Suda

Суда (грч. Σοῦδα) назив је за византијску енциклопедију из 10. века, која се раније наводила као Суида, јер је приписивана непознатом аутору тог имена. Овај енциклопедијски лексикон написан је на средњовековном грчком језику и садржи око 30.000 одредница. Садржина многих одредница ослања се на античке грчке изворе који су у међувремену изгубљени.

Састављање овог лексикона, које се датира у средину 10. века, било је условљено потребом за извесном рекапитулацијом научног и књижевног стваралаштва античког, хеленистичког и византијског раздобља, као и нагомилавањем знања и дела из разних области. Захваљујући богатој и разноврсној грађи, Суда је важан извор за реконструкцију појмова, знања, па и извесног броја изгубљених књижевн��х дела из старогрчке и византијске књижевности.

То свакако није први био лексикон на грчком језику: Суда користи већ постојеће речнике Харпократиона и Еладија. Остали извори су: глосари и схолијари правног, теолошког, књижевног карактера (четири збирке схолија уз Аристотела, Софокла, Хомера, Тукидида); чланци из световне и црквене историје (највише Изводи Константина Порфирогенита и Хроника Георгија Амартола); Ономатолог Исихија Милесија у преради из 829–857. год., један од главних извора Фотијеве Библиотеке; Теодоритови коментари псалама и др.^[1]

• Суда Он Лине Архивирано 2007-03-06 на Wаyбацк Мацхине-у. Онлине издање Суде.
• Суда Леxицон ин тхрее волумес, Цамбридге, 1705; грчки текст и латински превод:
  • Вол 1
  • Вол 2
  • Вол 3