Пређи на садржај

Жива(II) нитрат

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Živa dinitrat)
Жива(II) нитрат
Називи
IUPAC називс
Živa dinitrat
Živa(II) nitrat
Други називи
Живин нитрат
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.030.126
EC број 233-152-3
RTECS ОW8225000
УНИИ
УН број 1625
  • [N+](=O)([O-])[O-].[N+](=O)([O-])[O-].[Hg+2]
Својства
Hg(NO
3
)
2
Моларна маса 324,60 g/mol (bezvodno)
Агрегатно стање безбојни кристали или бели прах
Мирис оштар
Густина 4,3 g/cm3 (monohidrat)
Тачка топљења 79 °C (174 °F; 352 K) (monohidrat)
растворљив
Растворљивост растворљив у азотној киселини,
ацетону, амонијаку,
а нерастворљив у етанолу
−74.0·10−6 цм3/мол
Опасности
Безбедност приликом руковања ИЦСЦ 0980
ГХС графикони Тхе фламе-овер-цирцле пицтограм ин тхе Глобаллy Хармонизед Сyстем оф Цлассифицатион анд Лабеллинг оф Цхемицалс (ГХС)Тхе скулл-анд-цроссбонес пицтограм ин тхе Глобаллy Хармонизед Сyстем оф Цлассифицатион анд Лабеллинг оф Цхемицалс (ГХС)Тхе хеалтх хазард пицтограм ин тхе Глобаллy Хармонизед Сyстем оф Цлассифицатион анд Лабеллинг оф Цхемицалс (ГХС)Тхе енвиронмент пицтограм ин тхе Глобаллy Хармонизед Сyстем оф Цлассифицатион анд Лабеллинг оф Цхемицалс (ГХС)
ГХС сигнална реч Опасно
Х272, Х300, Х310, Х330, Х373, Х410
Категорие:Wикипедиа:Гефахрстоффкеннзеицхнунг унбеканнт ?
НФПА 704
Тачка паљења Незапаљив
Сродна једињења
Други ањони
Жива(II) сулфат
Жива(II) хлорид
Други катјони
Цинк нитрат
Кадмијум нитрат
Сродна једињења
Жива(I) нитрат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
НеН верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Жива(II) нитрат је неорганско једињење са хемијском формулом Хг(НО
3
)
2
и представља со живе(II) и азотне киселине (ХНО
3
). Састоји се од катјона живе Хг2+ и ањона нитрата НО
3
. У случају хидратисаних соли, садржи и кристалну воду Х
2
О
, па може формирати хидрате попут Хг(НО
3
)
2
·xХ
2
О
.

Безводни и хидратни облици жива(II) нитрата су безбојни или бели растворљиви кристали који се понекад користе као реагенси у хемијским реакцијама. Овај спој се добија третирањем живе врућом, концентрованом азотном киселином. До сада, ни безводни облик ни монохидрат нису потврђени путем рендгенске кристалографије. [3] Безводни материјал је чешће у употреби.

Жива(II) нитрат је токсична безбојна или бела растворна кристална жива(II) со азотне киселине. Ова материја се користи за третирање крзна. Излагање живо(II) нитрату може да произведе физиолошке болести.[4]

Продукција

[уреди | уреди извор]

Жива(II) нитрат се формира реакцијом вруће концентроване азотне киселине са металом жива. Разблажена азотна киселина би произвела жива(I) нитрат. Жива(II) нитрат је оксидационо средство.

Жива(II) нитрат се добија директним деловањем азотне киселине на металну живу. Неопходно је радити са вишком азотне киселине како би се спречило формирање живиног(I) нитрата Хг2(НО3)2.

Реакција је следећа:

У присуству ваздуха, азотни моноксид се одмах оксидује у азот-диоксид тамноцрвене боје.

  • Растварање живе у врућој, концентрованој азотној киселини:
  • или растварање живиног оксида у разблаженој азотној киселини:
  • Оксидација живиног(I) нитрата врућом, концентрованом азотном киселином:
  • Или оксидацијом кисеоником у разблаженој азотној киселини:
  • Реакција живе са азот-диоксидом:

Посебне реакције

[уреди | уреди извор]

Са уреам: Када се у разблажени раствор урее дода 1% раствора жива(II) нитрата, таложи се следеће једињење:

ЦО(НХ2)2.Хг(НО3)2·ХгО

Физичка својства

[уреди | уреди извор]

Жива(II) нитрат формира безбојне кристале.

