Горњи палеолит

Горњи палеолит (или Горњи палеолитик) је трећи или посљедњи период палеолита или Старијег каменог доба које се односи на Европу, Африку и Азију. Уопћено се смјешта у оквир од око прије 40.000 до прије 10.000 година.

Модерни људи (Хомо сапиенс сапиенс)су се појавили прије око 100.000 година и почели мигрирати из Африке за вријеме средњег палеолита. До око прије 40.000 година начин живота људи се мало мијењао у односу на њихове претке. Али тада, у релативно кратком року, почели су стварати културе с регионалним специфичностима, користећи нове технологије, ефикасније технике лова и стјецати рафиниранији естетски сензибилитет. Ова промјена од средњег према горњем палеолиту се назива Револуција горњег палеолита. Неандерталци су наставили користити моустерианску технологију каменог оруђа. Кхоисанци у Танзанији и Јужној Африци су генетички у директном сродству с оригиналним хомо сапиенс сапиенсима, те представљају најстарије познате људске културе.

Најстарији облици организираних насеља у облику логоришта, понекад с јамама за складиштење храње, се могу пронаћи у овом периоду. Она су често подизана у уским дијеловима долина, вјеројатно да олакшају лов на пролазећа крда животиња. Нека логоришта су можда била насељена током цијеле године, иако се углавном чини да су користили само током једне сезоне те их напуштали како би користили друге изворе хране током других дијелова године.

Технолошки напредак је укључивао значајан развој производње кременог оруђа укључујући индустрије темељене на финим оштрицама умјесто једноставнијих и краћих чехотина. Бурини и рацлоири су омогућили рад на костима, роговљу и кожама. Напредне сулице и харпуни се такођер појављују у овом периоду.

Умјетничка дјела су такођер процвјетала преко палеолитских Венера, пећинских слика, петроглифа те егзотичних сировина пронађених далеко од њихових извора што сугерира настанак трговачких веза. Настале су и сложеније друштвене групе, подржане од разноврснијих и поузданијих извора хране и специјализираних врста алата. То је вјеројатно помогло јачању групне идентификације или настанку етницитета. Те групе су почеле стварати специфичне симболе и ритуале који су важан дио модерног људског понашања.

Разлози за такве промјене у људском понашању су могућа посљедица климатских промјена током периода којег карактеризира велики број падова глобалне температуре, што је са собом повлачило погоршање ионако тешке климе у посљедњем леденом добу. Те промјене су са собом вјеројатно довеле до смањења залиха искористивог дрва и тјерале људе на кориштење других материјала док је кремен постао превише крхак на ниским температурама те се више није могао користити као оруђе.

Такођер се тврди да је настанак језика омогућио све ове промјене. Сложеност нових људских могућности указује да су људи били мање у могућности далекосежно планирати прије 40.000 година, односно да је говор све то промијенио [1] Архивирано 2005-04-04 на Wаyбацк Мацхине-у. Ова сугестија није широко прихваћена, с обзиром да се људска филогенетичка сепарација догодила у средњем палеолиту, в. Прото-језик.

Културе

Повезано

Вањске везе

Тхе Уппер Палеолитхиц Револутион Архивирано 2009-11-13 на Wаyбацк Мацхине-у