Маллорца

Маллорца
Подаци
Архипелаг	Балеари
Држава	Шпањолска
Површина	3.640.11 км²
Број становника	790.763

Маллорца је највећи оток у Шпањолској. Налази се у Средоземном мору и дио је архипелага Балеарских отока (каталонски: Иллес Балеарс, шпањолски: Ислас Балеарес). Као и други Балеарски отоци, Ибиза, Форментера и Менорца, оток је популарно туристичко одредиште. Од шездесетих година 20. вијека, постала је синоним за масовни туризам. Име потиче од латинског инсула маиор, "велики оток"; касније Маиорца. Главни град отока, Палма де Маллорца, је такођер и главни град аутономне покрајине Балеарски отоци. Химна Маллорце је Ла Балангера.

Маллорца је била настањена од прахисторије. Откривени су гробови и трагови насеља из палеолитског доба (6000. – 4000. пр. Кр.). Римљани су заузели оток 123. пне. под водством Квинта Цецилија Метела. Оток је под римском владавином процвјетао, а у то вријеме су основани градови Поллентиа (Алцудиа) и Палмариа (Палма де Маллорца). На отоку је било развијано маслинарство и виноградарство, а производила се и сол. Мајоркански војници су били цијењени у римским легијама због своје војне вјештине.

Вандали су опустошили оток 426., а припојили су га своме царству 465. године. Године 534. Маллорцу је освојио Бизант и управљао њоме као дијелом провинције Сардиније. Под бизантском влашћу је подигнут већи број цркава. Али од 707. оток су непрестано нападали Сарацени из Сјеверне Африке.

Кордопски Емират је 902. заузео Маллорцу, донијевши ново раздобље просперитета отоку, кад је као Калифат био на врхунцу, Маури су унаприједили пољопривреду наводњавањем, а развили су и локалне занате. Кад се Кордопски Калифат 1015. распао, започела је ера опадања. Маллорца је дошла под управу владара Денија, а у периоду 1087. - 1114. егзистирала је као независна таифа. Међутим, једна експедиција из Писе и Каталоније је 1114. освојила оток и држала Палма де Маллорцу под опсадом 8 мјесеци. Кад је град пао, освајачи су се повукли, а замијенили су их Алморавиди из Сјеверне Африке, који су владали до 1203. године. Алморавиде је истјерала династија Алмохада који су владали до 1229. Искористивши конфузију и нереде, краљ Јаиме I од Арагона је извршио инвазију са 15.000 војника и 1.500 коња, и анектирао оток Арагонској круни након тромјесечне војне кампање. Након смрти Јаимеа I 1276. на бази његовог тестамента синови су подијелили краљевство. Јаиме II постао је краљ нове Краљевине Маллорце, а Педро III Круне Арагона. Педро IV од Арагона је 1344. заузео оток и Балеаре и поновно их анектирао у Круну Арагона. Круна Арагона се 1479. браком између Фернанда Арагонског и Изабеле од Кастиље ујединила са Круном Кастиље. Почетком 18. вијека завршен је Рат за шпањолско наслијеђе уједињењем шпањолске монархије. 1716. декретом из Нуева Планте Маллорца је постала дио шпањолске провинције Балеари, која одговара данашњој Аутономној покрајини Балеари.

Главни град Маллорце - Палма де Маллорца, основан је као римски логор назван Паламарија на остацима талајотског насеља. У бурној хисторији град су неколико пута пустошили Вандали у вријеме распада Римског царства. Касније га осваја Бизант, колонизирају Маури (који су га назвали Медина Маyурqа), а међу посљедњим освајачима био је арагонски краљ Јаиме I - Освајач. Од 1983. Палма је главни град Аутономне покрајине Балеари.

Од половице 20. вијека раст масовног туризма радикално је промијенио физиономију и града и отока, претворивши га у привлачно дестинацију за стране туристе и за раднике из континенталне Шпањолске. То је допринијело великим промјенама у традицији, социолингвистичкој мапи, урбанизацији и куповној моћи. Захваљујући туризму Палма де Маллорца је значајно напредовала. Године 1960. Маллорца је имала 500.000 туриста, док је 1997. имала 6.739.700. Године 2001., више од 19.200.000 путника прошло је кроз аеродром Сон Сант Јоан у Палми, уз додатних 1,5 милијуна који су дошли бродовима.

У 21. вијеку, план урбаног развоја, тзв. Пла Миралл ("План огледало"), привукао је велики број радника имиграната изван Европске уније, нарочито из Африке и Јужне Америке. Локалне новине Диарио де Маллорца објавиле су 14. новембра 2005. тврдње да је ЦИА користила аеродром на отоку за програм тајног транспорта осумњичених за тероризам.

Маллорца има двије планинске регије од којих су обе дугачке око 70 км. Они се налазе на сјеверозападу (Серра де Трамунтана или Трамунтана) и на источној трећини отока. Највиши врх на Маллорци је Пуиг Мајор (1.445 м) на Серра де Трамунтани. На њему се налази војно подручје, а оближњи врх Пуиг де Масанелла је највиши доступни врх (1.364 м). На сјевероисточној обали налазе се два заљева: Бадиа де Полленçа и већи Бадиа д'Алцúдиа. Сјеверна обала је углавном стрма и има много гребена. Средишње подручја која се шири око Палме је плодна равница позната као Ес Пла.

Клима је медитеранска, са више падалина на Серра де Трамунтана. У равници су љета топла, зиме умјерене до хладне, а најхладније су на планини Трамунтаи; у овом дијелу отока нису неуобичајене сњежне падалине тијеком зиме.

Поред отока се налазе два мала ненастањена отока: Цабрера (југоисточно од Палме) и Драгонера (западно од Палме).

Оток је административно подјељен на: