Јупитер (митологија)
Јупитер је отац и господар богова у класичној старо-римској митологији. Побиједио је Титане, свргнуо свог оца Сатурна, дао Нептуну море, Плутону пакао, а за себе задржао небо и Земљу. Грци су га звали Зеус.
Јупитер је бог свјетла. Он шаље грмљавину и муњу, заштитник је правде, истине, ћудоређа, војску зауставља у бијегу и досуђује јој побједу.
У повијесно доба је Јупитер Оптимус Максимус главно божанство Рима. Најстарији храм римског државног култа на капитолију посвећен је Јупитеру, Јунони и Минерви; у њему је Сенат доносио одлуке о објављивању рата, ту су се потписивали међународни уговори и војсковође приносили жртве, а побиједнички императори су на повратку у Рим у тријумфалној поворци најприје полазили у Јупитеров храм. По Римском Царству подизани су многи храмови у част Јупитера (најчешће на брежуљцима) који су представљали симбол римске моћи. У част Јупитеру приређивале су се сваке године у септембру луди Романи.
У царско доба често га у култу индетифицирају са различитим, страним, посебно оријенталним боговима (Јупитер Оптимус Максимус Серапис, Сабазиос, Долицксенус и др.).