Жива(II) нитрат

Жива(II) нитрат

Називи
IUPAC називс Živa dinitrat Živa(II) nitrat
Други називи Живин нитрат
Идентификација
CAS број	10045-94-0 Y 7783-34-8 (монохидрат) Н
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика
ChemSpider	23247 Y
ECHA InfoCard	100.030.126
EC број	233-152-3
PubChem[1][2] C ID	16683796
RTECS	ОW8225000
УНИИ	2ФМВ9338БW Н
УН број	1625
SMILES [N+](=O)([O-])[O-].[N+](=O)([O-])[O-].[Hg+2]
Својства
Хемијска формула	Hg(NO 3) 2
Моларна маса	324,60 g/mol (bezvodno)
Агрегатно стање	безбојни кристали или бели прах
Мирис	оштар
Густина	4,3 g/cm3 (monohidrat)
Тачка топљења	79 °C (174 °F; 352 K) (monohidrat)
Растворљивост у води	растворљив
Растворљивост	растворљив у азотној киселини, ацетону, амонијаку, а нерастворљив у етанолу
Магнетна сусцептибилност (χ)	−74.0·10−6 цм3/мол
Опасности
Безбедност приликом руковања	ИЦСЦ 0980
ГХС графикони
ГХС сигнална реч	Опасно
ГХС опис опасности	Х272, Х300, Х310, Х330, Х373, Х410
ГХС мере предострожности	Категорие:Wикипедиа:Гефахрстоффкеннзеицхнунг унбеканнт ?
НФПА 704	0 3 1 ОX
Тачка паљења	Незапаљив
Сродна једињења
Други ањони	Жива(II) сулфат Жива(II) хлорид
Други катјони	Цинк нитрат Кадмијум нитрат
Сродна једињења	Жива(I) нитрат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Н верификуј (шта је YН ?)
Референце инфокутије

Жива(II) нитрат је неорганско једињење са хемијском формулом Хг(НО
3)
2 и представља со живе(II) и азотне киселине (ХНО
3). Састоји се од катјона живе Хг²⁺ и ањона нитрата НО−
3. У случају хидратисаних соли, садржи и кристалну воду Х
2О, па може формирати хидрате попут Хг(НО
3)
2·xХ
2О.

Безводни и хидратни облици жива(II) нитрата су безбојни или бели растворљиви кристали који се понекад користе као реагенси у хемијским реакцијама. Овај спој се добија третирањем живе врућом, концентрованом азотном киселином. До сада, ни безводни облик ни монохидрат нису потврђени путем рендгенске кристалографије. ^[3] Безводни материјал је чешће у употреби.

Жива(II) нитрат је токсична безбојна или бела растворна кристална жива(II) со азотне киселине. Ова материја се користи за третирање крзна. Излагање живо(II) нитрату може да произведе физиолошке болести.^[4]

Жива(II) нитрат се формира реакцијом вруће концентроване азотне киселине са металом жива. Разблажена азотна киселина би произвела жива(I) нитрат. Жива(II) нитрат је оксидационо средство.

Жива(II) нитрат се добија директним деловањем азотне киселине на металну живу. Неопходно је радити са вишком азотне киселине како би се спречило формирање живиног(I) нитрата Хг₂(НО₃)₂.

Реакција је следећа:

${\displaystyle {\ce {8 HNO3 + 3 Hg -> 3 Hg(NO3)2 + 2 NO + 4 H2O}}}$

У присуству ваздуха, азотни моноксид се одмах оксидује у азот-диоксид тамноцрвене боје.

• Растварање живе у врућој, концентрованој азотној киселини:

${\displaystyle {\mathsf {Hg+4HNO_{3}\ {\xrightarrow {90^{o}C}}\ Hg(NO_{3})_{2}+2NO_{2}\uparrow +2H_{2}O}}}$

• или растварање живиног оксида у разблаженој азотној киселини:

${\displaystyle {\mathsf {HgO+2HNO_{3}\ {\xrightarrow {}}\ Hg(NO_{3})_{2}+H_{2}O}}}$

• Оксидација живиног(I) нитрата врућом, концентрованом азотном киселином:

${\displaystyle {\mathsf {Hg_{2}(NO_{3})_{2}+4HNO_{3}\ {\xrightarrow {90^{o}C}}\ 2Hg(NO_{3})_{2}+2NO_{2}\uparrow +2H_{2}O}}}$

• Или оксидацијом кисеоником у разблаженој азотној киселини:

${\displaystyle {\mathsf {2Hg_{2}(NO_{3})_{2}+O_{2}+4HNO_{3}\ {\xrightarrow {}}\ 4Hg(NO_{3})_{2}+2H_{2}O}}}$

• Реакција живе са азот-диоксидом:

${\displaystyle {\mathsf {Hg+4NO_{2}\ \xrightarrow {} \ Hg(NO_{3})_{2}+2NO\uparrow }}}$

Са уреам: Када се у разблажени раствор урее дода 1% раствора жива(II) нитрата, таложи се следеће једињење:

ЦО(НХ₂)₂.Хг(НО₃)₂·ХгО

Жива(II) нитрат формира безбојне кристале.

