Украјинска гркокатоличка црква

Католичко светиште Пресвета Унијатска Лавра (15. ст., западна Украјина)

Украјинска гркокатоличка црква (укр. Українська греко-католицька церква, лат. Еццлесиа Граецо-Цатхолица Уцраинае), једна је од изравних сљедница средњовјековне украјинске цркве основане прихваћањем кршћанства у Украјини односно Кијевској Руси 988. године. Спада међу водеће католичке цркве у Еуропи и уједно је највећа католичка црква према бизантском црквеном обреду, директно одговорна Светом оцу у Ватикану. По броју црквених институција у Украјини одмах слиједи Украјинску православну цркву.

Украјинска католичка црква има уред у Ватикану, у њему тренутачно предсједа Свјатослав Шевчук (претходник је кардинал Љубомир Хусар); генерални надбискуп Кијева и Галичја и цијеле Руси (Украјине). Ради бурне повијести Црква данас има своје бројне филијале међу дијаспором широм свијета, посебно у Пољској, Канади и САД-у. У Украјини живи око 6 милијуна гркокатолика што их чини мањином међу већином грађана православне вјероисповијести, али Украјинска католичка црква има изразито велики број својих посве неовисних институција у Украјини и свијету што ју ставља на представничко мјесто.

Повијест Цркве

Унија са Римом

Украјинска католичка црква сматра се традиционалном украјинском црквом која је прихватила надлежност Светог оца у Риму након пада и деградације Цркве у Константинополису тијеком 15. и 16. стољећа. Као резултат договора између украјинских црквених поглавара и Свете столице у Риму, 1596. створена је Брестска црквена унија. Тим чином сви Украјинци заједно са Бјелорусима прихватили су надлежност Рима, али су задржали властити бизантски црквени обред и друга затражена права.

Губитак украјинске аутономије на пријелазу са 17. на 18. стољеће учинио је Украјинску цркву насилно подређену Руској православној цркви. Константинополис је изгубио црквену важност, Рим се удаљио са простора барокне Украјине због све јачег притиска власти у Москви односно Санкт Петербургу који су почели реализирати идеологију Трећи Рим. Том идеологијом Москва је претендирала постати трећи Рим и заузети лидерско мјесто међу свим источнославенским вјерницима и њиховим црквеним институцијама.

Укидање аутономије

Украјина се у сљедећем раздобљу, крајем 18. стољећа, сусреће са потпуним укидањем црквене аутономије. Украјински гркокатолици поновно се насилно преписују на православне вјернике. Украјинска католичка црква сели у илегалу и ондје наставља свој рад гдје окупља велики број расељених Украјинаца. У Украјини која се готово цијела налазила у склопу Руског Царства (изузев њезиног крајње западног дијела који се налазио у склопу Аустријског Царства), Украјинска католичка црква као традиционална црква Украјинаца посве је укинута до 1875. године.

Украјинска католичка црква тим је чином наставила функционирати искључиво у дијаспори и Аустријском Царству. Сви украјински гркокатолици који су остали на украјинском територију у Руском Царству прешли су присилно на православну вјеру и прихватили надлежност Руске православне цркве. Украјински народ овдје се почео удаљавати од Цркве која је пропагирала укидање украјинске аутономије. Осталих 20 посто украјинских гркокатолика задржали су своју вјеру до данас искључиво јер се нису нашли у Руском Царству.

Украјинска католичка црква у источној Украјини никада се више није опоравила и вратила под протекторат Рима. Као резултат свих политичких репресија данас у Украјини дјелују четири јаке Цркве, но само се Украјинска гркокатоличка црква и Украјинска аутокефална православна црква (основана у 20. стољећу) сматрају аутентичним украјинским црквама. Уз двије наведене, у Украјини такођер дјелују Украјинска православна црква Кијевског патријархата и Украјинска православна црква Московског патријархата. У посљедњој Цркви већину вјерника чине етнички Руси који у Украјини броје око 8 милијуна људи.

Повезано

Вањске везе