Копра
| |||||||||||||||||||||||
Копра (од малајаламске ријечи коппара = осушени кокосов орах) је осушена језгра кокоса - плода кокосове палме (Цоцос нуцифера). Копра је цијењена као сировина из које се добија кокосово уље.[1]
Хисторија употребе копре
[уреди | уреди извор]Копру су измислили Европљани и то Британци 1860. као начин конзервације и то због недостатка млијечних масти по Сјеверној Европи. Почетком 20. вијека постала је позната и у Сједињеним Америчким Државама.[1]
Западна Европа данас увози око пола милијуна тона годишње, углавном из Филипина, али и из Папуе Нове Гвинеје, Вануатуа, Мозамбика, Малезије и бројних државица Пацифика.[1]
Начин производње
[уреди | уреди извор]Кокосове палме расту као самоникле биљке по природи, али данас највећа количина - копре долази са плантажа.[1] Кокосови ораси се љуште тако да се разбију, ручно или стројно - месо кокоса садржи око 50 % воде, те око 30 до 40 % уља. За добијање 10 фунти (4,5 кг) копре потребно је око 30 ораха. Цијеле компактне копре, зову се лопте или јестиве копре, припремају се тако да се на сунцу суше цијели плодови (али се тај поступак данас све мање користи).[1]
Пуно је раширенији метод производње копре, је сушење на сунцу само кокосовог меса, тако се добија најквалитетнија бијела копра. По Филипинима се примјењује бржи процес сушења, по сушарама због влажне климе, они користе велике пећи са решеткама по којима се суши кокосово месо. Пуно је уједначенија квалитета копре која се суши врућим зраком, тај поступак први пут је примјењен у Индији и самоанским отоцима. Добро осушена копре садржи 4 до 5 % влаге и 63 до 70 % уља.[1]
Кокосово уље добија се прешањем копре у млиновима, нус производ је кокосов колач који се најчешће користи као храна на стоку.[1]
Примјена
[уреди | уреди извор]Кокосово уље је густа жућкасто бијела текућина која се топи на 23 °Ц, са карактеристичним мирисом кокоса. То је сировина за бројне индустрије јер се од њега производе сапуни, детерџенти, шампони, синтетичке гуме и глицерин. Након рафинирања кад се уклане слободне масне киселине и мирис, кокосово уље се користи за производњу маргарина и вегетаријанских производа. Велика примјена кокосовог уља у прехрамбеној индустрији, резултат је чињенице да оно садржи висок процент засићене лауринске киселине, која спријечава оксидацију и ужеглост. Због тог се рафинирано кокосово уље пуно користи у кондиторској и пекарској индустрији, - јер производи који га садрже, пуно дуже трају и не кваре се.[1]
