Други катјони
|
Цинк нитрат Кадмијум нитрат |
Сродна једињења
|
Жива(I) нитрат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Жива(II) нитрат је неорганско једињење са хемијском формулом Хг(НО
3)
2 и представља со живе(II) и азотне киселине (ХНО
3). Састоји се од катјона живе Хг2+ и ањона нитрата НО−
3. У случају хидратисаних соли, садржи и кристалну воду Х
2О, па може формирати хидрате попут Хг(НО
3)
2·xХ
2О.
Безводни и хидратни облици жива(II) нитрата су безбојни или бели растворљиви кристали који се понекад користе као реагенси у хемијским реакцијама. Овај спој се добија третирањем живе врућом, концентрованом азотном киселином. До сада, ни безводни облик ни монохидрат нису потврђени путем рендгенске кристалографије. [3] Безводни материјал је чешће у употреби.
Жива(II) нитрат је токсична безбојна или бела растворна кристална жива(II) со азотне киселине. Ова материја се користи за третирање крзна. Излагање живо(II) нитрату може да произведе физиолошке болести.[4]
Продукција
[уреди | уреди извор]Жива(II) нитрат се формира реакцијом вруће концентроване азотне киселине са металом жива. Разблажена азотна киселина би произвела жива(I) нитрат. Жива(II) нитрат је оксидационо средство.
Синтеза
[уреди | уреди извор]Жива(II) нитрат се добија директним деловањем азотне киселине на металну живу. Неопходно је радити са вишком азотне киселине како би се спречило формирање живиног(I) нитрата Хг2(НО3)2.
Реакција је следећа:
У присуству ваздуха, азотни моноксид се одмах оксидује у азот-диоксид тамноцрвене боје.
- Растварање живе у врућој, концентрованој азотној киселини:
- или растварање живиног оксида у разблаженој азотној киселини:
- Оксидација живиног(I) нитрата врућом, концентрованом азотном киселином:
- Или оксидацијом кисеоником у разблаженој азотној киселини:
- Реакција живе са азот-диоксидом:
Посебне реакције
[уреди | уреди извор]Са уреам: Када се у разблажени раствор урее дода 1% раствора жива(II) нитрата, таложи се следеће једињење:
- ЦО(НХ2)2.Хг(НО3)2·ХгО
Физичка својства
[уреди | уреди извор]Жива(II) нитрат формира безбојне кристале.
Растворљив је у хладној води закисељеној киселином, док се хидролизује у врућој води. Раствара се у ацетону.
Формира кристалохидрате састава Хг(НО3)2•н Х2О, где је н = ½, 1, 2, или 8.
Хемијска својства
[уреди | уреди извор]- Безводну со добијамо сушењем кристалохидрата у вакууму:
- Распада се при загревању:
- Реагује са водом:
- Реагује са базама:
- Улази у реакције размене:
- У разблаженој азотној киселини реверзибилно реагује са живом:
Употреба
[уреди | уреди извор]Жива(II) нитрат се користи као оксидационо средство у органској синтези, као средство за нитрификацију, као аналитички реагенс у лабораторијама, у производњи филца и у производњи живиног фулмината. [5] Алтернативни квалитативни Зеиселов тест може се извести употребом жива(II) нитрата уместо сребровог нитрата, што доводи до формирања скарлатно црвеног жива(II) јодида. [6]
Међу реакцијама се убрајају:
- регенерација карбонилне групе; помешан са влажним силика-гелом, претвара оксиме, хидразоне и семикарбазоне у одговарајуће карбонилне групе, чак и када су коришћени за заштиту саме карбонилне групе [7]
- нитрација ароматичних супстрата под блажим условима у односу на употребу мешавина сумпорне и азотне киселине; на пример, за синтезу пикринске киселине [8] (двострука функција реагенса и катализатора)
- олефинација вициналних хлорисаних органских једињења [9]
- титрант за проверу присуства хлорида у води, користећи бромофенол плаво као индикатор, што је алтернатива аргентометријској Мохр-овој методи.
- реагенс за меркураицију (увођење живе у супстрат).
Користи се за припрему живиног фулмината и као реагенс за добијање живиних оксида и других соли, како живиних(II) тако и живиних(I).
Здравствене информације
[уреди | уреди извор]Једињења живе су веома токсична. Употреба овог једињења од стране шеширџија и последично тровање живом код тих шеширџија је уобичајена теорија о томе одакле потиче фраза „луд као шеширџија“.
Као растворљива со живе, жива(II) нитрат се брзо апсорбује при гутању и стога је класификован као веома отрован. Чак и при минималном контакту, удисању прашине или додиру са кожом, потребна је хитна медицинска помоћ. У телу показује кумулативна својства.
Живин нитрат је веома штетан за биолошку равнотежу у воденим екосистемима. Стога не сме доспети у животну средину.
Као и многи неоргански нитрати, живин нитрат је оксидационо средство. Због тога може реаговати бурно или чак експлозивно у контакту са запаљивим органским супстанцама, као што су угљоводоници, алкохол, али и са редукционим средствима. [10]
У медицини се може користити као лек против сифилиса; генерално је добар антисептик.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Nolte, M.; Pantenburg, I.; Meyer, G. (9. 12. 2005). „The Monohydrate of Basic Mercuric Nitrate, [Hg(OH)](NO3)(H2O)”. Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie (на језику: немачки). Wiley Publishing. 632 (1): 111—113. ISSN 0044-2313. doi:10.1002/zaac.200500344. Архивирано из оригинала 27. 11. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2022.
- ^ „The Not-So-Mad Hatter: Occupational Hazards of Mercury”.
- ^ „Mercury nitrate monohydrate”. Chemical Book. 2023. Приступљено 30. 6. 2024.
- ^ Wang, Zerong (2010). „Zeisel Determination”. Comprehensive Organic Name Reactions and Reagents. John Wiley & Sons. стр. 3115—3118. ISBN 9780470638859. doi:10.1002/9780470638859.conrr689.
- ^ Surya Kanta De, Synthetic Communications, 2004, Vol34(12) pp2289-2294.
- ^ United States Patent 2,455,322.
- ^ United States Patent 4,393,227: Olefinic compounds are made from their vicinally chlorinated organic precursors by dechlorination with metallic magnesium in the presence of a mercury-based promoter, which may be a water-soluble mercury salt or metallic mercury, and of a catalytic amount of iodine.
- ^ Richard J. Lewis, Sr. (2008). Hazardous Chemicals Desk Reference. John Wiley & Sons. стр. 879. ISBN 0-470-33445-2.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Химическая энциклопедия. 4. М.: Советская энциклопедия. Редкол.: Кнунянц И.Л. и др. 1995. ISBN 5-82270-092-4 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ). - Справочник химика. 2 (3-е изд., испр изд.). Л.: Химия. Редкол.: Никольский Б.П. и др. 1971.
- Лидин Р.А.; et al. (2000). Химические свойства неорганических веществ: Учеб. пособие для вузов (3-е изд., испр изд.). М.: Химия. ISBN 5-7245-1163-0.
- Рипан Р., Четяну И. (1972). Неорганическая химия. Химия металлов. 2. М.: Мир.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- ATSDR - ToxFAQs: Mercury Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 1999)
- ATSDR - Public Health Statement: Mercury Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2002)