1306.

Godina 1306 (MCCCVI) bila je redovna godina koja počinje u subotu po julijanskom kalendaru (1. jan/sij.).

• 27. 1. - Škola u Orléansu je papinom bulom dobila naslov Univerziteta u Orléansu.
• zima 1305-06 je oštra u Evropi, Rajna je bila zaleđena.
• 10. 2. - Robert Bruce je ubio Johna Comyna, škotskog magnata i rođaka engleskog kralja, pred oltarom crkve u Dumfriesu, za šta će ga papa ekskomunicirati.
• 21. 3. - Umro je vojvoda Burgundije Robert II, nasleđuje ga mladi sin Hugo V (do 1315).
• 25. 3. - Prvi rat za škotsku nezavisnost: Robert Bruce je krunisan za kralja Škotske.

• 11. 4. - Pistoia se nakon 11 meseci opsade predaje Firentincima i Lukezima, gradski zidovi su srušeni, gradska zemlja podeljena između Firence i Luke. Sukobi između crnih i belih Gvelfa će se iz Pistoje preneti u Firencu i druge toskanske gradove.
• april - Četvrto veće u dve godine saslušava Ibn Tajmiju u Damasku: glavne islamske sudije mamelučke države ga smatraju krivim i zatvaraju (pušten je u septembru, nakon još jednog saslušanja je poslat u Kairo).
• 26. 4. - Prevrat na Kipru: Amalrik od Tira je uz pomoć templara i barona zbacio brata Henrika II (do 1310).
• 13. 5. - Granadska flota zauzima Ceutu, koja se pre dve godine odvojila od Marinida, zauzete su još tri marokanske luke, Ksar es-Seghir, Larache i Asilah. Uz to se i jedan marinidski princ pobunio i zavladao severnim delom Maroka.
• maj - U dubrovačkom dokumentu se pominje Dražen Bogopenec, župan kalinovičke oblasti u Humu, otac Miltena Draživojevića i deda Sanka Miltenovića (tuže ga za pljačku).
• 22. 5. - Gozba labudova: engleski kralj Edward I se zaklinje pred Bogom i labudovima da će se osvetiti Škotima i ratovati protiv nevernika u Svetoj zemlji; proglasio je za viteza sina Edwarda II, kao i 266 štitonoša koji idu u rat protiv Škotske.
• 5. 6. - Napuljski kralj Karlo oduzima Ahaju Filipu Savojskom i Izabeli od Vilarduena zbog nelojalnosti, daje je Filipu I Tarentskom.
• 6. 6. - Papa poziva lidere templara i hospitalera, Jacquesa de Molaya i Foulquesa de Villareta, na sastanak u Poitiersu o pitanjima nekog novog pohoda i fuzije redova (stižu tek dogodine). Već postoje optužbe protiv templara, francuski kralj je u velikim dugovima prema njima.
• 8. 6. - Revalvacija u Francuskoj: kralj Filip IV naređuje da se sadržaj srebra u livri vrati na nivo iz 1285, 3,96 g, a da se debazirani novac iz 1303-05, iz vremena flamanskog rata, devalvira za dve trećine.
• 19. 6. - Bitka kod Methvena je poraz škotskog kralja Roberta od engleskih snaga.
• 23. 6. - Počinje Hospitalersko osvajanje Rodosa: vitezovi hospitaleri, predvođeni velikim majstorom Foulques de Villaretom, iskrcavaju se na vizantijsko ostrvo Rodos - sam grad Rodos je osvojen tek 1310.

• 22. 7. - Francuski kralj naredio proterivanje Jevreja, sledećeg meseca i konfiskaciju njihove imovine - kruna dobija dosta srebra, kao i zajmove dugovane Jevrejima (povratak im je dozvoljen 1315).
• leto - Lider Templara Jacques de Molay odgovara odrečno na papin upit o tome treba li ujediniti templare i hospitalere.
• c. leto - Alani, ranije u vizantijskoj službi, krenuli su u Bugarsku, ali su ih Katalonci sustigli ispod Balkanskih planina i muškarce ubili a žene i decu porobili.^[1]
  • Katalonci i njihovi turski saveznici nastavljaju haranje u Trakiji; Vizantinci pokušavaju dogovoriti savez sa Đenovom, carević Teodor, uskoro monferatski markiz, zaručen je Argentinom, kćerkom Opicina Spinole, jednog od dvojice đenovskih narodnih kapetana.
• 4. 8. - Kralj Vaclav III od Češke je ubijen u Olomoucu pre nego što će krenuti na Poljsku - to je kraj Přemyslovića. Za naslednika će biti izabran Vaclavljev zet Heinrich od Koruške, što osporava Heinrichov zet Albrecht I Habsburški, koji istura svog sina Rudolfa.
• leto-jesen - Kralj Milutin dogovara savez sa Filipom Tarentskim, njegovi poslanici će ići papi i Karlu Valoa, bratu francuskog kralja, koji bračnim pravom drži titulu latinskog cara (ugovor 1308).^[2][3]
• 1. 9. - Vladislav I. Lokietek svečano ulazi u Krakov, glavni grad Malopoljske. Do kraja godine preuzima vrhovnu vlast u Pomereliji, zauzima nekoliko gradova Velikopoljske.
• 29. 9. - Håtunske igre: kralja Birgera od Švedske i kraljicu su zarobila njegova braća Eric i Valdemar, sin Magnus je izbegao u Dansku.

• 30. 12. - Neredi u Parizu zbog promene vrednosti novca, kralj se morao skloniti kod templara.

• 1305-06 - Došlo je do susreta kralja Milutina i bana Pavla Šubića, izgleda da je dogovoreno oslobađanje Mladena II za napuštanje Huma.^[4]
• U ovo vreme (ili ca. 1304) shvatilo se da Milutinova mlada supruga Simonida neće imati potomstvo, zbog "povrede... na početku bračnog života".^[5] Vizantijska carica Irina će pokušavati da progura nekog od svojih sinova (Teodor je baš ove godine otišao u Italiju, gde će biti markiz od Montferrata, pokušavano je i sa Dimitrijem).
• Mlečanin Andrea Cornaro je uzeo o. Karpatos od đenovske braće Moresco (Cornari vladaju tu do 1538).
• Čagatajski kanat: Duwa je uz pomoć yuanskog vladara Temür Khana porazio Chepera, Kaiduovog sina.
• 1306-07 - Kralj Milutin gradi Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1306.

• Jelena Šubić, majka Tvrtka Kotromanića († 1378)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1306.

• 22. 9. - Johannes Parisiensis, dominikanac, teolog, filozof (* ca. 1255)
• 25. 12. - Jacopone da Todi, franjevac, pjesnik (* ca. 1230)

Literatura

• Svezak drugi: dio prvi. Treće doba: Vladanje kraljeva iz raznih porodica (1301-1526). Prva knjiga: Anžuvinci i Sigismund do gubitka Dalmacije (1301-1409), Vjekoslav Klaić (archive.org)
• Istorija srpskog naroda, Prva knjiga, Od najstarijih vremena do Maričke bitke (1371), SKZ Beograd 1981 (I)

1306. na Wikimedijinoj ostavi