Големи пасанац
| Големи пасанац | |
|---|---|
| |
| Големи пасанац у золошком врту Виллавиценцио, Колумбија | |
| Статус заштите | |
 Статус заштите: Осјетљиви (ИУЦН 3.1) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Цингулата |
| Породица: | Дасyподидае |
| Потпородица: | Толyпеутинае |
| Род: | Приодонтес |
| Врста: | Приодонтес маxимус |
| |
| Распон дивовског армадила | |
Големи пасанац или големи армадил (Приодонтес маxимус) је највећа живућа врста пасанаца. (иако је изумрли Глyптодон био много већи). Обитава на широком подручју, већином у прашуми од Венезуеле на сјеверу до сјеверне Аргентине на југу. Големи пасанац храни се термитима и мравима те често конзумира цијелу популацију термитског хумка. Такођер је познато да једе црве, личинке те паукове, змије и биљке.[1]
Има од 11 до 13 редова преклопа на оклопу, те још три или четири на врату.[2] Тијело му је тамно смеђе боје, свјетлије жућкасте на појасу за трчање бочно, те блиједо жуто бијеле главе. Има у просјеку од 80 до 100 зуби, што је више од било које друге всте сисаваца на земљи. Они такођер имају изнимно дуге предње шапе, трећа панџа им је у облику српа.[3] Големи пасанац обично зна тежити око 28–32 кг када је потпуно одрастао, али познати су и узорци тешки 54 кг у дивљини док у заточеништву примјерци могу тежити и 80 кг.[4][5] Типична дуљина врсте је од 75 до 100 цм без репа који је дугачак око 50 цм.[2]
Иако ова врста обитава на широком подручју сматра се врло угроженом те јој пријети изумирање. Големи пасанац законом је заштићен у Колумбији , Гвајани , Бразилу, Аргентини , Парагвају , Суринаму и Перуу.[6][7] Лов за храну и продаја на црном тржишту и даље се су присутни на цијелом распону обитавања. Заштићена подручја попут Парqуе дас Емаса у Бразилу и Резервата природе средишњег Суринама помажу у одређеној мјери ублажити опасност од губитка станишта, али акције циљаног очувања популације су потребне како би се спријечило даљње пропадање ове врсте.[8]
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- „Приодонтес маxимус: информације”. Анимал Диверситy Wеб.
- „Приодонтес маxимус”. УНЕП Wорлд Цонсерватион Мониторинг Центре. Архивирано из оригинала на датум 2009-08-20. Приступљено 2015-01-08.
- „Генус Приодонтес”. МСУ.еду.
Извор
[уреди | уреди извор]- ↑ „Анимаис ем Еxтинçãо” (пт). хáбитос алиментарес до Тату Цанастра. ситес.гоогле.цом. Архивирано из оригинала на датум 2021-07-17. Приступљено 2015-01-08.
- ↑ 2,0 2,1 Бурние, D. (2001). Анимал. Лондон: Дорлинг Киндерслеy. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Бурние” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Еисенберг, Ј. анд Редфорд, К. (1999). Анималс оф тхе Неотропицс: Тхе Централ Неотрипицс. Вол. 3: Ецуадор, Перу, Боливиа, Бразил. Цхицаго анд Лондон: Университy оф Цхицаго Пресс.
- ↑ „Армадиллос, Армадилло Пицтурес, Армадилло Фацтс”. Анималс.натионалгеограпхиц.цом. Архивирано из оригинала на датум 2010-01-20. Приступљено 2015-01-08.
- ↑ „ГИАНТ АРМАДИЛЛО Приодонтес маxимус (Керр, 1792)” (ПДФ). фаунапарагуаy.цом.
- ↑ Суперина, M. (2000). Биологие унд Халтунг вон Гüртелтиерен (Дасyподидае). [Биологy анд маинтенанце оф армадиллос (Дасyподидае)]. Зüрицх, Сwитзерланд: Институт фüр Зоо-, Хеим- унд Wилдтиере, Университäт Зüрицх.
- ↑ „Енвиронментал Лаw Информатион”. Ецолеx. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-07. Приступљено 2015-01-08.
- ↑ „Тхе Централ Суринаме Натуре Ресерве”. Цонсерватион Интернатионал.