Растворљив је у хладној води закисељеној киселином, док се хидролизује у врућој води. Раствара се у ацетону.

Формира кристалохидрате састава Хг(НО₃)₂•н Х₂О, где је н = ½, 1, 2, или 8.

• Безводну со добијамо сушењем кристалохидрата у вакууму:

${\displaystyle {\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}\cdot 0,5H_{2}O\ {\xrightarrow {20-30^{o}C,vacuum}}\ Hg(NO_{3})_{2}+0,5H_{2}O}}}$

• Распада се при загревању:

${\displaystyle {\mathsf {2Hg(NO_{3})_{2}\ {\xrightarrow {<360^{o}C}}\ 2HgO+4NO_{2}+O_{2}}}}$

${\displaystyle {\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}\ {\xrightarrow {>400^{o}C}}\ Hg+2NO_{2}+O_{2}}}}$

• Реагује са водом:

${\displaystyle {\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}+H_{2}O\ {\xrightarrow {}}\ HgO\downarrow +2HNO_{3}}}}$

• Реагује са базама:

${\displaystyle {\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}+2NaOH\ {\xrightarrow {}}\ HgO\downarrow +2NaNO_{3}+H_{2}O}}}$

• Улази у реакције размене:

${\displaystyle {\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}+H_{2}S\ {\xrightarrow {}}\ HgS\downarrow +2HNO_{3}}}}$

• У разблаженој азотној киселини реверзибилно реагује са живом:

${\displaystyle {\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}+Hg\ \rightleftarrows \ Hg_{2}(NO_{3})_{2}}}}$

Жива(II) нитрат се користи као оксидационо средство у органској синтези, као средство за нитрификацију, као аналитички реагенс у лабораторијама, у производњи филца и у производњи живиног фулмината. ^[5] Алтернативни квалитативни Зеиселов тест може се извести употребом жива(II) нитрата уместо сребровог нитрата, што доводи до формирања скарлатно црвеног жива(II) јодида. ^[6]

Међу реакцијама се убрајају:

• регенерација карбонилне групе; помешан са влажним силика-гелом, претвара оксиме, хидразоне и семикарбазоне у одговарајуће карбонилне групе, чак и када су коришћени за заштиту саме карбонилне групе ^[7]
• нитрација ароматичних супстрата под блажим условима у односу на употребу мешавина сумпорне и азотне киселине; на пример, за синтезу пикринске киселине ^[8] (двострука функција реагенса и катализатора)
• олефинација вициналних хлорисаних органских једињења ^[9]
• титрант за проверу присуства хлорида у води, користећи бромофенол плаво као индикатор, што је алтернатива аргентометријској Мохр-овој методи.
• реагенс за меркураицију (увођење живе у супстрат).

Користи се за припрему живиног фулмината и као реагенс за добијање живиних оксида и других соли, како живиних(II) тако и живиних(I).

Једињења живе су веома токсична. Употреба овог једињења од стране шеширџија и последично тровање живом код тих шеширџија је уобичајена теорија о томе одакле потиче фраза „луд као шеширџија“.

Као растворљива со живе, жива(II) нитрат се брзо апсорбује при гутању и стога је класификован као веома отрован. Чак и при минималном контакту, удисању прашине или додиру са кожом, потребна је хитна медицинска помоћ. У телу показује кумулативна својства.

Живин нитрат је веома штетан за биолошку равнотежу у воденим екосистемима. Стога не сме доспети у животну средину.

Као и многи неоргански нитрати, живин нитрат је оксидационо средство. Због тога може реаговати бурно или чак експлозивно у контакту са запаљивим органским супстанцама, као што су угљоводоници, алкохол, али и са редукционим средствима. ^[10]

У медицини се може користити као лек против сифилиса; генерално је добар антисептик.

• Тровање живом
• Жива(I) јодид
• Жива(II) оксид
• Жива(II) хлорид

• Химическая энциклопедия. 4. М.: Советская энциклопедия. Редкол.: Кнунянц И.Л. и др. 1995. ISBN 5-82270-092-4 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
• Справочник химика. 2 (3-е изд., испр изд.). Л.: Химия. Редкол.: Никольский Б.П. и др. 1971. 
• Лидин Р.А.; et al. (2000). Химические свойства неорганических веществ: Учеб. пособие для вузов (3-е изд., испр изд.). М.: Химия. ISBN 5-7245-1163-0. CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Рипан Р., Четяну И. (1972). Неорганическая химия. Химия металлов. 2. М.: Мир. 

• ATSDR - ToxFAQs: Mercury Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 1999)
• ATSDR - Public Health Statement: Mercury Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2002)