Калифорнија

Стате оф Цалифорниа

Надимак: Тхе Голден Стате
Главни град	Сацраменто
Највећи град	Лос Ангелес
Гувернер	Гавин Неwсом (D)
Службени језик	енглески
Површина	424.002 км²
- Копно	390.730 км²
- Вода	19.270 км²
Становништво (2000.)
- Број	33,871.648
- Густоћа	83,85//км²
Проглашење савезном државом САД-а
- Датум	9. септембар 1850.
- Поредак	31.
Временска зона	Пацифиц: УТЦ-8/УТЦ-7
Географска шир��на	32°30' - 42° сјевер
Географска дужина	114°8' - 124°24' запад
Ширина	400 км
Дужина	1240 км
Висина
- Највиша	4421 м
- Најнижа	-86 м
Кратице
- Поштанска	ЦА
- ИСО 3166-2	УС-ЦА
Интернет страница	www.ца.гов

Калифорнија (енг. Цалифорниа) је америчка савезна држава на југозападу Сједињених Америчких Држава, која се протеже уз обалу Тихог оцеана.

Калифорнија граничи са америчким савезним државама Орегоном и Невадом те мексичком савезном државом Баха Калифорнија на полуотоку Доња Калифорнија.

Име Калифорнија је митског поријекла. Шпањолац Монталво је 1510. објавио роман у којем се спомиње оток имена Калифорнија. Оток је препун злата, а настањују га прекрасне Амазонке којом влада краљица Цалифиа. Када су 1535. војници Хернана Цортеса стигли у Баха Калифорнију, мислили су да је то оток и дали му име по Монталвовој књизи.

Од 1854. главни град Калифорније је Сацраменто. Најважнији градови су Лос Ангелес, други по величини град у САД-у, а с околним мјестима једно од највећих метрополитанских подручја на свијету, затим Сан Францисцо као центар ширег насељеног подручја око заљева Сан Францисца, Сан Францисцо Баy Ареа.

Други важни градови су Сан Диего, Сан Јосе, Оакланд, Санта Барбара, Вентура, Анахеим, Санта Ана, Неwпорт Беацх и Сан Бернардино.

Калифорнија лежи на споју двије тектонске плоче, на тзв. јарку Сан Андреас, због чега су у цијелој тој регији потреси врло чести.

Два велика планинска ланца пролазе Калифорнијом од сјевероистока ка југозападу: обалне планине на западу и Сиерра Невада на истоку. Тиме је земља подијељена на шест дијелова који се физички разликују:

Између та два планинска ланца леже долине Сацраменто и Сан Јаqуин које су добиле име по двије главне ријеке и велике су око 77 000 км².

Обални појас је велик око 109 000 км², а ријеке које њиме протичу су кратке, извиру у планинском подручју и најчешће њима вода тече само у кишном раздобљу. Најважније су Салинас који утјече у оцеан код Монтереyа, Гаyама или, још чешће звана Санта Мариа и Санта Ана.

На истоку државе је подручје Сиерра Невада велико око 100 000 км². То се подручје лагано спушта према западу, а према истоку стрмо и сурово.

Долина ријеке Кламатх, велика око 20,000 км² сурова је и испресијецана дубоким кањонима.

Калифорнијски дио великог базена који се налази између ријека Цолумбиа и Цолорадо с једне и Сиерра Неваде с друге стране је његов источни дио и велик је око 50 000 км². То је исушено и дивље разровано подручје гдје се у округу Инyо налази и Долина смрти (Деатх Валлеy).

• Ацхомаwи, Алликлик, Атсугеwи, Беар Ривер, Цахуилла, Цхемехуеви, Цхилула, Цхимарико, Цхумасх, Цоаст Yуки (Укхотно'м.), Цостаноан (Охлоне), Цупеñо, Диегуеñо (Кумеyааy), Есселен, Фернандеñо, Габриелино, Хуцхном, Хупа, Јуанеñо, Камиа, Карок, Като, Каwаиису, Китанемук, Кономиху, Косо, Лассик, Луисеñо, Маиду, Маттоле, Миwок, Ницолеñо, Номлаки, Нонгатл, Окwануцху, Патwин, Помо, Салинан, Серрано, Схаста, Синкyоне, Толоwа, Тüбатулабал, Ванyуме, Wаилаки, Wаппо, Wхилкут, Wинту, Wиyот (Wики, Wиyот, Батаwат), Yахи, Yана, Yокутс, Yуки, Yурок.

Калифорнија на Wикимедијиној остави