Растворљив је у хладној води закисељеној киселином, док се хидролизује у врућој води. Раствара се у ацетону.

Формира кристалохидрате састава Хг(НО3)2н Х2О, где је н = ½, 1, 2, или 8.

Хемијска својства

[уреди | уреди извор]
  • Безводну со добијамо сушењем кристалохидрата у вакууму:
  • Распада се при загревању:
  • Реагује са водом:
  • Реагује са базама:
  • Улази у реакције размене:
  • У разблаженој азотној киселини реверзибилно реагује са живом:

Употреба

[уреди | уреди извор]

Жива(II) нитрат се користи као оксидационо средство у органској синтези, као средство за нитрификацију, као аналитички реагенс у лабораторијама, у производњи филца и у производњи живиног фулмината. [5] Алтернативни квалитативни Зеиселов тест може се извести употребом жива(II) нитрата уместо сребровог нитрата, што доводи до формирања скарлатно црвеног жива(II) јодида. [6]

Међу реакцијама се убрајају:

Користи се за припрему живиног фулмината и као реагенс за добијање живиних оксида и других соли, како живиних(II) тако и живиних(I).

Здравствене информације

[уреди | уреди извор]

Једињења живе су веома токсична. Употреба овог једињења од стране шеширџија и последично тровање живом код тих шеширџија је уобичајена теорија о томе одакле потиче фраза „луд као шеширџија“.

Као растворљива со живе, жива(II) нитрат се брзо апсорбује при гутању и стога је класификован као веома отрован. Чак и при минималном контакту, удисању прашине или додиру са кожом, потребна је хитна медицинска помоћ. У телу показује кумулативна својства.

Живин нитрат је веома штетан за биолошку равнотежу у воденим екосистемима. Стога не сме доспети у животну средину.

Као и многи неоргански нитрати, живин нитрат је оксидационо средство. Због тога може реаговати бурно или чак експлозивно у контакту са запаљивим органским супстанцама, као што су угљоводоници, алкохол, али и са редукционим средствима. [10]

У медицини се може користити као лек против сифилиса; генерално је добар антисептик.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Nolte, M.; Pantenburg, I.; Meyer, G. (9. 12. 2005). „The Monohydrate of Basic Mercuric Nitrate, [Hg(OH)](NO3)(H2O)”. Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie (на језику: немачки). Wiley Publishing. 632 (1): 111—113. ISSN 0044-2313. doi:10.1002/zaac.200500344. Архивирано из оригинала 27. 11. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2022. 
  4. ^ „The Not-So-Mad Hatter: Occupational Hazards of Mercury”. 
  5. ^ „Mercury nitrate monohydrate”. Chemical Book. 2023. Приступљено 30. 6. 2024. 
  6. ^ Wang, Zerong (2010). „Zeisel Determination”. Comprehensive Organic Name Reactions and Reagents. John Wiley & Sons. стр. 3115—3118. ISBN 9780470638859. doi:10.1002/9780470638859.conrr689. 
  7. ^ Surya Kanta De, Synthetic Communications, 2004, Vol34(12) pp2289-2294.
  8. ^ United States Patent 2,455,322.
  9. ^ United States Patent 4,393,227: Olefinic compounds are made from their vicinally chlorinated organic precursors by dechlorination with metallic magnesium in the presence of a mercury-based promoter, which may be a water-soluble mercury salt or metallic mercury, and of a catalytic amount of iodine.
  10. ^ Richard J. Lewis, Sr. (2008). Hazardous Chemicals Desk Reference. John Wiley & Sons. стр. 879. ISBN 0-470-33445-2. 
  • Химическая энциклопедия. 4. М.: Советская энциклопедия. Редкол.: Кнунянц И.Л. и др. 1995. ISBN 5-82270-092-4 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  • Справочник химика. 2 (3-е изд., испр изд.). Л.: Химия. Редкол.: Никольский Б.П. и др. 1971. 
  • Лидин Р.А.; et al. (2000). Химические свойства неорганических веществ: Учеб. пособие для вузов (3-е изд., испр изд.). М.: Химия. ISBN 5-7245-1163-0. 
  • Рипан Р., Четяну И. (1972). Неорганическая химия. Химия металлов. 2. М.: Мир. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]