Координате: 44° 21′ 60" СГШ, 20° 24′ 60" ИГД
Рудовци су насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2002. било је 1787 становника (према попису из 1991. било је 1804 становника).
У северном делу места налази се Селиште, где је по предању, некада било село. У самом Селишту нема трагова из прошлости, док их, међутим, има по целом сеоском атару. То су биле велике камене плоче без натписа, за које се мислило да су „маџарски гробови“.
Рудовци се помињу као насељено место за време аустријске владавине (1718-1739.г.) под именом Рудоwзе. У првим деценијама 19. века припадали су Катићевој Кнежини и имали су 1818. године 25, а 1822. године 27 кућа. I по попису из 1921. године имају 126 кућа са 706 становника.
За најстарију породицу се сматрају Петровићи. Касније се доселили Симићи од Сјенице, па Давидовићи и други.
Из Рудовца је позната историјска личност поп Ранко. Његови су родитељи дошли из Хецеговине. Поп Ранко се овде родио, школу је учио по манастирима, а запопио се 1811. године. Године 1815, у пролеће у пивници поп-Ранковој, скупили су се истакнути људи из Београдске, Ваљевске и Рудничке Нахије и ту се договорили и заклели да поново устану на Турке. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
У оквиру села Рудовци налази се и познато етно-село Рашино село које је од 2007. године градио Др Радоје Станојловић - бизнисмен који је радио више деценија у америци и касније се вратио у свој родни завичај да би подигао Рашино село које људи називају и школом села због његове просветитељске намене.
У насељу Рудовци живи 1395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (38,0 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 566 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости [4]
|
|---|
|
м |
|
|
ж |
| ? |
4 |
|
|
1 |
| 80+ |
9 |
|
|
14 |
| 75-79 |
18 |
|
|
26 |
| 70-74 |
48 |
|
|
66 |
| 65-69 |
42 |
|
|
63 |
| 60-64 |
37 |
|
|
53 |
| 55-59 |
35 |
|
|
27 |
| 50-54 |
70 |
|
|
56 |
| 45-49 |
90 |
|
|
94 |
| 40-44 |
70 |
|
|
66 |
| 35-39 |
65 |
|
|
60 |
| 30-34 |
45 |
|
|
54 |
| 25-29 |
50 |
|
|
53 |
| 20-24 |
66 |
|
|
68 |
| 15-19 |
59 |
|
|
75 |
| 10-14 |
66 |
|
|
61 |
| 5-9 |
53 |
|
|
45 |
| 0-4 |
40 |
|
|
38 |
| просек |
38.0 |
|
|
40.0 |
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
234
|
432
|
658
|
564
|
567
|
540
|
566
|
|
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просечан број чланова
|
| Број домаћинстава
|
99
|
132
|
98
|
121
|
66
|
37
|
10
|
3
|
-
|
-
|
3.16
|
|
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
708
|
199
|
454
|
21
|
34
|
-
|
776
|
|
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просечан број чланова
|
| Број домаћинстава
|
157
|
454
|
124
|
40
|
1
|
|
|
|
|
|
|
|
Становништво према делатности коју обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Производња и снабдевање...
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
403
|
15
|
-
|
262
|
29
|
4
|
60
|
4
|
7
|
7
|
| Женски
|
221
|
23
|
-
|
75
|
32
|
2
|
2
|
14
|
25
|
3
|
| Оба
|
624
|
38
|
-
|
337
|
61
|
6
|
62
|
18
|
32
|
10
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
-
|
-
|
5
|
4
|
-
|
4
|
-
|
1
|
1
|
| Женски
|
-
|
4
|
6
|
18
|
13
|
1
|
1
|
-
|
2
|
| Оба
|
-
|
4
|
11
|
22
|
13
|
5
|
1
|
1
|
3
|
- ↑ Подаци су узети из описа Рудовца од Влад. Караклаића. (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села M. Црљенци.
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаја, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ИСБН 86-84433-14-9
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ИСБН 86-84433-01-7
- Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању, места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
Србија
