Трулли Алберобелла

40°46′55.45″Н 17°14′13.01″Е / 40.7820694°Н 17.2369472°Е / 40.7820694; 17.2369472Трулли Алберобелло су јединствен примјер праповијесне градње без везива, искључиво од неправилних комада вапненачког камења из околних поља, карактеристичног пирамидалног облика, куполастих или купастих кровова прекриваних вапненачким плочама. С обзиром да је ова скупина грађевина једна од ријетких тако нетакнутих примјера праповијесне архитектуре која је преживјела до модерног доба трулли су доспјели на УНЕСЦО-в попис мјеста свјетске баштине у Еуропи 1996. године.

Трулло (множина, трулли) је традиционална камена настамба купастог крова која је карактеристична за долину Итриа (талијански: Валле д'Итриа) у области Мурге талијанске пкрајине Апулиа (талијански: Пуглиа). Могу се пронаћи у мјестима: Алберобелло, Лоцоротондо, Фасано, Цистернино, Мартина Франца и Цеглие Мессапица.

Трулли су грађени као као привремено склониште пастирима и фармерима, или као складишта. Уобичајено су грађени без везива (жбуке или цемента), чиме је обични пук избјегавао опорезивање. Овакав начин градње се користио и приликом градње међашких зидова у околици, тзв. сухозид.

Трулли су најчешћи у Мезапијанском дијелу Апулије. Мезапијци су, заједно с Венетима, Јапигијцима, Даунијцима и Латинима били први Индо-еуропљани који су колонизаирали Апенински полуоток, који је до 1200. пне. био већином насељен Тиринским Грцима.

Иако постоје многе теорије о опстанку ових облика грађевина, најпопуларнија је та да су због великог пореза на некретнине, становници Апулије користили сухозиђе како би могли раставити своје грађевине у случају посјета порезника.

Данас су сачувани труллији веома популарни међу Британским и Њемачким туристима који их често купују и обнављају као своје ладањске куће. При томе морају рестаурирати трулло у складу с бројним УНЕСЦО-вим законима о чувању свјетске баштине.

Трулли се могу наћи у у Рхеинхессену у Њемачкој, гдје су грађени на исти начин као они у Апулији, али као колибе виноградара у 18. стољећу.

Сличне грађевине се могу наћи широм Хрватске, попут далматинске буње и истарског кажуна, гдје су служиле као пастирска склоништа још од праповијести.

Кровови су грађени у два слоја: унутарњи слој ломљеног вапненца, слаган у редове купастог облика и запечачен кључним каменом, и вањски слој вапненачких плоча које су га чиниле водоотпорним. Изворно је кривуља купастог облика грађевине започињала одмах с тла, али су касније додани околни зидови на којима је почивао кров. У Алберобеллу, врхови купастих кровова труллија су зашиљени, како би могли носити неки симбол, док је и сам купасти облик грађевине имао симболично значење. Кровови труллија су често украшени цртежима симбола планета, урокљивог ока (малоцхио), кршћанског крижа, срца, полумјесец и звијезда, и бројних других симбола.

Зидови су веома дебели, стварајући добру изолацију, те чинећи просторију хладнијом љети, а топлијом зими. Већинас труллија имају само једну просторију, док је Вишебојни трулло кућа код које сваки купасти кров представља једну просторију. У тој кући су дјеца спавала у нишама у зиду с којих су висјеле завјесе.

• 
  Унутрашњост трулла Соврано
• 
  Детаљ крова
• 
  Трулло у Националном парку Апулиа
• 
  Рајнски Трулло (Њемачка)

Трулли Алберобелла на Wикимедијиној остави

• Одлике труллија
• "Трулли у Алберобеллу" – Службене странице УНЕСЦО-а
• Повијест и градитељске технике Апулијских труллија Архивирано 2009-05-11 на Wаyбацк Мацхине-у