Пређи на садржај

Серафини

Извор: Wikipedija
Серафин се указује светом Фрањи, слика Гиотта ди Бондонеа из 14. стољећа

Серафини или серафими (хебр. שָׂרָףсараф, пл. שְׂרָפִיםсерафим, "горући" или "горуће муње", грч. σεραφείμ, лат. серапх, пл. серапхим), према Старом завјету, небеска бића, анђели који окружују Бога и служе му. У кршћанској иконографији приказивани су са три пара крила; једним паром лете, другим закриљују лице, а трећим покривају ноге.[1] Изријеком се спомињу само у Књизи пророка Изаије (Из 6,2-13).[2][3]

Према кршћанској традицији, серафини се налазе у првом реду од девет анђеоских зборова.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. Опћа и национална енциклопедија у 20 свезака, стр. 60.
  2. Библија, Свето писмо Старога и Новога завјета, стр. 838.-839.
  3. Серапхим - Цатхолиц Енцyцлопедиа

Литература

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]