Litijum karbonat

Litijum-karbonat
Drugi nazivi	dilitijum-karbonat, Carbolith®, Cibalith-S®, Duralith®, Eskalith®, Lithane®, Lithizine®, Lithobid®, Lithonate®, Lithotabs® Priadel®
Identifikacija
CAS registarski broj	554-13-2 Y
PubChem[1][2]	11125
ChemSpider[3]	10654 Y
UNII	2BMD2GNA4V Y
KEGG[4]	D00801
MeSH	Lithium+carbonate
ChEBI	6504
ChEMBL[5]	CHEMBL1200826 Y
RTECS registarski broj toksičnosti	OJ5800000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES [Li+].[Li+].[O-]C([O-])=O
InChI InChI=1S/CH2O3.2Li/c2-1(3)4;;/h(H2,2,3,4);;/q;2*+1/p-2 Y Kod: XGZVUEUWXADBQD-UHFFFAOYSA-L Y InChI=1/CH2O3.2Li/c2-1(3)4;;/h(H2,2,3,4);;/q;2*+1/p-2 Kod: XGZVUEUWXADBQD-NUQVWONBAY
Svojstva
Molekulska formula	Li2CO3
Molarna masa	73.8909 g/mol
Agregatno stanje	beli prah bez mirisa
Gustina	2.11 g/cm³
Tačka topljenja	723 °C
Tačka ključanja	1310 °C
Opasnost
Opasnost u toku rada	korozivan
R-oznake	R22, R36
S-oznake	S24
Srodna jedinjenja
Сродна једињења	litijum-sulfat, litijum-citrat, litijum-molibdat, litijum-hlorid, litijum-hidrid, litijum-hidroksid, litijum-bromid, litijum-fluorid, litijum-jodid, litijum-stearit, litijum-fosfat, litijum-tetrahidro-aluminat, litijum-karbid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Litijum karbonat

(IUPAC) ime
Litijum karbonat
Klinički podaci
Robne marke	Litijum karbonat
Identifikatori
CAS broj	554-13-2
ATC kod	N05AN01
Hemijski podaci
Formula	CLi2
SMILES	eMolekuli & PubHem
InChI InChI=1S/CH2O3.2Li/c2-1(3)4;;/h(H2,2,3,4);;/q;2*+1/p-2 Key: XGZVUEUWXADBQD-UHFFFAOYSA-L Y
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	100%
Vezivanje za proteine plazme	ne vezuje se
Metabolizam	nema
Poluvreme eliminacije	20 č.
Izlučivanje	renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status
Način primene	oralno

Litijum karbonat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule Li₂CO₃. Soli litijuma spadaju u drupu antipsihotika, deluju antimanijski i stabilizuju afekt. Koriste se za sprečavanje oscilacija afekta kod manično-depresivne psihoze (bipolarni poremećaj afekta). Najčešće se koristi litijum karbonat, a pored njega su u upotrebi i sulfat, citrat i aspartat litijuma.^[6]

Prilikom dobijanja taloži se kao bela čvrsta supstanca i za razliku od karbonata drugih alkalnih metala malo se rastvara u vodi (1,45 grama u 100 g vode na 0 °C, odnosno 1,38 grama na 15 °C). Sa dodatkom ugljen-dioksida stvara se rastvorni litijum-bikarbonat:

2LiCl + (NH₄)₂CO₃ → Li₂CO₃↓ + 2NH₄Cl

Li₂CO₃ + CO₂ + H₂O → 2LiHCO₃

Zagrevanjem karbonata na 800 °C u struji vodonika nastaje oksid:

Li₂CO₃ → Li₂O + CO₂

Može se dobiti mešanjem rastvora amonkarbonata i neke litijumove soli. Iz dobijenog karbonata se dalje mogu dobiti neke druge soli litijuma (poput nitrata ili sulfata) reakcijom sa odgovarajućom kiselinom.

Tačan mehanizam antimaničnog dejstva litijuma još uvek nije potpuno razjašnjen. Litijum deluje na funkcije neurotransmitera, funkciju ćelijske membrane, metabolizam katjona i vode. Svoj glavni efekat litijum ostvaruje blokadom metabolizma inozitol fosfata.^[7] Litijum blokira prevođenje inozitol difosfata u inozitol monofosfat, zbog čega je smanjena sinteza fosfatidil inozitol bifosfata i diacilglicerola (koji su značajni drugi glasnici). Konačan efekat inhibicije metabolizma inozitol fosfata je smanjenje efektra neurotransmitera na ćelijsku membranu.^[8]

Ekstracelularno, litijum stimuliše efluks (izlazak iz ćelije) natrijuma direktnom razmenom jona i stimulacijom natrijum-kalijumove pumpe.^[9] Zamenom kalcijumovog ili magnezijumovog jona litijumom se povećava permeabilnost (propustljivost) membrane. Dodatno, smatra se da litijum ubrzava presinaptičku razgradnju kateholamina.

Novija istraživanja ukazuju na mogući uticaj litijuma na cirkadijalni ritam, modifikaciju eksspresije gena, ili azotoksidni put u mozgu.

Litijum suzbija napade manije i „pegla“ promene raspoloženja pa se koristi u terapiji manične baze bipolarnog poremećaja (po potrebi sa drugim antipsihoticima, moguća je i profilaktička primena), kod alkoholizma u kome dolazi do smene manije i depresije i kod šizoafektivnih poremećaja (mešavina shizofrenije i poremećaja afekta). Litijum ne deluje na neurotičke depresije.^[10]

Terapijska širina litijuma je jako mala, a neželjeni eketki brojni: tremor, ataksija, dizartrija, depresija funkcije tiroidee, polidipsija i poliurija. Tokom terapije može doći do pojave nefrogenog diabetes insipidus koji se ne može popraviti vazopresinom ali može tiazidnim diureticima (uz korekciju doze litijuma). Kako litijum lako prelazi u mleko, kod odojčeta se mogu pojaviti letargija, cijanoza, poremećaji refleksa i hepatomegalija.

Litijum je kontraindikovan kod preosetljivosti na lek, poremećaja bubražne funkcije, srčane dekompenzacije, oštećenja sprovodnog sistema srca, miksedema, hiponatrijemije i teške dehidratacije.

Litijum karbonat se iz digestivnog trakta resorbije brzo i kompletno. Maksimalne koncentracije u plazmi postiže za 30 minuta do 2 časa po uzimanju leka. Brzo se raspodeljuje po telesnim tečnostima, ali sporo ulati u ćeliju. Kompletno se izlučuje urinom, a vreme polueliminacije iznosi oko 20 časova.

Diuretici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi smanjuju renalni klirens litijuma, pa je potrebno smanjiti dozu litijuma za oko 25%

• Antipsihotici
• Manija
• Depresija
• Euforija

• Litijum na RxList Arhivirano 2008-08-27 na Wayback Machine-u
• Litijum karbonat na Internet Mental Health^{[mrtav link]}